Category: Aktuelno

U jesen 2021. stupila su na snagu dva nova kineska zakona koja se bave bezbednošću podataka i privatnošću i koja će verovatno uticati na mnoge multinacionalne kompanije koje posluju u Kini ili čija operativa dotiče Kinu. Ova dva zakona – Zakon o bezbednosti podataka i Zakon o zaštiti ličnih podataka – pružaju više specifičnosti u vezi sa zahtevima za lokalizaciju podataka, izvoz podataka i zaštitu podataka, terminima koji su se prvi put pojavili u kineskom zakonu o sajber bezbednosti iz 2017.

Zakon o bezbednosti podataka (DSL) postavlja okvir koji klasifikuje podatke prikupljene i pohranjene u Kini na osnovu njihovog potencijalnog uticaja na kinesku nacionalnu bezbednost te reguliše njihovo čuvanje i prenos zavisno od nivoa klasifikacije podataka. Zakon se uopšteno smatra odgovorom na američki Zakon o pojašnjavanju zakonite upotrebe podataka u inostranstvu (CLOUD Act), koji američkim agencijama za provođenje zakona daje ovlašćenja da prisile kompanije koje potpadaju pod jurisdikciju SAD-a da proizvode tražene podatke bez obzira na to gde su ti podaci pohranjeni. Kategorije podataka „Osnovni podaci” prema DSL-u – široko su definisani kao svi podaci koji se tiču ​​kineske nacionalne i ekonomske bezbednosti, dobrobiti kineskih građana i značajnih javnih interesa – imaju najviši stepen zaštite i regulacije. „Važni podaci“ je sledeći najosetljivi nivo podataka, ali njihov opseg ostaje nedefinisan. Očekuje se da će relevantna nacionalna, regionalna i sektorska tela u dogledno vreme izdati smernice za ono što se smatra „važnim podacima“.

Kompanije za koje se utvrdi da krše propise koji se odnose na „osnovne podatke“ suočavaju se s kaznama do 10 miliona RMB (1,56 miliona USD), prisilnim zatvaranjem poslova i potencijalnom krivičnom odgovornošću. Kompanije za koje se utvrdi da krše propise o „važnim podacima“ suočavaju se s kaznama do 5 miliona RMB (780.000 USD). Oni koji rukovode podacima, a ne postupe u skladu s ovim zahtevima mogu se suočiti s kaznama do 2 miliona RMB (300.000 USD), prisilnim zatvaranjem kompanija i opozivom poslovnih licenci.

Zakon o zaštiti ličnih podataka (PIPL) je prvi sveobuhvatni kineski zakon koji reguliše zaštitu ličnih podataka, a napravljen je po uzoru na Opštu uredbu o zaštiti podataka Europske unije. “Lični podaci” su široko definisani tako da obuhvataju “sve informacije povezane s identifikovanim ili prepoznatljivim fizičkim osobama pohranjene u elektronskom ili bilo kojem drugom formatu”.

Foto: Pixabay.com

Vrednost ucena hakera se u proseku kreću oko 5,3 miliona dolara, a prosečno isplaćene ucene iznose 570.000 dolara, izneo je Boško Petrović, direktor Generali Re osiguranja, koji je na 5. Srpskim danima osiguranja govorio o sajber osiguranju.

Atraktivni biznisi za hakere su maloprodaja, zdravstvene ustanove, ali finansijske ustanove, dodao je on. U strukturi onih koje hakeri najčešće napdaju osiguravači su meta u 23 odsto slučajeva, pokazuju podaci iz 2020. godine.

Posledice napada mogu da budu dramatične pa tako su kompaniji Easy Jet ukradeni podaci 9 miliona klijenata, a ošteta koju traže klijenti iznosi 23 milijarde dolara. Osiguravači su, prema njegovim rečima, prepoznali mogućnost da se takva vrsta rizika na neki način ublaži i da se finansijske štete mogu nadoknaditi osiguranjem.

