Category: Aktuelno

Samo 61% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju rizicima sajber sigurnosti, a 87% ispitanika je izjavilo da će poboljšanje njihove sposobnosti da upravljaju rizicima sajber sigurnosti biti izuzetno ili veoma važan prioritet u naredne dve godine, pokazuje Deloitte-ovo dvogodišnje istraživanje o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga. 

Ovo istraživanje takođe pokazuje da sa smanjenjem ekonomske aktivnosti i porastom nezaposlenosti, kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima.

Dvadeset odsto ispitanih direktora upravljanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je pre svega kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sledeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na 3% ispitanika iz 2018.godine.

Osim toga, 62% izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Upravljanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku. Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Pandemija COVID-19 promenila je okruženje upravljanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavljena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima.“

Napomenula je da 66% ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.
„Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda pre pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19“, rekla je Miroslava.
„Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju.“

Dvanaesto izdanje Deloitte-ovog dvogodišnjeg istraživanja pod nazivom „Pokretna meta: Redefinisanje rizika i otpornosti u vremenima trajne neizvesnosti“ prikupilo je stavove direktora za rizike ili njihovih kolega u 57 finansijskih institucija širom sveta, uključujući banke, društva za upravljanje investicijama i osiguravače od marta do septembra 2020. Vrednost ukupne aktive svih anketiranih institucija iznosi 27,2 biliona dolara, dok institucije koje pružaju usluge upravljanja imovinom upravljaju imovinom u ukupnom iznosu od 16,1 biliona dolara.

Među ostalim zaključcima:
• Iako su gotovo svi ispitanici svoje institucije ocenili kao izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju finansijskim rizicima (jedini izuzetak je kreditni rizik), ta cifra je pala na 65% za nefinansijske rizike, što je oblast koja može imati dalekosežne efekte na finansije i reputaciju institucija. Ovaj procenat je bio još niži za određene vrste i aspekte nefinansijskih rizika kao što su ponašanje i kultura (55%), geopolitički faktori (42%) i kvalitet podataka (26%).

• S obzirom na sve veću zabrinutost zbog klimatskih rizika, 38% ispitanika je zabrinutost zbog ekoloških, socijalnih i upravljačkih rizika istaklo kao jednu od tri vrste rizika, uz kreditni rizik i rizike sajber sigurnosti, čiji će značaj za njihove institucije najviše rasti u naredne dve godine. To je kumulativno veći procenat nego za bilo koju drugu vrstu rizika, a opet samo 33% izvršnih direktora veruje da njihove institucije upravljaju ovim rizikom izuzetno ili vrlo efikasno.

• Većina institucija prepoznaje potrebu da učini više na poboljšanju upravljanja podacima, a 69% ispitanika je reklo da će povećanje kvaliteta, dostupnosti i pravovremenosti podataka o rizicima biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihovu instituciju u naredne dve godine. Samo 26% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju kvalitetom podataka, dok samo 8% ispitanika veruje da su njihove institucije efikasne u korišćenju i upravljanju nestrukturiranim podacima.

• Institucije su pod pritiskom zbog približavanja datuma prestanka objava LIBOR stopa (u većini slučajeva kraj 2021. godine). Prema izveštaju, finansijske institucije „su možda potcenile koliki posao treba da obave i savetuje im se da se pripreme za tranziciju“. Samo 24% ispitanika smatra da su ažuriranja i razvoj tehnologije / aplikacija izuzetno ili vrlo zahtevni, dok 22% njih razmišlja o ažuriranju i razvoju procesa i kontrola na ovaj način.
Četrdeset pet odsto ispitanika očekuje povećanje godišnje potrošnje u svojim organizacijama na upravljanje rizicima u naredne dve godine. Međutim, u izveštaju se ističe da će pritisak na prihode verovatno povećati napore za „smanjenje stalnog povećanja rashoda za upravljanje rizicima“.

