Blog

Gallup International je u ime Vienna Insurance Group (VIG) ispitivao saznanja građana u vezi sa rizicima, u devet zemalja srednje i istočne Europe (CEE).

Reprezentativna studija otkriva značajne nedostatke pismenosti o rizicima i široko rasprostranjeno pogrešno shvatanje u vezi s finansijskom zaštitom koju pružaju državne i društvene institucije.

*Oko dve trećine stanovništva ima malo ili nimalo znanja o zdravstvenim, radnim, rizicima stanovanja, odgovornostima i sajber rizicima, koji su ispitani u studiji

*Sedam od deset ispitanika ne veruje da će se rizici verovatno ostvariti, uprkos tome što procenjuju da bi potencijalni gubitak (šteta) bio visok

*Oko dve trećine veruje da bi državni organi intervenisali u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, a 60% veruje da bi se to desilo i u slučaju gubitka ili oštećenja stana ilii kuće

Pismenost o riziku kao obaveza društvene održivosti

Reprezentativnim istraživanjem, sprovedenim u junu i julu 2023. godine, anketirano je ukupno 9.000 ljudi starosti 18 i više godina na odabranim ključnim tržištima Vienna Insurance Group-e: Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj. Fokus je bio na percepciji ispitanika o najčešćim rizicima u svakodnevnom životu, verovatnoći da takvi rizici postanu stvarnost, potencijalnom uticaju i merama koje se preduzimaju za rešavanje rizika. Ova studija tržišta čini osnovu za VIG-ove planirane aktivnosti koje imaju za cilj povećanje pismenosti o rizicima u regionu CEE, čime se doprinosi društvenoj održivosti.

“Ljudi se štite od rizika samo ako su svesni tema, kao što su prevencija i pokrivenost rizika. Kao deo našeg programa održivosti VIG 25, definisali smo povećanje pismenosti o rizicima kao ključni fokus naših ciljeva društvene održivosti. U saradnji sa našim kompanijama u Grupi, naš cilj je da doprinesemo povećanju pismenosti o rizicima u narednim godinama“, objašnjava Hartvig Löger, generalni direktor Vienna Insurance Group-e.

Uzimajući poslovni model kao osnovu, program održivosti VIG 25, koji je usvojen u celoj Grupi, definisao je šest sfera uticaja. Tri od ovih oblasti (investicije, preuzimanje osiguranja i poslovanje) se fokusiraju na pitanja životne sredine, a druge tri (zaposleni, kupci i društvo) se fokusiraju na društvene teme. Kroz svoju posvećenost povećanju pismenosti o rizicima, VIG Grupa se bavi važnim društvenim pitanjima za koje do danas nije bilo puno potvrđenih nalaza. U delu svog novog programa održivosti, VIG je takođe revidirao svoju strategiju klimatskih promena za celu Grupu, koja je na snazi od maja 2019. godine, zamenivši je sa dva nova dokumenta: „Odgovorno ulaganje“ i „Odgovorno osiguranje“.

Značajna potreba za opismenjavanjem o rizicima

Studija je imala sledeće oblasti fokusa: rizik od teže bolesti, nesposobnost za rad, rizik povezan sa stanovanjem, rizik odgovornosti za nesreću ili povredu koju ste sami prouzrokovali i internet prevare. Ispitanici su takođe pitani o verovatnoći da rizici postanu stvarnost, o mogućim troškovima i merama preduzetim za proaktivno upravljanje ovim rizicima ili ograničavanju nastalog gubitka ili štete. „Pismenost o rizicima se generalno odnosi na sposobnost donošenja promišljenih – na kraju razumnih – odluka u vezi sa upravljanjem rizicima. Nalazi studije otkrivaju značajnu potrebu za povećanjem pismenosti o rizicima u svim zemljama učesnicama istraživanja. Većina ljudi se još nije ozbiljno pozabavilo glavnim rizicima sa kojima se susreću u savremenom životu — uprkos tome što procenjuju da je krajnji potencijalni finansijski gubitak značajan“, kaže Michael Nitsche, izvršni potpredsednik Gallup International-a, sumirajući ključne nalaze.

