Category: Događaji

Šesta regionalna konferencija „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“, u organizaciji BeRiskProtected platforme, održana je 5. juna u Beogradu. 

Na konferenciji je učestvovalo više od 200 ljudi, a na bini se smenilo blizu 30 govornika.

Snimak sa konferencije možete da pogledate na BeRiskProtected Youtube kanalu. Ceo video zapis je podeljen na četiri celine. 

U nastavku možete da preuzmete neke od prezentacija sa konferencije.

Pregled globalnih rizika i uticaj na poslovanje

Nemanja Petrović, Senior Vice president, Co-CEO Marsh McLennan Serbia

PREZENTACIJA

Trendovi u pojednostavljivanju ESG regulativa

 Vera Davidović, advokat Gecić Law

PREZENTACIJA

Šta je potrebno u oblasti ESG da bi se lakše dobio kredit

Katarina Majić, senior specijalistkinja za ESG, Erste Banka Srbija

PREZENTACIJA

Kako napraviti dobar nefinansijski izveštaj

 Svetlana Damnjanović, ESG expert, ESG Knowledge Hub i SMART Kolektiv

PREZENTACIJA

ESG rejting – otpornost na dugoročne rizike

 Anita Hrast, direktorka, IRDO – Institute for the Development of Social Responsibility

PREZENTACIJA

CASE STUDY

Kako da uz pomoć AI “ubijete aždaju”

Konkretni alati: kako da se najefikasnije odbranite od modernih AI sajber napada

Predavač: Dragan Pleskonjić, osnivač i CEO, GLOG.AI

PREZENTACIJA

 

Očekuje se da će privredni rast ove godine biti 3,5 odsto, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović na konferenciji „Rizici novog doba: nova era održivosti“ u organizaciji Be Risk Protected platforme.

On je dodao da će rast BDP-a u naredne dve godine biti između četiri i pet odsto.

Strane direktne investicije su od 2018. do 2023. godine dostigle au vrednost od 23,1 milijardu evra.

„Došlo je do velikog rasta izvoza. Izvoz usluga dostigao je 41 milijardu evra, odnosno 60 odsto BDP-a, što je rezultiralo niskim stepenom deficita platnog bilansa od 2,6 odsto“, rekao je Jović.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji Jovan Protić, koji je imao uvodno izlaganje, rekao je da je u Srbiji prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada, što znači da su deca od pet do 17 godina radila iako situacija za njih nije bila pogodna ni po pitanju fizičkog ni po pitanju mentalnog zdravlja.

U Srbiji je prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada. To znači da deca od pet do 17 godina rade u situaciji koja za njih nije pogodna ni iz ugla fizičkog ni psihičkog zdravlja. Dve trećine te dece je u poljoprivredi i rade sa roditeljima u domaćinstvima“, istakao je Protić na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – nova era održivosti“.

U modernom rospstvu je 28 miliona ljudi, jer to tržište vredi 150 milijardi dolara godišnje i to je „novac koji neko stavlja u džep zahvaljujući eksploataciji tih radnika, a među njima je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina“, rekao je Protić.

Prema njegovim rečima, na radnike danas utiču i klimatske promene (o kojima se govorilo u nastavku konferencije), usled prekomernih temperatura, koje su tokom prošle godine dovele do smrti blizu 19.000 radnika, dok je zabeleženo više od 22 miliona povreda na radu.

Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva Međunarodne organizacije rada podrška ciljevima održivog razvoja, u oblasti zaštite životne sredine.

Stručnjaci su istakli da ljudi treba da se spreme na još ekstremnije vremenske uslove te da se “prozor” od 1,5 stepena celzijusovih povećanja temperature, koliko je kao cilj postavljeno Pariskim sporazumom, sve više zatvara odnosno sve će teže biti da se postigne. To će imati katastrofalne posledice po zemlje jer će neke od njih i nestati i po privredu koja se već suočava sa problemima u lancima snabdevanja usled klimatskih promena. 

Poseban segment konferencije bio je posvećen riziku veštačke inteligencije te je jedan od zaključaka bio i da će regulacija teško uspeti da taj rizik dovoljno umanji, ali da uskoro treba očekivati i zakon u Srbiji koji se neće primenjivati na policiju i vojsku. 

