Category: Aktuelno

Piše: Vladimir Vukotić, Predsednik Izvršnog odbora i Izvršni direktor 3 Banke

 

Koncept održivog bankarstva zasnovan je na principu ostvarivanja rasta i profita ali samo uz postizanje socijalnih ciljeva kao i brigu o očuvanju životne sredine. Upravo smo te dimenzije i mi kao banka uključili u svoje strateške ciljeve. Ne želimo samo da ostvarimo profit, već da pored profita,  ostvarimo i pozitivan uticaj na ljude, zajednicu u kojoj radimo i životnu sredinu. 3 Banka realizuje svoje aktivnosti na način koji sva tri cilja drži u balansu i ostvarenje jednog cilja ne sme ugrožavati druga dva. Šta to u praksi znači? Mi nećemo maksimizirati profit na osnovu toga što ćemo otpustiti deo svojih zaposlenih i dovesti njihovu egzistenciju u pitanje. Nećemo razvijati svoje poslovanje tako što ćemo finansirati projekte koji negativno utiču na životnu sredinu. Mi ćemo kreditirati mikro preduzetnike bez poslovne istorije ili sa vrlo kratkom iako takva vrsta kreditiranja nosi povećan rizik kao i operativne troškove za banku, jer samo tako možemo povećati samozapošljavanje koje ima ključan pozitivan uticaj na društvo.

Principima održivosti smo se vodili i prilikom promene imena banke  krajem prošle godine. Broj 3 u našem novom imenu, 3 Banka, implicira naša tri strateška cilja.

U svom poslovanju, aktivno podržavamo realizaciju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, integrišući pitanja zaštite životne sredine sa socijalnim, kulturnim i ekonomskim aspektima. Ne finansiramo industrije sa negativnim impaktom na životnu sredinu, poput proizvodnje i trgovine drvetom, osim kada su u pitanju šume kojima se upravlja na održivi način, proizvodnje jednokratne plastične ambalaže, proizvodnje, trgovine, skladištenja I transporta opasnih hemikalija, proizvodnje i trgovine azbestnim vlaknima, radioaktivnim materijalima i slično… Kontinuirano merimo uticaj porfolija u skladu sa PCAF standardom, kako bismo procenili emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG) povezanu sa svojim investicijama.

Trudimo se da doprinesemo smanjenju siromaštva i gladi, aktivno finansiramo poljoprivrednu proizvodnju, pre svega male poljoprivrednike koji inače nemaju pristup finansiranju, a koje im je neophodno kako bi mogli da rastu, razvijaju se i obezbeđuju pre svega egzistenciju za svoje porodice, a nakon toga i višak hrane koji plasiraju na lokalnom tržištu. Čak 75 odsto naših klijenata su upravo stanovnici ruralnih područja. Kreditiramo i druge klijente sa otežanim pristupom finansiranju, poput građana sa niskim primanjima, penzionera starijih od 75 godina, male preduzetnike, omogućavajući im da ostvare jedno od osnovnih prava, prava na finansiranje.

3 Banka je jedina banka iz Srbije koja je članica Globalne alijanse banaka s vrednostima (GABV), nezavisne asocijacije banaka koje koriste svoj ekonomski potencijal za ostvarenje održivog ekonomskog i društvenog razvoja, kao i očuvanje životne sredine. GABV ima preko 60 članica kao i 16 strateških partnera koji posluju širom Azije, Afrike, Australije, Južne i Severne Amerike i Evrope. Zajedno služimo više od 70 miliona klijenata i imamo preko 210 milijardi USD kombinovane aktive pod svojom upravom. Jedna smo od potpisnica inicijative GABV 3C Carbon.

 

Piše: Bojan Jovanović, Marsh

Svetski ekonomski forum u svom Izveštaju iz 2019. napravio je poređenje pet najvećih globalnih rizika počevši od 2009. do 2019. Pre nešto više od desetak godina dominirali su rizici ekonomskog karaktera, a danas apsolutno dominiraju ekološki rizici, kako po pitanju verovatnoće tako i po pitanju njihovog uticaja.

Štetni događaji povezani sa klimom, kada se dogode, po pravilu imaju značajan materijalni uticaj na imovinu određenog privrednog subjekta i na privredu u celosti. Očekuje se da će do 2100. godine broj ovih događaja rasti. Primera radi, u Aziji kao podneblju koje je najviše izloženo, broj godišnjih prirodnih katastrofa se popeo sa 50 sredinom osamdesetih godina prošlog veka, na više od 300 koje su se dogodile 2018, dok slede Afrika sa prosečno 75 ovakvih događaja godišnje, Severna Amerika sa 40 i Južna Amerika sa blizu 30. Sa druge strane, kada su u pitanju materijalne štete koje su posledica ovakvih događaja,  prednjače Severna Amerika sa štetama vrednosti 90 milijardi dolara godišnje i Azija sa štetama vrednosti 65 milijardi dolara godišnje. Ukupni finansijski gubici na ova dva kontinenta procentualno čine 88 odsto ukupnih gubitaka usled prirodnih katastrofa.

