Category: Vesti

Swiss Re najavljuje da će intezivirati saradnju sa kompanijama koje vode računa o klimatskim promenama te da će njihov investicioni portfolio do 2050. imati „neto -nula efekata staklene bašte“.

To praktično znači da Swiss Re neće ulagati u one kompanije koje imaju negativan uticaj na klimatske promene.

Cilj ovog ambicioznog plana je da se ulaganje u obnovljivu i socijalnu infrastrukturu uveća za 750 miliona dolara. Uz to, cilj je da se proširi izloženost zelenih, socijalnih i održivih obveznica na četiri milijarde dolara do kraja 2024. godine (sa 2,6 milijardi USD krajem 2020.).

Novi ciljevi definisani su u skladu sa Protokolom o postavljanju ciljeva saveza vlasnika imovine „Net-Zero Asset“ (Net-Zero Asset Owner Alliance Target Setting Protocol) u kojem je Swiss Re odigrao ključnu ulogu u razvoju i koji služi kao vodič za članove Saveza.

Glavni direktor za investicije grupe Swiss Re Gvido Fürer rekao je da će kompanija pružiti podršku kompanijama u koje ulaže kako bi razvile klimatske strategije, poboljšale upravljanje rizicima i pokrenule prelaz na ekonomiju „neto-nula emisija“.

Građani Srbije žele da budu dobro informisani o zaštiti podataka o ličnosti, ali ne znaju dovoljno ni o svojim pravima, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o zaštiti ličnih podataka, čiji je rezultat danas predstavljen novinarima u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, a prenosi Beta. Pokazalo se da građani smatraju da su im najpotrebnije informacije o tome ko može da im traži lične podatke i kome da se obrate u slučaju zloupotrebe, ali su nepoverljivi prema primeni Zakona o zaštiti ličnih podataka.

Po rečima Slađane Brakus iz agencije TMG Insights koja je za OEBS sprovela to istraživanje, tek svaki treći građanin smatra da je dobro upoznat s ovom temom, dok polovini nisu dovoljno jasne informacije o tome.

“Kao najodgovorniji za zaštitu podataka o ličnosti percipiraju se država i zakonodavni okvir (73,8 odsto), a zatim sami pojedinci (65,3 odsto), što pokazuje da je jaka svest o ličnoj odgovornosti”, rekla je ona. Istraživanje je pokazalo i da građani mahom smatraju (76,5 odsto) da postoji visok rizik od ugrožavanja, odnosno zloupotrebe podataka o ličnosti.

“Skoro 40 odsto građana navodi da ne zna da li su njihovi podaci o ličnosti bili ugroženi, svaki drugi smatra da nisu, dok oko 12 odsto njih navodi da jesu”, rekla je ona.

Šef Misije OEBS u Srbiji, ambasador Jan Bratu, rekao je da je u savremenom dobu koje nosi rizike, istraživanje bilo nužno da bi se utvrdilo koliko građani znaju i da bi im se bolje zaštitilo to pravo.

“Ti podaci će pomoći Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da stvori nove politike koje će omogućiti zaštitu prava”, rekao je Bratu. Najavio je za naredne dve godine aktivnosti i kampanje radi obuke građana Srbije o zaštiti prava na privatnost.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, rekao je da je s premijerkom Anom Brnabić razgovarao o izmeni strategije za tu oblast, kojom će se omogućiti Povereniku da ima organizacione jedinice van svog sedišta u Beogradu. “Posebno se to odnosi na obradu podataka o ličnosti zbog toga što je ona složenija i građani je ne razumeju”, rekao je Poverenik i najavio da će građani biti obaveštavani o zaštiti svojih ličnih prava.

Hakeri su se infiltrirali u računarski sistem norveškog parlamenta i izvukli podatke, izjavili su norveški zvaničnici, a sve se događa samo šest meseci nakon prethodnog sajber napada, prenosi Tanjug.

Napad nepoznatih hakera povezan je sa ranjivošću Majkrosoftovog softvera Iksčejndž, saopštila je služba parlamenta, dodajući da je ovo međunarodni problem, preneo je Rojters.

Najnoviji napad bio je žešći od prošlogodišnjeg, rekla je predsednica parlamenta Tone Vilhelmsen Troen na konferenciji za novinare.

“Ozbiljnost napada je posebno istaknuta činjenicom da se to događa uoči parlamentarnih izbora i da parlament rukovodi pandemijom”, istakla je ona.

Istraga o tome koje su informacije izvučene je u toku, dodala je predsednica parlamenta.