Neizostavni deo konferencije Rizici novog doba je i tema o sajber rizicima koji su godinama u vrhu rizika po svim svetskim istraživanjima među privrednicima, a istaknuto je da se sajber napadi dešavaju svakih 14 sekundi te da hakeri više ne probijaju šifre već se loguju i koriste veštačku inteligenciju za različite prevare. 

Poseban segment bio je posvećen i ove godine mentalnom zdravlju zaposlenih te su eminentni stručnjaci diskutovali može li se na poslu bez stresa kao i o rodnoj ravnopravnosti te se moglo čuti da žene još uvek manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima za oko 15 odsto. 

Konferencija „Rizici novog doba“ održava se jednom godišnje u organizaciji Be Risk Protected platforme koju su osnovali portali Sveonovcu i Sveoosiguranju sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

Na ovogodišnjoj regionalnoj konferenciji, kojoj je prisustvovalo blizu 200 gostiju iz Srbije i regiona, govorilo se o nekoliko ključnih rizika: riziku veštačke inteligencije, sajber rizicima, ESG rizicima, klimatskim promenama, i stresu kao glavnom riziku kod zaposlenih.

Učesnici su istakli da usled rasta ovih rizika rastu i troškovi poslovanja, ali je da su oni i šansa ukoliko se njima adekvatno upravlja. 

Među učesnicima su bili predstavnici Vlade Republike Srbije, GIZ-a, Instituta za mentalno zdravlje, organizacija UN Women i SMART kolektiva, kompanija Saga, PwC, Comtrade System Integration, Atlantic grupe, Galenike, Udruženja banaka Srbije, ERSTE banke, osiguravajućih društava Generali, Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR Novi Sad i Merkur, Marsh McLennan, investitor Vladimir Đukanović, stručnjak za klimatske promene prof. Dr Vladimir Đurđević, Rade Rakočević, ekspert za ulaganja na berzi, britanska multinacionalna HR kompanija AMS, i drugi.

Snimak čitave konferencije možete pogledati na YouTube kanalu.

Poslovanje mimo ESG principa održivosti, sajber bezbednost i sve ugroženije mentalno zdravlje zaposlenih nalaze se među top rizicima koji značajno mogu da ugroze profitabilnost kompanija, zaključeno je na IV regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ u organizaciji platforme BeRiskProtected.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika. 

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

Snimak čitave konferencije možete pogledati na linkovima:

1. deo

2. deo

3. deo

Poslednje dve godine praćene pandemijom donele su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima. Pandemija je pre svega donela neočekivane zdravstvene rizike, a posledično i rast troškova za zdravstvenu negu, i produženi efekat na efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Mnoge biznise preselila je na rad od kuće, što je vremenom preraslo u “remote” model koji ne podrazumeva “kućnu kancelariju” već mnogo šire od toga – rad van kancelarije sa bilo kog mesta. To je dovelo do rasta sajber kriminala od čak 600 odsto godišnje, a sve je izraženija i potreba za redefinisanjem ugovora o radu.

Ovo su bile teme konferencije “Rizici novog doba: dve godine pandemije – da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići”, koja je održana 23. juna u beogradskom hotelu Crowne Plaza u organizaciji Be Risk Protected platforme i koja je, sudeći po posećenosti i objavama, izazvala prilično interesovanje.

Rad od kuće i zdravstveni rizici tokom pandemije izbacili su u prvi plan potrebu za brigom o mentalnom zdravlju zaposlenih, ali i značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je u prethodnom periodu kod ozbiljnih poslodavaca postalo neophodnost, a ne benefit.

Konferenciju je otvorio Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, a uvodno izlaganje o tome kako remote i hibridni model rada utiču na profit preduzeća, na strategiju poslovanja i zakone o radnim odnosima, imao je Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju.

O zdravstvenim rizicima i novim trendovima u njihovom rešavanju govorili su Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije, predstavnici osiguravajućih kompanija UNIQA, Globos, Wiener Stadtische, privatna medicinska ustanova Acibadem Bel Medic, vodeći svetski broker u osiguranju i savetovanju u oblasti rizika Marsh, prva wellbeing platforma za kompanije u Srbiji Rezilient, kompanija Heliant koja radi na digitalizaciji zdravstva u Srbiji, a svoje iskustvo je podelila IN2 Grupa koja je digitalizovala zdravstveni sistem u Hrvatskoj.