Stoga je 50% ispitanika izjavilo da će tehnološki alati orijentisani na efikasnost biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Ali prema istraživanjima iz poslednjih godina, institucije još nisu uvele ove tehnologije. Najčešće se koristi cloud tehnologija (46%), a manji broj institucija izjavio je da koristi robotsku automatizaciju procesa (29%), mašinsko učenje (27%) ili kognitivnu analitiku (13%).

„Postoji pet stvari koje finansijske institucije svih vrsta pokušavaju da shvate kada je reč o upravljanju rizicima: izazovi u vezi sa upravljanjem talentima, rad na daljinu, zaštita podataka, prelazak na digitalno poslovanje i sigurnost sistema i programa“, navodi Miroslava.

„Liderima upravljanja rizicima potrebna je fleksibilnost da brzo odgovore na nestabilne ekonomske uslove i promene poslovne prakse, dok istovremeno prate koje promene su privremeni odgovor na pandemiju, a koje će postati dugoročne. Ne sećamo se tako velikih izazova u nedavnoj prošlosti, posebno tako neizvesnih i dinamičnih u smislu jačine i obuhvatnosti.“

Foto: Pixabay.com

Holandiju je nedavno protresao skandal sa krađom podataka građana, i to ni manje ni više nego iz javnog zdravstvenog sistema: podaci o građanima koji su se testirali na korona virus i o onima kod kojih je virus potvrđen pojavili su se u “javnoj prodaji”, a ispostavilo se da je bilo ko od zaposlenih, uključujući i spoljne saradnike, mogao da izveze sve podatke jednim klikom!

Policija je prošlog vikenda uhapsila dvojicu zaposlenih osumnjičenih za ilgelanu trgovinu podacima o korisnicima, a služba za sajber kriminal policije centralne Holandije odmah je pokrenula istragu.

Iz dva “korona-centra” – CoronIT koji sadrži privatne podatke Holanđana koji su testirani na koronu, i HPZone Lite sistema za istraživanje kontakata, na prodaju preko javnih platformi dospeli su adrese, brojevi telefona, brojevi socijalnog osiguranja i medicinski izveštaji brojnih korisnika.

Do ovoga je došlo, kako pišu holandski mediji, tako što je u sistemu postojala opcija za izvoz svih podataka samo jednim klikom. Zaposleni su navodno upozoravali nadređene o ovom potencijalnom problemu, ali rukovodstvo i ministar zdravlja tvrde da takvih prijava nije bilo. Slični komentari su stizali i od spoljnih saradnika – studenata koji su radili u kol centru, i koji tvrde da je ista opcija bila omogućena i njima bez neke posebne dozvole.

Ovi podaci već neko vreme se nude na grupama za ćaskanje po ceni od 30 do 50 evra po osobi, a postoje i “grupne ponude” za koje se traže desetine hiljada evra jer su brojevi socijalnog osiguranja na posebnoj ceni, s obzirom na to da se pomoću njih može lažirati identitet.

Od ilegalnih trgovaca ekipa novinara RTL News zatražila je da kupi ove podatke, i dobila ponudu sa mogućnošću plaćanja preko Bitcoin ili Paisafecard platne kartice. Novinari su bili u situaciji da pregledaju podatke stotine Holanđana, a kažu da su na zahtev mogli da dobiju i podatke pripadnika određenih grupa, recimo samo ženskih osoba od 30 do 40 godina, i slično.

Foto: Pixabay.com

Pariski sud osudio je Francusku zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova, piše Gardijan, a prenosi Nova ekonomija.

U takozvanom “slučaju veka”, sud je državu proglasio krivom za nepoštovanje preuzetih obaveza u borbi protiv globalnog zagrevanja. Tužbu su pokrenule četiri francuske ekološke grupe nakon peticije koju je potpisalo 2,3 miliona ljudi.

“Ovo je istorijska pobeda za klimatsku pravdu. Odluka ne uzima u obzir samo ono što naučnici kažu i ono što ljudi žele od francuskih javnih politika, već bi trebalo da nadahne ljude širom sveta da na svojim sudovima drže odgovornim vlade za klimatske promene”, rekao je Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog Greenpeace-a i jedan od podnosioca tužbe.

