Category: Vesti

KompanijaPepsiCo objavila je da do 2030. godine planira da smanji emisiju gasova staklene bašte za više od 40 odsto.  Kompanija se takođe, obavezala da će postići nultu emisiju štetnih gasova do 2040. godine, što je decenija ranije nego što je predviđeno Pariskim sporazumom.  

PepsiCo planira da smanji apsolutne emisije gasova staklene bašte u okviru svojih direktnih operacija za 75%, dok u okviru indirektnih operacija za 40% do 2030. godine (u odnosu na 2015. godinu). Očekuje se da će ova akcija rezultirati smanjenjem više od 26 miliona tona emisija gasova staklene bašte što predstavlja ekvivalent povlačenju više od pet miliona automobila iz upotrebe u jednoj godini.

„Plan koji sprovodimo je srž našeg poslovanja kao globalnog lidera u proizvodnji hrane i pića i pokretač je PepsiCo puta koje treba da doprinese postizanju pozitivnih uticaja na planetu i ljude. Naš ambiciozni cilj vodiće nas izazovnim, ali odlučnim putem napred – jednostavno ne postoji druga opcija osim akcije koja se pokreće odmah,“ izjavio je predsednik i izvršni direktor PepsiCo-a Ramon Laguarta.

U Evropi je PepsiCo već smanjio ukupne emisije gasova za šest odsto od 2015. godine, u skladu sa globalnim smanjenjem. Novi sveobuhvatni plan smanjenja emisije gasova fokusiraće se na prioritetna područja kao što su poljoprivreda, ambalaža, distribucija i poslovne operacije.

Pored uticaja na klimatske promene koji ima u lancu vrednosti, PepsiCo je deo više partnerstva čiji je cilj podsticanje delovanja na klimatske promene, uključujući inicijativu One Trillion Trees, RE100 i The Climate Group RE100 i We Are Still In.

Moji podaci pripadaju meni! Ako ih neko želi, mora da ih kupi!

Ovo je krilatica koje se drži tim kompanije Sun Core Tech koja je kreirala WakeUp.zone – prvu društvenu mrežu koja deli prihod od reklama sa svojim korisnicima.  Uz to štiti privatnost svojih korisnika, ne prati svoje korisnike, ne upotrebljava ‘kolačiće’, niti na bilo koji drugi način sakuplja podatke o korisnicima koje oni sami ne žele da dele, kaže Vladan Smiljković, generalni direktor Sun Core Tech Ltd. (https://wakeup.zone)

“Naša osnovna misija je zaštita privatnosti korisnika, i njihovog prava da odlučuju o svojim podacima u digitalnom svetu.  Najpre smo izgradili moćnu blokčejn i ‘smart contract’ organizovanu platformu SunCore, koja omogućava programerima da razvijaju aplikativne softvere, bazirane na četiri osnovna principa koji se odnose na podatke: vlasništvo, privatnost, monetizacija i poverenje. Da bismo dokazali funkcionisanje takve platforme kreirali smo WakeUp.zone”, objašnjava Smiljković.

Potencijalni korisnici ove društvene mreže su svi oni kojima je stalo da odlučuju o sudbini svojih podataka i o svojoj privatnosti, ali i da monetizuju korišćenje tih podataka, objašnjava Dušan Đorđević, tehnički direktor.

“Trenutno veliki tehnološki giganti eksploatišu korisničke podatke, profilišu svoje korisnike na osnovu njihovog ponašanja na internetu i tako upakovane profile prodaju zainteresovanim kupcima, a da sam korisnik od toga nema ništa. Bezbednost podataka naših korisnika zaštićena je kriptovanjem njihovih podataka, svaki pokušaj da se oni upotrebe je zabeležen na blokčejnu. Korisnik ima opciju da sam bira da li će podatak koji ostavlja na mrežibiti besplatan (free), javni (public) ili je privatan (private). Od podataka za registraciju korisnik ostavlja svoj e-mail, datum rođenja i mestoprebivališta, kao i broj telefona kako bi dobio sms kod za verifikaciju registracije. Ti osnovni podaci su deo korisničkih profila koji se anonimno nude reklamnim agencijama. Kada se korisnik registruje na WakeUp.zone platformi, on dobije nadoknadu u SUN tokenima (u protivvrednosti od devet evra)“, objašnjava Đorđević.

Kako korisnik zarađuje?

SUN tokeni mogu da se prebace na digitalni novčanik i njima se može dalje trgovati. Njihova vrednost zavisi od prodaje i potražnje na berzi. SUN token je, zapravo, zamena za vrednost podataka. Što je veći broj korisnika na mreži to je i vrednost tokena veća, ali njegova vrednost dosta zavisi i od prodaje i potražnje. U svakom slučaju nominalna vrednost SUN tokena se ogleda u rastu WakeUp.zone platforme.