O tome kako da podignemo informacionu bezbednost kompanije na viši nivo govorili su predstavnici kompanije Sky Express, predstavnici kompanija COMING Computer Engineering otkrili su zašto je cloud tehnologija bezbedan način za rad sa bilo kog kraja planete. A iz kompanija A1 Srbija objasnili su šta je to novo urađeno u poslednje dve godine što je doprinelo da remote i hibridni modeli rada više nisu kamen spoticanja kad je reč o bezbednosti podataka.

Na pitanje kako zakoni regulišu rad od kuće – kako se reguliše bolovanje, povreda na radu isl, koji su pravni problemi isplivali tokom prethodne dve godine i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti, te koje su nam regulatorne promene potrebne zbog izmenjenog načina poslovanja govorili su predstavnici advokatske kancelarije TSG i HR kompanije Manpower Group. Podatke o tome kako su se zaposleni u Srbiji snalazili početkom pandemije i kako su se uklopili u nove modele poslovanje iznela je SeConS grupa za razvojnu inicijativu na osnovu rezultata svog istraživanja.

Cilj konferencije je bio da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u izmenjenom ekonomskom okruženju, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti. Nadamo se da sui m ove informacije pomogle da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu i osiguranje.

Ukoliko niste bili u mogućnosti da nam se pridružite, snimak čitave konferencije možete pronaći na našem YouTube kanalu Be Risk Protected.

Poslednje dve godine praćene pandemijom donele su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima. Pandemija je pre svega donela neočekivane zdravstvene rizike, a posledično i rast troškova za zdravstvenu negu, i produženi efekat na efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Mnoge biznise preselila je na rad od kuće, što je vremenom preraslo u “remote” model koji ne podrazumeva “kućnu kancelariju” već mnogo šire od toga – rad van kancelarije sa bilo kog mesta. To je dovelo do rasta sajber kriminala od čak 600 odsto godišnje, a sve je izraženija i potreba za redefinisanjem ugovora o radu.

Ovo su bile teme konferencije “Rizici novog doba: dve godine pandemije – da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići”, koja je održana 23. juna u beogradskom hotelu Crowne Plaza i koja je, sudeći po posećenosti i objavama, izazvala prilično interesovanje.

Rad od kuće i zdravstveni rizici tokom pandemije izbacili su u prvi plan potrebu za brigom o mentalnom zdravlju zaposlenih, ali i značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je u prethodnom periodu kod ozbiljnih poslodavaca postalo neophodnost, a ne benefit.

Konferenciju je otvorio Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, a uvodno izlaganje o tome kako remote i hibridni model rada utiču na profit preduzeća, na strategiju poslovanja i zakone o radnim odnosima, imao je Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju.

O zdravstvenim rizicima i novim trendovima u njihovom rešavanju govorili su Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije, predstavnici osiguravajućih kompanija UNIQA, Globos, Wiener Stadtische, privatna medicinska ustanova Acibadem Bel Medic, vodeći svetski broker u osiguranju i savetovanju u oblasti rizika Marsh, prva wellbeing platforma za kompanije u Srbiji Rezilient, kompanija Heliant koja radi na digitalizaciji zdravstva u Srbiji, a svoje iskustvo je podelila IN2 Grupa koja je digitalizovala zdravstveni sistem u Hrvatskoj.

O tome kako da podignemo informacionu bezbednost kompanije na viši nivo govorili su predstavnici kompanije Sky Express, predstavnici kompanija COMING Computer Engineering otkrili su zašto je cloud tehnologija bezbedan način za rad sa bilo kog kraja planete. A iz kompanija A1 Srbija objasnili su šta je to novo urađeno u poslednje dve godine što je doprinelo da remote i hibridni modeli rada više nisu kamen spoticanja kad je reč o bezbednosti podataka.

Na pitanje kako zakoni regulišu rad od kuće – kako se reguliše bolovanje, povreda na radu isl, koji su pravni problemi isplivali tokom prethodne dve godine i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti, te koje su nam regulatorne promene potrebne zbog izmenjenog načina poslovanja govorili su predstavnici advokatske kancelarije TSG i HR kompanije Manpower Group. Podatke o tome kako su se zaposleni u Srbiji snalazili početkom pandemije i kako su se uklopili u nove modele poslovanje iznela je SeConS grupa za razvojnu inicijativu na osnovu rezultata svog istraživanja.

