Test Faza

Author: Berettadr

  • Tržište sajber osiguranja u SAD poraslo 21 odsto

    Premija sajber osiguranja u SAD porasla je 21 odsto u odnosu na 2019. pokazuje godišnji izveštaj o stanju tržišta sajber osiguranja koji je sačinila kompanija AON.

    Premija osiguranja od sajber rizika na američkom tržištu dostigla je 2.74 milijarde dolara što znači da se u periodu od pet godina udvostručila. Naime, premija ove vrste osiguranja je 2016. iznosila 1.35 milijardi dolara.

    Džon Loks, direktor AON odeljenja za analitiku reosiguravajućih rešenja, rekao je da će se ovo tržište tek razvijati te da se industrija osiguranja nalizu u fascinantnom trenutku u kom praktično pomaže sajber bezbednosti i smanjuje troškove sajber napada.

    Ukupan racio gubitaka porastao je za 22 procentna poena, sa 44,9 na 67 odsto, pre svega, zbog ransomware šteta. Prosek prijavljenih šteta je u proseku 5.62 štete na 1000 polisa i taj prosek se nije promenio u odnosu na 2019.

    Foto: Pixabay.com

  • Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi?

    Tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi se pokazalo da su neophodne izmene ovog akta u cilju efikasnije implementacije, rečeno je danas na tribini „Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi“.

    Tribinu možete da pogledate na LINKU.

    Zlatko Petrović iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti precizirao je da Zakon nije dovoljno jasan ni onima kojima je Zakon namenjen, kao ni onima koji rukuju podacima.

    On je na tribini koja je održana u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka skrenuo pažnju na pojedina javna preduzeća koja nisu dovoljno razumela obaveze iz Zakona, za razliku od svih poslovnih banaka koje su od prvog dana primene Zakona imenovale kvalifikovana lica za zaštitu podataka o ličnosti.

     „U javnom sektoru smo, na primer, imali situaciju da dom zdravlja za tu poziciju imenuje medicinsku sestru, a škola školskog psihologa, koji ne znaju dovoljno o temi“, ukazao je on.

    Predrag Groza, partner u advokatskoj kancelariji Tomić Sinđelić Groza TSG je ukazao ne samo na nužnost zakonskih izmena postojećeg Zakona, već i na potrebu usklađivanja sektorskih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

    Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga Coming Computer Engineering je rekao da na tržištu Srbije nedostaje prevencija u zaštiti podataka o ličnosti, i da je potrebno da i one kompanije koje po Zakonu nemaju obavezu – ipak treba da imenuju osobu za zaštitu podataka o ličnosti, i da razmišljaju unapred.

    Dejan Đokić, član Upravnog odbora Asseco SEE (ASEE) je istakao da je bezbednost podataka pitanje oko koga treba da postoji nulta tolerancija za bilo kakve rizike.

    Uveren je, kaže, da donosioci odluka u Srbiji znaju kakve bezbednosne izazove imaju pred sobom jer istraživanja pokazuju da je 91 odsto kompanija u prošloj godini pokretalo digitalne incijative, pri čemu je 87 odsto menadžera postavilo digitalizaciju kao svoj prioritet. On je istakao i da je mnogo toga dobrog urađeno u prethodnom periodu u pogledu usklađivanja sa propisima.

    Darko Šehović iz Udruženja banaka Srbije je rekao da je nedavno registrovan Centar za prevenciju incidenata u finansijskim sistemima, tzv. finansijski CERT, koji predstavlja zajednički odgovor ovog sektora na povećane incidente.

    „Treba se udružiti. Ideja i jeste reagovati u što kraćem vremenu jer znamo da će se desiti incident, ali je bitno da reagujemo u prvim sekundama, a ne danima ili mesecima posle“, rekao je Šehović.

     Tribinu je podržala i kompanija Generali osiguranje.

    O Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka

    Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju. Fokus je na zaštiti podataka od svih vrsta zloupotrebe, uključujući i sajber napade i socijalni inženjering, nameru ili nemarnost zaposlenih.

    Cilj Inicijative je da se povežu IT i finansijski sektor, i da se daju što kvalitetnije informacije preduzećima širom Srbije o opasnostima koje prete podacima, o preventivi, i o modelima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi.

