Category: Aktuelno

Pogledajte političke rizike u svetu koje je analizirao svetski reosiguravač AON.

PREUZMI OVDE.

Predstavljamo vam publikaciju u kojoj možete pročitati: kakvo je stanje na tržištu nekretnina u Srbiji i čega treba da se čuvate kad ih kupujete, zašto ćemo uskoro morati da imamo energetski pasoš, kako i gde da osigurate svoje nekretnine ali i šta ne možete da osigurate i zašto, kako da dođete do stambenog kredita i na šta da pazite u tom procesu, da li stan može da se kupi kriptovalutama i šta ima veštačka inteligencija sa nekretninama.
Klikom na naslov u sadržaju pojaviće vam se tražena strana, a klikom na dno bilo koje strane vratićete se na sadržaj.
Svaka strana može da se šeruje pojedinačno, gde god želite.

Ako želite da postavite ovu publikaciju na svoj sajt, pišite nam.

Prelistajte publikaciju OVDE.

Gallup International je u ime Vienna Insurance Group (VIG) ispitivao saznanja građana u vezi sa rizicima, u devet zemalja srednje i istočne Europe (CEE).

Reprezentativna studija otkriva značajne nedostatke pismenosti o rizicima i široko rasprostranjeno pogrešno shvatanje u vezi s finansijskom zaštitom koju pružaju državne i društvene institucije.

*Oko dve trećine stanovništva ima malo ili nimalo znanja o zdravstvenim, radnim, rizicima stanovanja, odgovornostima i sajber rizicima, koji su ispitani u studiji

*Sedam od deset ispitanika ne veruje da će se rizici verovatno ostvariti, uprkos tome što procenjuju da bi potencijalni gubitak (šteta) bio visok

*Oko dve trećine veruje da bi državni organi intervenisali u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, a 60% veruje da bi se to desilo i u slučaju gubitka ili oštećenja stana ilii kuće

Pismenost o riziku kao obaveza društvene održivosti

Reprezentativnim istraživanjem, sprovedenim u junu i julu 2023. godine, anketirano je ukupno 9.000 ljudi starosti 18 i više godina na odabranim ključnim tržištima Vienna Insurance Group-e: Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj. Fokus je bio na percepciji ispitanika o najčešćim rizicima u svakodnevnom životu, verovatnoći da takvi rizici postanu stvarnost, potencijalnom uticaju i merama koje se preduzimaju za rešavanje rizika. Ova studija tržišta čini osnovu za VIG-ove planirane aktivnosti koje imaju za cilj povećanje pismenosti o rizicima u regionu CEE, čime se doprinosi društvenoj održivosti.

“Ljudi se štite od rizika samo ako su svesni tema, kao što su prevencija i pokrivenost rizika. Kao deo našeg programa održivosti VIG 25, definisali smo povećanje pismenosti o rizicima kao ključni fokus naših ciljeva društvene održivosti. U saradnji sa našim kompanijama u Grupi, naš cilj je da doprinesemo povećanju pismenosti o rizicima u narednim godinama“, objašnjava Hartvig Löger, generalni direktor Vienna Insurance Group-e.

Uzimajući poslovni model kao osnovu, program održivosti VIG 25, koji je usvojen u celoj Grupi, definisao je šest sfera uticaja. Tri od ovih oblasti (investicije, preuzimanje osiguranja i poslovanje) se fokusiraju na pitanja životne sredine, a druge tri (zaposleni, kupci i društvo) se fokusiraju na društvene teme. Kroz svoju posvećenost povećanju pismenosti o rizicima, VIG Grupa se bavi važnim društvenim pitanjima za koje do danas nije bilo puno potvrđenih nalaza. U delu svog novog programa održivosti, VIG je takođe revidirao svoju strategiju klimatskih promena za celu Grupu, koja je na snazi od maja 2019. godine, zamenivši je sa dva nova dokumenta: „Odgovorno ulaganje“ i „Odgovorno osiguranje“.