Cilj konferencije je bio da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u izmenjenom ekonomskom okruženju, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti. Nadamo se da sui m ove informacije pomogle da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu i osiguranje.

Ukoliko niste bili u mogućnosti da nam se pridružite, snimak čitave konferencije možete pronaći na našem YouTube kanalu Be Risk Protected.

Tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi se pokazalo da su neophodne izmene ovog akta u cilju efikasnije implementacije, rečeno je danas na tribini „Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi“.

Tribinu možete da pogledate na LINKU.

Zlatko Petrović iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti precizirao je da Zakon nije dovoljno jasan ni onima kojima je Zakon namenjen, kao ni onima koji rukuju podacima.

On je na tribini koja je održana u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka skrenuo pažnju na pojedina javna preduzeća koja nisu dovoljno razumela obaveze iz Zakona, za razliku od svih poslovnih banaka koje su od prvog dana primene Zakona imenovale kvalifikovana lica za zaštitu podataka o ličnosti.

 „U javnom sektoru smo, na primer, imali situaciju da dom zdravlja za tu poziciju imenuje medicinsku sestru, a škola školskog psihologa, koji ne znaju dovoljno o temi“, ukazao je on.

Predrag Groza, partner u advokatskoj kancelariji Tomić Sinđelić Groza TSG je ukazao ne samo na nužnost zakonskih izmena postojećeg Zakona, već i na potrebu usklađivanja sektorskih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga Coming Computer Engineering je rekao da na tržištu Srbije nedostaje prevencija u zaštiti podataka o ličnosti, i da je potrebno da i one kompanije koje po Zakonu nemaju obavezu – ipak treba da imenuju osobu za zaštitu podataka o ličnosti, i da razmišljaju unapred.

Dejan Đokić, član Upravnog odbora Asseco SEE (ASEE) je istakao da je bezbednost podataka pitanje oko koga treba da postoji nulta tolerancija za bilo kakve rizike.

Uveren je, kaže, da donosioci odluka u Srbiji znaju kakve bezbednosne izazove imaju pred sobom jer istraživanja pokazuju da je 91 odsto kompanija u prošloj godini pokretalo digitalne incijative, pri čemu je 87 odsto menadžera postavilo digitalizaciju kao svoj prioritet. On je istakao i da je mnogo toga dobrog urađeno u prethodnom periodu u pogledu usklađivanja sa propisima.

Darko Šehović iz Udruženja banaka Srbije je rekao da je nedavno registrovan Centar za prevenciju incidenata u finansijskim sistemima, tzv. finansijski CERT, koji predstavlja zajednički odgovor ovog sektora na povećane incidente.

„Treba se udružiti. Ideja i jeste reagovati u što kraćem vremenu jer znamo da će se desiti incident, ali je bitno da reagujemo u prvim sekundama, a ne danima ili mesecima posle“, rekao je Šehović.

 Tribinu je podržala i kompanija Generali osiguranje.

O Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka

Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju. Fokus je na zaštiti podataka od svih vrsta zloupotrebe, uključujući i sajber napade i socijalni inženjering, nameru ili nemarnost zaposlenih.

Cilj Inicijative je da se povežu IT i finansijski sektor, i da se daju što kvalitetnije informacije preduzećima širom Srbije o opasnostima koje prete podacima, o preventivi, i o modelima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi.

U avgustu tekuće godine navršava se dve godine od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – ovo je povod za organizovanje tribine na temu

“Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi – šta smo naučili (ili nismo) tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?” koja će biti održana 16. juna 2021. od 10.00 do 12.00h uživo u hotelu Crowne Plaza Beograd.

Zbog ograničenog broja mesta biće obezbeđen i direktan prenos preko BeRiskProtected kanala. Onlajn praćenje je otvoreno za sve zainteresovane.

Ukoliko želite da prisustvujete događaju uživo uz kotizaciju od 3.600 dinara bruto, prijavite se na office@beriskprotected.rs .

Učesnici Tribine:

Kancelarija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Kompanija Coming – Computer Engineering

Udruženje banaka Srbije

Generali osiguranje

Advokatska kancelarija Tomić Sinđelić Groza (TSG)

Asseco SEE (ASEE)

 

Teme: 

– Koje je koristi preduzećima i zaposlenima doneo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i šta je potrebno promeniti/unaprediti

– Koje mere preventive (softveri i rešenja), i finansijske nadoknade (osiguranje) su dostupne kad je reč o rizicima po podatke od sajber napada

– Šta zaposleni treba da znaju o sopstvenim podacima kojima upravlja preduzeće u kojem rade, ili koji se šalju drugim preduzećima (npr. knjigovodstvenim agencijama, PIO fondu…)  

Tribina je namenjena poslodavcima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i menadžmentu, kao i preduzećima koja rukuju podacima drugih preduzeća.