Beskontaktno plaćanje kao bezbedniji način plaćanja u trenutnoj situaciji uzrokovanoj pandemijom postaje sve zastupljenije kod nas, kao i u zemljama regiona.Beskontaktna tehnologija predstavlja integralni deo plaćanja kako platnim karticama, tako i nosivim uređajima i digitalnim novčanicima poput Apple Pay.

Tokom 2020. godine, potrošači su se, tragajući za bezbednijim opcijama nabavke neophodnih proizvoda, u još većoj meri okrenuli beskontaktnoj tehnologiji, a istraživanje koje je nedavno sprovela kompanija Visa pokazuje da skoro četvrtina građana u zemljama regiona smatra ovu metodu sigurnijom u poređenju sa drugim opcijama plaćanja.[1] Ipak, određene kategorije potrošača i dalje zaziru od upotrebe inovativnih načina plaćanja.

Stoga Visa, svetski lider u digitalnim plaćanjima, predstavlja pet najčešćih mitova o beskontaktnim transakcijama, kako bi demistifikovala način funkcionisanja tehnologije koja leži u osnovi ovih plaćanja i podigla svest javnosti o njihovoj bezbednosti.

Mit 1: Prevaranti mogu da upotrebe specijalni čitač i u prolazu ukradu osetljive informacije sa kartice.

Beskontaktne kartice ne mogu da odaju CVV kod postavljen na poleđini kartice ili sigurnosni kod, te ne postoji bojazan od krađe osetljivih podataka na ovaj način. Dodatno, krađa podataka sa beskontaktne kartice ne predstavlja realnu pretnju budući da postoje višestruki slojevi zaštite, a do sada nije zabeležen nijedan značajan slučaj preuzimanja osetljivih informacija na ovaj način.

Mit 2: U slučaju gubitka ili krađe beskontaktne kartice, ona može neovlašćeno da se koristi.

Izgubljena ili ukradena beskontaktna kartica ne može neovlašćeno da se koristi, budući da se svaka transakcija nadgleda u realnom vremenu upravo radi identifikovanja sumnjivih ili neuobičajenih plaćanja i sprečavanja potencijalnih zloupotreba.Većina banaka omogućava i aktiviranje SMS notifikacija koje vas obaveštavaju o ishodu svake realizovane transakcije što predstavlja jedan od najjednostavijih i najbržih načina da pratite potrošnju. Ukoliko uočite sumnjivu transakciju, neophodno je odmah pozvati banku izadavaoca kartice i prijaviti slučaj.

Mit 3: Lični podaci mogu biti ukradeni prilikom beskontaktne transakcije.

Lični podaci korisnika se ne čuvaju na beskontaktnim karticama. Beskontaktni čip obično sadrži manje informacija u poređenju sa onim koje su odštampane na samoj kartici. Pored toga, ključne informacije i podaci kao što su ime korisnika i CVV kod ne dele se prilikom beskontaktne transakcije. Dodatno,ove kartice imaju nekoliko nivoa zaštite, uključujući i EMV sigurnosni čip, poput kontaktnih, kao i jedinstvenu enkripciju, te je zloupotreba gotovo nemoguća.U zemljama u kojima se beskontaktna plaćanja redovo koriste, stope zloupotreba na prodajnim mestima su na rekordno niskom nivou.

Mit 4: Ukoliko prođem pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje, novac sa mog računa može biti skinut.

Novac ne može biti skinut sa kartice pukim prolaskom pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje. Da bi se izvršilo plaćanje, kartica mora biti veoma blizu uređaja za učitavanje – manje od četiri centimetra i u ispravnom položaju za prenos informacija sa kartice. Dodatno, pre izvršenja transakcije, potrebno je da prodavac unese iznos. Ako se podaci i preuzmu na ovaj način, mala je verovatnoća da će se izvršiti prevara bez dodatnih informacija potrebnih za proveru kupovine. To uključuje trocifreni kod sa pozadine kartice za internet kupovinu ili jednokratno korišćenje koda koji generiše sam čip na prodajnom mestu.

Mit 5: Ako posedujem dve beskontaktne kartice, kupovina može biti naplaćena više puta.

Ukoliko potrošač poseduje dve beskontaktne kartice, kupovina ne može biti naplaćena više puta. Čitači kartica dizajnirani su tako da komunikaciju vrše sa jednom karticom i obavljaju samo jednu transakciju u datom trenutku. Zajedno sa partnerima iz platne industrije, Visa neprestano radi na unapređenju sigurnosti beskontaktne tehnologije i infrastrukture neophodne za prihvatanje beskontaktnih platnih rešenja.