Dodao je da će presuda biti upotrebljena da podstakne francusku državu da deluje protiv klimatskih promena.

Sud je presudio da je naknada za “ekološku štetu” prihvatljiva i rekao da država treba da odgovara za deo ove štete ako nije ispunila svoje obaveze da smanji emisiju štetnih gasova, međutim sud nije usvojio zahtev za kompenzaciju, rekavši da bi naknadu trebalo izvršiti “u naturi”, a naknadu štete dodeliti “samo ako su mere reparacije bile nemoguće ili nedovoljne”.

Sudije su sada dale sebi dva meseca da odluče da li će narediti francuskoj vladi da preduzme mere za zaštitu klime. 

Pored toga, sud je takođe naložio državi da isplati simboličnih jedan evro svakom od četiri udruženja “kao naknadu za njihovu nematerijalnu štetu”.

Nevladine organizacije koje su pokrenule tužbu, među kojima su Greenpeace i Oxfam France smatraju da je ova presuda “revolucionarna”. Ove organizacije su su uložile formalnu žalbu u kabinetu francuskog premijera u decembru 2018. Kada su dobile ono što su smatrale neadekvatnim odgovorom, pokrenule su pravni slučaj u martu 2019. godine.

Pariski sporazum potpisan pre pet godina imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje, a stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da vlade, uključujući francusku administraciju, nisu ispunile svoje obaveze.

Francuska vlada se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.

Međutim, prema mišljenju nevladinih organizacija, a sada i pariskog suda, država nije preduzimala korake za to dovoljno brzo i u dovoljnoj meri.

U pisanoj odbrani, francuska vlada odbacila je optužbe i zatražila od suda da odbaci bilo kakav zahtev za odštetu. Tvrdila je da država ne može biti jedinstveno odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije.

 Foto: Pixabay.com

Severnokorejski hakeri su se maskirali u blogere za sajber bezbednost kako bi ciljali one koji se bave istraživanjima u ovoj oblasti: to rade tako što su uspeli da pronađu slabosti i u računarima koji koriste najsavremenije verzije Microsoft Windows-a i Google Chrome-a, upozorio je Google a prenosi Forbes. 

Adam Vajdeman, istraživač iz Google-ove grupe za analizu pretnji kaže da napadi traju poslednja tri meseca: hakeri su napravili lažne naloge na Twitteru i postavili navodna istraživanja u oblasti sajber bezbednosti, sa linkom ka njihovom blogu. Jedan od naloga – @brovvnn – tvrdio je da je osnivač @BrownSec3Labs i izgledalo je kao da objavljuje rezultate ozbiljnih istraživanja, i da promoviše radove stručnjaka poput Google-ovog istraživača Ben Hoksa. Nešto pre toga, jednom od Google-ovih istraživača, Thomasu Šedvelu, stigla je preko Twittera privatna poruka od hakera pod imenom Zhang Guo, ali iz same poruke nije bilo jasno šta tačno želi.

Iako je “zlonamerni” blog sadržavao neka legitimna istraživanja (kao i lažni materijal), on je takođe bio domaćin “backdoor” programa pomoću kojih se ubaciju virusi i trojanski konji na računar targetirane žrtve. Google nije mogao da nabroji sve mehanizme koji mogu kompromotivati računar potencijalnih žrtava, ali je pozvao sve koji imaju neke informacije da ih obelodane.

Foto: Pixabay.com

Kada je u january 2020. Svetski ekonomski forum (WEF) objavio svoj godišnji izveštaj o rizicima i jedno poglavlje posvetio riziku od pandemije upozoravajući da zdravstveni sistemi možda neće biti spremni da ga iznesu, svetska javnost izgleda nije ni slutila koliko će ovo upozorenje biti važno. Ovogodišnji izveštaj koji je WEF objavio u partnerstvu sa Marsh-om, SK Group i Zurich Insurance Group pokazao je da su se tokom poslednjih godinu dana dogodile promene koje bi mogle stati u čitavu deceniju.