Cilj tribine koja se organizuje u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka je da se pojača svesnost poslodavaca i zaposlenih o značaju podataka i pratećih propisa (prvenstveno ZZPL), da se ukase na opasnosti usled gubitka podataka, mogućnosti preventive i osiguravajuće zaštite, i da se – kroz povećanje informisanosti zaposlenih o posledicama i potencijalnim kaznama – doprinese smanjenju zloupotrebe podataka.

 

Neka od pitanja:

 

• Šta se očekivalo od Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kad je reč o biznis sektoru, i da li su očekivanja ispunjena?
• Šta bi trebalo promeniti – izmene i dopune ZZPL?
• Kakva su prava poslodavca, a kakva zaposlenog – šta je to sve od podataka što poslodavac sme da traži od zaposlenog, šta sme da prosleđuje trećim licima, da li ima podataka koje sme da uzme a ne sme da distribuira?
• Kakvo je iskustvo sa rukovaocima podataka – koliko su detaljno upoznati sa Zakonom i da li ga u potpunosti primenjuju?
• Biometrijski podaci – gde se sve uzimaju, šta kaže Zakon a šta pokazuje praksa?
• Kakve sve opasnosti prete podacima kad je reč o sajber napadima? Kakokompanije mogu da povećaju stepen zaštite od sajber napada? Kako izabrati najbolje rešenje?
• Na koji način se mogu osigurati podaci u Srbiji, i da li to obuhvata i osiguranje od zloupotrebe od strane pojedinca u okruženju, i od sajber napada?
• Da li je moguća zajednička akcija države, IT i sajber sekjuriti kompanija i osiguravača koja bi doprinela povećanju bezbednosti podataka, kako bi se Srbija našla na listi zemalja sa manjim rizikom?

 

 

Rizik pandemije je uključen u polise životnog osiguranja i već je bilo isplata osigurane sume, potvrdili su učesnici tribine „Životno osiguranje u vreme pandemije – zašto je baš sada vreme za osiguranje života i kako odabrati polisu“, koja je održana danas u hotelu Crowne Plaza sa direktnim prenosom na YouTube kanalu Sveoosiguranju.

Učesnici tribine bili su predstavnici kompanija Wiener Stadtische osiguranje, Sava Životno osiguranje, UNIQA Životno osiguranje i Generali osiguranje, a pod sloganom „Be Risk Protected“ tribinu su organizovali portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.

Interesovanje za polise životnog osiguranja od početka godine raste, što pokazuje i podatak da je premija životnog osiguranja na srpskom tržištu u prvih šest meseci ove godine porasla za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pandemija, prema trvrdnjama učesnika, ipak ne bi trebalo da bude direktan povod za uključivanje u životno osiguranje jer je „pravo vreme za ovu vrstu osiguranje – juče“, iako je trenutna situacija pojačala svest građana o potrebi za ovakvom vrstom finansijskog pokrića.

Sagovornici iz osiguravajućih društava naglasili su da bi trebalo obratiti pažnju na razlike između riziko i mešovitog životnog osiguranja: riziko osiguranje podrazumeva isplatu osigurane sume u slučaju smrti, a mešovito osiguranje pored različitih rizika koje pokriva, obuhvata i doživljenje i dobit po isteku perioda osiguranja. Osnovni motiv da se poseduje polisa životnog osiguranja, složili su se učesnici, trebalo bi da budu benefiti koje ova polisa pruža njihovim porodicama u najtežim trenucima.

Učesnici su podsetili da je u polisu životnog osiguranja moguće uključiti i brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, te da se osiguravači sve više bave preventivom pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. Osiguranje života je, kako su istakli, finansijsko planiranje za buduće događaje bilo da je reč o neizvesnim koje ne možemo da planiramo, ili izvesnim poput školovanja dece, venčanja, rođenja i slično.

Razvoj novih tehnologija, klimatske promene i sa tim u vezi menadžerska odgovornost su tri grupe rizika kojima su izloženi privrednici i građani, rekao je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – uticaj na poslovanje i imovinu“ koja je održana 23. juna u Beogradu u organizaciji portala www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs.