 Prevladava oprez

Nalazi reprezentativne studije ukazuju na to da je prevencija, najčešća mera koja se preduzima da bi se zaštitili od potencijalnih rizika, zasnovana na pretpostavci: „Ako budem oprezan, neće mi se dogoditi“. Trećina ispitanika je rekla da ima osiguranje za pokriće zdravstvenih rizika, invalidnosti na radu i lične odgovornosti. U proseku, 45% stanovništva ima osiguranje za rizike povezane sa stanovanjem.

Između 20% i 30% je izdvojilo sredstva za ove rizike i očigledno pretpostavlja da je to dovoljno. Svaki peti nije preduzeo nikakve mere, između ostalog, i zbog troškova ili eventualnog izbegavanja ove vrste troškova.

Pozivanje na državu

Jedno zapanjujuće otkriće studije je da značajan deo ispitanika veruje da će gubitak i štetu, barem delimično, pokriti država ili društvo. Dve trećine ispitanih, na primer, veruje da će organi vlasti uskočiti u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, pri čemu 60% veruje da se to dešava u slučaju gubitka ili oštećenja kuće ili stana. Oko 40% čak očekuje da se to odnosi na gubitke koji proističu iz internet prevare, a skoro polovina veruje da ličnu odgovornost, takođe, pokriva država. Očekivanje da će država ili društvo preuzeti troškove raste ukoliko je verovatnoća gubitka ili štete veća. Oko 90% ispitanika želelo bi da troškove povezane sa zdravstvenim rizicima i nesposobnošću za rad pokrije društvo u celini, a 80% bi volelo da to važi i za rizike povezane sa stanovanjem. Značajno više od polovine ispitanika smatra da ovaj pristup treba da važi i za troškove povezane sa internet prevarom i ličnom odgovornošću.

Traži se više saveta

Značajan deo anketiranih je najverovatnije svestan praznina u svom znanju kada je u pitanju rizik. Više od jednog od dva anketirana bi želelo više informacija i savete od stručnih tela. Otprilike isti broj bi bio spreman da da finansijski doprinos kako bi se zaštitio od gubitka ili štete. „Smatramo  da je naša odgovornost da ispunimo ovu želju za informacijama i savetima, pružajući objašnjenja i podižući svest, nezavisno od toga da li je prodaja izgledna“, kaže Hartvig ​​Löger.

 Da rezimiramo, sedam od deset ispitanika nije u stanju da se uhvati u koštac sa rizicima na bilo koji smislen način, zbog nedovoljne pismenosti o rizicima i psiholoških barijera.

Nedostatak pismenosti o rizicima je u koreliciji sa nedostatkom finansijskog znanja.

Paralele se mogu povući između nalaza u vezi sa nedostatkom svesti o rizicima i teme o kojoj se trenutno intenzivno raspravlja – nedostatak finansijskog znanja: Studija otkriva da 80% osoba od 18 do 29 godina i 70% onih starijih od 30 godina imaju ograničena ili umerena finansijska znanja. Studija stoga pokazuje da postoji potreba za obrazovanjem i informacijama u ovoj oblasti.

„Smatramo da obrazovni sistem ima važnu ulogu za obe ove oblasti. Škole ne prenose finansijsko znanje niti podučavaju pismenost o rizicima. Obrazovne institucije i partneri u finansijskim uslugama treba da udruže svoje kompetencije i zajedno preduzmu akciju.

VIG Grupa će definitivno sprovoditi inicijative za povećanjem pismenosti o rizicima među stanovništvom — ovo je za nas ključni fokus društvene održivosti“, kaže Hartvig Löger.

Vlada Republike Srbije usvojila je 25. avgusta Strategiju zaštite podataka o ličnosti za period 2023 – 2030. godine.

Nova Strategija je usvojena nakon 13 godina od usvajanja prve strategije iz ove oblasti i pet godina nakon što je donešen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 

Osnovni cilj Strategije je: “Poštovanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u svim oblastima života”. 

Osim osnovnog cilja, Strategija sadrži i posebne ciljeve:

Unapređeni funkcionalni mehanizmi zaštite podataka o ličnosti

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje zaštitu osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, u skladu sa vrednostima demokratskog društva. Mehanizmi zaštite podataka o ličnosti treba da budu dostupni svakom fizičkom licu, a njihova funkcionalnost je pretpostavka neophodna za afirmaciju prava, posebno u okruženju u kome dolazi do dinamičnog razvoja informacionih tehnologija i njihove sve šire primene kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, što dovodi do povećanog rizika za prava pojedinaca.