Značajna potreba za opismenjavanjem o rizicima

Studija je imala sledeće oblasti fokusa: rizik od teže bolesti, nesposobnost za rad, rizik povezan sa stanovanjem, rizik odgovornosti za nesreću ili povredu koju ste sami prouzrokovali i internet prevare. Ispitanici su takođe pitani o verovatnoći da rizici postanu stvarnost, o mogućim troškovima i merama preduzetim za proaktivno upravljanje ovim rizicima ili ograničavanju nastalog gubitka ili štete. „Pismenost o rizicima se generalno odnosi na sposobnost donošenja promišljenih – na kraju razumnih – odluka u vezi sa upravljanjem rizicima. Nalazi studije otkrivaju značajnu potrebu za povećanjem pismenosti o rizicima u svim zemljama učesnicama istraživanja. Većina ljudi se još nije ozbiljno pozabavilo glavnim rizicima sa kojima se susreću u savremenom životu — uprkos tome što procenjuju da je krajnji potencijalni finansijski gubitak značajan“, kaže Michael Nitsche, izvršni potpredsednik Gallup International-a, sumirajući ključne nalaze.

 Prevladava oprez

Nalazi reprezentativne studije ukazuju na to da je prevencija, najčešća mera koja se preduzima da bi se zaštitili od potencijalnih rizika, zasnovana na pretpostavci: „Ako budem oprezan, neće mi se dogoditi“. Trećina ispitanika je rekla da ima osiguranje za pokriće zdravstvenih rizika, invalidnosti na radu i lične odgovornosti. U proseku, 45% stanovništva ima osiguranje za rizike povezane sa stanovanjem.

Između 20% i 30% je izdvojilo sredstva za ove rizike i očigledno pretpostavlja da je to dovoljno. Svaki peti nije preduzeo nikakve mere, između ostalog, i zbog troškova ili eventualnog izbegavanja ove vrste troškova.

Pozivanje na državu

Jedno zapanjujuće otkriće studije je da značajan deo ispitanika veruje da će gubitak i štetu, barem delimično, pokriti država ili društvo. Dve trećine ispitanih, na primer, veruje da će organi vlasti uskočiti u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, pri čemu 60% veruje da se to dešava u slučaju gubitka ili oštećenja kuće ili stana. Oko 40% čak očekuje da se to odnosi na gubitke koji proističu iz internet prevare, a skoro polovina veruje da ličnu odgovornost, takođe, pokriva država. Očekivanje da će država ili društvo preuzeti troškove raste ukoliko je verovatnoća gubitka ili štete veća. Oko 90% ispitanika želelo bi da troškove povezane sa zdravstvenim rizicima i nesposobnošću za rad pokrije društvo u celini, a 80% bi volelo da to važi i za rizike povezane sa stanovanjem. Značajno više od polovine ispitanika smatra da ovaj pristup treba da važi i za troškove povezane sa internet prevarom i ličnom odgovornošću.

Traži se više saveta

Značajan deo anketiranih je najverovatnije svestan praznina u svom znanju kada je u pitanju rizik. Više od jednog od dva anketirana bi želelo više informacija i savete od stručnih tela. Otprilike isti broj bi bio spreman da da finansijski doprinos kako bi se zaštitio od gubitka ili štete. „Smatramo  da je naša odgovornost da ispunimo ovu želju za informacijama i savetima, pružajući objašnjenja i podižući svest, nezavisno od toga da li je prodaja izgledna“, kaže Hartvig ​​Löger.

 Da rezimiramo, sedam od deset ispitanika nije u stanju da se uhvati u koštac sa rizicima na bilo koji smislen način, zbog nedovoljne pismenosti o rizicima i psiholoških barijera.

Nedostatak pismenosti o rizicima je u koreliciji sa nedostatkom finansijskog znanja.

Paralele se mogu povući između nalaza u vezi sa nedostatkom svesti o rizicima i teme o kojoj se trenutno intenzivno raspravlja – nedostatak finansijskog znanja: Studija otkriva da 80% osoba od 18 do 29 godina i 70% onih starijih od 30 godina imaju ograničena ili umerena finansijska znanja. Studija stoga pokazuje da postoji potreba za obrazovanjem i informacijama u ovoj oblasti.

„Smatramo da obrazovni sistem ima važnu ulogu za obe ove oblasti. Škole ne prenose finansijsko znanje niti podučavaju pismenost o rizicima. Obrazovne institucije i partneri u finansijskim uslugama treba da udruže svoje kompetencije i zajedno preduzmu akciju.

VIG Grupa će definitivno sprovoditi inicijative za povećanjem pismenosti o rizicima među stanovništvom — ovo je za nas ključni fokus društvene održivosti“, kaže Hartvig Löger.

