Author: Berettadr

Platforma BeRiskProtected pokreće aktivnosti u vezi sa Inicijativom za jačanje bezbednosti podataka, u oblasti koja se tiče uticaja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na poslovanje – šta bi konkretno u ZZPL valjalo korigovati ili usaglasiti sa EU principima u cilju unapređenja poslovanja u Srbiji.

U tome će nam se pridružiti nezavisna švajcarska organizacija za razvojnu saradnju HELVETAS u Srbiji, koja će nam kroz mentorsku podršku – kroz AKT projekat koji realizuje u saradnji sa Građanskim Inicijativama uz podršku Vlade Švajcarske – pomoći da široj javnosti i donosiocima odluka predstavimo ključne stavke u ZZPL koje usporavaju ili ometaju poslovanje preduzeća u Srbiji.

Ukoliko se primena ZZPL odražava i na poslovanje Vašeg preduzeća, pozivamo Vas da zajedno definišemo ključni problem koji kroz primenu ZZPL utiče na poslovanje najvećeg broja preduzeća u Srbiji.

Sa tim ciljem, u narednom periodu ćemo u saradnji sa advokatskim ekspertskim timom kreirati anketu, koju ćemo Vam poslati sa molbom da iznesete svoja iskustva. 

Zatim ćemo uz podršku organizacije HELVETAS u Srbiji i njihovih partnera pristupiti zagovaračkim aktivnostima kako bismo pokušali da dođemo do željenih promena u vezi sa ZZPL i uticajem na poslovanje.

***Zagovaranje je organizovano delovanje usmereno ka postizanju pozitivnih društvenih i političkih promena, kroz ostvarivanje uticaja na donosioce odluka i javnost. Krajnji cilj svake inicijative javnog zagovaranja jeste konkretna i jasno definisana promena javne politike ili postojeće prakse javnih institucija odnosno donosilaca odluka.

——————————

HELVETAS je nezavisna švajcarska organizacija za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć, koja radi u više od 35 zemalja širom sveta. U Srbiji kroz AKT projekat (act.org.rs), HELVETAS radi na jačanju civilnog društva, dobrog upravljanja i participacije građana, sa posebnim fokusom na povezivanje donosilaca odluka i organizacija civilnog društva. Do sada je podržala više od 200 lokalnih organizacija civilnog društva (pretežno  van Beograda) u čije projekte mogu da se uključe i kompanije kako bi doprinele sopstvenom ESG angažmanu.

Platformu BeRiskProtected pokrenuli su portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

Kao jedan od ključnih prepoznat je rizik za bezbednost podataka: stoga je u okviru platforme „Be Risk Protected“ pokrenuta Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka, koja okuplja aktivne i napredne grupe poslovnih ljudi/preduzeća koji žele da doprinesu bezbednijemdruštvu i poslovanju u doba digitalne transformacije. Ako i Vi želite da se uključite, pošaljite upit za više detalja na e-mail office@beriskprotected.rs.

Istraživanje koje je za kompaniju Kaspersky uradila nezavisna istraživačka kompanija Arlington Research među nekoliko stotina malih i srednjih preduzeća širom Evrope izdvojilo je 5 ključnih grešaka koje ove firme prave kad je reč o sajber bezbednosti.

1. Strategija postoji – ali samo na papiru

Iako se o sajber bezbednosti sve češće govori na nivou menadžmenta, praksa zaostaje. Samo 29% SMB firmi u Evropi ima u potpunosti razvijenu i primenjenu sajber bezbednosnu strategiju. Istovremeno, čak 46% priznaje da njihova strategija postoji uglavnom u teoriji i da se ne sprovodi dosledno u svakodnevnom poslovanju. Rezultat je da više od dve trećine firmi funkcioniše sa nejasnim ili fragmentisanim pristupom zaštiti. Kako izbeći grešku: strategija mora biti praktična i operativna – sa jasno definisanim odgovornostima, prioritetima i procedurama koje se redovno proveravaju i ažuriraju.