„Postoji 19 katagorija po kojima se dele posledice sajber napada – od povrede privatnosti, gubitaka podataka, pa do ugrožavanja životne sredine, gubitka imovine, ali i smrti. Štete mogu da budu finansijske i materijalne, a može ih pretrpeti sama kompanija koja je napadnuta ili treća lica. Kod trećih lica najčešće se radi o kompromitaciji podataka zbog čega vlasnici tih podataka podnose tužbe. Devet od svih 19 kategorija je moguće osigurati – šest se odnosi na klijenta, a tri na treća lica pokazuje analiza sajber polisa iz okruženja“, objasnio je Petrović.

Sajber osiguranje postoji na zapadnim tržištima, ali je u ovom regionu relativno novo i postoji svega nekoliko kompanija koje nude ovu vrstu osiguranja.

„Za njegovu primenu je potrebno upodobiti i regulativu posebno u onom delu „sive zone“ plaćanja iznude“, rekao je Petrović.

Da bi se nekom klijentu prodalo osiguranje potrebno je uraditi detaljnu analizu odnosno procenu rizika koja se delom sprovodi softverski, a delom  popunjavanjem upitnika. „Radi se kategorizacija svakog klijenta. Prvo se uradi rejting svake industrije jer su neke industrije više ugrožene, a nekima poput kriptomenjačnica uopšte ne može da se proda polisa jer je rizik previsok. Na osnovu tih analiza definiše se pokriće“, objasnio je Petrović koji očekuje da će se u skorijoj budućnosti pojaviti još kompanija koje će nuditi polise sajber osiguranja.

Kupovinom osiguranja kompanije, kako je rekao, praktično rade na preventivi jer se kroz pomenutu procenu rizika zapravo osvešćuje izloženost klijenta riziku. „Baš kao i kod drugih polisa i kod sajber rizika možemo da ukažemo klijentu na propuste“, istakao je on.

Sajber osiguranje, kako kaže, ima perspektivu, ali i svoju cenu i pokriće.

„Dakle, u nekim slučajevima ova polisa može potpuno da pokrije štetu u nekima delimično, a negde je potpuno isključeno“, zaključio je Petrović.

Foto: Pixabay.com

Socijalni inženjering i kompromitacija login podataka su u velikom porastu prateći razvoj digitalizacije i sve većeg obima elektronske trgovine, rečeno je na današnjem okruglom stolu za medije „Sigurnost plaćanja osnažuje veliko trgovinsko resetovanje“ u organizaciji kompanije VISA.

„Podatak da 97 odsto ljudi ne prepoznaje phising mail, kao i da 51 odsto ljudi koristi iste šifre za različite naloge je veoma šokantna statistika. Socijalni inženjering je u velikom porastu, čak raste i broj „telefonskih“ prevara u kojima sajber kriminalci pokušavaju da dođu do ličnih podataka“, rekao je Hektor Rodrigez, potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.

On je međutim napomenuo da podaci pokazuju da je „ekosistem plaćanja“ ostao otporan u prethodnom periodu te da je to učinjeno zajedničkim naporom svih učesnika.

Kompanija VISA je investirala devet milijardi dolara u prethodnih pet godina u bezbednosni sistem. Tehnologija ove kompanije analizira čak 500 elemenata podataka u milisekundi ne bi li otkrila potencijalne prevare. Od početka godine VISA je sačuvala svojim korisnicima 3,3 milijarde dolara uočavajući i sprečavajući potencijalne prevare.

„U CEMEA zemljama broj prevara u vezi sa plaćanjem je opao za osam odsto u martu ove godine u odnosu na isti period prošle godine“, rekao je Rodrigez.

Inače, sajber kriminalci, kako je rekao Rodrigez, danonoćno razmišljaju kako da dođu do ličnih podataka te se dnevno u ovoj oblasti desi oko 4000 sajber napada.