On je dodao i da Narodna banka Srbije veliki akcenat stavlja na zaštitu korisnika finansijskih usluga koji su, takođe, izloženi pomenutim rizicima, posebno u poslovanju sa bankama i drugim finansijskim institucijama.

Na konferenciji se govorilo i o pandemiji koja bi, prema scenariju najveće reosiguravajuće kompanije na svetu Swiss Re, mogle da se dešavaju na svakih 25 do 30 godina, što bi uticalo i na povećanje ostalih rizika: sajber rizika, prekida lanca snabdevanja, menadžerske odgovornosti. Stručnjaci Swiss Re su istakli da će recesija biti duboka i oštra, a oporavak, koji će početi u drugoj polovini godine, veoma dug.

Tokom pandemije su eskalirali sajber napadi kao jedan od ključnih rizika novog doba: hakeri su pokušali da ukradu istraživanja o korona virusu u Velikoj Britaniji, Svetska zdravstvena organizacija je objavila da se broj hakerskih napada na njihove sisteme povećao pet puta tokom pandemije, a građani su dobijali brojne lažne poruke u kojima su im bili traženi lični podaci, rečeno je na konferenciji.

Cybersecurity Ventures, vodeći svetski istraživač u oblasti sajber ekonomije, predviđa da će do 2021. godine sajber napadi koštati svetsku ekonomiji 6.000 milijardi dolara i tako će sajber kriminal postati mnogo unosniji od trgovine drogom. Samo u prošloj godini kompjuterski napadi su naneli štetu od 3,5 milijardi dolara, a polovina je izvedena preko elektronske pošte.

Milan Vojvodić, šef Odseka za informacionu bezbednost i elektronsko poslovanje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija predstavio je zakonodavni okvir za informacionu bezbednost, dok su o mogućnostima predviđanja i zaštite od sajber rizika, kao i mogućnostima nadoknade štete govorili Jovan Milosavljević, rukovodilac Službe za informacionu bezbednost u okviru RATEL-a (Nacionalni CERT), Sanja Jovanović, direktorka sektora za korporativna osiguranja kompanije Wiener Stadtische osiguranje, međunarodno priznati stručnjak za sajber bezbednost i pronalazač Dragan Pleskonjić, i etički haker Mikica Ivošević. Najnovije trendove u zaštiti od sajber rizika u svetu predstavio je Majo Mićović, vlasnik kompanija Sky Express, a benefite i nizak nivo rizika poslovanja u cloud-u objasnili su menadžeri kompanije Coming Computer Engineering.

Druga važna tema o kojoj se govorilo i tokom pandemije jesu klimatske promene čije štete Economist Intelligence Unit procenjuje na 7.900 milijardi dolara do 2050. godine.

Na konferenciji je rečeno da su, uprkos pozitivnim efektima karantina po zagađenje planete, te promene kratkoročne i da neće bitnije promeniti situaciju ukoliko se država i same kompanije ne posvete rešavanju ovog problema.

Na temu klimatskih promena, šteta i mogućnostima zaštite kroz osiguranje govorili su Sandra Nedeljković iz Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Đorđo Markeđani, predsednih IO DDOR Novi Sad osiguranja, i klimatolog Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Usled sve većih i brojnijih rizika, rukovođenje kompanijama postaje izazovnije te sa na panelu „Kako sačuvati menadžersku časi i džep“ govorilo o tome kojim su sve rizicima izloženi menadžeri, za šta mogu da budu predmet tužbe akcionara, i koliko je važno da poseduju polisu osiguranja od menadžerske odgovornosti kako bi zaštitili kapital vlasnika i zainteresovanih lica. Koliko je domaća regulativa u oblasti odgovornosti menadžera usklađena sa evropskom, govorila je advokat Ljubica Tomić, stručnjak za međunarodno pravo. Ona je istakla da sudska praksa još nije razvijena, ali da njihova kancelarija trenutno učestvuje u jednom procesu koji se vodi u Privrednom sudu u Beogradu u kojem je menadžeru zaplenjena imovina u vrednosti od pola miliona evra.