  • Huawei otvorio Globalni centar za transparentnost sajber bezbednosti i zaštite privatnosti

    Šteta od sajber kriminala preti da dostigne šest triliona dolara tokom 2021. godine, što je više od treće najveće ekonomije na svetu, podaci su na koje upozorava Cybersecurity Ventures, vodeći svetski istraživač u oblasti globalne sajber ekonomije.

    Kako bi doprinela rešavanju ovog problema, kompanija Huawei u kineskom gradu Dunguan otvorila je Globalni centar za transparentnost sajber bezbednosti i zaštite privatnosti. Ovom prilikom predstavljen je i pravilnik za sigurnost proizvoda, što je prvi put da je kompanija svoj osnovni okvir za bezbednost proizvoda i prakse upravljanja učinila dostupnim industriji u celini.

    Prema rečima Ken Hua, aktuelnog predsednika kompanije Huawei, osnovni cilj je zajedničko ojačavanje sajber bezbednosti u celoj industriji.

    „Sajber bezbednost važnija je nego ikada pre. Kao industrija, moramo da radimo zajedno, delimo najbolje prakse i gradimo kolektivne sposobnosti u upravljanju, standardima, tehnologiji i verifikaciji. Moramo da damo i široj javnosti i regulatorima razlog da veruju u sigurnost proizvoda i usluge koje svakodnevno koriste. Zajedno možemo da postignemo balans između bezbednosti i razvoja u svetu koji je sve više digitalan”, istakao je Ken Hu.

    U oblastima poput energije, zdravstva i transporta, zabeležen je značajan porast sajber napada koji su uticali na živote miliona ljudi širom sveta. Iz tog razloga, u javnom sektoru se redovno uvode novi zakoni, propisi i standardi – samo u protekle dve godine u 151 zemlji doneto je više od 180 zakona o sajber bezbednosti.

    Huawei je takođe predstavio pravilnik za sigurnost proizvoda, koji uključuje širok spektar spoljnih propisa, tehničkih standarda i regulatornih zahteva. Ovaj pravilnik zajedno sa ostalim mehanizmima upravljanja, pomaže u osiguranju kvaliteta, sigurnosti i pouzdanosti proizvoda kompanije. Tokom godina, Huawei je izgradio više od 1.500 mreža koje povezuju preko tri milijarde ljudi u 170 zemalja i regiona. Nijedna od ovih mreža nikada nije doživela veći bezbednosni incident.

    Sean Yang, direktor globalne kancelarije za sajber bezbednost i zaštitu privatnosti kompanije Huawei istakao je da je ovo prvi put da svoj osnovni sigurnosni okvir dele sa čitavom industrijom, a ne samo sa glavnim dobavljačima.

    „Želimo da pozovemo sve zainteresovane strane, uključujući kupce, regulatore, organizacije za standarde, dobavljače tehnologije i organizacije za testiranje, da nam se pridruže u diskusiji i radu na osnovama sajber bezbednosti. Zajedno možemo kontinuirano da poboljšavamo sigurnost proizvoda u celoj industriji”, rekao je Yang.

    Tokom poslednjih nekoliko godina, industrijska digitalizacija i nove tehnologije poput 5G i AI učinili su sajber prostor složenijim nego ikad, posebno usled pandemije COVID-19, kada ljudi provode veći deo svog života na mreži. Ovi trendovi doveli su do porasta novih rizika od sajber bezbednosti.

    Da bi unapredile jedinstveni pristup sajber bezbednosti u telekomunikacionoj industriji, organizacije poput GSMA i 3GPP takođe rade sa zainteresovanim stranama u industriji na promociji NESAS specifikacija za bezbednosno osiguranje i nezavisne sertifikate. Ovo su polazne tačke koje su široko prihvaćene u industriji i igraće važnu ulogu u razvoju i verifikaciji sigurnih mreža.

    Mats Granryd, generalni direktor GSMA, istakao je da će se pružanje postojećih i novih usluga u eri 5G oslanjati u velikoj meri na povezanost koju pružaju mobilne mreže i u osnovi zavisiti od toga da li je osnovna tehnologija sigurna i od poverenja.

    „Inicijative poput GSMA 5G baze znanja o sajber bezbednosti, osmišljene da pomognu zainteresovanim stranama da razumeju i ublaže mrežne rizike, i NESAS, industrijski okvir osiguranja sigurnosti, osmišljeni su da olakšaju poboljšanje nivoa bezbednosti mrežne opreme u čitavom sektoru”, rekao je Granryd.