Takav trend treba očekivati i u budućnosti budući da sve veći broj ljudi menja načine plaćanja i koristi onlajn transakcije. Podaci pokazuju da je tokom pandemije 68% potrošača reklo da je promenilo načine plaćanja, 82% prodavaca je prihvatilo nove tehnologije kako bi odgovorio promenjenom ponašanju potrošača, dok 81% potrošača je spremno da plati više da bi imalo pozitivno iskustvo u kupovini.

Nil Kaldvel, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za CEMEA region, rekao je da se e-commerce nezaustavljivo razvija i da 97 odsto malih kompanija u Evropskoj uniji prodaje onlajn, a da trećina prihvata plaćanje bez keša kao želju da zadovolje potrebe svojih klijenata. On je napomenuo i da bi korisničko iskustvo prilikom plaćanja i bezbednosne procedure trebalo da budu izbalansirani.

„Jedan od tri potrošača kada dođe do stranice za plaćanje ne želi da troši više od 30 sekundi na taj postupak odnosno ukoliko traje duže odustaće“, rekao je Kaldvel.

Odgovarajući na pitanja novinara Rodrigez je rekao da tokenizacija pruža velike mogućnosti u zaštiti podataka odnosno omogućava da podaci budu manje ranjivi i podiže njihovu bezbednost. Govoreći o biometriji dodao je da potrošači žele da koriste različite biometrijske podatke – otisak prsta, prepoznavanje lica, glasa – a da su trendovi različiti u zavisnosti od tržišta.

„Naša misija je da štitimo pojedince jer su oni najranjiviji, da im pomognemo da uvide rizike i kako da zaštite svoje podatke i novac, ali i da biznisi ostanu otporni na sajber napade. Prevaranti se neće zaustaviti, tražiće nove ranjivosti sistema sa napretkom digitalizacije zato ćemo mi nastaviti da investiramo u naše sisteme“, rekao je Rodrigez i dodao da ne može da izdvoji koje tržište je „najranjivije“ te da će se broj sajber napada povećavati na onim tržištima koja se više budu digitalizovala.

CEMEA tržište obuhvata oko 90 zemalja – centralnu i istočnu Evropu, Bliski istok, i Afriku.

Samit o klimi UN u Glazgovu završen je u subotu globalnim sporazumom, čiji je cilj barem da održi živim nade da bi se globalno zagrejavanje moglo održati na 1,5 stepenu Celzijusa i tako spasi svet od katastrofalnih posledica klimatskih promena, javlja Rojters.

Izostanak sporazuma bio bi najgori mogući rezultat. Niko ne pobeđuje”, ocenila je u intervjuu za agenciju Asošijeted pres sekretarka Ujedinjenih nacija zadužena za klimatske promene Patricija Espinoza.

“Zadovoljna sam. Mislim da je reč o veoma pozitivnom rezultatu u smislu da nam daje veoma jasne smernice o tome šta bi trebalo da uradimo narednih godina. Ne zadovoljava u potpunosti sve. Ali nas vodi napred. To je dobar kompromis”, poručila je Espinoza.

Potpisnici klimatskog pakta iz Glazgova obavezali su se da će nastaviti da rade na ograničavanju globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je cilj koji je prvi postavljen na samitu o klimi u Parizu 2015. godine.

Međutim, kako su pregovori privodili kraju u subotu, Indija i Kina su insistirale na smanjenju obaveze postepenog prekida upotrebe uglja i fosilnih goriva. Bila je to suptilna, ali značajna promena koja je predsednika samita vidno uznemirila.

“Izvinjavam se zbog načina na koji se ovaj proces odvijao i duboko mi je žao“, rekao je Šarma. “Takođe razumem duboko razočarenje. Ali mislim da je, kao što ste primetili, takođe od vitalnog značaja da zaštitimo ovaj paket”.