Predsednik WEF-a Borge Brende upozorio je da bi svet trebalo da se probudi kad je reč o globalnim rizicima, ali da se ne fokusira samo na one koji su trenutno najvidljiviji već da se orijentiše na izgradnju otpornosti na rizike koji su tu permanentno ali mogu da eskaliraju.

“Prošla godina nas je podsetila da su rizici globalni, i međusobno povezani, i da za njih granice ništa ne znače. Ni Covid ni klimatske promene ne poznaju geografske granice, ali upravo svet koji je polarizovan sa geopolitičkog i geoekonomskog aspekta predstavlja najveći rizik”, rekao je Brende.

Jedan od glavnih nalaza Izveštaja i jedna od glavnih briga u narednim godinama biće nejednakosti i fragmentacija društva, i ti rizici mogu doneti dugoročne posledice ukoliko se ne reše. Globalno istraživanje o percepciji rizika identifikovalo je kao glavne društvene pretnje poremećaj načina života, digitalnu nejednakost i slabljenje društvene kohezije.

“Privredni rast u narednom periodu treba da usmerimo i na bolju organizaciju radnih mesta, i da učinimo da bude održiviji. Ako dozvolimo da rastu nejednakosti, dočekaćemo i nove rizike koji se odnose na društvene podele. Ovo mora biti ozbiljno shvaćeno, i povezano sa odgovorom na ekonomsku krizu u kojoj se još nalazimo. Ne bi trebalo da budemo usmereni samo na potrošnju, već i na budućnost: moramo ulagati u globalni pristup internetu, u škole, usavršavanje i prekvalifikaciju, i da omogućimo da nejednakosti ne samo ne rastu, već da opadaju”.

Pandemija je ubrzala trendove, pa se mnoga preduzeća bore ne samo sa pandemijom već i sa učestalim sajber napadima, klimatskim poremećajima i socijalnim nemirima.

Tri su kritična pokretača rizika: politički, tehnološki i društveni, smatraju stručnjaci koji su radili na pomenutom izveštaju. Sa političkog aspekta, ključna zabrinutost je što je tokom poslednjih godinu dana svet video zatvaranje granica i ograničenje izvoza: kompanije moraju imati u vidu promene u domaćim politikama koje su usredsređene na nacionalnu bezbednost, što može imati uticaj na pristup stranim talentima i investicijama, kao i na poremećaje u nacionalnim lancima snabdevanja.

Sa tehnološkog aspekta, ubrzana digitalizacija i prelazak na rad na daljinu ekponencijalno su povećali i izloženost sajber rizicima. Preduzeća treba da odvoje ozbiljno vreme da procene promene nastale tokom pandemije, i da provere da li su njihova ulaganja u mrežu i kontrolu digitalnog poslovanja dovoljno kvalitetna, i da se pobrinu za uklanjanje nedostataka u bezbednosti i upravljanju podacima.

Sa društvenog aspekta, preduzeća se suočavaju sa pojačanom “kontrolom” nihovog poslovanja, kako do strane investitora tako i od zaposlenih i korisnika. Zato kompanije treba da zauzmu čvršći stav kako bi izbegli negativne uticaje koji se mogu odraziti na njihov prihod, reputaciju, kapital i privlačenje i zadržavanje talenata.

U izveštaju se kaže da kompanije treba da posvete pažnju zaposlenima kako bi izbegli rizike po mentalno zdravlje usled stresa zbog pandemije – tako što će osmisliti alate i programe za podršku mentalnom blagostanju. S obzirom na aktuelni “rat za talente”, trebalo bi i da razviju politike kojima bi osigurale da fleksibilan rad bude održiv.

