Author: Berettadr

Swiss Re najavljuje da će intezivirati saradnju sa kompanijama koje vode računa o klimatskim promenama te da će njihov investicioni portfolio do 2050. imati „neto -nula efekata staklene bašte“.

To praktično znači da Swiss Re neće ulagati u one kompanije koje imaju negativan uticaj na klimatske promene.

Cilj ovog ambicioznog plana je da se ulaganje u obnovljivu i socijalnu infrastrukturu uveća za 750 miliona dolara. Uz to, cilj je da se proširi izloženost zelenih, socijalnih i održivih obveznica na četiri milijarde dolara do kraja 2024. godine (sa 2,6 milijardi USD krajem 2020.).

Novi ciljevi definisani su u skladu sa Protokolom o postavljanju ciljeva saveza vlasnika imovine „Net-Zero Asset“ (Net-Zero Asset Owner Alliance Target Setting Protocol) u kojem je Swiss Re odigrao ključnu ulogu u razvoju i koji služi kao vodič za članove Saveza.

Glavni direktor za investicije grupe Swiss Re Gvido Fürer rekao je da će kompanija pružiti podršku kompanijama u koje ulaže kako bi razvile klimatske strategije, poboljšale upravljanje rizicima i pokrenule prelaz na ekonomiju „neto-nula emisija“.

Građani Srbije žele da budu dobro informisani o zaštiti podataka o ličnosti, ali ne znaju dovoljno ni o svojim pravima, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o zaštiti ličnih podataka, čiji je rezultat danas predstavljen novinarima u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, a prenosi Beta. Pokazalo se da građani smatraju da su im najpotrebnije informacije o tome ko može da im traži lične podatke i kome da se obrate u slučaju zloupotrebe, ali su nepoverljivi prema primeni Zakona o zaštiti ličnih podataka.

Po rečima Slađane Brakus iz agencije TMG Insights koja je za OEBS sprovela to istraživanje, tek svaki treći građanin smatra da je dobro upoznat s ovom temom, dok polovini nisu dovoljno jasne informacije o tome.

“Kao najodgovorniji za zaštitu podataka o ličnosti percipiraju se država i zakonodavni okvir (73,8 odsto), a zatim sami pojedinci (65,3 odsto), što pokazuje da je jaka svest o ličnoj odgovornosti”, rekla je ona. Istraživanje je pokazalo i da građani mahom smatraju (76,5 odsto) da postoji visok rizik od ugrožavanja, odnosno zloupotrebe podataka o ličnosti.

“Skoro 40 odsto građana navodi da ne zna da li su njihovi podaci o ličnosti bili ugroženi, svaki drugi smatra da nisu, dok oko 12 odsto njih navodi da jesu”, rekla je ona.

Šef Misije OEBS u Srbiji, ambasador Jan Bratu, rekao je da je u savremenom dobu koje nosi rizike, istraživanje bilo nužno da bi se utvrdilo koliko građani znaju i da bi im se bolje zaštitilo to pravo.

“Ti podaci će pomoći Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da stvori nove politike koje će omogućiti zaštitu prava”, rekao je Bratu. Najavio je za naredne dve godine aktivnosti i kampanje radi obuke građana Srbije o zaštiti prava na privatnost.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, rekao je da je s premijerkom Anom Brnabić razgovarao o izmeni strategije za tu oblast, kojom će se omogućiti Povereniku da ima organizacione jedinice van svog sedišta u Beogradu. “Posebno se to odnosi na obradu podataka o ličnosti zbog toga što je ona složenija i građani je ne razumeju”, rekao je Poverenik i najavio da će građani biti obaveštavani o zaštiti svojih ličnih prava.

Hakeri su se infiltrirali u računarski sistem norveškog parlamenta i izvukli podatke, izjavili su norveški zvaničnici, a sve se događa samo šest meseci nakon prethodnog sajber napada, prenosi Tanjug.

Napad nepoznatih hakera povezan je sa ranjivošću Majkrosoftovog softvera Iksčejndž, saopštila je služba parlamenta, dodajući da je ovo međunarodni problem, preneo je Rojters.

Najnoviji napad bio je žešći od prošlogodišnjeg, rekla je predsednica parlamenta Tone Vilhelmsen Troen na konferenciji za novinare.

“Ozbiljnost napada je posebno istaknuta činjenicom da se to događa uoči parlamentarnih izbora i da parlament rukovodi pandemijom”, istakla je ona.