Vlada Republike Srbije usvojila je 25. avgusta Strategiju zaštite podataka o ličnosti za period 2023 – 2030. godine.

Nova Strategija je usvojena nakon 13 godina od usvajanja prve strategije iz ove oblasti i pet godina nakon što je donešen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 

Osnovni cilj Strategije je: “Poštovanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u svim oblastima života”. 

Osim osnovnog cilja, Strategija sadrži i posebne ciljeve:

Unapređeni funkcionalni mehanizmi zaštite podataka o ličnosti

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje zaštitu osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, u skladu sa vrednostima demokratskog društva. Mehanizmi zaštite podataka o ličnosti treba da budu dostupni svakom fizičkom licu, a njihova funkcionalnost je pretpostavka neophodna za afirmaciju prava, posebno u okruženju u kome dolazi do dinamičnog razvoja informacionih tehnologija i njihove sve šire primene kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, što dovodi do povećanog rizika za prava pojedinaca.

Unapređena svest o značaju zaštite podataka o ličnosti i načinima ostvarivanja prava

Kultura poštovanja ljudskih prava uključujući pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pored odgovarajućeg institucionalnog okvira, podrazumeva visok nivo svesti titulara prava o značaju prava koja im pripadaju i načinu njihovog ostvarivanja. Kako bi se stekla i razvila svest o značaju zaštite svojih podataka o ličnosti uz istovremeno poštovanje istog prava drugih lica od najranijeg uzrasta, potrebno je uvođenje edukacije o zaštiti podataka o ličnosti u sadržaje planova i programa nastave i učenja na svim nivoima obrazovanja, naročito imajući u vidu razvoj informacionih tehnologija i njihovu sve širu primenu i dostupnost. Takođe, u cilju podizanja svesti građana o zaštiti podataka o ličnosti potrebno je organizovati i sprovesti odgovarajuće aktivnosti za stručnu i opštu javnost.

Unapređen sistem zaštite podataka o ličnosti pri razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u procesima digitalizacije

Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija jedan je od osnovnih pokretača ekonomskog napretka svakog savremenog društva, ali njega treba da prati odgovarajući stepen zaštite podataka o ličnosti. Stoga bi odgovarajućim merama trebalo postići adekvatno pravno uređenje odnosa digitalizacije i tehnološkog napretka sa zaštitom podataka o ličnosti, kao i funkcionalno uređenje odnosa ove dve oblasti.

Najnoviji izveštaj kompanije Kaspersky o pretnjama MSP pokazao je da je tokom prvih pet meseci 2023. godine otkriveno čak 764.015 sajber napada na mala i srednja preduzeća. Istovremeno, broj zaposlenih koji se susreću sa malverom ili neželjenim softverom prerušenim u legitimne poslovne aplikacije nije se značajno promenio u poslednjih godinu dana – 2.478 u 2023. godini u poređenju sa 2.572 u 2022. godini.

Prevaranti koriste mnoštvo metoda, poput zloupotrebe digitalnih ranjivosti, fišing mailove za krađu identiteta, obmanjujućih tekstualnih poruka, pa čak i korišćenje naizgled bezopasnih YouTube linkova, a sve u cilju dobijanja neovlašćenog pristupa značajnim podacima. 

Najčešća vrsta pretnji bila je tkz. eksploatacija, koja je činila 63 odsto (483.980) svih detektovanih napada u prvih pet meseci tekuće godine. Ovi zlonamerni programi ciljaju ranjivosti softvera i omogućavaju sajber kriminalcima da pokrenu maliciozan malver ili ometaju kritične aplikacije bez ikakve interakcije sa korisnikom.

Fišing i slične pretnje takođe predstavljaju rizik za mala i srednja preduzeća, jer sajber kriminalci vešto prevare zaposlene da odaju poverljive informacije ili postanu žrtve finansijskih prevara. Primeri takvih obmanjujućih taktika uključuju lažne stranice za bankarstvo, isporuku i kreditne usluge koje su osmišljene da prevare pojedince.

Pored toga, izveštaj kompanije Kaspersky skreće pažnju i na često korišćeni metod za infiltriranje u smart telefone zaposlenih, pod nazivom „smishing“ – pametna kombinacija SMS poruka i fišing-a. Ova vrsta napada počinje tako što žrtva prima tekstualnu poruku sa malicioznom linkom, distribuiranu preko različitih platformi kao što su SMS, WhatsApp, Facebook Messenger, WeChat i druge. Ukoliko korisnik brzopleto klikne na link, uređaj postaje ranjiv i “skida“ zlonamerni kod, dovodeći bezbednost uređaja u pitanje.