Karolina Klint, ekpertkinja za risk menadžment u kompaniji Marsh, smatra da je 2020. godina donela novi pogled na procenu rizika: kompanije sada moraju da se povuku korak unazad i da planiraju neočekivano, da imaju u vidu da je poslovna klima promenljivija nego ikad i da naprave zaokret u strategiji i ojačaju svoju organizacionu otpornost tako što će podsticati rukovodioce da sa više samopouzdanja donose brze odluke. “Pozornica je postavljena, vreme je za akciju”, rekla je ona.

Poljski organ za zaštitu podataka o ličnosti (UODO) kaznio je tri kompanije zbog kršenja odredbi GDPR-a usled nedostatka tehničkih i organizacionih mera, neadekvatne reakcije na propuste u bezbednosnom sistemu i neobaveštavanja o povredi bezbednosti ličnih podataka.

Kaznu u iznosu od 460.000 evra dobila je kompanija Virgine Mobile, koja nije implementirala adekvatne tehničke i organizacione mere i nije izvršila adekvatno testiranje istih u kontekstu prenosa ličnih podataka između aplikacija neophodnih za pružanje usluga pripejd korisnicima, pa je takav neobezbeđen sistem prenosa omogućio neovlašćen pristup podacima korisnika.

Druga kazna u iznosu od 250.000 evra stigla je kompaniji ID Finance koja nije brzo i adekvatno odgovorila na signale koji su upućivali na dostupnost ličnih podataka klijenata na serveru, što je omogućilo neovlašćen pristup i zahtevanje otkupa za vraćanje podataka.

Treću kaznu je dobila kompanija koja se bavi osiguranjem, WARTA S.A. Insurance i Reinsurance, zato što nije obavestila UODO o povredi bezbednosti ličnih podataka. Naime, ova institucija je dobila informaciju od trećih lica o povredi ličnih podataka. Naime, agenti su slali i-mejlove sa polisama osiguranja na adrese neovlašćenih primalaca.

U Srbiji je takođe u primeni Zakon o zaštiti ličnih podataka koji je u mnogome oslonjen na pomenutu GDPR direktivu. Do sada nije bilo kazni, a nameće se pitanje i koliko su kompanije uopšte upoznate sa svim obavezama po ovom zakonu.

Advokat Petar Mijatović kaže da je za sada mali procenat kompanija u Srbiji uzeo u ozbiljno razmatranje značaj Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i obavezu usklađivanja sa istim.

„Iz mog advokatskog iskustva, kompanije koje zasnivaju svoje poslovanje na korišćenju, odnosno obradi ličnih podataka, zaista su shvatile značaj zakonskih obaveza i iste su, ili već usklađene, ili planiraju što skorije usklađivanje. Tu bih, pored kompanija koje sarađuju sa kompanijama iz EU i koje, usled primene GDPR-a, zahtevaju takvu vrstu usklađivanja, posebno istakao i domaće kompanije koje su radile na usklađivanju isključivo zbog obaveza propisanih domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, kaže Mijatović.

 Najčešći propusti kompanija se, prema njegovim rečima, odnose na nerazumevanje glavnih obaveza propisanih zakonom, odnosno na činjenici da veliki broj organizacija fokus svog usklađivanja usmerava na „spoljašnji aspekt“ – poput izrade obaveštenja o obradi ličnih podataka, ugovora o obradi. Pritom zanemaruju „unutrašnji aspekt“ bez koga nema adekvatnog i pravilnog usklađivanja. „Tu pre svega mislim na mapiranje podataka, upravljanje podacima, dokumentovanje, uvođenje adekvatnih tehničkih, kadrovskih i organizacionih mera i sprovođenje procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti“, kaže Mijatović.

Iako je uvreženo mišljenje da do ozbiljnije primene ovog zakona i kažnjavanja kompanija koje nisu usklađene sa istim, neće doći sve dok državni organi ne krenu sa ozbiljnijim pristupom prilikom primene zakona, Petar Mijatović misli da do prave i pune primene zakona neće doći sve dok sami građani ne počnu mnogo više da cene svoje lične podatke i koriste svoja prava, odnosno dok većina ljudi ne shvati koliko negativnih posledica po njihovu privatnost može doneti nezakonito postupanje kompanija. „Za tako nešto je potrebno vreme i edukacija ljudi na ovu temu“, kaže on.