Događaj je mogao da se prati i uživo, a za sve one koji nisu uspeli da se uključe uživo snimak cele konferencije mogu da pogledaju na sledećem linku Rizici novog doba

Rast sektora osiguranja mogao bi da bude znatno veći od sadašnjeg ukoliko bi se proizvodi kreirali u skladu sa potrebama i boljim pristupom klijentima, koristili novi kanali i tehnike prodaje, ali i kada bi se osmislio model da država nadoknađuje štete samo socijalno ugroženim građanima, ocenjeno je na prvoj regionalnoj konferenciji „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima“, koju je organizovao portal „Sve o osiguranju“.

 Prema procenama aktuara, ako se izuzmu obavezne polise osiguranja od auto odgovornosti, manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji ima neku polisu osiguranja. Istraživanje koje je uoči ove konferencije sprovela kompanija DDOR Novi Sad na 600 svojih klijenata koji imaju makar jednu polisu osiguranja govori da 45 odsto njih ne kupuje više od jedne polise iz razloga koji nisu ekonomske prirode. Među njima su: nedovoljno dobra ponuda, mišljenje da je osiguranje bespotreban trošak, da su proizvodi komplikovani, a tu je i nedostatak poverenja.

Da je poverenje ključno za povećanje rasta osiguranja, ukazao je predsednik IO kompanije Dunav osiguranje Mirko Petrović, koji je podsetio da Srbija ima dugu tradiciju osiguranja i da je u poslednjih 15 godina puno uloženo ali i urađeno na vraćanju tog poverenja. „Tehničke rezerve, koje su garant stabilnosti za klijente odnosno garancija da će osiguravajuće kuće ispuniti svoje obaveze prema njima, od 2005. do 2018. uvećane su pet puta“, rekao je Petrović.

Dragan Filipović, predsednik IO Generali osiguranja Srbija, istakao je da osiguravajuće kuće ne mogu da spreče štete, ali mogu da otklone posledice. On se složio sa Petrovićem da je poverenje važno, kao i rast životnog standarda koji je glavni pokretač napretka, ali i da se odgovaranjem na potrebe klijenata takođe može postići bolji rezultat.

„Mi prodajemo list papira, obećanje, i ukoliko nismo jasni, precizni i iskreni, postoji opasnost da nam klijent kaže da mu osiguranje nije potrebno. Danas klijenti misle da je osiguranje skupo, da im nije potrebno i nemaju poverenja. Mnogo radimo na edukaciji stanovništva i očekujem da će kroz nekoliko godina ljudi shvatiti da im je osiguranje itekako potrebno, da ga ne smatraju skupim i da imaju poverenja u osiguravajuće kuće“, istakao je Filipović.

Đorđo Markeđani, predsednik IO Novi Sad, slaže se da je ekonomski rast neophodan. „Radio sam na mnogim tržištima u osiguranju i reosiguranju i u tom sektoru nema čuda – ako nemate rast ekonomije, imovine koju treba osigurati, rast plata, onda nema ni rasta osiguranja“, rekao je Markeđani i dodao da očekuje veći ekonomski rast u budućnosti, pa samim tim i rast osiguranja.

Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, treba da se približe klijentima uvođenjem novih ponuda, prilagođenih njihovim potrebama, kao i da na jasniji način predstave proizvod koji nude što pokazuju i pomenuti rezultati istraživanja.

Gordana Bukumirić, predsednica IO UNIQA osiguranja, ocenila je da tržište osiguranja Srbije ima veći potencijal od tržišta u regionu, navodeći da su najbolji saveznici za povratak poverenja u osiguranje dobri primeri iz prakse. Bukumirić je kazala da se to najbolje vidi kod putnog osiguranja, koje je nekada bilo obavezno prlikom dobijanja viza, a sada ga koriste gotovo svi građani Srbije jer imaju poverenje.

„To znači da su građani uvideli benefit tog osiguranja i da ono može da zadovolji njihove potrebe“, rekla je Bukumirić.

Ona je dodala da određene poreske olakšice mogu da stimulišu rast osiguranja, a najbolji primer je dobrovoljno zdravstveno osiguranje. „Nakon uvođenja minimalnih poreskih olakšica premija je porasla 30 odsto. Dakle, mali podsticaj je dao zamajac toj vrsti osiguranja“, rekla je Bukumirić.

Predsednik IO Wiener Stadtische osiguranja, Zoran Blagojević, rekao je da su svojevremeno uvedeni poreski podsticaji u životnom i penzijskom osiguranju u Austriji, odakle dolazi ta kuća, značajno uticali na povećanje prodaje, a da je državi bilo u interesu da stanovništvo bude osigurano.