Iskustvo beskontaktnog plaćanja je važno kako za trgovce jer donosi uštede na polju upravljanja gotovim novcem, tako i za potrošače u momentu kada svaki suvišan kontakt može predstavljati rizik po zdravlje. Kompanija Visa, lider u razvijanju inovativnih i besplatnih programa finansijske pismenosti, planira da i u budućnosti radi na informisanju korisnika o sigurnosti i prednostima digitalnih plaćanja.

[1] Istraživanje kompanije Visa, sprovedeno tokom maja 2020, na uzorku od po 500 korisnika kartica u zemljama iz regiona, starosti od 18 do 55 godina.

Vakcine protiv kovid-19 se prodaju na crnom tržištu i to po cenama između 250 i 1.200 dolara, saopštila je kompanija Kasperski, koja je do ovih saznanja došla ispitujući tržište na Darknetu gde je pronašla oglase za prodaju vakcina, piše N1.

Oglasa je, kako navode iz ove globalne sajber bezbednosne kompanije, bilo za glavne vakcine protiv kovida, Fajzer/BioNTek, AstraZeneka i Moderna, a bilo je i prodavaca koji su reklamirali neverifikovane vakcine.

„Većina prodavaca nalazi se u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a cene po dozi su se kretale od 250 do 1.200 dolara, sa prosečnom cenom od oko 500 dolara. Komunikacija se vrši putem aplikacija za šifrovanu razmenu poruka kao što su Wickr i Telegram, dok je zahtev da se uplate vrše u obliku kriptovalute, pre svega bitkoina“, saopštila je kompanija Kaspersky.

Dodaje se da je većina ovih prodavaca sa crnog tržišta obavila između 100 i 500 transakcija, što ukazuje na to da su izvršavali prodaju, ali šta tačno korisnici Darkneta kupuju ostaje nejasno.

„Uz informacije dostupne stručnjacima kompanije Kaspersky, nemoguće je reći koliko su doze vakcina koje se reklamiraju onlajn stvarne doze (mnoge medicinske ustanove su se našle u situaciji da koriste preostale doze) i koliko reklama je zapravo prevara. Čak i ako biste nešto dobili poštom, najverovatnije ono što biste dobili ne bi bila efikasna, validna doza. Što je još važnije, pribavljanje takvih doza je nezakonito“, navodi se u saopštenju.

Akvizicijom Humia, CrowdStrike dobija alat koja će mu pružiti mogućnost prikupljanja neograničenog broja log podataka, i na taj način će moći u realnom vremenu da reaguje na pretnje i napade, piše Startit.

Kompanije koje proizvode alate za log menadžment su zabeležile uspehe tokom ovog meseca. Pre nekoliko nedelja SentinelOne je najavio da kupuje platformu za brz log menadžment Scalyr za 155 miliona dolara, a juče je CrowdStrike objavio da kupuje startap Humion, koji nudi neograničen log menadžment, za 400 miliona dolara.

CloudStrike je kompanija iz oblasti sajber bezbednosti koja omogućava organizacijama da uoče znakove predstojećeg napada kroz ulazne tačke kao što su prenosni računari zaposlenih ili mobilni uređaji.

Većina kompanija mora da odabere šta da evidentira i koliko dugo da čuva te evidencije, ali sa Humiom korisnici dobijaju mogućnost obrađivanja više terabajta podataka svakog dana. Akvizicijom Humia, CrowdStrike dobija alat koja će mu pružiti mogućnost prikupljanja neograničenog broja log podataka, i na taj način će moći u realnom vremenu da reaguje na pretnje i napade, umesto da reaguje na njih i pokuša da odgonetne šta se kasnije dogodilo. Ovo je isti razlog akvizicije koji je SentinelOne naveo kada je kupio Scalyr.

Log menažment je skup procesa i pristupa koji olakšavaju generisanje, analizu, prenos, skladištenje, arhiviranje i izveštavanje o ogromnim količinama log podataka stvorenih u sistemu. Očekuje se da će globalno tržište alata za log menadžment porasti sa 1,9 milijardi dolara u 2020. na 3,7 milijardi dolara do 2025. godine, po stopi rasta od 14,1 odsto tokom predviđenog perioda.

Izvori: Venture Beat, Tech Crunch, Markets and Markets

Prema Zelenom dogovoru Evropska unija je postavila cilj da svoju ekonomiju učini održivom ukidanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i postane klimatski neutralan kontinent. Deo tog paketa je i Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja  ima za cilj prenošenje Zelenog dogovora na region, a takođe treba da uskladi zemlje ovog regiona sa EU politikom zaštite životne sredine i podstakne očuvanje prirode na Zapadnom Balkanu.