Indija, zajedno sa Kinom i Južnoafričkom Republikom, tvrdila je da je postepeno ukidanje fosilnih goriva nepravedno. Skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Indiji se oslanja na ugalj.

“Kako neko može očekivati da zemlje u razvoju mogu dati obećanja o postepenom ukidanju subvencija za ugalj i fosilna goriva? Zemlje u razvoju tek treba da se pozabave svojim razvojnim agendama i iskorenjivanjem siromaštva”, rekao je indijski ministar životne sredine Bupender Jadav.

Šta je dogovoreno?

Dakle, šta je dogovoreno u Glazgovu? U tekstu se priznaje da postojeće obaveze za smanjenje emisija gasova staklene bašte nisu ni blizu dovoljnog kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa predindustrijskih temperatura. U sporazumu, zemlje su se obavezale da će se sledeće godine vratiti sa poboljšanim ciljevima za smanjenje emisija, mnogo skorijim nego u prethodnom petogodišnjem ciklusu.

Potpisnici su se složili da “postupno umanje” umesto “postepeno ukinu” upotrebu uglja i fosilnih goriva i da smanje subvencije za industriju.

Bogate zemlje su se složile da povećaju svoje obaveze za finansiranje klimatskih promena, udvostručavajući novac koji će plaćati siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i dekarboniziraju svoje ekonomije do 2025. godine.

Po prvi put postoji prepoznavanje potrebe da bogatije zemlje nadoknade zemljama u razvoju za gubitak i štetu od klimatskih promena, jer su bogate nacije odgovorne za veći deo emisije gasova staklene bašte.

Bilo je i dodatnih detalja o međunarodnim tržištima ugljenika (trgovina ugljenikom je proces kupovine i prodaje dozvola i kredita koji omogućavaju nosiocu dozvole da emituje ugljen-dioksid; to je centralni stub napora EU da uspori klimatske promene​), gde se krediti za proizvodnju ugljenika mogu davati između zemalja, potencijalno otključavajući hiljade milijardi dolara za zaštitu šuma, izgradnju objekata za obnovljivu energiju i druge projekte za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, kritičari strahuju da će složenost omogućiti zemljama da sakriju svoje prave emisije.

Izvor: Rojters/Glas Amerike

Foto: Pixabay.com

Ljudi u Velikoj Britaniji sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem ili intelektualnim problemima su pod duplo većim rizikom od umiranja od ljudi bez tih problema, rezultati su naučne studije koja je istraživala međusobnu povezanost. Tokom pandemije taj rizik je uvećan dramatično što je direktna posledica COVID 19 te je utvrđeno da je stopa smrtnosti ljudi sa ovim problemima mnogo veća.

„Veće stope smrtnosti u ovoj kategoriji u poređenju sa ostalom populacijom zabeležene su kako kod smrtnosti od same infencije SARS-CoV-2 tako i kod drugih uzroka“, rekao je jedna od autora studije Dr Jayati Das-Munshi sa „King’s College London“ u Velikoj Britaniji.

Dr Tomas Betzler, izvršni direktor Bihevioralnog zdravstvenog centra Montefiore u Njujorku, koji nije bio uključen u ovu studiju, potvrdio je za Medical News Today, da se mnogi njihovi pacijenti suočavaju sa sličnim problemima.

„Ljudi koji imaju ove probleme definitivno jesu ranjivija grupa kada je rizik smrtnosti od COVID 19 u pitanju, ali i od drugih uzroka. Zato je naša sugestija da oni imaju prioritet pri vakcinaciji, prilagođenu zdravstvenu negu kao i brigu o prevenciji samoubistava pre, tokom i nakon pikova pandemije“, sugerisao je on.

Broj prevara zaposlenih u finansijskim institucijama raste, a 43 odsto anketiranih je prijavilo rast gubitaka usled prevara zaposlenih, pokazuje izveštaj konsultantske Aite grupe, a prenosi SmartPayments, firma koja pruža savetodavne usluge u oblasti plaćanja. 