Ugovaranjem osiguravajućeg pokrića moguće je ostvariti kako naknadu štete nastale oštećenjem same imovine (zgrade, oprema, zalihe, mašine i sl.) tako i naknadu štete nastale kao posledica prekida rada usled ostvarenja osiguranog slučaja. Osiguranjem prekida rada se po pravilu osiguravaju fiksni troškovi koje privredni subjekt trpi usled prekida poslovanja, i planirana dobit koju bi privredni subjekt ostvario u periodu u kojem usled ostvarenja određenog osiguranog slučaja nije u mogućnosti da posluje.

Ukoliko bismo otišli malo dalje od same materijalne štete na imovini, trebalo bi imati u vidu da postoji i osiguranje od odgovornosti za ekološke štete: ove polise pokrivaju štete koje pretrpe treća lica ukoliko kompanija svojim poslovanjem izazove zagađenje tla, vode, a potencijalno i vazduha.

Takođe, preklapanje klimatskih promena i osiguranja se može posmatrati i sa jednog interesantnog aspekta osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave, koje pruža pokriće direktorima i članovima uprave od brojnih rizika kojima su izloženi u svom svojstvu zakonskog zastupnika društva. Ovde se postavlja pitanje da li su direktori i članovi uprave mogli ili možda i morali (usled određene regulative) da postupe i urede način poslovanja svoje kompanije tako da ima pozitivan uticaj na ograničavanje globalnog zagrevanja.

 

„Okončaćemo pandemju COVID 19, ali ne postoji vakcina za klimatsku krizu“, izjavio je Tedros Adanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije. Svetska zdravstvena organizacija nema dilemu da su klimatske promene najveća pretnja po zdravlje ljudi. Prema njihovim podacima, očekuje se da će između 2030. i 2050. godine klimatske promene izazvati oko 250.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje, od neuhranjenosti, malarije, dijareje i toplotnog udara. Troškovi direktne štete po zdravlje (tj. isključujući troškove u sektorima koji utiču na zdravlje, kao što su poljoprivreda, voda i kanalizacija), procenjuju se na između dve i četiri milijarde USD godišnje do 2030. godine. Najugroženije će biti zemlje u razvoju koje imaju slabu zdravstvenu infrastrukturu.

Bolesti u vezi sa vrućinama

Uoči nedavno održanog sastanka UN u Glazgovu, 230 urednika medicinskih časopisa izjavilo je da je „zdravlje ljudi ugroženo zbog globalnog otopljavanja i devastacije prirode“. Urednici su saopštili da je smrtnost u vezi sa vrućinom kod ljudi starijih od 65 godina povećana za 50 odsto u proteklih 20 godina.

Ekstremne temperature se danas mogu zabeležiti i u zonama sa umereno-kontinentalnom klimom. Toplota postaje sve veći zdravstveni problem, a dovodila je do dehidratacije i gubitka bubrežne funkcije, kožnih maligniteta, tropskih infekcija, komplikacija u trudnoći, alergija, kardiovaskularnog i plućnog morbiditeta i mortaliteta. Sve je više analiza koje pokazuju negativan uticaj na mentalno zdravlje. Stručnjaci navode da će se u narednim godinama medicinski radnici sve više edukovati o zdravstvenim efektima klimatskih promena.

Širenje zaraznih bolesti

Klimatske promene menjaju uslove za život širom planete, pa je sve veća pojava zaraznih bolesti. Najbolji primeri su lajmska bolest, groznica Zapadnog Nila, razne gljivične infekcije koje prenose životinje. Usled promene klime sve više zaraznih bolesti se prenosi vodom. Naime, zbog globalnog otopljavanja diže se nivo mora, sve su češće poplave koje neretko izazivaju i izlivanje fekalne kanalizacije, mešanje podzemnih voda, ali i prodor toksičnih materija u prirodne rezervoare. Sve to može da izazove niz zaraznih bolesti poput dijareje, respiratornih i kožnih infekcija. Uragani Harvey i Sandy su, na primer, uzrokovali koleru i bakterijske infekcije.

Ne bi iznenadilo ni da virusi i u budućnosti „preskaču“ sa životinja na ljude kao što se desilo sa SARS-CoV-2 jer ljudi migriraju u nova staništa ne bi li izbegli plavna ili sušna područja.

Zbog promene uslova života predviđa se da će doći do velikih migracija ljudi tokom kojih je olakšano širenje različitih bolesti.

Šta sve dišemo?

U Srbiji je većina građana iskusila kako izgleda živeti sa zagađenim vazduhom i u kojoj meri on šteti ljudima sa respiratornim problemima. Sagorevanje fosilnih goriva ipak je samo jedan od uzroka lošeg kvaliteta vazduha. U svetu se usled visokih temperatura javljaju veliki požari poput onog u Australiji, Kaliforniji, Grčkoj koji dodatno emituju ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu.