    Trenutno industriji još uvek nedostaje koordinirani pristup zasnovan na standardima, posebno kada je reč o upravljanju, tehničkim mogućnostima, sertifikaciji i saradnji.

    „Rizik sajber bezbednosti zajednička je odgovornost. Vlade, organizacije za standardizaciju i dobavljači tehnologija moraju sarađivati više kako bi razvili jedinstveno razumevanje izazova sajber bezbednosti. Ovo mora biti međunarodni napor. Moramo postaviti zajedničke ciljeve, prilagoditi odgovornosti i zajednički raditi na izgradnji pouzdanog digitalnog okruženja koje odgovara izazovima današnjice i sutrašnjice”, istakao je Ken Hu.

    Kompanija Huawei trenutno ima više od 3.000 zaposlenih u istraživanju i razvoju sajber bezbednosti, pri čemu je pet odsto potrošnje za istraživanje i razvoj usmereno na sigurnost proizvoda. Globalni centar za transparentnost sajber bezbednosti i zaštite privatnosti dizajniran je da demonstrira rešenja i razmenjuje iskustva, olakšava komunikaciju i zajedničke inovacije i podržava bezbednosno testiranje i verifikaciju. Biće otvoren za regulatore, nezavisne organizacije za testiranje i organizacije za standardizaciju, kao i za Huawei kupce, partnere i dobavljače.

  • Koji su “trio kovid rizici” po Barometru rizika kompanije Allianz?

    Na vrhu liste ovogodišnjeg Barometra rizika koji objavljuje osiguravajuća kompanija Allianz nalaze se tri poslovne opasnosti: prekid poslovanja (41% ispitanika), izbijanje pandemije (40%) i sajber napadi. Svi ovi rizici, u izveštaju nazvani – trio kovid rizik usko su povezani sa prošlogodišnjim izbijanjem pandemije.

    Finansijske institucije i njihovi direktori moraju da se snalaze u svetu koji se brzo menja, prete novi rizici podstaknuti hakerskim napadima na osnovu ubrzane digitalizacije u poslednjih godinu dana, navodi se u novom izveštaju Trendovi rizika finansijskih usluga: perspektiva osiguravača, kompanije Allianz Global Corporate & Specialti (AGCS).

    Uz taj izveštaj objavljen je i Barometar rizika 2021.  koji rangira zabrinjavajuće poslovne situacije zbog kojih kompanije moraju biti na oprezu. Sektor finansijskih usluga, kako je zaključeno u tom istraživanju, suočava se sa periodom povećanih rizika.

    U Izveštaju kompanije Allianz navodi se da je Barometar rizika istraživanje svetskih poslovnih rizika koje se radi već deset godina i obuhvata ocene 2.769 stručnjaka iz 92 zemlje, a uključuje glavne izvršne direktore, stručnjake za upravljanje rizikom, brokere i stručnjake za osiguranje. 

    Najvažniji globalni poslovni rizici u 2021.

     

    1. Prekid poslovanja
    2. Izbijanje pandemije
    3. Sajber napadi
    4. Tržišna kretanja
    5. Izmene zakona i regulative
    6. Prirodne katastrofe
    7. Požari, eksplozije
    8. Makroekonomska kretanja
    9. Klimatske promene
    10. Politički rizici i nasilje

    Izvor: Allianz (Risk Barometer)

    Foto: Unsplash

  • Uporedo razvijati i biznis i IT sistem

    Piše: Miroslav Savanović, konsultant u oblasti digitalne transformacije, i član Savetodavnog odbora Inicijative za jačanje bezbednosti podataka

    Kada preduzeće iz grupe MSP odluči – ili ga prilike na tržištu poput ovih u vreme pandemije – nateraju da počne da razmišlja kako da preživi ili čak unapredi svoje poslovanje, trebalo bi da napravi sveobuhvatno sagledavanje poslovanja, rizika i izazova koji mu prete, da ponderiše njihov uticaj, analizira poslovne procese i sopstveni informacioni sistem – ako ga uopšte ima. Zatim, da segmentira i analizira svoje kupce i njihove potrebe, kao i svoje dobavljače, i  komunikaciju s njima. Dalje, da preispita načine upravljanja u preduzeću, analizira i pripremi svoje zaposlene, utvrdi na koga od njih se može osloniti u novoj realnosti koja zahteva novi pristup u angažovanju menadžera i zaposlenih koji mogu da osmisle i sprovedu disrupciju (raskrstiti sa starom praksom koja više ne funkcioniše, smisliti novi proizvod, uslugu, distribuciju, odustati od starih modela koji više ne funkcionišu).