Kada je reč o pokrivanju šteta iz republičkog budžeta, Dragan Filipović smatra da bi država trebalo da jasno kaže da nema dovoljno novca da konstantno isplaćuje štete kada se dese katastrofalni događaji i da to nije njen posao, već da je to posao osiguravajućih kuća koje postoje zbog takvih situacija.

Zoran Blagojević se složio da država treba da se fokusira na segment socijalno ugroženog stanovništva koje nema ekonomsku mogućnost da kupi polisu osiguranja, a da drugi i najveći deo stanovništva treba da se odgovorno ponaša prema sebi.

Osiguravajuće kuće, kako je rekao Blagojević, mogu takođe da učine mnogo: da slušaju klijente i preispitaju da li je ono što su ponudile zaista ono što klijenti očekuju i šta im je potrebno. „Razočaravajuće je da je prosečni rast tržišta osiguranja niži od rasta BDP-a. Zato postojeći proizvodi moraju da se obogate novim servisima, bez dovođenja u pitanje osnovne svrhe osiguranja odnosno pokrivanje štete“, rekao je on i ukazao da osiguravajuće kuće treba više da se usmere na oblast sajber rizika, razne rizike profesionalne odgovornosti i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali i osiguranje imovine fizičkih lica.

Predstavnik Udruženja za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, Vladimir Đorđević, kazao je da se tri četvrtine premije osiguranja fizičkih lica u Srbiji odnosi na osiguranje autoodgovornosti, dok je istovremeno od 2,5 miliona domaćinstava, samo nešto više od 300.000 odnosno oko 12 odsto osiguralo stanove ili kuće.

U prvih šest meseci 2019. fizička lica su izdvojila 12 milijardi dinara za osiguranje od autoodgovornosti, dok je za osiguranje doma izdvojeno oko 750 miliona dinara, po čemu se vidi da ima prostora za rast osiguranja. Đorđević je podsetio da prosečna polisa za osiguranje doma godišnje košta oko 4.000 do 5.000 dinara.

Ističući značaj osiguranja, Mirko Petrović je rekao da predstavnici osiguravajućih kuća zapošljavaju 11.000 ljudi i da to čini 31 odsto finansijskog sektora zemlje.

Učesnici panel diskusije su se složili da su osiguravači već počeli da prilagođavaju svoju ponudu novim generacijama i četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Dragan Filipović je rekao da je Generali osiguranje omogućilo da se preko interneta, odnosno mobilnog telefona, kupe četiri  njihova proizvoda. Gordana Bukumirić je pak, kao primer usklađivanja sa tržišnim trendovima, navela da je UNIQA osiguranje ponudilo mogućnost video procene štete na vozilima ili objektima.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, istakao je da je osiguranje i u prvoj polovini godine dobro kapitalizovano i likvidno sa pozitivnim poslovanjem u iznosu od 5,9 milijardi dinara.

Nakon panela sa generalnim direktorima usledilo je niz predavanja kompetentnih stručnjaka u oblasti unapređenja prodaje, novih prodajnih tehnika i alata, primene novih tehnoloških dostignuća u prodaji osiguranja – poput data science, veštačke inteligencije, neuromarketinga, idr.

Jedan od predavača je Smiljan Mori, vlasnik jedne od najuspešnijih prodajnih mreža u Sloveniji – SmartMoney; o ulozi on lajn prodaje i društvenih mreža govoriće Miloš Mamula, osnivač portala Osiguranik.com (deo Infostud grupe); Goran Tintor, suosnivač kompanije Data do ukazaće na značaj upotrebe i analize podataka za prodaju osiguranja, i na zakonske odredbe o prikupljanaju podatka o potencijalnim klijentima. Lukas Oliver Pavić, član Uprave za prodaju Allianz Croatia govoriće benefitima unakrsne prodaje na osnovu iskustava iz regiona. Josip Tvrtković, CEO Valicon Hrvatska ukazaće na ulogu neuronauke i neuromarketinga u prodaji osiguranja.

Poseban segment konferencije čine gosti iznenađenja koji će se baviti temom Milenijalaca i njihovih potreba, kao i teme posvećene digitalnoj transformaciji i veštačkoj inteligenciji i gorućem problemu zapošljavanja kvalitetnih kadrova u prodaji.