No, negativne posledice se tu ne zaustavljaju jer ova dešavanja mogu da utiču i na biljke. Duža leta i veće temperature dovele su do promena u oprašivanju i cvetanju, neke biljke cvetaju i dva puta u sezoni iako to ranije nije bio slučaj. Pored toga, polen, pokretač astme i uzročnik drugih alergijskih stanja, duže se zadržava u vazduhu.

Mentalno zdravlje i ekološka tuga

Džesi Bel, profesor javnog zdravlja i životne sredine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nebraski, kaže da ekstremni vremenski događaji nesumnjivo podstiču mentalne tegobe.

„Psihosocijalni uticaj ekstremnih vremenskih događaja je ogroman. Kada su ljudima uništeni imovina i domovi, moraju da se presele i obnove život obično sa skromnijim sredstvima. To može prouzrokovati značajne mentalne poremećaje, povećati stope depresije i anksioznosti, kao i porast posttraumatskog stresa”, preneo je Belovu izjavu Ekolist.org.

Neki istraživači su već započeli dokumentovanje psiholoških uticaja klimatskih promena, uključujući depresiju, anksioznost, PTSP i poremećaje prilagođavanja, kao i porast upotrebe droga i alkohola te nasilja u porodici. Hronični stres izazvan klimatskim katastrofama takođe je povezan sa lošijim zdravljem kardiovaskularnog sistema, piše Ekolist.org.

Psihološkinja iz Australije, Suzi Burke, specijalizovana je za eko-psihologiju i ona leči upravo ljude koji pate od mentalnih bolesti povezanih sa klimatskim promenama. Nakon dvodecenijskig iskustva tvrdi da ljudi zbog klimatske krize osećaju anksioznost i depresiju, ravnodušnost, bespomoćnost, beznadežnost i bes, prenosi DW. Od osećaja su tu i krivica i sramota.

Ona je ispričala novinarima da je imala klijentkinju koja je došla veoma uznemirena nakon porođaja. „Preispitivala se da li je uradila ispravnu stvar. Strah koji je imala za budućnost deteta bio je ogroman“, posvedočila je Burke.

Ešli Kunsulo, istraživačica i direktorka instituta za održavanje autohtone kulture u Labradoru, emotivnu traumu kao posledicu klimatskih promena naziva „ekološka tuga“ i opisuje je kao „mentalni i emotivni bol, stres i tugu“. Ona se sa takvim emocijama ljudi suočila kada je radila sa Eskimima, domorodačkim stanovništvom na istoku Kanade. Svedočila je brzim promenama njihovog okruženja – poput topljenja morskog leda i nepredvidivog vremena. Ljudi su izražavali „dubok osećaj tuge u vezi sa gubitkom staništa, gubitkom leda i sredstava za život“.

Foto: Pixabay.com

 

Dok je prosečna isplaćena otkupnina u trećem kvartalu 2021. bila netipično visoka, celokupna isplaćena šteta za 2021. u proseku po kvartalu iznosila je 167 hiljada dolara, 44,2% manje nego u trećem kvartalu, pokazuju podaci Corvus osiguranja. U izveštaju se zaključuje da se plaćaju manje otkupnine. 

Izveštaj se dotakao tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, koja je uključivala model hibridnog ratovanja odnosno sajber napade na organizacije javnog i privatnog sektora. Iako su napadi doveli do povećane zabrinutosti u vezi sa potencijalnom kolateralnom štetom, došlo je do smanjenja učestalosti potraživanja ransomvera za 30% od K4 2021 do K1 2022. (do 15. marta).

Zdravstvo je početkom prošle godine beležilo visoke štete, da bi se broj odštetnih zahteva u poslednjem kvartalu drastično smanjio. 

Istraživanje kompanije Corvus sprovedeno u četvrtom kvartalu 2021. pokazalo je da mala i srednja preduzeća i dalje tek povećavaju budžete za sajber zaštitu. Rezultati su pokazali da su mala i srednja preduzeća prvenstveno zabrinuta za spoljne pretnje — uključujući ransomvare i phishing — i otkrili da samo 8% najmanjih preduzeća (sa manje od 50 zaposlenih) ima namenski budžet za sajber bezbednost.

Među najvećim preduzećima u anketiranoj grupi — onima sa 250 ili više zaposlenih — 18% je izjavilo da imaju namenski budžet za sajber bezbednost.

Očekuje se da će se potrošnja na sajber bezbednost povećati. Šezdeset procenata učesnika je izjavilo da se očekuje da će se njihova potrošnja na bezbednost povećati uz podršku njihovog generalnog direktora i višeg rukovodstva.