Ovo je bila jedna od tema dvodnevne međunarodne konferencije „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ koja je organizovana sa ciljem podizanja svesti o životnoj sredini i istraživanja različitih iskustavaka ostvarenju održive i čiste budućnosti Srbije. Konferenciju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, uz podršku Ambasade Japana u Beogradu.

 „Jedna od najtežih kriza našeg doba je globalno zagrevanje koje je izazvao čovek. Ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, veliki delovi naše planete biće nenastanjivi već 2040. godine. Dobra vest je da je na nama da preokrenemo ovaj trend, razvijamo ekonomiju bez ugljenika i tako spasemo ekosisteme od kojih zavisimo.  Srbija je na početku ove misije, ali ima veliku šansu prihvatajući Zelenu agendu za Balkan. Ako se sprovede pametno, Zelena agenda može biti prilika da Srbija modernizuje svoju ekonomiju, otvori hiljade radnih mesta i ostvari napredak u okviru pregovora sa EU“Izjavio je Simon Ilse, učesnik konferencije i direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.

Zagađenje životne sredine i klimatske promene egzistencijalna su pretnja svetu, koja ne poznaje granice i s tim problemom možemo se nositi samo udruženim snagama. Sa tim u vezi trend povećanja ekonomskog rasta, mora ići uporedo sa zaštitom životne sredine. Srbija nije izuzetak i učenje iz iskustava i primera dobrih praksi razvijenih zemalja u ovoj oblasti je od ogromnog značaja, zajednički je stav stručnjaka iz Japana, EU i Srbije. Sa ovim se slaže i Mitsuaki Harada, generalni direktor kompanije Beo Čista Energija, koji je istakao: „Za rešavanje najvažnijih ekoloških i društvenih izazova neophodno je osloniti se na iskustva koje imaju zemlje poput Japana, a koja mogu poslužiti KAO VODILJA I ORIJENTACIONI MODEL kako za region tako i za Srbiju“.

Imajući na umu izazove velikog zagađenja vazduha i vode koji dolaze iz različitih područja, kao što su stare industrije i termoelektrane, povećanje saobraćaja, potreba za daljom regulacijom zaštite životne sredine i manjak ekološke svesti, primer Japana, kao jedne od najjačih svetskih ekonomija je veoma relevantan, posebno kada je reč o rešavanju problema zastarelih tehnologija.

I u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU zaštita životne sredine jedno je od najvažnijih pitanja i jedno od najsloženijih i najizazovnijih poglavlja u procesu EU integracije. Iskustvo Japana može biti od pomoći Srbiji ka evropskom putu, posebno kada je reč o održivoj ekonomiji, što će istovremeno učvrstiti odnose Srbije i Japana.

Sam Fabricio, šef EU delegacije u Srbiji, rekao je da se u EU smatra da je zaštita podataka o ličnosti osnovno ljudsko pravo.

“Pravo na privatnost je neprikosnoveno u EU što je potkrepljeno i Uredbom GDPR koja definiše zaštitu ličnih podataka. Lični podaci pripadaju nama, građanima, ne državama i ne kompanijama. GDPR, usvojen 2018. godine, podstakao je ceo svet da usvaja zakone koji sadrže odredbe GDPR-a. Evropska komisija prati primenu GDPR-a u Evropskoj uniji, mislim da idemo u dobrom pravcu, mada nas čeka još dosta posla”, rekao je Fabricio na današnjoj konferenciji kojom je obeležen međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti.

Pandemija je, prema njegovim rečima, pokazala koliko je važno da se zaštiti privatnost ljudi. “Pokazalo se da je GDPR pojačao potrebu da se uvedu određene restrikcije u pristupu privatnim podacima i pandemija je istakla značaj osnovnog prava  – prava na privatnost”, rekao je Fabricio.

Podaci, kako je istakao, nisu važni samo pojedincima već i privredi. “Za privredu su oni postali “nafta”. Važno je, međutim, da zaštitimo podatke o ličnosti”, rekao je on. 

Istraživanje javnog mnjenja, koje je sproveo OEBS, pokazuje da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa zaštitom podataka o ličnosti i ne veruju da mogu da ostvare prava o zaštiti podataka o ličnosti, rečeno je na konferenciji. 

Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, rekao je da je usvajanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji samo prvi korak te da je potrebno otići korak dalje i primeniti usvojeni propis.