Istraga o tome koje su informacije izvučene je u toku, dodala je predsednica parlamenta.

Beskontaktno plaćanje kao bezbedniji način plaćanja u trenutnoj situaciji uzrokovanoj pandemijom postaje sve zastupljenije kod nas, kao i u zemljama regiona.Beskontaktna tehnologija predstavlja integralni deo plaćanja kako platnim karticama, tako i nosivim uređajima i digitalnim novčanicima poput Apple Pay.

Tokom 2020. godine, potrošači su se, tragajući za bezbednijim opcijama nabavke neophodnih proizvoda, u još većoj meri okrenuli beskontaktnoj tehnologiji, a istraživanje koje je nedavno sprovela kompanija Visa pokazuje da skoro četvrtina građana u zemljama regiona smatra ovu metodu sigurnijom u poređenju sa drugim opcijama plaćanja.[1] Ipak, određene kategorije potrošača i dalje zaziru od upotrebe inovativnih načina plaćanja.

Stoga Visa, svetski lider u digitalnim plaćanjima, predstavlja pet najčešćih mitova o beskontaktnim transakcijama, kako bi demistifikovala način funkcionisanja tehnologije koja leži u osnovi ovih plaćanja i podigla svest javnosti o njihovoj bezbednosti.

Mit 1: Prevaranti mogu da upotrebe specijalni čitač i u prolazu ukradu osetljive informacije sa kartice.

Beskontaktne kartice ne mogu da odaju CVV kod postavljen na poleđini kartice ili sigurnosni kod, te ne postoji bojazan od krađe osetljivih podataka na ovaj način. Dodatno, krađa podataka sa beskontaktne kartice ne predstavlja realnu pretnju budući da postoje višestruki slojevi zaštite, a do sada nije zabeležen nijedan značajan slučaj preuzimanja osetljivih informacija na ovaj način.

Mit 2: U slučaju gubitka ili krađe beskontaktne kartice, ona može neovlašćeno da se koristi.

Izgubljena ili ukradena beskontaktna kartica ne može neovlašćeno da se koristi, budući da se svaka transakcija nadgleda u realnom vremenu upravo radi identifikovanja sumnjivih ili neuobičajenih plaćanja i sprečavanja potencijalnih zloupotreba.Većina banaka omogućava i aktiviranje SMS notifikacija koje vas obaveštavaju o ishodu svake realizovane transakcije što predstavlja jedan od najjednostavijih i najbržih načina da pratite potrošnju. Ukoliko uočite sumnjivu transakciju, neophodno je odmah pozvati banku izadavaoca kartice i prijaviti slučaj.

Mit 3: Lični podaci mogu biti ukradeni prilikom beskontaktne transakcije.

Lični podaci korisnika se ne čuvaju na beskontaktnim karticama. Beskontaktni čip obično sadrži manje informacija u poređenju sa onim koje su odštampane na samoj kartici. Pored toga, ključne informacije i podaci kao što su ime korisnika i CVV kod ne dele se prilikom beskontaktne transakcije. Dodatno,ove kartice imaju nekoliko nivoa zaštite, uključujući i EMV sigurnosni čip, poput kontaktnih, kao i jedinstvenu enkripciju, te je zloupotreba gotovo nemoguća.U zemljama u kojima se beskontaktna plaćanja redovo koriste, stope zloupotreba na prodajnim mestima su na rekordno niskom nivou.

Mit 4: Ukoliko prođem pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje, novac sa mog računa može biti skinut.

Novac ne može biti skinut sa kartice pukim prolaskom pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje. Da bi se izvršilo plaćanje, kartica mora biti veoma blizu uređaja za učitavanje – manje od četiri centimetra i u ispravnom položaju za prenos informacija sa kartice. Dodatno, pre izvršenja transakcije, potrebno je da prodavac unese iznos. Ako se podaci i preuzmu na ovaj način, mala je verovatnoća da će se izvršiti prevara bez dodatnih informacija potrebnih za proveru kupovine. To uključuje trocifreni kod sa pozadine kartice za internet kupovinu ili jednokratno korišćenje koda koji generiše sam čip na prodajnom mestu.

Mit 5: Ako posedujem dve beskontaktne kartice, kupovina može biti naplaćena više puta.

Ukoliko potrošač poseduje dve beskontaktne kartice, kupovina ne može biti naplaćena više puta. Čitači kartica dizajnirani su tako da komunikaciju vrše sa jednom karticom i obavljaju samo jednu transakciju u datom trenutku. Zajedno sa partnerima iz platne industrije, Visa neprestano radi na unapređenju sigurnosti beskontaktne tehnologije i infrastrukture neophodne za prihvatanje beskontaktnih platnih rešenja.