    Sve ovo treba staviti „na papir“, postaviti vremenski određene ciljeve, definisati mere, napraviti strategiju i operativni plan sprovođenja. Sve to nije nimalo lako. Oni koji to sve ne mogu sami, mogu pronaći konsultanta za digitalnu transformaciju, a dosta informacija dostupno je i besplatno preko različitih fondova i stimulacija koje daje Vlada. Ovo je samo deo onoga što čini digitalnu transformaciju.

    Ukoliko Vaše preduzeće nema informacioni sistem, trebalo bi intenzivno da radite na tome da ga uvedete, i to prvo onaj segment koji se odnosi na odnose s kupcima, prodaju i povećanje prihoda, a to je CRM (Customer Relations Management), a tek nakon toga ERP (Enterprise Resource Planning) koji će omogućiti da se optimizuju unutrašnji procesi i smanje troškovi.

    Da bi bilo koji aplikativni sistem funkcionisao, treba mu neka IT infrastruktura na kojoj će se te aplikacije izvršavati. Kod definisanja bilo kojeg IT sistema mora se voditi računa o potrebnoj procesorskoj snazi, memorijskom prostoru za bazu podataka, redundanciji, bekapima, sigurnosti podataka naročito, neprekinutom poslovanju i drugim performansama IT sistema. O svemu ovom brine dobar arhitekta sistema. Teško je sva znanja potrebna za kvalitetno funkcionisanje IT sistema smestiti u jednog čoveka, pa je najbolje angažovati kvalitetnu IT kompaniju koja će naći rešenje primereno potrebama i rizicima poslovanja MSP, bilo da je to izbor sopstvene IT infrastrukture ili cloud rešenja koje se sve više nameće kao budućnost zajedno s uslugama tipa IaaS, PaaS, SaaS, DaaS, FaaS.

    Sve navedeno treba održavati, usavršavati pa i obnavljati ako se radi o sopstvenoj IT infrastrukturi. Čitav IT sistem treba da bude u funkciji biznisa koji podržava. Ako biznis ima nove zahteve, IT sistem mora da ima sposobnost i resurse da ga prati. Mnoge kompanije starog kova koje su imale stabilne tradicionalne biznise nisu menjale IT sisteme desetinama godina. Danas to više nije moguće jer se sve ubrzalo i digitalna transformacija podrazumeva brže odzive na turbulencije, vanredne situacije i zahteve tržišta, češće promene poslovnih modela, proizvoda i usluga, promene aplikacija koje ih prate, obradu sve većeg broja podataka itd. Trendove u IT-u ne treba pratiti radi samih trendova već u meri u kojoj ti novi trendovi pogoduju razvoju biznisa kojim se preduzeće bavi.

    U takvoj situaciji jedno MSP bi trebalo da ima bar jednog IT stručnjaka u samom preduzeću i ozbiljnu IT kompaniju kao partnera koja će mu pružati potrebnu podršku. A može to biti i eksterno angažovan IT stručnjak.

    Koliki su godišnji troškovi IT funkcije koja je u dobroj meri nosilac digitalne transformacije poslovanja? Teško je dati takvu procenu, ali u zavisnosti od industrijske oblasti u kojoj preduzeće radi, nivoa informatizacije i stvarno provedene digitalne transformacije, taj procenat se prema različitim izvorima kreće u rasponu 3-10 odsto od godišnjeg prometa.

     

  • Proizvodnja mesa u Americi u krizi zbog sajber napada

    Najveća svetska kompanija za proizvodnju mesa, JBS SA iz Brazila, doživela je sajber napad koji je omeo proizvodnju mesa u severnoj Americi i Australiji, a sumnja se da su napadači kriminalna grupa čije je sedište u Rusiji, saopštila je Bela kuća a prenosi Rojters.

    Postoje indicije da je reč o istim napadačima koji su prošlog meseca izvršili udar na najveći američki naftovod, i tako na nekoliko dana onemogućili isporuku goriva širom Sjedinjenih američkih država.

    U ponedeljak je ransomver napad na fabriku mesa zaustavio proizvodnju u Australiji, a u utorak i u svim američkim pogonima.

