Blog

Politike država koje bi uskladile globalni oporavak od koronavirusa sa odgovorom na klimatske promene mogle bi da poboljšaju javno zdravlje, omoguće održivu ekonomiju i doprinesu zaštiti životne sredine.

Velika studija uglednog medicinskog časopisa Lancet pokazuje sve veću opasnost koju klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi, piše portal klima101.com.

Trenutno se ljudi širom sveta suočavaju sa sve većim vrućinama, nedostatkom hrane i vode i promenom obrazaca širenja zaraznih bolesti, a nijedna zemlja, bogata ili siromašna, nije imuna na uticaj klimatskih promena na zdravlje, pokazalo je istraživanje Countdown on Health and Climate Change objavljeno u časopisu Lancet.

Izveštaj za 2020. godinu uključuje nove pokazatelje o mortalitetu povezanom sa visokim temperaturama, migraciji i raseljavanju stanovništva, urbanim zelenim površinama, ishrani namirnicama tokom čije se pripreme ne emituje ugljen-dioksid i ekonomskim troškovima gubitka radnog kapaciteta usled ekstremnih vrućina.

Istraživanje pokazuje da usklađivanje globalnog oporavka od koronavirusa i odgovora na klimatske promene nudi trostruki benefit, te na taj način može da se poboljša javno zdravlje, omogući održiva ekonomija i zaštiti životna sredina. Međutim, malo je vremena ostalo za ovakvo delovanje, a neuspeh u rešavanju istovremenih kriza pomerio bi van fokusa svetski cilj o smanjenju globalnog porasta temperature određen Pariskim sporazumom, čime bi 7,8 milijardi građana bilo ugroženo brojnim opasnostima po zdravlje.

Takođe, koronavirus i klimatska kriza dodatno potvrđuju činjenicu da su najsiromašniji i marginalizovani ljudi, poput migranata i izbegličke populacije, najosetljiviji na krize koje pogađaju svet.

„Pandemija nam je pokazala da, kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života mogu da upadnu u ćorsokak”, kaže izvršni direktor Lancet Countdown i dodaje da se pretnje po zdravlje ljudi umnožavaju i intenziviraju pod uticajem klimatskih promena, a ukoliko ne promenimo delovanje, naši zdravstveni sistemi rizikuju da u budućnosti budu preopterećeni. Prema njegovim rečima, ovogodišnji razarajući požari u Sjedinjenim Američkim Državama i tropske oluje koje su se pogodile Karibe i Pacifik, istovremeno sa pandemijom, pokazali su da svet ne može sebi da obezbedi luksuz da se bavi samo jednom krizom.

Uticaj visokih temperatura na život i zdravlje

Klimatske promene utiču na porast nivoa smrtnosti kod ljudi koji su osetljivi na visoke temperature u svim delovima sveta, zbog čega je 2018. godine zabeleženo čak 296.000 smrti.

Podaci pokazuju porast od 53,7% smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama kod osoba starijih od 65 godina u poslednje dve decenije. Međutim, nisu životi ljudi samo direktno ugroženi klimatskim promenama, već i indirektno, što se vidi kroz pogoršanje uslova za rad.

Visoke temperature negativno utiču i na radnu sposobnost stanovništva, čineći rad na otvorenom prostoru gotovo nemogućim. Samim tim, u nekim zemljama sa nižim prihodima može da dođe do pada BDP-a od 4% do 6%, a istraživanje je dovelo do podatka da je poljoprivredni sektor u Indiji jedan od najpogođenijih, jer je u ovoj zemlji izgubljeno 40% od ukupno 302 milijarde izgubljenih radnih sati u 2018.

Međutim, države retko prepoznaju ovu opasnost. Samo polovina anketiranih zemalja izradila je nacionalne zdravstvene i klimatske planove, a samo četiri je prijavilo odgovarajuće nacionalno finansiranje. Manje od polovine zemalja sprovelo je procene ugroženosti i adaptacije na zdravlje.

Ostali uticaji klimatskih promena

Istraživanje je pokazalo da su i zdravstveni sistemi veoma osetljivi na posledice klimatskih promena. Otprilike dve trećine od ukupno 814 gradova obuhvaćenih istraživanjem očekuje da će klimatske promene ozbiljno ugroziti infrastrukturu javnog zdravlja, to jest dostupnost zdravstvenih usluga i sredstava.

Broj smrtnih slučajeva koji su povezani sa korišćenjem crvenog mesa u ishrani porastao je na čak 990.000 tokom 2017. godine, što je porast od 72%  od 1990. godine. Istovremeno je uzgoj stoke koja ne daje mleko činila čak 62% ukupnih emisija koje dolaze iz stočarstva.

Ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa čestičnim zagađenjem porastao je sa 2,95 miliona 2015. godine na 3,01 miliona smrtnih slučajeva u 2018.

Ipak, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, situacija u Evropi se poboljšala. Broj smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha PM2,5 česticama opao je sa 62 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika koliko je bilo 2015. godine, na 59 u 2018. godini. Takođe, ako posmatramo globalni nivo, broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem vazduha PM2,5 česticama koje su isključivo povezane sa sagorevanjem uglja opao je za 50.000 iste godine.

Situacija iz Evrope pokažuje da se promenama javnih politika u cilju smanjenja emisija i suzbijanja klimatskih promena ujedno smanjuje i aerozagađenje, usled čega svedočimo i manjem broju smrtnih slučajeva.

Ovo jasno ukazuje da će, ako se hitno ne preduzmu mere za njihovo suzbijanje, uticaji klimatskih promena na zdravlje doneti dalje poremećaje, ugroziti živote ljudi, što bi dovelo i do pogoršanja uslova u bolnicama i klinikama.

Rezultati istraživanja pokazuju da bi usklađivanje javnih politika sa krizama koje se dešavaju moglo da pomogne da se smanji negativan uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi.

Tekst preuzet sa: https://klima101.rs/lancet-studija-klimatske-promene-zdravlje/

Foto: Pixabay.com

Nacionalni CERT, čija je uloga koordinacija prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (IKT sistemima) na nacionalnom nivou, objavio je listu najčešćih oblika napada socijalnog inženjeringa.

Phishing

Stiže nam poruka (mejl ili SMS) koja nam stvara osećaj straha, hitnosti ili radoznalosti – i navodi nas da kliknemo na priloženi link ili otvorimo prilog. Klik na link vodi na lažnu stranicu, koja liči na legitimnu, i kreirana je u cilju prikupljanja podataka kao što su e-adresa i lozinka. Klik na „Enable Content” ili „Enable Editing“ u dokumentu iz priloga, automatski pokreće zlonamerni softver koji ubrizgava određene procese u operativni sistem primaoca, kako bi onemogućio detekciju od strane antivirusa i drugih bezbednosnih softverskih rešenja.

Spear phishing

Ciljana verzija phishing prevare kojom napadač bira određen osobu ili kompanije, kreira tekst poruke na osnovu njihovih karakteristika, radnih mesta i kontakata kako bi napad bio manje upadljiv. Ukoliko se napad vešto izvede, teško ga je detektovati a procenat uspešnosti je visok. Jedan od scenarija je onaj u kojem se napadač predstavlja kao kolega iz IT službe i šalje poruku e-pošte jednom ili više zaposlenih. Tekst poruke, potpis i način komunikacije je vrlo sličan uobičajenom načinu komunikacije sa IT službom što primaoce navodi da misle da je poruka autentična. Porukom se traži od primalaca da promene lozinku klikom na link, koji ih preusmerava na zlonamernu internet stranicu na kojoj napadač snima sve kredencijale koje unesu.

Baiting

Sadrži “mamac” u vidu neke stvari koja će privući žrtvu, ili obećanje da će dobiti neku nagradu. Na primer, napadači ostavljaju USB sa zaraženim malverom na vidljivom mestu gde potencijalne žrtve mogu sigurno da ga vide (npr. toalet, lift, parking, hodnik). USB ima intrigantnu nalepnicu’ kako bi ga žrtva iz radoznalosti ubacila u poslovni ili kućni računar i automatski instalirala zlonamerni softver. Onlajn baiting napad za mamac koristi oglase za besplatno preuzimanje muzike, filmova ili aplikacija sa internet stranica koje su zaražene zlonamernim softverom.

Pretexting

Podrazumeva prethodnu radnju sa dobro osmišljenim scenariom kako bi se došlo do ličnih podataka žrtve, i obično se sprovodi telefonom ili u direktnom kontaktu.  Podatke zatim koristi za krađu identiteta ili u za izvršenje nekog drugog krivičnog dela. Napadač se najpre lažno predstavlja ali bira identitet autoriteta (policajac, bankarski ili poreski službenik) kako bi uspostavio odnos poverenja, a zatim traži podatke radi navidne provere (JMBG, adresu stanovanja, telefonske brojeve, datum odmora, bankovne evidencije pa čak i podatke o merama zaštite i bezbednosti kompanije u kojoj je žrtva zaposlena. Napadač može da se predstavi kao spoljni revizor IT usluga i zatraži dozvolu za ulazak u zgradu. Dok fišing napadi uglavnom zloupotrebljavaju strah i hitnost, ovi napadi se oslanjaju na izgradnju lažnog osećaja poverenja sa žrtvom, kroz verodostojnu priču koja žrtvi ostavlja malo prostora za sumnju.