Finansijske mule su osobe koje služe za podizanje novca stečenog kriminalnim radnjama grupe i prosleđivanje ka drugim računima, ili za podizanje i fizičko predavanje drugim članovima, objašnjavaju u Udruženju banaka Srbije.

 “Finansijske prevare i malverzacije koje se odvijaju na internetu i koje za posledicu imaju novčani gubitak kao i krađu podataka o ličnom identitetu postale su nažalost sastavni deo dešavanja na globalnoj mreži. Vrste prevarnih radnji i različiti oblici malicioznog softvera u kontekstu finasijskih prevara usložnjavali su se sa godinama, pa je danas primetan veliki broj načina izvršenja ovih krivičnih dela.

Broj i profil osoba koje izvršavaju ovakva krivična dela takođe se transformisao iz usamljenih pojedinaca željnih dokazivanja ili brze zarade u organizovane kriminalne grupe sa jasnim ciljem i odgovarjućim budžetima za postizanje tog cilja. Ove kriminalne grupe dobro su organizovane i u svojim redovima podrazumevaju jasnu hijerarhijsku podelu obaveza i odgovornosti. Jedna od karika u tom lancu su i finansijske mule.

Finansijske mule su osobe koje služe za podizanje novca stečenog kriminalnim radnjama grupe i prosleđivanje ka drugim računima, ili za podizanje i fizičko predavanje drugim članovima. Regrutovanje finansijskih mula vrši se na različite načine, posredstvom oglasa u kojim se obećava brza i laka zarada, ugovaranjem fiktivnih poslova, trgovanjem nepostojećom robom, direktnim kontaktom preko socijalnih mreža, foruma ili drugim vidovima komunikacije i poslovanja. Osobe iz kriminalnih krugova stalno usavršavaju različite vidove načina regrutovanja.

Uvek kada ulazite u posao koji uključuje neke od spomenutih elemenata obratite pažnju na sve detalje u vezi sa vašim poslodavcem. Laka i brza zarada najčešće ukazuju na sumnjivu pozadinu posla, dobro proverite sa kim i sa čim poslujete. Ukoliko posumnjate da se u vašem slučaju radi o kriminalnoj aktivnosti, obavezno se obratite policiji”.

Izvor: Udruženje banaka Srbije

Evropska unija privodi kraju planove za pravljenje platforme koja bi bila „digitalni blizanac“ planete Zemlje i služila za simuliranje atmosfere, okeana, ledenih i kopnenih površina s velikom preciznošću, na osnovu čega bi se omogućilo prognoziranje poplava, suša i požara danima, pa i godinama unapred, prenosi časopis Science.

Cilj pravljenja modela koji će se zvati Destination Earth je da se, osim konkretnih naučnih podataka o klimi na Zemlji, uračunaju i podaci o ponašanju ljudi, što bi omogućilo da se vidi konkretni uticaj klimatskih promena na društvo, ali i da se proceni uticaj različitih politika i mera koje su donete u različitim delovima sveta.

Platforma Destination Earth će biti pokrenuta superkompjuterima, kako bi integrisala digitalne replike različitih delova klimatskog sistema poput dostupnosti hrane i vode, globalne cirkulacije okeana i mnogih drugih aspekata.

Digitalni blizanac predstavlja digitalnu kopiju nekog živog ili neživog fizičkog entiteta, a konkretno ova platforma je važna jer će moći da omogući stručnjacima, ali i svim drugim korisnicima pristup informacijama, uslugama, modelima, scenarijima, simulacijama i prognozama. 

Prema planu, Destination Earth će svoje prognoze moći da temelji na veoma preciznim podacima o temperaturi i pritisku koji će biti prikupljani sa meteoroloških stanica, satelita i letelica, kako bi dalje služili za projektovanje predviđanje posledica. 