Podaci korišćeni za sastavljanje izveštaja prikupljani su od januara do kraja maja 2023. godine, preko Kaspersky Security Network (KSN), bezbednog sistema za obradu anonimnih podataka sajber pretnji koje Kaspersky korisnici dobrovoljno dele. Stručnjaci kompanije ispitali su najčešće korišćeni softver kojim se služe mala i srednja preduzeća širom sveta, uključujući MS Office, MS Teams, Skype i druge. Upoređivanjem ovih softvera sa KSN telemetrijom, istraživači su utvrdili obim malvera i neželjenog softvera koji se distribuiraju, prikriveni kao navedene aplikacije.

Ukoliko želite da pročitate ceo izveštaj i saznate više o sajber pretnjama sa kojima se mala i srednja preduzeća suočavaju, posetite Securelist.com.

Prema podacima koje je analizirao Atlas VPN tim, kompanije u EU su morale da plate više od 1,5 milijardi evra GDPR kazni u prvoj polovini 2023. GDPR je 25. maja proslavio svoju 5. godišnjicu. Za to vreme kompanije su dobile 1.679 kazni u ukupnom iznosu od skoro četiri milijarde evra.

Podaci su zasnovani na statistici praćenja primene GDPR-a. CMS — Društvo za međunarodno pravo je pratilo sve brojeve navedene na veb stranici. Treba imati na umu da se ne objavljuju sve kazne.

Posebno su se istakli januar i maj, sa skoro 400 miliona evra i 1,2 milijarde evra kazni. Zanimljivo je da su u oba meseca izrečene novčane kazne za Meta platforme koje kontrolišu Facebook, Instagram, WhatsApp i druge aplikacije. Ove kazne su predstavljale 1. i 4. najveće kazne u istoriji GDPR-a.

Iako je u martu izrečeno samo 1,5 miliona evra kazni, to je bio mesec u kojem su kompanije primile najviše kazni za povrede podataka, sa ukupno 46 izrečenih kazni. U junu su organi za zaštitu podataka takođe izdali veliki broj prekršaja, sa 44 kazne koje su rezultirale kaznama od skoro 49 miliona evra.

Februar je bio mesec sa najnižim iznosom izrečenih kazni u prvoj polovini 2023. godine, sa samo 34 kazne u iznosu od 2,6 miliona evra kazni. Kompanije su ukupno dobile 237 kazni u prvoj polovini 2023. U istom periodu prošle godine, organi za zaštitu podataka izrekli su 239 kazni.

Zemlje sa najviše kršenja GDPR-a

Nijedna zemlja nije imuna na probleme privatnosti podataka. Međutim, neke zemlje su imale više kršenja od drugih. Od početka GDPR-a, Španija je naplatila 689 kazni što je rezultiralo novčanim kaznama većim od 60 miliona evra. Dok je prosek svake kazne oko 88 hiljada evra, španske kompanije su zabeležile dva puta više kazni od bilo koje druge zemlje. Španija je izrekla najveće kazne za kršenje principa obrade GDPR-a i pravnih osnova za obradu.

Italijanske vlasti za zaštitu podataka izrekle su 284 kazne u ukupnom iznosu od 133 miliona evra. Prosečna kazna je bila oko 468.000 evra. Jedna od najvećih kazni koje su izrekle italijanske vlasti bila je kazna od 7,6 miliona evra izrečena telekomunikacionoj kompaniji TIM u aprilu 2023. godine, čime je prekršeno nekoliko članova GDPR-a.

Nemačka je dobila treći najveći broj prekršaja, sa ukupno 160. Ove kazne su rezultirale kaznama u iznosu od 55 miliona evra. Prosečna kazna za kompaniju koja je prekršila GDPR u Nemačkoj je 345.000 evra.

Rumunija je poslednja zemlja čije su vlasti izrekle više od 100 kazni u pet godina postojanja GDPR-a. Pored toga, Rumunija ima veoma nisku prosečnu kaznu od samo 5.390 evra. Grčka se izdvaja od ostalih zemalja sa visokom prosečnom kaznom od 525.000 evra.