Unapređena svest o značaju zaštite podataka o ličnosti i načinima ostvarivanja prava

Kultura poštovanja ljudskih prava uključujući pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pored odgovarajućeg institucionalnog okvira, podrazumeva visok nivo svesti titulara prava o značaju prava koja im pripadaju i načinu njihovog ostvarivanja. Kako bi se stekla i razvila svest o značaju zaštite svojih podataka o ličnosti uz istovremeno poštovanje istog prava drugih lica od najranijeg uzrasta, potrebno je uvođenje edukacije o zaštiti podataka o ličnosti u sadržaje planova i programa nastave i učenja na svim nivoima obrazovanja, naročito imajući u vidu razvoj informacionih tehnologija i njihovu sve širu primenu i dostupnost. Takođe, u cilju podizanja svesti građana o zaštiti podataka o ličnosti potrebno je organizovati i sprovesti odgovarajuće aktivnosti za stručnu i opštu javnost.

Unapređen sistem zaštite podataka o ličnosti pri razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u procesima digitalizacije

Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija jedan je od osnovnih pokretača ekonomskog napretka svakog savremenog društva, ali njega treba da prati odgovarajući stepen zaštite podataka o ličnosti. Stoga bi odgovarajućim merama trebalo postići adekvatno pravno uređenje odnosa digitalizacije i tehnološkog napretka sa zaštitom podataka o ličnosti, kao i funkcionalno uređenje odnosa ove dve oblasti.

Najnoviji izveštaj kompanije Kaspersky o pretnjama MSP pokazao je da je tokom prvih pet meseci 2023. godine otkriveno čak 764.015 sajber napada na mala i srednja preduzeća. Istovremeno, broj zaposlenih koji se susreću sa malverom ili neželjenim softverom prerušenim u legitimne poslovne aplikacije nije se značajno promenio u poslednjih godinu dana – 2.478 u 2023. godini u poređenju sa 2.572 u 2022. godini.

Prevaranti koriste mnoštvo metoda, poput zloupotrebe digitalnih ranjivosti, fišing mailove za krađu identiteta, obmanjujućih tekstualnih poruka, pa čak i korišćenje naizgled bezopasnih YouTube linkova, a sve u cilju dobijanja neovlašćenog pristupa značajnim podacima. 

Najčešća vrsta pretnji bila je tkz. eksploatacija, koja je činila 63 odsto (483.980) svih detektovanih napada u prvih pet meseci tekuće godine. Ovi zlonamerni programi ciljaju ranjivosti softvera i omogućavaju sajber kriminalcima da pokrenu maliciozan malver ili ometaju kritične aplikacije bez ikakve interakcije sa korisnikom.

Fišing i slične pretnje takođe predstavljaju rizik za mala i srednja preduzeća, jer sajber kriminalci vešto prevare zaposlene da odaju poverljive informacije ili postanu žrtve finansijskih prevara. Primeri takvih obmanjujućih taktika uključuju lažne stranice za bankarstvo, isporuku i kreditne usluge koje su osmišljene da prevare pojedince.

Pored toga, izveštaj kompanije Kaspersky skreće pažnju i na često korišćeni metod za infiltriranje u smart telefone zaposlenih, pod nazivom „smishing“ – pametna kombinacija SMS poruka i fišing-a. Ova vrsta napada počinje tako što žrtva prima tekstualnu poruku sa malicioznom linkom, distribuiranu preko različitih platformi kao što su SMS, WhatsApp, Facebook Messenger, WeChat i druge. Ukoliko korisnik brzopleto klikne na link, uređaj postaje ranjiv i “skida“ zlonamerni kod, dovodeći bezbednost uređaja u pitanje.

Podaci korišćeni za sastavljanje izveštaja prikupljani su od januara do kraja maja 2023. godine, preko Kaspersky Security Network (KSN), bezbednog sistema za obradu anonimnih podataka sajber pretnji koje Kaspersky korisnici dobrovoljno dele. Stručnjaci kompanije ispitali su najčešće korišćeni softver kojim se služe mala i srednja preduzeća širom sveta, uključujući MS Office, MS Teams, Skype i druge. Upoređivanjem ovih softvera sa KSN telemetrijom, istraživači su utvrdili obim malvera i neželjenog softvera koji se distribuiraju, prikriveni kao navedene aplikacije.