Scareware

Obuhvata lažne alarme ili upozorenja da nam je operativni sistem zaražen, i poziva da instaliramo softver koji će nam navodno pomoći da se rešimo zlonamernog softvera.Uobičajeni primer ovog napada su baneri koji se pojavljuju u veb pretraživaču dok, gde se obično prikazuje tekst poput „Računar može biti zaražen štetnim špijunskim softverom“, ili nam se nudi da instaliramo alat koji je zaražen, a često nas i usmerava na zlonamernu lokaciju na vebu. Može se sprovesti i preko neželjenih mejlova kojima se dostavljaju lažna upozorenja ili nam se nudi kupovina rizičnih usluga.

Tailgating

Podrazumeva fizičko prisustvo napadača u prostorijama firme gde je zabranjen pristup, tako što će pratiti zaposlenog koji ima autentifikaciju. Napadač se može predstavljati kao vozač, koji će uspostaviti komunikaciju sa nekim od zaposlenih koji ulaze u zgradu i ući sa njim, a zatim nastaviti u službene prostorije.

Izvor: Nacionalni CERT

“U sajber zaštitu na globalnom nivou tokom ove godine je uloženo 130 milijardi dolara tokom ove godine na globalnom nivou”, rekao je Branko Pavlović, član Izvršnog odbora Globos osiguranja na četvrtim Srpskim danima osiguranja održanim krajem novembra.
Zbog intenziviranja sajber napada raste i potražnja za polisama koje pokrivaju sajber rizike.

„Hakeri najčešće žele da ukradu kompanijske ili lične podatke koji imaju neku vrednost na crnom tržištu, zatim traže otkup za podatke ili pak uništavaju podatke iz čiste pakosti ili za račun konkurencije. Mete su lični računari, računarske mreže, web sajtovi, onlajn aplikacije, podaci koji se nalaze na kompjuterima, ili na USB memoriji koja je jedna od najlakših meta“, rekao je Pavlović.

„Zbog rada od kuće pojavili su se novi IT rizici  koji su nekad bili zanemarljivi. Ljudi koriste sopstvenu mrežu, rade na sopstvenim računarima koji nemaju adekvatnu zaštitu, koriste se zastarele verzije operativnih sistema, elektronske poruke nisu zaštićene i mogu da budu presretnute i kompromitovane. I prenosivi poslovni računari su ugroženi ukoliko se koriste javne internet mreže, a dodatno – ljudi koji rade na javnom mestu ne paze dovoljno da li neko gleda u ekran računara, i često ih ostavljaju otvorenim pa se lako može pristupiti kompanijiskim podacima“, objasnio je Pavlović.

Kao novi IT rizik Pavlović je naveo i korišćenje aplikacija po sopstvenom izboru za dopisivanje, skladištenje fajlova, video konferencije. „Kada se koriste neodobrene aplikacije rizik je veći. U nekim aplikacijama je identifikovan zlonamerni špijunski kod. Rad sa neodobrenim aplikacijama nosi rizik gubitka podataka koji se možda smeštaju u neke cloude. Takođe, sistem licenciranja tih aplikacija je drugačiji što nosi i potencijalne licencne prekršaje za kompaniju“, rekao je Pavlović.

Usled rasta rizika porasla je i potražnja za sajber osiguranjem. Premija je u 2020. godini dostigla sedam milijardi dolara na globalnom nivou, a očekuje se godišnji rast od 20 odsto.

„Regulativa za sajber prostor je postala sve razvijenija, kao i metode analize podataka o sajber rizicima, što može da koristi za odgovarajuće preuzimanje i tarifiranje rizika“, rekao je Pavlović koji je ujedno i predsednik Udruženja aktuara Srbije.

Univerzitetska bolnica u Nju Džerziju podlegla je hakerskom napadu kad je jedan od zaposlenih naseo na phishing prevaru i tako otkrio pristupne podatke, piše portal Startit.

Da bi sprečila objavljivanje 240 gigabajta ukradenih podataka, ova bolnica je isplatila hakerskoj grupi SunCrypt 672.744 dolara, odnosno 61,90 bitkoina, nakon što su operateri te kriminalne sajber organizacije javno postavili arhivu sa 48.000 dokumenata, uključujući lične podatke pacijenata.