Od učesnika koji su izjavili da im je potrebna pomoć u poboljšanju bezbednosti, 72% su bile kompanije koje nemaju CISO — što potkrepljuje ideju da CISO može igrati veliku ulogu u poboljšanju bezbednosnog položaja.

Da se ceo svet slaže da kao civilizacija možemo opstati samo ako se ujedinimo protiv klimatskih promena – važilo je do pred kraj februara, do početka ratnih operacija na teritoriji Ukrajine. Sada kroz medije naklonjene obema zaraćenim stranama provejava bojazan da ovaj rat zatvara vrata mogućnosti da se spreči najgori scenario po planetu.

I dok svet s jedne strane brine zbog miliona izbeglica, skoka cena goriva, računa za grejanje, hleba – ono oko čega se klimatolozi hvataju za glavu nalazi se miljama daleko, na Arktiku: posle Amazonske prašume, Arktik je drugi najveći rezervoar ugljenika na svetu gde se ispod debelog sloja permafrosta (“permanent frost” – večiti led) nalazi dvostruko više organskog ugljenika nego u Zemljinoj atmosferi. Prema pisanju zapadnih medija, ovaj region se zbog ratnih dejstava zagreva četiri puta brže od ostatka planete, usled čega se otapa i permafrost čime se oslobađaaju ugljenik i metan – ovo, kažu, preti da pretvori Arktik u neto emiter ugljenika. Naučnici još nemaju podatke o tome koliko tačno ugljenika region apsorbuje ili emituje u određenom trenutku, pa tako niko i ne zna kada i pod kojim uslovima može doći do prelomne tačke.

Poseban problem je što su usled ratnih sukoba koji su se preneli i na naučne zajednice zastala istraživanja na Arktiku koja bi trebalo da obezbede značajne podatke o globalnom zagrevanju. Upravo radi istraživanja u vezi sa Arktikom svojevremeno je osnovan Arktički savet, međuvladino telo koje koordinira arktičku politiku i saradnju. Početkom marta je sedam od osam arktičkih država – Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska i Sjedinjene države – najavilo da će suspendovati svoje učešće u ovom telu. Naučnici smatraju da je zaustavljanje arktičke saradnje “pogubno po čovečanstvo” jer zaustavlja praćenje, razumevanje i reagovanje na klimatske promene na Arktiku, gde se nalazi značajan izvor informacija”.

Direktne i indirektne emisije

Ratni sukobi najpre izazivaju povećanje emisija gasova usled ratnih operacija. S druge strane, moglo bi se reći da na neki način utiču i na smanjenje emisija jer zaustavljaju lokalne ekonomije pa time i masovnu proizvodnju koja šteti planeti. Ipak, tokom sukoba obično dolazi do kolapsa upravljanja životnom sredinom što dovodi do drastičnog skoka zagađivača. Neodržive aktivnosti mogu trajati znatno duže od samih sukoba, zbog oslabljenih institucija i neuređenog sistema.

Meta borbi često su infrastrukturni objekti od vitalnog značaja, što uključuje i elektropogone i naftna postrojenja – procenjeno je da su požari i izlivanja nafte tokom Zalivskog rata 1991. doprineli sa više od dva odsto globalnoj emisiji CO2 te godine. Ako se u blizini ratnih dejstava nalaze lednici, požari stvaraju čađ koja se taloži na ledu i izaziva njegovo ubrzano topljenje.

Meta ratovanja može biti i vegetacija, kao što je to bilo u Vijetnamu, Kambodži i Laosu kada je jedan od vojnih ciljeva bilo i uklanjanje šumskog pokrivača – tada je izgubljeno oko 45 odsto vijetnamske šume. Zapaljivim zmajevima spaljena su i zaštićena područja u Izraelu, u severoistočnoj Siriji spaljeni su usevi,  a u Nagorno-Karabahu spaljena je šuma verovatno kako bi se omogućilo dronovima da lakše obavljaju svoje zadatke.

Indirektne emisije teže je kvantifikovati, ali je šteta koju nanose obično veća jer se proteže i u budućnost, i ima jači efekat na civilno stanovništvo.

Kada se uništi energetska infrastruktura, gorivo je ljudima i dalje potrebno pa se okreću štetnijim a manje efikasnim alternativama. Na primer, u Siriji se nafta prerađuje u zanatskim radionicama, bez poznavanja problematike o zagađenju. Isto važi i kad je reč o krčenju šuma za ogrev i za potrošnju drvenog uglja kao što je to slučaj u Jemenu, Južnom Sudanu, Siriji.

Za isporuku hrane, vode i skloništa civilima potrebni su značajni resursi, a humanitarni sektor ima značajan ugljenični otisak: procenjuje se da je u 2017. godini potrošnja goriva koštala 1,2 milijarde dolara ili čitavih pet odsto ukupnih troškova planiranih za pomoć, a iskorišćena je uglavnom za logistiku i napajanje generatora za električnu energiju. Bez humanitarne pomoći se u ovakvim slučajevima ne može, pa mnoge oganizacije već prelaze na čistu energiju kao što je to slučaj sa UNHCR, kako navode strani mediji.