2. Nedovoljno razumevanje rizika, alata i prioriteta

Veliki broj donosilaca odluka u evropskim malim i srednjim preduzećima otvoreno priznaje da im nedostaje znanje. 30% nije sigurno da li njihova postojeća zaštita krajnjih tačaka (endpoint) zaista pruža adekvatan nivo sigurnosti, dok 24% ne zna koje su bezbednosne alatke zaista potrebne njihovoj firmi. Uz to, 23% evropskih MSP navodi da ne razume dovoljno koje zakonske i regulatorne obaveze se odnose na njihovo poslovanje. Ova konfuzija često dovodi do kupovine rešenja koja se ne koriste ili ne donose stvarnu vrednost. Kako izbeći grešku: fokus treba staviti na razumevanje realnih rizika po firmu, a ne na količinu alata. Manje rešenja, ali pravilno izabranih i korišćenih, donosi više sigurnosti.

3. Preopterećeni IT timovi i „zamor od upozorenja“

Za 29% IT lidera u Evropi, samo praćenje potencijalnih sajber pretnji postalo je posao sa punim radnim vremenom. Situaciju dodatno otežava činjenica da 21% prima toliko bezbednosnih upozorenja da više ne može jasno da razlikuje šta je zaista hitno, a šta nije. Problem se produbljuje zbog nedostatka kadra – 22% evropskih MSP nema dovoljno kvalifikovanog osoblja za upravljanje sajber bezbednosnim rešenjima. Kako izbeći grešku: pojednostavljenje bezbednosne arhitekture i veći stepen automatizacije pomažu IT timovima da se fokusiraju na stvarne incidente, a ne na stalno „gašenje požara“.

4. Nepovezanost menadžmenta i IT-a

Sajber bezbednost se i dalje često posmatra kao tehničko pitanje, a ne kao poslovni rizik. To potvrđuje podatak da 27% ispitanika u Evropi smatra da C-level menadžment ne razume u potpunosti poslovni značaj sajber bezbednosti. Bez podrške sa vrha, inicijative u vezi sa sajber bezbednošću ostaju fragmentisane i reaktivne. Kako izbeći grešku: sajber bezbednost mora postati tema na nivou uprave, sa jasnom vezom između bezbednosnih incidenata i finansijskih, reputacionih i operativnih posledica.

5. Nejasne zakonske i regulatorne obaveze

Usklađenost sa regulativom predstavlja još jednu slabu tačku. 23% evropskih MSP navodi da im je razumevanje relevantnih propisa jedan od najvećih izazova u oblasti sajber bezbednosti. Ovakva nesigurnost povećava rizik od kazni, ali i od loših poslovnih odluka. Kako izbeći grešku: osnovno razumevanje regulatornih zahteva često je važnije od dodatnih tehnoloških ulaganja i treba da bude deo ukupne bezbednosne strategije.

Jednom rečju, mala i srednja preduzeća u Evropi ne zanemaruju sajber bezbednost, ali je često čine složenijom nego što jeste. Jasna strategija, realna procena rizika i bolja komunikacija između menadžmenta i IT-a ključni su koraci ka većoj otpornosti i stabilnijem poslovanju.

Kaspersky preporučuje malim i srednjim preduzećima:

Kaspersky Small Office Security za veoma mala preduzeća. Rešenje je dizajnirano da pruži profesionalnu zaštitu koja je laka za implementaciju i upravljanje — čak i bez IT administratora u firmi. Štiti od najvažnijih rizika: sprečava finansijske gubitke, blokira pristup lažnim ili zlonamernim web-sajtovima, štiti osetljive podatke od krađe i obezbeđuje odbranu od ransomware napada.

Kaspersky Next za mala i srednja preduzeća. Kombinuje naprednu zaštitu krajnjih tačaka sa mogućnostima za istraživanje i odgovor EDR (Endpoint Detection and Response) i XDR (Extended Detection and Response). Ovaj integrisani pristup obezbeđuje zaštitu u realnom vremenu, vidljivost pretnji i transparentnost koja je organizacijama potrebna kako bi otkrile, analizirale i neutralisale napade pre nego što izazovu štetu.

U članku Security Hardening pronađite osnovne strategije koje svaka organizacija može da usvoji, kako bi smanjila izloženost sajber napadima, posebno ako ima malo ili nimalo izdvojenih resursa za sajber bezbednost.