    JBS upravlja sa oko 20% proizvodnje stoke u SAD. U rešavanje ovog incidenta uključio se i FBI, a američka vlada kontaktirala je rusku vladu sa porukom da države ne bi trebalo da kriju kriminalce koji na ovakav način pokušavaju da dođu do novca.

    Zaustavljanje pogona u fabrikama mesa moglo bi da utiče na povećanje cena za američke potrošače, što bi napravilo pometnju tokom letnje sezone “roštiljanja”, ali bi poremetilo i izvoz u sezoni kada potražnja iz Kine raste, piše Rojters.

    Stručnjaci sajber bezbednosne kompanija FireEye kažu da su lanci snabdevanja, logistika i transport posebno osetljivi na ransomver, dodatno i zato što napadi na ove tačke izazivaju paniku i ishitrene isplate ucenjivačima.

    Analitičari industrije mesa u Americi već su izračunali da je usled ovog napada u utorak zaklano 22% manje stoke nego prethodne nedelje, i 18% manje nego u istom period prošle godine, a cene govedine koja se isporučuje veletrgovcima već su skočile za više od jedan odsto.

    Federalne agencije za nacionalnu bezbednosti posebno su se angažovale kako bi sprečile da ovaj sajber napad ne izazove opštu manipulaciju cenama.

    Rojters piše da je poslednjih godine ransomver postao jedno od gorućih pitanja nacionalne bezbednosti u Americi – kriminalne grupe su sve brojnije a “mnogi govore ruski jezik”. 

    Foto: Pixabay.com

  • Izraelski Wiz, softver za bezbednost u oblaku, privukao investiciju od 120 miliona dolara

    Salesforce, jedna od najvećih svetskih IT kompanija, vodi novu rundu investiranja u Wiz-u, brzorastućem izraelskom startapu posvećenom sajber bezbednosti. Wiz, čiji softver omogućava klijentima da pronađu potencijalne rizike u sistemima koji rade na uslugama u oblaku, prikupio je od investitora više od 120 miliona dolara, rekao je jedan insajder za Bloomberg.

    Startap sa sedištem u Tel Avivu privukao je značajna ulaganja od svog osnivanja početkom 2020. godine, prikupivši oko 230 miliona dolara u prethodnim krugovima finansiranja, kada se startap vrednovao na 1,7 milijardi dolara. Postojeći investitori uključuju Greenoaks Capital, Advent International, Sequoia i Insight Partners.

    Potražnja za uslugama koje pružaju sajber sigurnost u oblaku raste kako kompanije pokušavaju da ojačaju svoje sisteme od sve sofisticiranijih hakova. Očekuje se da će globalna potrošnja na na upravljanje i beznednost u oblaku skočiti na 20 milijardi dolara sledeće godine, što je porast od skoro 60 odsto u odnosu na cifru iz 2019. godine, prema izveštaju savetodavne kompanije Gartner iz novembra.

    Predstavnici kompanija Salesforce i Wiz odbili su da daju komentare, pa još uvek nije jasno za šta će startap iskoristiti nova sredstva. 

  • Tribina “Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi”, 16. jun 2021. UŽIVO Crowne Plaza

    U avgustu tekuće godine navršava se dve godine od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – ovo je povod za organizovanje tribine na temu

    “Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u Vašoj firmi – šta smo naučili (ili nismo) tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?” koja će biti održana 16. juna 2021. od 10.00 do 12.00h uživo u hotelu Crowne Plaza Beograd.

    Zbog ograničenog broja mesta biće obezbeđen i direktan prenos preko BeRiskProtected kanala. Onlajn praćenje je otvoreno za sve zainteresovane.

    Ukoliko želite da prisustvujete događaju uživo uz kotizaciju od 3.600 dinara bruto, prijavite se na office@beriskprotected.rs .

    Učesnici Tribine:

    Kancelarija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

    Kompanija Coming – Computer Engineering

    Udruženje banaka Srbije

    Generali osiguranje

    Advokatska kancelarija Tomić Sinđelić Groza (TSG)

    Asseco SEE (ASEE)

     

    Teme: 

    – Koje je koristi preduzećima i zaposlenima doneo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i šta je potrebno promeniti/unaprediti

    – Koje mere preventive (softveri i rešenja), i finansijske nadoknade (osiguranje) su dostupne kad je reč o rizicima po podatke od sajber napada

    – Šta zaposleni treba da znaju o sopstvenim podacima kojima upravlja preduzeće u kojem rade, ili koji se šalju drugim preduzećima (npr. knjigovodstvenim agencijama, PIO fondu…)  

    Tribina je namenjena poslodavcima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i menadžmentu, kao i preduzećima koja rukuju podacima drugih preduzeća.