Važan napredak vidi se i u tome što će platforma na ovaj način sadržati podatke u realnom vremenu, koji grafički prikazuju zagađenje atmosfere, rast useva, šumske požare i druge pojave za koje je poznato da utiču na vreme i klimu, kaže naučnik za sistem zemlje u Superračunarskom centru u Barseloni Francisko Doblas-Rejes. 

„Ako dođe do erupcije nekog vulkana, to je veoma važan podatak na osnovu kog procenjuje rizik od nedostatka padavina u datom predelu“, objašnjava Doblas-Rejes i dodaje da će satelit sakupljati i podatke o društvu, kao što su upotreba energije, obrasci saobraćaja i kretanja ljudi, što bi se pratilo njihovim mobilnim telefonima. 

Uz pomoć podataka prikupljenih na platformi Destination Earth, kreatorima politika biće omogućeno da direktno procene načine na koje će klimatske promene uticati na društvo, ali istovremeno i kako društvo može da utiče na klimatske promene. Plan je da se ova platforma primenjuje postepeno tokom narednih sedam do deset godina, počevši od 2021.

U vreme kada se sve češće suočavamo sa posledicama klimatskih promena, kao što su oluja razorne oluje, toplotni talasi, šumski požari, ali i brojni drugi ekstremni vremenski događaji, važno je da se što pre deluje kako bi se ove posledice ublažile. Upravo zbog toga pravljenje platformi poput ove, koje modelima mogu predvideti ekstreme i, biće od velike važnosti u budućnosti.

Izvor: Klima101

Foto: Pixabay.com

Prema anketi o klimatskim promenama koju je nedavno sprovela Evropska investiciona banka, svega 10% Kineza i 19% Evropljana spremno je da radikalno promeni životne navike u borbi protiv klimatskih promena, dok bi čak 27% Amerikanaca to učinilo, prenosi Tanjug.

Evropljanima bi bilo lakše da se odreknu avio usluga (40% u poređenju sa 43% koliko je zabeleženo u Kini i 38 odsto u SAD), nego da prestanu da jedu meso, kupuju novu odeću, voze automobil ili koriste usluge video streaming-a.

Tako je 39% Evropljana i 38% Amerikanaca izjavilo da bi im najteže bilo da se odreknu svog auta, navedeno je u saopštenju EIB-a.

Međutim, 72% Evropljana smatra da njihovo ponašanje može da doprinese smanjenju negativnih posledica klimatskih promena.

Takođe, 75% Amerikanaca, 71 odsto Kineza i 67% Evropljana kažu da je mala verovatnoća da će u narednom periodu koristiti javni transport zbog brige oko zaražavanja kovidom 19.

Kada je u pitanju avio transport, 37% Kineza, 22% Evropljana i 22% Amerikanaca kaže da će i u narednim godinama izbegavati putovanja avionom zbog zagađenja životne sredine.

Zatim, 42% Evropljana kaže da će se opredeliti za odmor u svojoj ili obližnjoj zemlji kako bi smanjili emisiju štetnih gasova koju nastaje kod dalekih putovanja, a 29% Evropljana (u poređenju sa 29% Kineza i 35% Amerikanaca) izjavilo je da će nastaviti da putuje avionom kao i pre pojave pandemije.

Većina ispitanika (79% Kineza, 67% Amerikanaca i 58% Evropljana) kaže da ih više brine zaražavanje kovidom 19, nego svoj dugoročni uticaj na klimatske promene.

Međutim, ipak veruju da njihovo ponašanja može da pomogne usporavanju klimatskih problema, pogotovo mlađi ispitanici u odnosu na starije stanovnike Evrope i SAD-a, dok ta razlika nije zabeležena u Kini.

„Period nakon završetka pandemije kovida 19 biće prilika da se napravi zaokret ka nisko-ugljeničnoj ekonomiji koja ne ugrožava životnu sredinu. Zeleni oporavak bi mogao da nam pomogne da dostignemo ciljeve u smanjenju emisije gasova staklene bašte koji se očekuju do 2030. godine“, rekao je potpredsednik EIB-a Ambroise Fayolle.