Iskustvo beskontaktnog plaćanja je važno kako za trgovce jer donosi uštede na polju upravljanja gotovim novcem, tako i za potrošače u momentu kada svaki suvišan kontakt može predstavljati rizik po zdravlje. Kompanija Visa, lider u razvijanju inovativnih i besplatnih programa finansijske pismenosti, planira da i u budućnosti radi na informisanju korisnika o sigurnosti i prednostima digitalnih plaćanja.

[1] Istraživanje kompanije Visa, sprovedeno tokom maja 2020, na uzorku od po 500 korisnika kartica u zemljama iz regiona, starosti od 18 do 55 godina.

Vakcine protiv kovid-19 se prodaju na crnom tržištu i to po cenama između 250 i 1.200 dolara, saopštila je kompanija Kasperski, koja je do ovih saznanja došla ispitujući tržište na Darknetu gde je pronašla oglase za prodaju vakcina, piše N1.

Oglasa je, kako navode iz ove globalne sajber bezbednosne kompanije, bilo za glavne vakcine protiv kovida, Fajzer/BioNTek, AstraZeneka i Moderna, a bilo je i prodavaca koji su reklamirali neverifikovane vakcine.

„Većina prodavaca nalazi se u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a cene po dozi su se kretale od 250 do 1.200 dolara, sa prosečnom cenom od oko 500 dolara. Komunikacija se vrši putem aplikacija za šifrovanu razmenu poruka kao što su Wickr i Telegram, dok je zahtev da se uplate vrše u obliku kriptovalute, pre svega bitkoina“, saopštila je kompanija Kaspersky.

Dodaje se da je većina ovih prodavaca sa crnog tržišta obavila između 100 i 500 transakcija, što ukazuje na to da su izvršavali prodaju, ali šta tačno korisnici Darkneta kupuju ostaje nejasno.

„Uz informacije dostupne stručnjacima kompanije Kaspersky, nemoguće je reći koliko su doze vakcina koje se reklamiraju onlajn stvarne doze (mnoge medicinske ustanove su se našle u situaciji da koriste preostale doze) i koliko reklama je zapravo prevara. Čak i ako biste nešto dobili poštom, najverovatnije ono što biste dobili ne bi bila efikasna, validna doza. Što je još važnije, pribavljanje takvih doza je nezakonito“, navodi se u saopštenju.

Akvizicijom Humia, CrowdStrike dobija alat koja će mu pružiti mogućnost prikupljanja neograničenog broja log podataka, i na taj način će moći u realnom vremenu da reaguje na pretnje i napade, piše Startit.

Kompanije koje proizvode alate za log menadžment su zabeležile uspehe tokom ovog meseca. Pre nekoliko nedelja SentinelOne je najavio da kupuje platformu za brz log menadžment Scalyr za 155 miliona dolara, a juče je CrowdStrike objavio da kupuje startap Humion, koji nudi neograničen log menadžment, za 400 miliona dolara.

CloudStrike je kompanija iz oblasti sajber bezbednosti koja omogućava organizacijama da uoče znakove predstojećeg napada kroz ulazne tačke kao što su prenosni računari zaposlenih ili mobilni uređaji.

Većina kompanija mora da odabere šta da evidentira i koliko dugo da čuva te evidencije, ali sa Humiom korisnici dobijaju mogućnost obrađivanja više terabajta podataka svakog dana. Akvizicijom Humia, CrowdStrike dobija alat koja će mu pružiti mogućnost prikupljanja neograničenog broja log podataka, i na taj način će moći u realnom vremenu da reaguje na pretnje i napade, umesto da reaguje na njih i pokuša da odgonetne šta se kasnije dogodilo. Ovo je isti razlog akvizicije koji je SentinelOne naveo kada je kupio Scalyr.

Log menažment je skup procesa i pristupa koji olakšavaju generisanje, analizu, prenos, skladištenje, arhiviranje i izveštavanje o ogromnim količinama log podataka stvorenih u sistemu. Očekuje se da će globalno tržište alata za log menadžment porasti sa 1,9 milijardi dolara u 2020. na 3,7 milijardi dolara do 2025. godine, po stopi rasta od 14,1 odsto tokom predviđenog perioda.

Izvori: Venture Beat, Tech Crunch, Markets and Markets