Hakeri su pomoću ransomver-a SunCrypt, koji se infiltrira u mrežu kako bi ukrao nezaštićene podatke, napali bolnicu početkom septembra, a predstavnik te zdravstvene ustanove kontaktirao je grupu preko njihovog sajta za plaćanje, preko DarkWeb-a kako bi zaustavio objavljivanje podataka pošto su samo dva servera bolnice bila šifrovana, prenosi BleepingComputer.

Podsetimo, DarkWeb prikuplja sajtove koji se ne mogu pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača i za pristup zahteva specifičan softver, konfiguraciju ili odobrenje.

BleepingComputer, koji je imao uvid u komunikaciju, odnosno pregovore između predstavnika bolnice u Nju Džerziju i operatora ransomver-a, piše da su hakeri najpre tražili 1,7 miliona dolara.

Grupa SunCrypt, koja je odnedavno postala član ransomver kartela Maze, navela je tokom razgovora da se o njihovom zahtevu može pregovarati s obzirom na trenutnu zdravstvenu situaciju koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Nije potpuno jasno koje informacije se nalaze u ukradenim fajlovima, ali hakeri tvrde da su došli u posed brojnih ličnih podataka pacijenata, od identifikacionih dokumenata, datuma rođenja, brojeva socijalnog osiguranja sve do podataka o tome od čega pacijenti boluju.

Dogovorena je otkupnina u iznosu od 672.744 dolara, odnosno 61,90 bitkoina koje je bolnica poslala 19. septembra na račun hakerske grupe, a nakon što su pregovori završeni, hakeri su napisali: „I vi ste uradili sjajan posao. Naše rukovodstvo vam duguje”.

Kao deo pregovora, hakeri su pristali da obezbede program za dešifrovanje ransomver-a i da vrate sve ukradene podatke uz bezbednosni izveštaj, a dogovorili su se i da više neće napadati tu bolnicu.

Sudeći prema izveštaju, bolnica je napadnuta kada je jedan od zaposlenih naseo na phishing prevaru i tako otkrio pristupne podatke.

Inače, hakerska grupa SunCrypt nedavno je poručila da više neće napadati zdravstvene organizacije, kako se navodi na portalu DataBreaches.net.

Preuzeto sa: https://startit.rs/bolnica-u-nju-dzerziju-platila-hakerima-670-000-da-bi-sprecila-curenje-240-gb-podataka-hakeri-se-zahvalili-i-vi-ste-uradili-sjajan-posao/

Tokom pandemije, sve više ljudi radi od kuće što svakako nameće pitanje kako se u takvim uslovima zaštititi od sajber napada i kako rad od kuće učiniti bezbednim.

Na ovo pitanje odgovorila nam je Jelena Manasijević iz Nacionalnog CERT-a.

– Rad od kuće je u određenim oblastima postojao i ranije, ali je uvođenjem vanrednog stanja usled pandemije postao masovan: to je dovelo i do specifičnog izazova za sajber bezbednost. Polazimo od pretpostavke da zaposleni imaju svoje službene laptopove, i da pristupaju preko VPN – Virtuelne Privatne Mreže, koji kreira šifrovan tunel preko javnog interneta do same organizacije. Ovo jeste bezbedan način pristupanja mreži, ali je neophodno da se zaposleni pridržavaju osnovnih mera bezbednosti kako ne bi došlo do zloupotrebe.

– Najbitnije je da se obezbedi prvo lokalna mreža: od kuće najčešće koristimo bežični WiFi, pa je bitno da se podrazumevane postavke ovog uređaja zaštite – da se promeni ime i lozinka za WiFi Access Point, kao i za SSID bežične mreže. Potrebno je da se koristi jaka lozinka za pristup mreži, i najjača moguća enkripcija – da se izbegavaju stari i manje sigurni oblici šifrovanja kao što je WEP.

– Neophodna je provera mejlova, odnosno linkova na koje se od zaposlenog zahteva da klikne, i treba dobro razmisliti pre nego što podelimo informacije, bilo mejlom, telefonom ili preko tableta.

– Primetili smo da je aktivan veliki broj phishing i social engineering kampanja koje koriste temu „COVID-19“ i pokušavaju da iskoriste stanje opšteg straha i potrebu za hitnom reakcijom kod ljudi. Na sajtu www.cert.rs korisnici mogu da se informišu o aktuelnim kampanjama a mogu da nađu i preporuke kako da ih prepoznaju.

– Masovni rad od kuće omasovio je i korišćenje komunikacionih platformi za održavanje sastanaka. Preporuka je da se pažljivo bira komunikaciona platforma, da zaposleni prate instrukcije svojih organizacija i pouzdanih javnih izvora – Nacionalni CERT je takođe upozorio da je uočena masovna registracija lažnih domena komunikacione platforme Zoom.