Prema podacima ACFE, u 2012. godini 51 odsto zaposlenih koji su učestvovali u prevarama imalo je fakultetsko obrazovanje. Na višim izvršnim položajima radilo je 46 odsto njih, navodi se u naučnom radu dr Snežane D. Videnović i dr Aide M. Hanić na temu internih prevara zaposlenih u osiguranju. 

U svetu se u svrhu zaštite od prevara i krađa zaposlenih nudi i posebna polisa osiguranja vernosti. Allianz navodi da  Covid 19 tek treba da dovede do značajnog povećanja potraživanja po osnovu osiguranja vernosti. Ova polisa pokriva gubitke koje je poslodavac pretrpeo kao rezultat falsifikovanja, prevare ili nepoštenih radnji zaposlenih. Gubitak može da bude u novcu ili robi, a pokriće može da se ugovori za jednog ili grupu zaposlenih. Pritom, australijski broker PSC napominje da ovo osiguranje ne pokriva i izgubljenu dobit i ističe da je neophodno da delo bude počinjeno na poslu, u okviru opsega posla koje zaposleni obavlja, kao i da nenamerne greške ne mogu biti osnov za naknadu štete. 

Foto: Pixabay.com

Poslednjih dana se velika bura podigla u vezi sa Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima, a brojne organizacije civilnog društva uputile su Ministarstvu unutrašnjih poslova niz zamerki na postojeći tekst. Najviše kritika odnosi se na član koji policiji omogućava obradu podataka građana prikupljenih preko „pametnih kamera“.

Pitali smo advokata Petra Mijatovića, Mijatović Law Office, koji se intenzivno bavi ovim pitanjem, da li će prava građana o zaštiti podataka o ličnosti zaista biti narušena i da li se njime uvodi masovni nadzor građana.

„Ukoliko se novi Zakon o unutrašnjim poslovima usvoji u skladu sa poslednjim nacrtom, opasnost po privatnost građana će itekako postojati. Najveći rizik po privatnost građana ogleda se u činjenici da se Nacrtom zakona predviđa uvođenje sistema za prepoznavanje lica bez prethodno sprovedene procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koju je neophodno sprovesti za ovu vrstu obrade ličnih podataka.

 Shodno članu 2. st. 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, svi posebni zakoni koji uređuju obradu ličnih podataka moraju biti u skladu sa ovim zakonom, a u slučaju usvajanja ovog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, ovaj član zakona ne ni bio ispoštovan.

Procenom uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, između ostalog, utvrđuju se sve aktivnosti obrade koje se planiraju korišćenjem sistema za praćenja lica, svi primaoci podataka, svi obrađivači, svi rizici po prava i slobode građana, kao i tehničke, kadrovske i organizacione mere planirane za zaštitu ličnih podataka, te na bazi svih tih informacija, procena rizika i odluka o tome da li postojeće ili dodatne mere mogu rizik po prava i slobode lica svesti na najmanju moguću meru, a u slučaju postojanja visokog rizika, obavezno prethodno konsultovanje Poverenika.

Imajući u vidu masovnost planiranog nadzora, a koji može da podrazumeva i ukrštanje podataka i veliki broj korisnika ličnih podataka građana, teško je zamisliti da bi bilo koja kvalitetno urađena procena uticaja pokazala bilo šta drugo osim visokog rizika po prava i slobode građana.

U Evropi je ovo pitanje prepoznato kao problematično i rizično još ranije. Tako je Švedski organ za zaštitu podataka o ličnosti ranije ove godine kaznio švedsku policiju zbog korišćenja Clearview AI sistema za prepoznavanja lica bez prethodno sprovedene procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.