Kao advokat koji zastupa finansijske institucije i velike kompanije u praksi sam primetio da je neophodno formirati Registar rizika koji bi identifikovao rizike za poslovanje u Republici Srbiji i dao predloge za prevenciju rizika, pa sam inicijativu za formiranje Registra uputio Privrednoj komori Srbije. Registar rizika predstavlja društveno odgovoran projekat koji bi mogao da pomogne mladima prilikom izbora zanimanja (jer će znati koja su zanimanja deficitarna), preduzetnicima, malim i srednjim privrednim društvima (koji nemaju risk menadžment, a koji bi kroz Registar mogli da sagledaju rizike), a pomogao bi i kompanijama u donošenju odluka (jer bi imale uvid u rizike svih grana privrede i društva). Registar rizika bi predstavljao sinergiju svih grana privrede. Upravljanje rizicima je temelj stabilnog i održivog poslovanja i neophodno je za strateško planiranje. Na ovaj način bismo umanjili šanse da se rizici ostvare i pomogli da biznisi budu profitabilni.

Opšte karakeristike projekta

Registar rizika bi se formirao pri Privrednoj komori Srbije koja ima kapacitet da okupi sve relevantne učesnike u privredi kao i institucije i istaknute pojedince. Registar bi mogao da bude u formi portala na sajtu Privredne komore Srbije i u vidu besplatne aplikacije koju bi mogli da koriste svi građani i predstavnici privrede. U aplikaciji bi bilo moguće postaviti pitanje za sagledavanje rizika u određenoj delatnosti, a AI bi analizirala podatke iz aplikacije i dala relevantan odgovor. Rad na formiranju i usklađivanju Registra ne bi bio plaćen već bi to bila čast za pojedince, kompanije i institucije kao i njihov doprinos društvenoj odgovornosti. Učesnici bi svoj rad na Registru mogli da predstave u javnosti kao društveno odgovoran.

Uloga Registra rizika

Registar rizika bi mogao jednom godišnje da usvaja preporuku aktuelnih rizika za tu godinu i da Izveštaj o rizicima predstavi na Kopaonik Business Forum-u, a po ugledu na Izveštaj o globalnim rizicima na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Uloga Registra bi bila i predlaganje izmena propisa ukoliko bi se utvrdilo da postoji povećana opasnost od nekog rizika (tako je npr. u Italiji postala obaveza da sva privredna društva zaključe polisu osiguranja od požara i poplava jer je utvrđeno da se klima na severu Italije promenila, da su učestaliji požari i poplave pa je napravljena disperzija rizika). Na osnovu uvida u Registar mogle bi se predlagati i subvencije za određenu oblast privrede i za zapošljavanje. Korist od Registra bi imali svi: i oni koji ga koriste i oni koji rade na Registru.

Identifikovani rizci u Registru rizika

Registar bi mogao da sadrži: finansijske rizike (očekivana kretanja kamata, kursa i cene zlata u narednih 365 dana); pravne rizike (da li se očekuje izmena nekog bitnog propisa u narednih 365 dana ili minimalne zarade, povećanje poreza i doprinosa, povećanje PDV-a, izmene carina); privredne rizike (koji su rizični sektori privrede, da li se očekuje povećanje troškova poslovanja); zdravstvene rizike; prehrambrene rizike (koje hrane nema dovoljno); demografske rizike (rizik nedostatka radne snage u nekoj profesiji);prirodne rizike (da li će biti poplava, suša u narednih 365 dana, da li se očekuju zemljotresi u narednih 5 godina); geopolitički rizici (da li se međunarodna tržišta zatvaraju ili otvaraju, da li EU uvodi nove takse za proizvode iz Srbije); društvene i digitalne rizike ; energetske rizike (očekivane cene struje, goriva u narednih 365 dana).

Učesnici u radu Registra rizika

Predstavnici finansijskog sektora (Narodna banka Srbije, Udruženje banaka Srbije, Udruženje osiguravača Srbije, poslovne banke, društva za osiguranje, investicioni fondovi), holding komanije, državne institucije, naučna zajednica, relevantna udruženja (Savez ekonomista Srbije, Srpska asocijacija menadžera), mediji…

Ovim putem pozivamo predstavnike finanijskih institucija da uzmu aktivno učešće i pruže svoj doprinos ovom društveno odgovornom projektu.