GDPR kazne imaju značajan uticaj na način na koji kompanije rade i rukuju podacima. Kompanije moraju dati prioritet privatnosti i bezbednosti podataka kako bi izbegle potencijalne novčane kazne i štetu reputaciji.

Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koju je uspostavila Europska unija snažan je pravni okvir osmišljen za regulisanje obrade i prenosa ličnih podataka među državama članicama. Otkako je stupio na snagu u maju 2018., bio je katalizator promena, podstičući kompanije da prioritet daju zaštiti ličnih podataka ljudi.

Od 258 kompanija širom sveta kojima je Kaspersky poslao izveštaje o tome da su pogođene sajber napadima i da se podaci i informacije o njima nalaze na darknetu, gotovo trećina njih (28%) je ostala ravnodušna, čak 42% potvrdilo je da nema stručnjaka za sajber bezbednost, a dva odsto je negiralo incidente!

Srećom, 22% njih prihvatilo je informacije i preduzelo mere po tom pitanju, a šes odsto je potvrdilo da su svesni da je došlo do curenja podataka, potvrđujući da  proaktivno prati i otkriva incidente, i da ima svest o mogućim napadima.

Ovo je pokazalo istraživanje Kaspersky Digital Footprint Intelligence tima, koji je pratio curenje informacija na darknetu tokom 2022. godine – pratio je postove koji nude pristup kompanijama, prodaju baze podataka ili kompromitovane naloge. U čak 25% detektovanih slučajeva pogođene su kompanije iz Evrope, a na darknetu se nalaze i kredencijali gotovo 260.000 korisnika iz Srbije: od njihovih lozinki, preko PIN-ova do biometrijskih podataka kojima pristupaju različitim servisima, uključujući i e-banking.

Nemar u reagovanju na incidente može prouzrokovati zakonske kazne, ali i finansijsku i reputacionu štetu za kompaniju, što je posebno relevantno za Evropu, gde su GDPR propisi strogi, smatraju stručnjaci kompanije Kaspersky.

 „Nalazi naše inicijative u vezi sa reakcijama kompanija na kompromitovanje podataka koji su završili na darknetu prilično su obeshrabrujući. Samo trećina kompanija adekvatno je reagovala na situaciju, dok se čini da je većina zahvaćena vrtlogom emocija koje su varirale u rasponu od neznanja, do poricanja i osećaja bespomoćnosti“, rekla je Yuliya Novikova, direktorka Digital Footprint Intelligence tima. „Praćenje darkneta u prošlosti je možda izgledalo složeno. Sada je darknet nezaobilazni izvor podataka o pretnjama za sve profesionalce u oblasti sajber bezbednosti, obuhvatajući CTI analitičare, SOC analitičare i druge. Informacije i uvidi koji se dobijaju iz tog izvora omogućavaju trenutne odgovore na bezbednosne incidente kao što su ponude za prodaju pristupa sistemima kompanije ili curenje podataka“, kaže Novikova.

U fokusu Kaspersky Digital Footprint Intelligence inicijative bili su incidenti u vezi sa sajber bezbednošću, koji obuhvataju kompromitovane korporativne podatke na Dark vebu kao što su prodaja baza podataka, kompromitacije infrastrukture ili ransomvare. Pretaživani su Dark veb forumi i blogovi, kao i skriveni Telegram kanali. O svakom od ovih incidenata, stručnjaci kompanije Kaspersky su obavestili kompanije koje su u ovom slučaju žrtve, a od kojih su potekli pronađeni podaci.

Kako biste zaštitili svoju organizaciju od ovih pretnji, stručnjaci kompanije Kaspersky preporučuju:

• Uvek ažurirajte softver na svim uređajima koje koristite kako biste sprečili napadače da se infiltriraju u vašu mrežu iskorišćavanjem ranjivosti. Instalirajte ažurirane verzije za nove ranjivosti što je pre moguće. Kada se jednom uspostavi zaštita, akteri pretnji više ne mogu da zloupotrebljavaju ranjivost.
• Služite se najnovijim informacijama o pretnjama, kako biste bili svesni stvarnih TTP-ova koje koriste akteri pretnji.
• Upotrebom Kaspersky Digital Footprint Intelligence pomažete bezbednosnim analitičarima da istraže namere napadača na resurse kompanija, i tako ranije otkriju potencijalne vektore napada koji su im dostupni. Ovo takođe pomaže u podizanju svesti o postojećim pretnjama koje pripremaju sajber kriminalci, kako biste u skladu s tim prilagodili svoju odbranu ili blagovremeno preduzeli mere protiv napada.
• Ako se suočite sa incidentom, usluga Kaspersky Incident Response će vam pomoći da reagujete i minimalizujete posledice. Takođe, ova usluga identifikuje kompromitovane čvorove i štiti infrastrukturu od potencijalnih napada u budućnosti.