“Tehnološki razvoj je omogućio da postoji veliki broj dostupnih podataka onlajn, građani sve više dele svoje podatke, ponekad i nerazmišljajući da to čine. Podaci su postali ključni izvor savremenog poslovanja. Sve su prisutniji algoritmi koji prave predviđanja na osnovu našeg ponašanje. Zato moramo da budemo na oprezu i sigurni da smo zaštitili osnovna ljudska prava. Zapravo, treba da se postaramo da oni koji kreiraju mašine i upravljaju njima poštuju osnovna ljudska prava. Naš krajnji cilj je da građanin ima kontrolu nad svojim podacima. Ključ ovog procesa je da izgradimo poverenje između građana i kompanija”, rekao je Bratu.

On je rekao da tehnologije doprinose pozitivnim stvarima, ali da se povećavaju i rizici.

“Uvođenje softvera za prepoznavanje lica, čiji je cilj, borba protiv kriminala, donosi i nove rizike i izaziva veliku zabrinutost. Uvek moramo da polazimo od toga da je u osnovi svega zaštita podataka o ličnosti”, istako je Bratu.

Cilj obeležavanja međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti je da se građani informišu o tome šta su podaci o ličnosti, te kako da ih na pravilan način zaštitimo i pod kojim uslovima se mogu obrađivati.

“U 2020. godini pokazali smo da ne postoji kompromis oko ulaganju u ekonomski oporavak, klimatske promene i inovacije. Svi naši ciljevi su povezani. Evropa može da ispliva još snažnija iz ove krize samo kroz ulaganje u zelenu i digitalnu ekonomiju budućnosti, a ne u strukture prošlosti – vodeći računa da nijedan region u Evropi ne zaostane i kroz saradnju sa našim partnerima izvan Evropske unije”, izjavio je predsednika EIB-a Verner Hojer na godišnjoj online konferenciji za novinare Grupacije EIB.

EIB je održala obećanje u pravcu povećanja zelenih investicija i transformacije ka “klimatskoj banci Evropske Unije”. Uprkos krizi izazvanoj covidom-19, povećala je udeo ulaganja u projekte za borbu protiv klimatskih promena i održivost životne sredine sa prošlogodišnjih 34 na 40 odsto, čime se približila cilju od 50 odsto. Grupacija EIB planira da mobiliše do bilion evra za investicije u klimu i životnu sredinu do kraja ove decenije. U novembru 2020. godine Odbor EIB-a odobrio je Klimatski akcijski plan koji je doneo smernice za postizanje ovih ambicioznih ciljeva. Plan predviđa postepen prestanak finansiranja projekata sa visokom emisijom štetnih gasova (poput ulaganja u razvoj aerodromske infrastrukture) i postavlja rigoroznije kriterijume za finansiranje drugih projekata gde je prisutna neumerena emisija (npr. kod autoputeva).

“Borba protiv klimatskih promena ne može da sačeka kraj pandemije. Kriza usled covid-19 nije razlog da se prestane sa rešavanjem klimatskih i ekoloških izazova sa kojima se suočava čovečanstvo. Grupacija EIB je usvajanjem Klimatskog akcijskog plana napravila veliki korak napred. Pozivam druge finansijske institucije da zauzmu sličan stav prema projektima koji su klimatski neodrživi. Umesto da finansiramo aktivu koju ćemo morati da otpišemo sutra, moramo da investiramo u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, održivu mobilnost i zelene inovacije. Potrebna su nam velika ulaganja u zeleni oporavak”, dodao je predsednik Hojer.

Početak primene novih pravila o privatnosti korisnika popularna aplikacija WhatsApp odlučila je da pomeri sa 8. februara na maj, jer su prema pisanju medija za svega desetak dana od objave prvobitne odluke kada je primena novih pravila najavljena – konkurentske aplikacije Telegram i Signal preuzele 1,7 odnosno 1,2 miliona korisnika.

Nova pravila podrazumevala bi da korisnici prihvataju da svoje podatke dele sa društvenom mrežom Fejzbuk i da bi, ako nameravaju da nastave da koriste ovu aplikaciju, morali Fejzbuku da daju pristanak da pristupi njihovim podacima, uključujući i telefonske brojeve i informacije o tome kako komuniciraju sa drugima. Ovi uslovi važili bi za sve koji žele da nastave da koriste aplikaciju za slanje besplatnih poruka i telefoniranje, bez obzira na to da li uopšte imaju Fejzbuk nalog.

S obzirom na negodovanje javnosti, WhatsApp je objavio da će početak primene novih pravila odložiti, i ostavio korisnicima mogućnost do 15. maja da odluče da li će ih prihvatiti. Istovremeno, naglasili su da će privatne prepiske korisnika ostati zaštićene i da ni aplikacija ni društvena mreža neće moći da ih vide jer će ostati zaštićene “end-to-end” enkripcijom.