Zbog ratnih sukoba zemlja stagnira, strane investicije se povlače a upravljanje državom je slabo što dovodi do toga da stare tehnologije koje su visoki zagađivači ostanu u upotrebi. Zatim, zastarela energetska infrastruktura delimično menja namenu i usklađuje se sa potrebama stanovništva – primera radi, elektrane koje su suočene sa prekidom u snabdevanju gorivom prelaze na ugalj niskog kvaliteta, a u Libanu je čak elektrana Zouk radila na lož ulje. I transportne flote bivaju uništene pa se povlače ponovo u upotrebu stare koje su korišćene pre uvođenja regulatornih propisa, a ponovo se aktiviraju i napušteni rudnici.

Zastareli i neodržavani objekti nisu samo problem energetskog sektora: u Libiji, 90 odsto otpadnih voda ispušta se u more neprečišćeno, a skoro polovina postrojenja za prečišćavanje ne funkcioniše. I upravljanje čvrstim otpadom se pogoršalo – skoro 40 odsto otpada je ostalo na ulici gde su se stvorile alternativne deponije koje su zatim spaljivane na otvorenom. Slični problemi sa upravljanjem otpadom dešavali su se i u Gazi i Jemenu.

Do povećanja emisije ugljen-dioksida može dovesti i napuštanje poljoprivrednog zemljišta ukoliko je prethodno uništeno, kao što se dogodilo u području severnog Iraka. Takođe, uništavanje brana dovodi do nestašice vode, a to između ostalog onemogućava i pokušaje gašenja požara.

I oporavak je mač sa dve oštrice

Gradovi razoreni ratnim dejstvima ostaju zatrpani kontaminiranim otpadom, i zahtevaju ozbiljnu rekonstrukciju što predstavlja ogroman izazov i zahteva veliku potrošnju energije. Procenjuje se da je samo za raskrčivanje ostataka iz grada veličine Alepa u Siriji potrebno više od milion kamionskih tura.

Za izgradnju je potrebna ogromna količina materijala, a posebno je štetna proizvodnja cementa koja stvara skoro osam odsto GHG, a još je neefikasnija u područjima sa zastarelom tehnologijom.

Za zanemarivanje nije ni čišćenje zaostalih mina po završetku sukoba, gde prioritet nije ekologija već zaštita ljudskih života.

Mnogo je još elemenata koji, bilo tokom ili posle ratnih dejstava, negativno utiču na životnu sredinu. Ali, kad do njih dođe, logično je očekivati da se lokalno stanovništvo bori da preživi, bilo da je u pitanja način da se obezbedi hrana, ili grejanje. I dok svi govorimo o “korporacijama koje misle samo na profit a ne i na planetu”, često zapostavljamo uticaj politike na životne uslove: odluke o pokretanju ratnih dejstava – ko god bio za to odgovoran – mogu trenutno da donesu satisfakciju jednoj od zaraćenih strana, ali je odgovornost za opstanak planete dobrim delom i u rukama svetskih političara.

 

Lela Saković

Prema Anketi o klimi koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) za 2021–2022. godinu, 56% Evropljana veruje da su klimatske politike izvor privrednog rasta, dok 66% smatra da će klimatske promene i 2050. godine predstavljati ozbiljan problem. Rezultati ankete pokazuju da 56% Evropljana smatra da će suzbijanje klimatskih promena imati pozitivan uticaj na privredni rast, što je u skladu sa percepcijom Amerikanaca i Britanaca (57%), dok su Kinezi optimističniji (67%). Većina Evropljana (61%) veruje da će se kvalitet njihovog života poboljšati, jer će im svakodnevni život biti lakši, a očekuju pozitivan uticaj i na hranu i zdravlje. Međutim, dve trećine (62%) Evropljana predviđa da će sa zelenom tranzicijom njihova kupovna moć opasti, kao i da će imati uticaj na njihova radna mesta.

U skladu sa istraživanjem EIB-a, 50% Evropljana smatra da će mere koje se odnose na rešavanje klimatske krize imati pozitivan uticaj na stopu zaposlenosti, otvarajući više radnih mesta nego što će ih ukinuti. Ipak, rezultati detaljnijeg posmatranja pokazuju da većina stanovnika zemalja na istoku EU ima pesimističan stav o uticaju klimatskih politika na tržište rada: 55% se plaši da će ukinuti više radnih mesta nego što će ih otvoriti. Nasuprot tome, 60% stanovnika zemalja na zapadu EU smatra da će te one ipak otvoriti više radnih mesta nego obrnuto.  Takođe, mladi Evropljani su naročito zabrinuti u pogledu održivosti svojih poslova: gotovo polovina ispitanika starosti 20–29 godina (44%) plaši se da će izgubiti radno mesto jer neće biti usklađeno sa merama protiv klimatskih promena (19 procentnih poena iznad EU proseka od 25%). Ta zabrinutost je još očiglednija kod Kineza (45%), Amerikanaca (32%) i Britanaca (31%). Ispitanici iz Evrope naveli su da klimatske promene predstavljaju pretnju njihovom mestu prebivališta. Na pitanje o dugoročnom uticaju klimatske krize, trećina stanovnika EU (29%) očekuje da će morati da se preseli u drugi region ili u drugu zemlju. Toga se više plaše ispitanici starosti 20–29 godina, od kojih je polovina (50%) izrazila zabrinutost u pogledu mogućnosti da će morati da se presele zbog klimatskih problema.