Dok globalni talas sajberpretnji obara nove rekorde, a broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky detektuje premašuje pola miliona dnevno, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda – sa značajnim porastom naprednih napada i sve očiglednijom ranjivošću sektora malih i srednjih preduzeća (MSP).

„Pola miliona novih uzoraka malvera dnevno nije samo statistika – on pokazuje da više ne govorimo o sporadičnim pokušajima kompromitacije, već o industrijalizovanom, masovnom procesu“, istakao je Darko Natalić, menadžer komunikacija kompanije Kaspersky za Istočnu evropu i dodao „Prava pretnja dolazi i zbog toga što su napadi sve brži, pametniji i sve bolje prikriveni.“

Stanje u Srbiji: pretnje postaju i bolje usmerene i opasnije

Srbija je danas drugoplasirana na listi zemalja sveta po broju malvera detektovanog u dolaznom e-mail saobraćaju, a zauzima i visoko peto mesto u istočnoj Evropi po učestalosti napada na visoko osetljive industrijske sisteme. Pojedine vrste napada, poput kradljivaca šifri, eksploita, bekdor napada ili spajvera su u prethodnoj godini porasle i više od 100% u odnosu na prethodnu godinu.

„Ipak, u domaćem okruženju brojke više ne pričaju celu priču. Iako se pojedini indikatori kreću naviše ili naniže iz godine u godinu, ključna promena je – kvalitativni skok pretnji” naglasio je Rade Furtula, Presales menadžer za Zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky i dodao: „Priprema napada, potpomognuta AI tehnologijom, za kriminalce postaje sve jeftinija a sami napadi postaju sve uverljiviji i bolje prilagođeni lokalnim uslovima, a i preciznije usmereni ka konkretnim ciljevima ili grupama ljudi. To znači da stara logika — ‘ako imamo manji broj incidenata, situacija je dobra’ — više ne važi. Danas je dovoljan jedan kvalitetan napad da organizacija pretrpi dugoročne posledice.“

MSP sektor: kičma ekonomije, ali i najlakša meta

Samo u Srbiji 99,8% organizacija pripada grupi malih i srednjih preduzeća i zapošljava 80% ukupne radne snage. Iako pojedinačni napadi na MSP sajberkriminalcima ne donose najvišu zaradu, oni i dalje ostaju najčešća meta sajberkriminalaca – i to ne slučajno.

„MSP sektor istovremeno raspolaže vrednim podacima i ograničenim resursima. To je kombinacija koju napadači veoma dobro razumeju“, objašnjava Milan Kojić, Channel menadžer kompanije Kaspersky za Zapadni Balkan i dodaje „Napadi postaju sofisticiraniji, a velika većina manjih kompanija jednostavno ne može da prati tempo njihovog razvoja.“

Globalno istraživanje sprovedeno u intervjuima 880 ispitanika iz MSP sektora u Srbiji i još 15 zemalja Evrope i Severne Afrike, ukazalo je da se i u Srbiji ove kompanije susreću sa sličnim problemima kao i njihovi evropski ekvivalenti. Čak 70% MSP kompanija u Srbji nema jasnu, primenjivu strategiju sajberbezbednosti, a tek manje od trećine (29%) poseduje specijalizovani tim zadužen za sajberbezbednost ili ga delegira spoljnjem partneru (8%). Jedan od glavnih problema koje je istaklo gotovo četvrtina (23%) kompanija u Srbiji jeste nedostatak dovoljno kvalifikovanog stručnog kadra, što je i globalni problem.

Postoje i značajni interni problemi koji onemogućavaju bolju osposobljenost kompanija da odgovore na izazove ugrožene sajberbezbednost I gotovo trećina (32%) istakla je da menadžment nema dovoljno razumevanja za značaj sajberbezbednosti, što posebno čudi imajući u vidu da, prema globalnim podacima kompanije Kaspersky, prosečni trošak oporavka od samo jednog uspešnog sajbernapada premašuje za pola ukupan godišnji budžet ovih organizacija izdvojen za sajberbezbednost, a one registruju, u proseku, 16 takvih napada godišnje.