 Takođe, sa ambicijom da umanji nezakonitu obradu putem kamera koje koriste live facial recognition tehnologiju, Kancelarija britanskog poverenika za informacije je u junu ove godine dala mišljenje o načinu korišćenja ovih kamera u javnom prostoru i uputstvo o obaveznom sprovođenju procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti pre planirane obrade ličnih podataka,“ objašnjava Petar Mijatović za Sve o novcu.

Foto: Pixabay.com

Gubici na tržištu osiguranja i reosiguranja od uragana Ida mogli bi dosegnuti čak 21 milijardu dolara, prema analizi kompanije za podatke i analitiku CoreLogic. Oni procenjuju gubitak industrije osiguranja u rasponu od 14 do 21 milijardu dolara, što uključuje osigurane štete uzrokovane vetrom, olujnim udarima i poplavama. Slično je to proceni Karen Clark & ​​Company od blizu 18 milijardi dolara.

CoreLogicova analiza ide i korak dalje, pa sugeriše da će sveukupni ekonomski gubici od uragana Ida biti negde u rasponu od 27 do 40 milijardi dolara. Procene se zasnivaju na oštećenjima nastalima zbog vetra, oluje i poplava u unutrašnjosti stambenih i poslovnih nekretnina u Louizijani, Misisipiju i Alabami.

“S obzirom da klimatske promene utiču na temperature okeana, trebalo bi očekivati ​​češću i razorniju aktivnost tropskih ciklona. Vlasnici kuća i čelnici regionalnih javnih agencija trebalo bi da se pripreme za otporniju gradsku infrastrukturu i finansijsku zaštitu od katastrofe”, posavetovao je Tom Larsen, iz kompanije CoreLogic.

Iako se čini da je samo 40 do 50 posto štete od poplava uzrokovanih uraganom Ida pokriveno osiguranjem, ovo je zapravo poboljšanje u odnosu na neosigurane štete od poplava koje smo videli od uragana Harvey i Katrina. Larsen zaključuje da se jaz u osiguranju od poplava smanjuje.

Rejting agencija AM Best upozorila je u svom izveštaju da će neki od tanko kapitalizovanih primarnih osiguravača verovatno podeliti značajan deo svojih gubitaka od uragana Ida s reosiguravačima. Louiziana je i pre bila teško pogođena uraganima, pa se neki tamošnji osiguravači još oporavljaju ili su povećali zaštitu kroz reosiguranje 2021. godine. Kada se iznos krajnjih šteta na tržištu osiguranja od uragana Ida podeli s reosiguranjem, biće to dodatni zamah već rastućim cenama reosiguranja pri obnovi, smatraju u AM Bestu. 

Foto: Pixabay.com

Prema podacima Atlas VPN, napadi putem društvenih medija na platne usluge porasli su za 561,8 posto u drugom tromesečju 2021. godine, u poređenju s prvim kvartalom 2021. Platforme društvenih medija imaju mnogo slabih tačaka koje akterima pretnji omogućavaju sprovođenje različitih vrsta internetskog kriminala.

U drugom kvartalu najpopularniji internet zločini bili su prevara, lažno predstavljanje, sajber pretnje i curenje podataka, podaci su PhisLabs, čiji su istraživači analizirali stotine hiljada phishing napada na društvene mreže preduzeća, njihove zaposlene i robne marke.

U drugom tromesečju 2021. godine prevaranti su drastično češće ciljali platne usluge u odnosu na prvi kvartal 2021. godine jer je u drugom tromesečju broj jedinstvenih pretnji skočio za 561,8 posto.

Bolnice i zdravstvena preduzeća su doživeli veliki skok u napadima. Napadi na zdravstvene kompanije porasli su za 187,8 posto. Hakeri su izvršili i znatno više napada na preduzeća u industriji elektronskih medija (rast 112,5 posto).

Konačno, tržišta koja doživljavaju povećanje napada uključuju usluge kriptovaluta i kreditne zadruge, gde su pretnje porasle 13 posto, odnosno 4,9 posto. S druge strane, neke industrije su doživele manje napada u Q2 nego u Q1.