    Cilj tribine koja se organizuje u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka je da se pojača svesnost poslodavaca i zaposlenih o značaju podataka i pratećih propisa (prvenstveno ZZPL), da se ukase na opasnosti usled gubitka podataka, mogućnosti preventive i osiguravajuće zaštite, i da se – kroz povećanje informisanosti zaposlenih o posledicama i potencijalnim kaznama – doprinese smanjenju zloupotrebe podataka.

     

    Neka od pitanja:

     

    • Šta se očekivalo od Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kad je reč o biznis sektoru, i da li su očekivanja ispunjena?
    • Šta bi trebalo promeniti – izmene i dopune ZZPL?
    • Kakva su prava poslodavca, a kakva zaposlenog – šta je to sve od podataka što poslodavac sme da traži od zaposlenog, šta sme da prosleđuje trećim licima, da li ima podataka koje sme da uzme a ne sme da distribuira?
    • Kakvo je iskustvo sa rukovaocima podataka – koliko su detaljno upoznati sa Zakonom i da li ga u potpunosti primenjuju?
    • Biometrijski podaci – gde se sve uzimaju, šta kaže Zakon a šta pokazuje praksa?
    • Kakve sve opasnosti prete podacima kad je reč o sajber napadima? Kakokompanije mogu da povećaju stepen zaštite od sajber napada? Kako izabrati najbolje rešenje?
    • Na koji način se mogu osigurati podaci u Srbiji, i da li to obuhvata i osiguranje od zloupotrebe od strane pojedinca u okruženju, i od sajber napada?
    • Da li je moguća zajednička akcija države, IT i sajber sekjuriti kompanija i osiguravača koja bi doprinela povećanju bezbednosti podataka, kako bi se Srbija našla na listi zemalja sa manjim rizikom?

     

     

  • Sajber napad na kompaniju Tošiba

    Japanska kompanija Tošiba saopštila je danas da je hakerska grupa “DarkSajd”, koja je izvršila sajber napad i na američki naftovod, blokirala njene sisteme tokom noći 4. maja.

    Evropska jedinica japanskog konglomerata sa sedištem u Parizu navela je u saopštenju da je tokom ovog sajber napada izgubljena samo minimalna količina podataka i da nije otkriveno curenje informacija, kao i da su odmah uvedene zaštitne mere, prenosi Rojters.

    I na još neke kompanije u Francuskoj izvršen je sajber napad ove godine, a među njima su proizvođač šampanjca Perije, proizvođač opreme za kampovanje Trigano i druge. 

    Izvor: Tanjug

  • Veliki sajber napad na IT sistem irskog zdravstvenog operatera

    Irski zdravstveni operater ugasio je danas sve svoje IT sisteme kako bi ih zaštitio od velikog sajber napada.

    Kako Tanjug prenosi, gašenje IT sistema nije uticalo na program vakcinacije protiv koronavirusa.

    Šef irske Zdravstvene službe (HSE) Pol Rajd rekao je da je taj korak preduzet kao mera predostrožnosti da bi se zaštitilo što više informacija i da se sada procenjuje koliko će napad uticati na ostale usluge.

    Jedno porodilište u Dablinu otkazalo je sve preglede zakazane za danas, osim za žene u 36. nedelji trudnoće ili kojima je potrebno hitno zbrinjavanje.

    “To je vrlo sofisticiran napad, a ne samo standardni napad. Utiče na sve naše nacionalne i lokalne sisteme koji su uključeni u sve naše osnovne usluge”, rekao je Rajd.

    Dodao je da se program vakcinacije “na svu sreću” nastavlja, pošto je to odvojeni sistem.

    Rajd je rekao i da je napad u velikoj meri uticao na informacije uskladištene na centralnim serverima, a ne na bolničkoj opremi.

     

Powered by
►
Necessary cookies enable essential site features like secure log-ins and consent preference adjustments. They do not store personal data.
None
►
Functional cookies support features like content sharing on social media, collecting feedback, and enabling third-party tools.
None
►
Analytical cookies track visitor interactions, providing insights on metrics like visitor count, bounce rate, and traffic sources.
None
►
Advertisement cookies deliver personalized ads based on your previous visits and analyze the effectiveness of ad campaigns.
None
Powered by