Ukoliko želite da pročitate ceo izveštaj i saznate više o sajber pretnjama sa kojima se mala i srednja preduzeća suočavaju, posetite Securelist.com.

Prema podacima koje je analizirao Atlas VPN tim, kompanije u EU su morale da plate više od 1,5 milijardi evra GDPR kazni u prvoj polovini 2023. GDPR je 25. maja proslavio svoju 5. godišnjicu. Za to vreme kompanije su dobile 1.679 kazni u ukupnom iznosu od skoro četiri milijarde evra.

Podaci su zasnovani na statistici praćenja primene GDPR-a. CMS — Društvo za međunarodno pravo je pratilo sve brojeve navedene na veb stranici. Treba imati na umu da se ne objavljuju sve kazne.

Posebno su se istakli januar i maj, sa skoro 400 miliona evra i 1,2 milijarde evra kazni. Zanimljivo je da su u oba meseca izrečene novčane kazne za Meta platforme koje kontrolišu Facebook, Instagram, WhatsApp i druge aplikacije. Ove kazne su predstavljale 1. i 4. najveće kazne u istoriji GDPR-a.

Iako je u martu izrečeno samo 1,5 miliona evra kazni, to je bio mesec u kojem su kompanije primile najviše kazni za povrede podataka, sa ukupno 46 izrečenih kazni. U junu su organi za zaštitu podataka takođe izdali veliki broj prekršaja, sa 44 kazne koje su rezultirale kaznama od skoro 49 miliona evra.

Februar je bio mesec sa najnižim iznosom izrečenih kazni u prvoj polovini 2023. godine, sa samo 34 kazne u iznosu od 2,6 miliona evra kazni. Kompanije su ukupno dobile 237 kazni u prvoj polovini 2023. U istom periodu prošle godine, organi za zaštitu podataka izrekli su 239 kazni.

Zemlje sa najviše kršenja GDPR-a

Nijedna zemlja nije imuna na probleme privatnosti podataka. Međutim, neke zemlje su imale više kršenja od drugih. Od početka GDPR-a, Španija je naplatila 689 kazni što je rezultiralo novčanim kaznama većim od 60 miliona evra. Dok je prosek svake kazne oko 88 hiljada evra, španske kompanije su zabeležile dva puta više kazni od bilo koje druge zemlje. Španija je izrekla najveće kazne za kršenje principa obrade GDPR-a i pravnih osnova za obradu.

Italijanske vlasti za zaštitu podataka izrekle su 284 kazne u ukupnom iznosu od 133 miliona evra. Prosečna kazna je bila oko 468.000 evra. Jedna od najvećih kazni koje su izrekle italijanske vlasti bila je kazna od 7,6 miliona evra izrečena telekomunikacionoj kompaniji TIM u aprilu 2023. godine, čime je prekršeno nekoliko članova GDPR-a.

Nemačka je dobila treći najveći broj prekršaja, sa ukupno 160. Ove kazne su rezultirale kaznama u iznosu od 55 miliona evra. Prosečna kazna za kompaniju koja je prekršila GDPR u Nemačkoj je 345.000 evra.

Rumunija je poslednja zemlja čije su vlasti izrekle više od 100 kazni u pet godina postojanja GDPR-a. Pored toga, Rumunija ima veoma nisku prosečnu kaznu od samo 5.390 evra. Grčka se izdvaja od ostalih zemalja sa visokom prosečnom kaznom od 525.000 evra.

GDPR kazne imaju značajan uticaj na način na koji kompanije rade i rukuju podacima. Kompanije moraju dati prioritet privatnosti i bezbednosti podataka kako bi izbegle potencijalne novčane kazne i štetu reputaciji.

Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koju je uspostavila Europska unija snažan je pravni okvir osmišljen za regulisanje obrade i prenosa ličnih podataka među državama članicama. Otkako je stupio na snagu u maju 2018., bio je katalizator promena, podstičući kompanije da prioritet daju zaštiti ličnih podataka ljudi.