Međutim, na nekim tržištima dogodilo se suprotno – smanjenje pretnji u drugom tromesečju 2021. Preduzeća koja pružaju usluge vezane za sastanke (-52,3 posto), računarski softver (-49,2 posto%), telekomunikacije (-23,5 posto), e-trgovina (-19,7 posto) i bankarstvo (-10,2 posto) zabeležila su pad.

U januaru su kompanije imale prosečno 33,6 napada na društvene mreže mesečno. 

Foto: Pixabay.com

Prema istraživanju Evropske investicione banke (EIB) “Evropske kompanije i klimatske promene 2020/2021”, Evropa pokazuje globalno liderstvo u borbi protiv klimatskih promena zahvaljujući Zelenom dogovoru i novom planu Evropske unije (EU) za zelenu tranziciju. Od preko 13 500 kompanija koje su učestvovale u istraživanju 45% firmi iz EU izjavilo je da je investiralo u projekte za borbu protiv klimatskih promena, u poređanju sa 32% firmi koliko je zabeleženo u SAD. Najveći nivo investiranja zabeležen je među finskim preduzećima (62%), a najmanji među grčkim (18%). Skoro polovina kompanija koje su učestvovale u istraživanju investirala je u energetsku efikasnost tokom 2020. godine, što predstavlja porast u odnosu na 37% zabeleženih u 2019. Iako firme iz EU pokazuju posvećenost, povećanje svesti o rizicima koje nose klimatske promene biće ključno za veći obim investiranja.

“Katastrofalni pljuskovi i smrtni slučajevi koje smo imali ovog leta treba u potpunosti da nas uvere da se klimatske promene dešavaju. Prošlo je vreme kada smo mogli samo da sedimo i čekamo.,” rekao je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix. “Naša najnovija studija pokazuje da ako želimo da tranzicija za zelenijoj ekonomiji uspe, važno je povećanje svesti o ovim rizicima. Kompanije EU koje ih razumeju sklonije su ulaganju u klimatske projekte. Zakonodavni okvir i transparentnost, kao i uvođenje odgovarajućih olakšica za biznise, biće od presudnog značaja. Kompanije moraju da planiraju danas kako bi bile u tržišnoj prednosti, ili rizikovale da izgube svoju poziciju zbog konkurencije koja razmišlja dalekosežno. Kao klimatska banka EU, finansiramo klimatske projekte širom sveta. Možemo da vas uverimo da se prelazak na zelenu ekonomiju isplati – i za životnu sredinu i za vaš biznis.”

Skoro 60% evropskih kompanija izjavilo je da strepi od fizičkih rizika klimatskih promena (50% u SAD). Oni se odnose na izloženost nepredviđenim događajima ili drastičnim promenama, poput rizika od suša, poplava, uticaja na proizvodnju hrane ili turizam. Pored njih, postoje i tranzicioni rizici koji proističu od reakcije društva na klimatske promene, poput regulatornih promena. Njih su kompanije manje svesne, ali predstavljaju značajan faktor kada se odlučuju za investicije.

“Kako rizici koje nose klimatske promene postaju sve vidljiviji, kompanije moraju da počnu da razmišljaju o njima,” izjavila glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella. “Gotovo 60% firmi iz EU svesna je fizičkih rizika, dok je razumevanje za tranzicione rizike slabije. Većina ne može da sagleda izazove koji nas čekaju i ne znaju kako da se prilagode regulatornim promenama koje će uticati na njihove lance nabavke, proizvodnju i reputaciju. Povećanje svesti o ovim rizicima biće važno jer će smanjiti neizvesnost oko regulatornih promena. Novi plan EU za zelenu tranziciju otvorio je put aktivnoj raspravi među zemljama EU o donošenju jasnog zakonodavnog okvira, povećanju svesti o klimi i proaktivnim javnim i privatnim investicijama.”

Foto: Pixabay.com