Poslovanje mimo ESG principa održivosti, sajber bezbednost i sve ugroženije mentalno zdravlje zaposlenih nalaze se među top rizicima koji značajno mogu da ugroze profitabilnost kompanija, zaključeno je na IV regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ u organizaciji platforme BeRiskProtected.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

 

 

 

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

 

Naša zemlja na samom je vrhu po broju žrtava sajber napada (nalazi se na 13. mestu), a mobilni telefoni su najveća meta, sa čak 60 odsto digitalnih prevara*. „To se meni neće desiti“, uverenje je mnogih kada se govori o sajber opasnostima. Ipak, čak 82 odsto sajber napada u 2022. godini na globalnom nivou, uključivalo je ljudski faktor. Bilo da se radi o ukradenim kredencijalima, fišingu ili nesvesnoj i nenamernoj grešci,ljudi i dalje igraju veliku ulogu u sajber napadima**.

U svetu, u kojem se sve više društvenog i poslovnog života odvija na mreži, zaštita podataka postaje ključna tema, ne samo za biznise, već i na ličnom nivou.

„U digitalnoj eri zaštita podataka mora biti prioritet, a mi je kao provajder interneta i digitalnih rešenja shvatamo veoma ozbiljno. Želimo da našim privatnim i poslovnim korisnicima pružimo potpuno pokriven i siguran prostor u virtuelnom svetu. To podrazumeva da razvijamo nova i napredna rešenja bezbednosti na internetu u skladu sa trendovima, ali i da edukujemo korisnike i pomognemo im da lakše prepoznaju i zaštite se od sajber pretnji i budu informisani o različitim pristupima zlonamernih hakera“, rekao je Goran Stojadinović,glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja A1 Srbija.

Po podacima ove kompanije, samo u toku prošle godine zaustavljeno je više od 165 miliona napada na skoro 80.000 uređaja korisnika, što je, u proseku, oko 2.000 napada po uređaju. Najčešće pretnje pojavljivale su se u vidu malicioznog softvera koji za cilj ima da ukrade privatne podatke ili plasira neželjene reklame (malver) i fišinga – zlonamernog imejla koji se koristi za prikupljanje podataka o kreditnim karticama, važnih kontakata i poverljivih informacija.

Svesna izazova koje predstavljaju sve složeniji načini hakovanja koji ugrožavaju bezbednost korisnika i uređaja, kompanija A1 Srbija, članica A1 Telekom Austrija Grupe, predstavila je A1 Net Protect Max, aplikativnu, antivirusnu zaštitu koja štiti uređaje i sve aktivnosti na njima. Ovo rešenje omogućava da korisnik bude bezbedan dok surfuje internetom, koristi online bankarstvo ili online kupovinu, a nudi i opcije Roditeljske kontrole, ID zaštite, kao i Trezor koji čuva lozinke i druge bitne lične podatke.

U želji da podigne svest o svim digitalnim opasnostima, A1 Srbija, kroz platformu Kutak za bezbedan net, dodatno edukuje i informiše korisnike o različitim pretnjama i merama zaštite na internetu. U ovom virtuelnom, bezbednom prostoru nalaze se različiti kursevi na temu fizičke i digitalne zaštite podataka, bezbednog surfovanja internetom, internet prevara, kao i brojni praktični saveti i alati za prepoznavanje i odbranu od sajber napada.  

*prema istraživanju američkog časopisa Reader’s Digest

**Verizon 2022.

Stručnjaci za sajber bezbednost kompanije Kaspersky ukazuju na porast ali i  romantizovanje digitalnog uhođenja.

Sigurno ste čuli za stalkervare, oblik digitalnog uhođenja bolje poznat kao komercijalno dostupan softver koji se može diskretno instalirati na pametne telefone. Zajedno sa drugim tehnologijama, stalkervare se često koristi u nasilnim vezama, omogućavajući počiniocima da prate privatni život pojedinca bez njihovog znanja. Stalkervare je takođe povezan sa drugim oblicima nasilnog ponašanja.