Potpredsednik EIB Ambroaz Fajol rekao je: „Većina Evropljana vidi zelenu tranziciju kao priliku za unapređenje kvaliteta svog života i otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, oni su zabrinuti zbog dugoročnih posledica klimatskih promena po njih kao pojedince i po društvo u celini. Kao klimatska banka EU, sarađujemo sa javnim i privatnim sektorom na finansiranju zelene tranzicije koja podrazumeva nizak sadržaj ugljenika i otpornost, istovremeno vodeći računa da nikoga ne ostavimo po strani.”

Evropljani su svesni promena u ponašanju koje su neophodne za suzbijanje klimatskih promena. Po njihovom mišljenju, u narednih 20 godina pojedinci će se sve više opredeljivati za promene u načinu života kojima se smanjuje emisija ugljenika. Trećina ispitanika (32%) veruje da za 20 godina većina ljudi više neće posedovati automobil, a 63% njih je navelo da misli da će većina ljudi raditi od kuće kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena. Konačno, trećina (36%) smatra da će većina ljudi preći na biljnu ishranu, a 48% predviđa da će se svakom pojedincu dodeliti energetska kvota.

S obzirom na to da je cena gasa skočila na rekordno visok nivo, vlasnici malih preduzeća možda razmatraju alternativne načine komercijalnog transporta.

Nedavno istraživanje Hartford Steam Boiler-a (HSB), kompanije Minhen Re, pokazalo je da je 15% malih i srednjih preduzeća (SMB) iznajmilo ili kupilo električna vozila (EV) za komercijalnu upotrebu. Iako bi električna vozila sigurno mogla da pomognu kompanijama da nadoknade rizik od promenljivih cena gasa, ni ona nisu bez rizika.

Više od tri četvrtine (76%) reklo je da su zabrinuti zbog sajber bezbednosti električnih vozila i mogućnosti da javne stanice za punjenje električnih vozila budu na meti hakera, ransomvare-a i drugih sajber napada.

„Kada govorimo o vozilima bilo koje vrste, postoji nekoliko načina na koje bi haker mogao da uđe“, rekao je Timoti Zeilman, potpredsednik HSB-a. „Jedan je preko Bluetooth-a ili Wi-Fi-ja, drugi je preko nečega što se uključuje u vozila preko dijagnostičkih portova, a treći način je ulazak na servere proizvođača koji komuniciraju sa vozilima i obezbeđuju ažuriranja za vozila.

„Ove vrste izloženosti postoje u osnovi za sva moderna vozila. Ali za EV, imate tu dodatnu upotrebu javnih stanica za punjenje, gde se razmenjuje ne samo struja, već i podaci. Ovo u osnovi pruža dodatni potencijalni put za hakere,” rekao je on.

Svake godine proizvede se 400 miliona tona plastike, od čega je 40% za jednokratnu upotrebu, pa je sve veća zabrinutost da odbačena plastika uništava staništa, šteti divljim životinjama i remeti lanac ishrane, piše Dunav Re.

Prema procenama stručnjaka, u toku ove godine proizvodnja i spaljivanje plastike u svetu će ispumpati više od 850 miliona tona gasova staklene bašte u atmosferu, a do 2050. godine te emisije bi mogle da porastu i na 2,8 milijardi tona. Međutim, ne može se sva plastika reciklirati, što zbog načina na koji je proizvedena, što zbog cene recikliranja.

Rizici zagađenja plastikom mogu uticati na portfelje reosiguranja vezano za rizike koji se preuzimaju, rizike povezane sa tranzicijom, rizike koji se tiču odgovornosti njih kao kompanija i njihove reputacije. Očekuje se da će veliki broj reosiguravača u narednim godinama pažljivo pratiti rizike koji predstavalju pretnju po zdravlje ljudi ali i one koji dovode do sve većih šteta od odgovornosti u vezi sa morskim otpadom i zagađenjem plastikom. Istovremeno, zagađenje plastikom predstavlja značajne mogućnosti za reosiguravače da pristupe rešavanju ovog globalnog problema i da pomognu da se obezbedi održivija budućnost, zbog čega su se mnogi reosiguravači obavezali da će promovisati ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost i ove ciljeve uvrstili u svoje kratkoročne i dugoročne strategije, navodi kompanija Dunav Re.