Kako kaže, ljudi širom sveta svesni su da mogu da doprinesu promenom svog ponašanja.

„Kao ‘klimatska’ banka Evropske unije, naša uloga u EIB-u je da ubrzamo zelenu tranziciju kroz finansiranje čiste energijom, održivog transporta i inovacija koji će omogućiti ljudima da promene svoje navike kako bismo se izborili sa klimatskim promenama“, naveo je on.

Foto: Freepik.com

Tokom 2020. godine planeta se suočila sa velikim brojem prirodnih katastrofa i ekstremnih vremenskih događaja koji su izazvali materijalnu štetu ukupne vrednosti oko 210 milijardi dolara, dok je više od 8200 ljudi izgubilo život, pokazuju podaci reosiguravajuće kuće Munich Re.

Gubici od 210 milijardi dolara su znatno veći od materijalne štete usled prirodnih katastrofa  2019. godine, kada je iznosila 166 milijardi.

Poplave u Kini nastale tokom letnjih monsunskih kiša su izazvale najveću pojedinačnu štetu 2020. u iznosu od 17 milijardi dolara, a od 10 prirodnih katastrofa sa najvećim materijalnim gubicima, čak šest se dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Najrazorniji ekstremni vremenski događaj koji je pogodio Sjedinjene Američke Države bio je uragan Laura. Ovaj uragan je 27. avgusta pogodio Zapadnu Luizijanu, a vetrovi su dostizali brzinu i do 240 kilometara na čas. Velika šteta je nastala zbog jakog vetra, ali i usled posledica, to jest ozbiljnih poplava koje su se proširile po okolnim mestima. Ukupna materijalna šteta iznosila je 13 milijardi dolara.

Tokom 2020. suočili smo se i sa rekordnom sezonom uragana na Atlantiku, kada je zabeleženo 30 imenovanih oluja, od kojih je čak 13 bilo u kategoriji uragana. Takođe, zabeleženo je i 12 ciklona koji su pogodili Sjedinjene Američke Države, što je najveći broj dosad. Sezona uragana je u celoj Severnoj Americi ove godine izazvala ukupnu štetu od 43 milijarde dolara.

Dok se severna Amerika suočavala sa sezonom uragana i čak 9600 velikih šumskih požara, Aziju su pogodili cikloni i poplave. 

U Evropi je šteta od prirodnih katastrofa ove godine bila relativno niska u poređenju sa ostatkom sveta. U izveštaju su izdvojeni događaji poput velikih padavina u Italiji i Španiji i razornog zemljotresa u Hrvatskoj izazvali su ukupnu štetu od 12 milijardi. 

Glavni naučnik za klimu osiguravajuće kuće Munich Re, Ernest Rauh, objašnjava da klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na učestalost prirodnih katastrofa.

„Iako se za svaku od ovih vremenskih katastrofa ne može nužno tvrditi da su direktno povezane sa klimatskim promenama i za proučavanje njihovog uticaja je potrebno da se izdvoji dosta vremena, ti događaji su u skladu sa očekivanim posledicama globalnog zagrevanja. Sve veći broj toplotnih talasa i suša utiče na nastanak šumskih požara, a tropski cikloni i oluje postaju sve intenzivniji. Istraživanja pokazuju da su šanse za nastanak ovogodišnjih toplotnih talasa u Sibiru povećane 600 puta u odnosu na ranije“, ističe Rauh.

Ekstremni vremenski događaji nastali usled klimatskih promena postaju sve učestaliji, ali i sve intenzivniji, usled čega je i šteta koju oni izazivaju izuzetno velika. Osim materijalnih gubitaka koji su 2020. godine bili veći nego ikada ranije, veliki je broj izgubljenih života, mnoge biljne i životinjske vrste su izgubile svoja staništa, a i mnogi ljudi su bili prinuđeni na evakuaciju.

Foto: Pixabay.com