Prema istraživanjima kompanije Kaspersy, oko 30 000 ljudi širom sveta je bilo pogođeno stalkervare-om tokom protekle godine, dok se procenjuje da bi upotreba ovog oblika softvera širom sveta mogla da broji i do milion slučajeva godišnje.

Važno je da ne romantiziramo ponašanje kakvo se vidi i u pojedinim popularnim serijama, već da ga osudimo jer ono jeste –  uhođenje. Bez obzira da li se to dešava onlajn ili ne ovo jeste vrsta nasilja“, istakla je Kristina Jankovski iz kompanije Kaspersky.

„ Da bi stekli bolje razumevanje stalkervare-a, Kaspersky deli uvide sa globalnom sajber zajednicom i pomaže organizacijama u borbi protiv digitalnog uhođenja. Svi relevantni podaci i informacije o ovom pitanju moraju se deliti u korist onih koji su pogođeni sajber nasiljem kako bi se dodatno poboljšao nivo prevencije i zaštite.”

Uhođenje je opasno i traumatično krivično delo. Ponekad i moderni mediji, filmovi, TV i muzika predstavljaju uhođenje kao poželjno, zavodljivo i laskavo – ali u stvarnom životu, to je neželjeno, zastrašujuće i nezakonito“, ističe Karen Bentli, izvršna direktorka WESNET-a.

U 2019. godini, Kaspersky je zajedno sa devet drugih kompanija i organizacija osnovao Koaliciju protiv Stalkervare-a, koja danas broji više od 40 članova širom sveta. Misija Koalicije je da poboljša otkrivanje stalkervare-a, bori se protiv nasilja u porodici, promoviše razmenu znanja među neprofitnim organizacijama i kompanijama i podigne svest javnosti o problemu.

Preporuke za one koji su pogođeni stalkervare-om

• Obratite se lokalnoj organizaciji za podršku, a na sajtu  www.stopstalkervare.org možete pronaći video koji pruža korisne informacije žrtvama da bolje prepoznaju znakove upozorenja uhoda i preporučuje dalje korake i ponašanja koje treba preduzeti ili izbegavati

• Ne pokušavajte da izbrišete stalkervare, promenite bilo koja podešavanja ili neovlašćeno menjate svoj telefon. Ovo može upozoriti vašeg potencijalnog počinioca i dovesti do eskalacije situacije. Takođe rizikujete da izbrišete važne podatke ili dokaze koji bi mogli da se koriste u krivičnom gonjenju.

•Pazite na znakove upozorenja uključujući: brzo pražnjenje baterije zbog toga što nepoznate ili sumnjive aplikacije troše bateriju ili skoro instalirane aplikacije sa sumnjivim pristupom za korišćenje i praćenje vaše lokacije

• Proverite da li je vaša postavka „nepoznati izvori“ omogućena, jer to može biti znak da je neželjeni softver instaliran iz izvora treće strane. Važno je napomenuti da su gore navedeni znaci samo simptomi moguće instalacije stalkervare-a, a ne definitivna indikacija.

• Koristite provereno rešenje za sajber bezbednost kao što je Kaspersky Free za Android. Međutim, ako postoji sumnja da je stalkervare već pokrenut na pametnom telefonu, to bi trebalo da se uradi samo nakon procene rizika dotične osobe – najbolje zajedno sa organizacijom za podršku – u suprotnom bi počinilac mogao primetiti novo uvedeno rešenje za sajber bezbednost.

Kaspersky preporuke za zaštitu od stalkervare-a na mobilnim telefonima

 

• Zaštitite svoj telefon jakom lozinkom koju nikada ne delite sa partnerom, prijateljima ili kolegama.

• Redovno proveravajte dozvole instaliranih aplikacija: Stalkervare aplikacije mogu biti prikrivene lažnim imenom aplikacije.

• Izbrišite aplikacije koje se retko ili nikada ne koriste.

• Proverite ličnu istoriju pregledanja: Da bi preuzeo stalkervare, počinilac mora da poseti veb lokacije koje pogođeni korisnik verovatno ne poznaje. Alternativno, istorija uopšte ne bi mogla biti ako ju je počinilac izbrisao.