 “Planiramo da u skoroj budućnosti našim korisnicima omogućimo direktno iz aplikacije zamenu SUN tokena za lojalti bodove u prodavnicama i supermaketima“, kaže Tanja Petrov, CHO.

Da li se korisnik informiše o tome koji se podaci za šta koriste, i na koji način?

Svaki korisnički podatak je pored kriptovanog upisa u bazu podataka, takođe upisan i u blokčejn i ne postoji mogućnost da neko pristupi tim podacima, a da to ne bude registrovano. Tako je korisnik u svakom trenutku u mogućnosti da proveri ko je i zašto pristupao njegovim podacima. Kriptografski ključ se nalazi samo na korisnikovom uređaju i ne postoji mogućnost njegovom pristupu. Korisnik je u mogućnosti da popunjava formulare interesovanja, i time sam profiliše svoj korisnički nalog. Za svaku popunjeni formular (ima ih 14) korisnik dobija SUN tokene u vrednosti od devet evra.

“Pored toga, korisnik sam bira šta želi da gleda od reklama popunjavajući formulare. Na taj način se on profiliše za reklamu koja je isključivo njegova sfera interesovanja. Za svaku odgledanu reklamu učestvuje u deobi koju reklamna agencija plaćaza objavljivanje reklame, tj. dobija SUN tokene koje može da zameni ili proda za neku drugu valutu na stellar digitalnoj menjačnici – Stellar je blokčejn mreža na kojoj je SUN token razlistan”, objašnjava Petkov.

Vladan Smiljković kaže da im je želja da šire krug istomišljenika, “jer samo zajedno, ako dostignemo kritičnu većinu, možemo da se izborimo za naša prava”.

Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 – seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost – ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji – predstavlja srž nove korporativne strategije.

Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:

• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine
• Proizvodi koji su usmereni na održivost
• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve
• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga
• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivosti

Održiva investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.

Politika „zelenih“ proizvoda

Što se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2.

Uzorno operativno upravljanje

UNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.

Transparentno i stalno izveštavanje

Napredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.

Članstva i kooperacije

Da bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.

„Tradicionalni rizici neće nestati, kako za stanovništvo tako i za kompanije, ali će biti dopunjeni nedavno prepoznatim pretnjama kao što su katastrofalni događaji, sajber rizici i rizici koji se odnose na odgovornost u vezi sa životom i zdravljem“, rekao je Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR Novi Sad u intervjuu najnovijeg broja magazina Svet osiguranja.

Kada su u pitanju građani, najznačajniji rizici će ostati u domenu ličnog integriteta – zdravlja i nezgode, rekao je on.

Kada je reč o poslovnom segmentu može se primetiti da, prema njegovim rečima, tradicionalni rizici, koji su uglavnom u vezi sa osiguranjem imovine, polako prelaze ka odgovornosti, a naročito ka odgovornosti prema trećim licima.

„Pandemija nas je naučila koliko se brzo i nekontrolisano uslovi poslovanja mogu promeniti, prekinuti lanac vrednosti (proizvodnje, transporta, usluga) i dovesti do ozbiljnih problema održivosti preduzeća. Ovakvi rizici se mogu osigurati, a naš posao je da podignemo svest o ovim i drugim novim rizicima koji postaju sve značajniji“, rekao je Markeđani.

Srbija ostvaruje dobre rezultate na brojnim poljima informacione bezbednosti i poseduje značajnu svest o postojećim nedostacima i mogućnostima za izgradnju kapaciteta na ovom planu, navodi se u novom izveštaju Svetske banke (SB) o analizi kapaciteta za ostvarivanje sajber bezbednosti, a prenosi Tanjug.

U analizi je korišćen Model za ocenu zrelosti kapaciteta država za informacionu bezbednost (CMM), koji je razvio Centar za razvoj globalnih kapaciteta za informacionu bezbednost (GCSČ) Univerziteta u Oksfordu, i ona predstavlja prvu studiju te vrste u Srbiji koju je sprovela Svetska banka uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, saopšteno je iz SB.

Analizom je utvrđeno da je Srbija u velikoj meri posvećena rešavanju pitanja informacione bezbednosti, a naglašava se i sveobuhvatnost njene politike informacione bezbednosti i odgovarajućeg pravnog osnova, što Srbiji omogućava da uspostavi zaštitne mehanizme, uključujući i Nacionalni CERT, koji mogu da obezbede otpornost kritične infrastrukture širom zemlje.

Ocenjeno je i da Srbija poseduje značajne kapacitete za razvoj znanja u oblasti informacione bezbednosti, kako putem stalnog stručnog usavršavanja, tako i kroz akademske kanale, uz podršku sve snažnije domaće informatičke industrije.