Nepoznanice i konfliktne informacije takođe muče preduzeća MSP sektora u Srbiji: čak 40% nije sigurno da li su njihove trenutne mere zaštite dovoljne u zaštiti od pretnji kojima su izložene, a četvrtina (25%) sumnja da rizici koje im ponuđači rešenja za sjaberbezbednost nude zaista odgovaraju stvarnim rizicima sa kojima se suočavaju. Pri tome, regulatorni zahtevi i potreba usklađivanja sa nacionalnom i nadnacionalnom regulativom im, umesto unapređenja sajberbezbednosti i celokupnog delatnog ambijenta oduzima fokus i pažnju koju bi posvetili sjaberbezbednosti – gotovo trećina (32%)ne razume da li se i kako na njih odnose zakonski zahtevi i obaveze usklađenosti sa regulativom.

Kojić je naglasio da sve ovo ukazuje na hitnu potrebu za jačanjem svesti, pristupačnijim rešenjima i boljom edukacijom MSP sektora, kao i na važnost partnerstva između industrije, regulatora i preduzeća.

Zaključak: 2025. godina kao prelomni trenutak

Prema ocenama stručnjaka kompanije Kaspersky, domaće tržište se nalazi u specifičnoj poziciji: s jedne strane, rast svesti i regulativa donose pozitivan pomak, ali s druge — brzina razvoja pretnji i ranjivost MSP sektora zahtevaju hitno jačanje odbrane.

„Sajberbezbednost više nije tehničko pitanje, već pitanje opstanka,“ poručili su govornici. „Ako MSP želi da održi kontinuitet poslovanja u svetu gde napadi svakog dana postaju napredniji, ulaganje u zaštitu mora biti deo osnovne poslovne strategije, ne opcija.“

Na fotografiji je: Milan Kojić

Autor fotografije: Dragana Pešić Lević

Sajber incidenti su već godinama ključni globalni rizik za preduzeća istakao je Patrik Bamer Cyber Practice Leader, Austria, Central & Eastern Europe Marsh na događaju koji je organizovala kompanija Marsh pod nazivom Marsh Serbia Cyber Day.

Bamer je istakao da sajber kriminalci sve češće ciljaju mala i srednja preduzeća, posmatrajući ih kao laku metu, dok se finansijske institucije, zahvaljujući strožoj regulativi, uspešnije brane. Osim toga, više od četvrtine svih prijava potiče od običnih IT problema, poput otkaza u cloud-u, ili grešaka zaposlenih, a ne od zlonamernih napada.

Bamer je naveo primer napada na jednu finansijsku kompaniju koja je Marshov klijent koja je kao odštetu dobila 11,5 miliona evra, od čega je čak pet miliona evra bilo namenjeno za upravljanje krizom – forenziku, oporavak sistema i zaustavljanje incidenta. Pokriven je i troška angažovanja pregovarača za otkupninu koji je uspeo da početni zahtev od četiri miliona evra smanji na 1,8 miliona evra. 

Uroš Draškić Cyber Leader, Marsh Serbia je predstavio Cyber Unity, sajber osiguranje koje nudi kompanija Marsh.

„Dok tradicionalni proces dobijanja sajber osiguranja može trajati nedeljama i zahtevati popunjavanje opsežnih upitnika sa više od stotinu pitanja, naš Cyber Unity to radikalno uprošćava“, istakao je on.

Celokupan proces sveden je na samo tri do sedam jednostavnih ‘da-ne’ pitanja o bezbednosnim merama, što direktor neke firme može da reši za vreme „pauze za kafu“, bez angažovanja IT sektora ili pravnika. Ovo značajno skraćuje vreme dobijanja ponude na svega nekoliko dana. Pored brzine, istakao je i pristupačnost ove polise, navodeći da premije često budu niže od cene kasko osiguranja za porodični automobil.

Pokrića obuhvata sve – od IT forenzike i oporavka podataka, preko troškova za PR i gubitka profita, do zahteva trećih lica, pružajući tako zaštitu u situacijama čiji se pun finansijski obim često ne može unapred predvideti.