Foto: Pixabay.com

Piše: Vesna Lapčić za magazin Biznis i finansije

Klimatske promene bi mogle da u naredne tri decenije primoraju 200 miliona ljudi da napuste svoje domove. Ovakav scenario koji predviđa Svetska banka može se sprečiti samo ukoliko se preduzmu radikalne mere za smanjenje emisije CO2 i dubokog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U najoptimističnijem scenariju domove bi moglo da napusti 44 miliona ljudi. Analiza je urađena u šest regiona koji uključuje i istočnu Evropu kojoj pripada i Srbija.

Kada se sredinom prošle godine u Majamiju strušila višespratnica građena osamdesetih godina prošlog veka sve više je bilo glasova da su takva područja poput Floride sve ugroženija. U mnogim novinskim članicima je navođeno da je zgrada, sagrađena na nekada močvarnom području, svake godine tonula, a da je konstrukciju moglo da ugrozi i podizanje nivoa mora. Kao najverovatniji uzrok rušenja i pogibije nekoliko desetina ljudi pominjane su klimatske promene.

Najveće posledice ubrzanog zagrevanja Arktika osetiće ostrvske zemlje, kao i neki od najvećih svetskih gradova, uključujući Njujork i Sidnej, ali ne i Srbija, smatra Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Da klimatske promene neće značajno uticati na građevinarstvo i nekretnine u Srbiji, bar kada je reč o pomenutim katastrofalnim scenarijima, smatra i Nenad Ivanišević, šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tvrdnje ova dva stručnjaka ipak ne znače da promena nema te da se uticaj klimatskih promena može zanemariti u potpunosti posebno u pogledu načina gradnje budućih objekata ali i mesta gde će se graditi. Podaci pokazuju da se, na primer, Srbija zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu. U drugoj polovini 20. veka zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena, a poslednjih godina se mere rekordne temperature tokom leta što sve može da utiče na sektor nekretnina.

Ekstremne prilike stvaraju probleme

Danijela Ilić kaže da se posledice klimatskih promena ogledaju dvojako – kroz gradnju i poželjnost odnosno upotrebljivost objekata.

„Objekti koji su građeni u skladu sa zakonima i propisima, što znači da su seizmički otporni i da su korišćeni atestirani građevinski materijali, otporni su na dosadašnje ekstremne vremenske prilike. Postoji, naravno, opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, neki materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećena“, objašnjava Ilić.

Zato ona upozorava da je posebno pitanje da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili onih na klizištima i vodoplavnim područjima.

Nenad Ivanišević kaže da je srpska građevinska industrija nekada bila ozbiljna te ne vidi mogućnost apokaliptičnih scena poput onih iz Majamija kada je reč o staroj gradnji. „Ti objekti nemaju problem niti sa stabilnošću niti sa statikom. Više me brinu novi objekti jer ne znam koliko se ozbiljno sprovodi tehnički pregled zgrada koji je nekada bio izuzetno strog i ozbiljan. Mislim da je taj deo oslabio, ali ne dramatično“, kaže Ivanišević.

Kada su u pitanju ruralnija područja, ekstremne vremenske prilike mogu da prouzrokuju olujne vetrove, klizišta i poplave na mestima gde nikada ranije nisu postojale, pa bi sama lokacija takvih nekretnina čak i ako bi preživele te ekstremne pojave, postala neupotrebljiva odnosno nepoželjna, objašnjava Ilić.

Klimatske promene u Srbiji bi ipak najviše mogle da utiču na poželjnost objekata pošto sagovornici BiF-a veruju da će sa rastom svesti i standarda, ljudi sve više pažnje obraćati na to koliko su objekti energetski efikasni, pa čak i otporni na viruse, zagađen vazduh te da li je u njima dostupna pijaća voda. Ovo se odnosi najviše na nekretnine u gradovima sa velikim brojem stanovnika.

Profesor Nenad Ivanišević kaže da će korišćenje održivih materijala u građevini zavisiti najviše od isplativosti. „U Srbiji postoji velika glad za nekretninama, a većina kupaca ne postavlja uslove u pogledu „zelene gradnje“. Većina kupuje jeftinije stanove pa tako i investitori gledaju da i gradnja bude što jeftinija što su objektivne okolnosti. Postoji luksuzna gradnja, najviše u delu poslovnih prostora, gde se zaista poštuju principi „zelene gradnje“ ali se to tržište razvija polako i veoma je malo. Da bi se ono razvilo potrebno je da kupci postanu ekonomski jači, ali i ekološki osvešćeniji“, kaže Ivanišević i dodaje da bi država mogla da stimuliše građane određenim poreskim olakšicama za kupovinu takvih nekretnina.