Od 258 kompanija širom sveta kojima je Kaspersky poslao izveštaje o tome da su pogođene sajber napadima i da se podaci i informacije o njima nalaze na darknetu, gotovo trećina njih (28%) je ostala ravnodušna, čak 42% potvrdilo je da nema stručnjaka za sajber bezbednost, a dva odsto je negiralo incidente!

Srećom, 22% njih prihvatilo je informacije i preduzelo mere po tom pitanju, a šes odsto je potvrdilo da su svesni da je došlo do curenja podataka, potvrđujući da  proaktivno prati i otkriva incidente, i da ima svest o mogućim napadima.

Ovo je pokazalo istraživanje Kaspersky Digital Footprint Intelligence tima, koji je pratio curenje informacija na darknetu tokom 2022. godine – pratio je postove koji nude pristup kompanijama, prodaju baze podataka ili kompromitovane naloge. U čak 25% detektovanih slučajeva pogođene su kompanije iz Evrope, a na darknetu se nalaze i kredencijali gotovo 260.000 korisnika iz Srbije: od njihovih lozinki, preko PIN-ova do biometrijskih podataka kojima pristupaju različitim servisima, uključujući i e-banking.

Nemar u reagovanju na incidente može prouzrokovati zakonske kazne, ali i finansijsku i reputacionu štetu za kompaniju, što je posebno relevantno za Evropu, gde su GDPR propisi strogi, smatraju stručnjaci kompanije Kaspersky.

 „Nalazi naše inicijative u vezi sa reakcijama kompanija na kompromitovanje podataka koji su završili na darknetu prilično su obeshrabrujući. Samo trećina kompanija adekvatno je reagovala na situaciju, dok se čini da je većina zahvaćena vrtlogom emocija koje su varirale u rasponu od neznanja, do poricanja i osećaja bespomoćnosti“, rekla je Yuliya Novikova, direktorka Digital Footprint Intelligence tima. „Praćenje darkneta u prošlosti je možda izgledalo složeno. Sada je darknet nezaobilazni izvor podataka o pretnjama za sve profesionalce u oblasti sajber bezbednosti, obuhvatajući CTI analitičare, SOC analitičare i druge. Informacije i uvidi koji se dobijaju iz tog izvora omogućavaju trenutne odgovore na bezbednosne incidente kao što su ponude za prodaju pristupa sistemima kompanije ili curenje podataka“, kaže Novikova.

U fokusu Kaspersky Digital Footprint Intelligence inicijative bili su incidenti u vezi sa sajber bezbednošću, koji obuhvataju kompromitovane korporativne podatke na Dark vebu kao što su prodaja baza podataka, kompromitacije infrastrukture ili ransomvare. Pretaživani su Dark veb forumi i blogovi, kao i skriveni Telegram kanali. O svakom od ovih incidenata, stručnjaci kompanije Kaspersky su obavestili kompanije koje su u ovom slučaju žrtve, a od kojih su potekli pronađeni podaci.

Kako biste zaštitili svoju organizaciju od ovih pretnji, stručnjaci kompanije Kaspersky preporučuju:

• Uvek ažurirajte softver na svim uređajima koje koristite kako biste sprečili napadače da se infiltriraju u vašu mrežu iskorišćavanjem ranjivosti. Instalirajte ažurirane verzije za nove ranjivosti što je pre moguće. Kada se jednom uspostavi zaštita, akteri pretnji više ne mogu da zloupotrebljavaju ranjivost.
• Služite se najnovijim informacijama o pretnjama, kako biste bili svesni stvarnih TTP-ova koje koriste akteri pretnji.
• Upotrebom Kaspersky Digital Footprint Intelligence pomažete bezbednosnim analitičarima da istraže namere napadača na resurse kompanija, i tako ranije otkriju potencijalne vektore napada koji su im dostupni. Ovo takođe pomaže u podizanju svesti o postojećim pretnjama koje pripremaju sajber kriminalci, kako biste u skladu s tim prilagodili svoju odbranu ili blagovremeno preduzeli mere protiv napada.
• Ako se suočite sa incidentom, usluga Kaspersky Incident Response će vam pomoći da reagujete i minimalizujete posledice. Takođe, ova usluga identifikuje kompromitovane čvorove i štiti infrastrukturu od potencijalnih napada u budućnosti.