FOTO: Stefan Jovanović

Prvi, a često i jedini bedem protiv rastućih sajber pretnji u malim i srednjim preduzećima su zaposleni u IT timovima. Međutim, opasnosti je sve više a njihove mogućnosti su ograničene pa se zbog iscrpljenosti lakše mogu desiti propusti.

Istraživanje koje je za kompaniju Kaspersky uradila nezavisna istraživačka kompanija Arlington Research među nekoliko stotina malih i srednjih preduzeća širom Evrope pokazalo je da 18% IT timova nema pouzdanu, verodostojnu i pristupačnu platformu za sajber bezbednost, i da provodi više vremena rešavajući probleme sa softverom za bezbednost nego što se brinu o stvarnoj odbrani od pretnji. Istovremeno, 29% lidera IT timova kaže da za praćenje svih potencijalnih sajber pretnji već troši puno radno vreme, a 21% njih kaže da prima toliko sistemskih upozorenja da više ne mogu da razaznaju koja su zaista hitna.

Ovo je ozbiljan signal za vlasnike firmi: kada IT tim više ne može da razlikuje prioritetne pretnje, povećava se rizik od propusta u zaštiti, a zaposlenima rastu stres i iscrpljenost. Probleme dodatno komplikuje činjenica da 22% firmi nema dovoljno obučenih ljudi za upravljanje rešenjima za sajber bezbednost. U mnogim MSP zaštita se oslanja na opšte IT timove (36%) ili specijalizovane pojedince u okviru timova (28%), dok samo 29% ima izdvojeni tim za sajber bezbednost.

Kako vlasnici firmi mogu da prepoznaju kada je njihov IT tim preopterećen?

Neki od znakova su:

–        neprestan dotok upozorenja koje ne stižu da obrade

–        reakcija samo na incidente umesto proaktivnog planiranja

–        nedostatak vremena za analizu novih pretnji ili unapređenje zaštite.

Ove situacije jasno pokazuju da je neophodno preispitati raspodelu resursa i strategiju timskog rada.

Gde je rešenje?

Jedan od najefikasnijih pristupa je automatizacija zadataka. Alati za automatsko filtriranje upozorenja, detekciju malicioznih fajlova i praćenje aktivnosti mogu značajno da smanje opterećenje. Gotovo trećina MSP nije sigurna u efikasnost zaštite krajnjih tačaka; automatizovani sistemi, pak, mogu konstantno da nadgledaju stanje i odmah da reaguju na sumnjive aktivnosti.

Kada su interni IT timovi preopterećeni, spoljni partneri mogu da budu ključno rešenje. Istraživanje pokazuje da samo 8% MSP kao najjaču kariku u odbrani koristi eksterne partnere, dok ih mnogi koriste samo povremeno, kad baš „zagusti“.  Međutim, pravi partner može pomoći da se izgradi dugoročna, prilagođena strategija, on kontinuirano prati pretnje i vodi obuku zaposlenih, i tako oslobađa interne resurse za prioritetne zadatke. Više od trećine MSP (34%) navodi da bi želelo partnera koji može da razvije održivu strategiju koja raste sa poslovanjem.

Šta ovo znači za vlasnike MSP?

Prepoznajte kada je vaš IT tim preopterećen, osmislite automatizovane procedure za rutinske zadatke, i razmotrite pouzdanog spoljnog partnera koji može da preuzme deo opterećenja. Time ne samo da štitite firmu od rastućih sajber pretnji, već i omogućavate svojim zaposlenima da se fokusiraju na kritične zadatke, i da unaprede proaktivnu odbranu.

Kaspersky preporučuje malim i srednjim preduzećima:

Kaspersky Next za mala i srednja preduzeća. Kombinuje naprednu zaštitu krajnjih tačaka sa mogućnostima za istraživanje i odgovor EDR (Endpoint Detection and Response) i XDR (Extended Detection and Response). Ovaj integrisani pristup obezbeđuje zaštitu u realnom vremenu, vidljivost pretnji i transparentnost koja je organizacijama potrebna kako bi otkrile, analizirale i neutralisale napade pre nego što izazovu štetu.

U članku Security Hardening pronađite osnovne strategije koje svaka organizacija može da usvoji, kako bi smanjila izloženost sajber napadima, posebno ako ima malo ili nimalo izdvojenih resursa za sajber bezbednost.