Održivost na „kašičicu“

Prvi korak ka „zelenoj gradnji“ je načinjen uvođenjem sertifikata o energetski svojstvima zgrade koji mora da poseduje svaki novoizgrađeni objekat. Neki objekti poseduju i neke od stranih sertifikata različitog stepena održivosti koji premašuju domaće zakonske zahteve. U takvim objektima su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, tehnologija za uštedu vode i čist vazduh kao i električne instalacije koje štede struju. Time je, međutim, kako kaže Danijela Ilić, zadovoljen samo jedan deo kocepta održivosti.

„Naši najveći neprijatelji održivog razvoja urbanih naselja su masovna nelegalna gradnja kao i pogušćavanje delova urbanih naselja. Poljoprivredno zemljište se preterano transformiše u građevinsko, a istovremeno se smanjuju otvoreni prostori i zelene površine. Uz sve to infrastruktura je dotrajala, a nedovoljno se gradi nova koja bi trebalo da isprati ubrzanu izgradnju objekata“, kaže Ilić.

Zbog svega navedenog i ona se slaže sa profesorom Ivaniševićem da „zelene investitore“ koji osim profita vode računa i o dobrobiti zajednice i životne sredine treba dodatno uvažavati.

Osim obaveze da se drže principa održivosti kako bi pomogli planeti da opstane, građevinske firme bi u novim trendovima mogle da vide i šansu da steknu konkurentsku prednost, rekla je Diane Urge-Vorsatz, jedan od autora izveštaja UN o klimatskim promenama, na nedavno održanom „Balkans Property Forumu 2021.“

“Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Favorizovaće se nulta energija i održivo poslovanje. Potpuno zastakljeni objekti će biti deo prošlosti, a fokus će biti na betonu i čeliku kao primarnim materijalima za konstrukciju. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost”, rekla je ona.

U daljem razvoju upravo ovog segmenta, presudnu ulogu će, kako kaže Danijela Ilić, imati banke  kroz „zelene kredite“ koji su već dostupni u Srbiji. Takvi zajmovi, podsticani uglavnom novcem iz EU, imaju i povoljnije kamate. Projekte koji nisu „zeleni“ banke će verovatno sa protokom vremena ocenjivati kao više rizične pa će i krediti biti manje dostupni ili mnogo nepovoljniji, misli Ilić.

Ohrabruje činjenica da u građevinskom sektoru već postoje veštine i tehnologije potrebne za izgradnju zgrada sa neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dokazuje istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford, Centralnoevropskog univerziteta i drugih. Rezultati istraživanja pokazuju da troškovi održivih zgrada mogu da budu jednaki ili čak niži od troškova tradicionalne gradnje.

Gradovi će takođe morati sve više da se vode klimatski odgovornim planiranjem u čemu su lideri Singapur, a od evropskih gradova Helsinki, Cirih i Amsterdam. Amsterdam je izgradnju pametnog grada započeo još 2000tih. Prenatrpanost gradova su rešili razvojem eko-naselja na vodi koja se napajaju solarnom energijom, a javna rasveta koristi manje energije kada nema saobraćaja.

Izvor: BiF

Ukrajinske vojne i finansijske institucije doživele su sajber napad DDoS, koji nje nazvan “najvećim DDoS napadom u istoriji zemlje”, a za njega je optužena Rusija koja demantuje svoju umešanost.

Prema saopštenju ukrajinske državne službe za specijalne komunikacije, napad je “uspešno zaustavljen”, a mete su mu bile i veb sajtovi MInistarstva odbrane i oružanih snaga Ukrajine, i dve banke – Privatbank i Oschadbank.

DDoS napadi obično pokušavaju da obore sajtove ili mreže preplavljujući servere saobraćajem. U saopštenju ukrajinske državne agencije kaže se da je “glavna svrha ovog napada bila da se poseje strah među Ukrajincima i destbilizuje situacija u zemlji”, ali i dodaje kako je “Ukrajina izdržala ovaj veliki test”.

Ovaj napad usledio je pošto je Rusija postavila oko 150.000 vojnika u blizini Ukrajine, rekao je predsednik SAD Džo Bajden. Rusija je od ranije “poznata” po sajber napadima tokom vojnih kampanja – uključujući Gruziju i Krim, pipu mediji. Početkom godine UKrajina je Takođe optužila Rusiju za napade koji su izazvali oštećenje desetina vladinih web stranica.

Svetski stručnjaci za sajber bezbednosti smatraju da bi Rusija, ukoliko zaista planira invaziju na UKrajinu, nesumnjivo koristila sajber napade kao ključni deo strategije, kao što je to činila i u prethodnih petnaestak godine, prenosi portal Venturebeat.

Iako je Kremlj demantovao umešanost Rusije, trenutna politička situacija ovu sumnju ne može da izbegne, a SAD kaže da “ovakvi napadi mogu da utiču i na njenu privredu ukoliko postoji povezanost u lancima proizvodnje, i da je spremna da se brani”, piše ovaj portal.