„Republika Srbija je detaljno izložila ključne teme nacionalne strategije razvoja informacione bezbednosti, među kojima su odgovor na incidente, zaštita IKT infrastrukture od vitalnog značaja i određivanje organa nadležnih za informacionu bezbednost“, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekominikacija.

Ovakav sistemski pristup, dodala je, omogućava uspostavljanje stabilnog okruženja za razvoj ovog polja, koje smatramo temeljom efikasne digitalizacije.

„Pored daljeg unapređenja informacione bezbednosti državnih institucija i privrede, usredsredićemo se na povećanje svesti građana o značaju zaštite podataka i informacione bezbednosti, pošto je sajber bezbednost preduslov za razvoj održivog i uspešnog savremenog društva i privrede“, zaključila je ona.

Prema nalazima analize, velika tražnja za informacionom bezbednošću u privredi otežava javnom sektoru da zadrži stručnjake za ovu oblast, što je u studiji prepoznato kao jedno od pitanja na koja treba naći odgovor.

Utvrđeno je da su poboljšanja potrebna i kada je reč o unapređenju svesti građana o rizicima po privatnost na internetu, kao i o nastavku usvajanja standarda informacione bezbednosti i dobrih praksi, kako u malim preduzećima, tako i u velikim.

„Čestitamo Srbiji na uspešno sprovedenoj analizi informacione bezbednosti kojom će se uspostaviti referentne vrednosti za ocenu budućih unapređenja sajber bezbednosti koja će poslužiti kao kamen temeljac za stvaranje nacionalnog konsenzusa o sadašnjem stanju informacione bezbednosti, ali i o daljim aktivnostima“, izjavio je Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Ndegva je naglasio da SB želi da pohvali Srbiju zato što je objavila ovaj izveštaj, koji i domaćim i međunarodnim akterima može poslužiti da bolje razumeju stanje sajber bezbednosti u Srbiji.

Model CMM ima za cilj da državama omogući da utvrde referentne pokazatelje informacione bezbednosti u pet oblasti: politika i strategija informacione bezbednosti; sajber kultura i društvo; obrazovanje, obuka i veštine od značaja za informacionu bezbednost; pravni i regulatorni okviri; i standardi, organizacije i tehnologije.

Centar GCSC C i njegovi strateški međunarodni partneri do sada su primenili model CMM u preko 80 zemalja sveta.

„Ovo je deseta zemlja u Evropi koja je sprovela analizu na osnovu modela CMM i njeni nalazi su nam omogućili da steknemo zanimljive uvide u naše istraživanje zrelosti kapaciteta za informacionu bezbednost širom sveta. Nedostaci koje su istraživači otkrili ukazuju na postojanje značajnih potreba koje nisu svojstvene samo Srbiji, već se mogu primetiti i u drugim zemljama širom sveta, a naročito na Zapadnom Balkanu“, rekao je profesor Majkl Goldsmit, jedan od direktora GCSC C-a.

On je izrzio nadu da ovaj „izveštaj predstavlja sveobuhvatnu i korisnu analizu kapaciteta Srbije i da će njegove preporuke doprineti nastavku rada na unapređenju kapaciteta za informacionu bezbednost u svih pet oblasti CMM-a“.

Onlajn networking skup pod nazivom “Cirkularna ekonomija-slagalica za održivi razvoj” organizuje EIT Climate-KIC Srbija hab u utorak, 15.12.2020. godine u terminu 10,00-12,30 preko Zoom platforme.

9. Muzika dobrodošlice
10. Otvaranje skupa – Ivana Putnik, Privredna komora Srbije
11. Uvod u panel – Aleksandra Vučinić, Ministarstvo zaštite životne sredine
12. Panel diskusija „Sinergetsko delovanje za sistemski razvoj prilika u cirkularnoj ekonomiji”

Olivera Zurovac-Kuzman, OEBS

Jana Pavlović, Stalna konferencija gradova i opština

Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije

Milan Veselinov, Cirekon

1. Prezentacija „Kako do zero waste načina života?“ – Milja Vuković, NGO „Za manje smeća i više sreće”
2. Zaključci i preporuke – Aleksandra Vučinić, Ministarstvo zaštite životne sredine
3. Zatvaranje skupa – Ivana Putnik, Privredna komora Srbije

Učešće na skupu možete da potvrdite prethodnom registracijom na linku https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZEpdeqprzwoHdCBGRCV4LCJ-EyNaHJVjH6p. Kontakt za dodatna pitanja i informacije: cirkularna@pks.rs.

Udruženje banaka Srbije priključilo se Međunarodnoj nedelji prevencije prevara i 18. i 19. novembra će, preko Zoom platforme, održati događaj na ovu temu.

Iako je koronavirus ograničio aktivnosti u mnogim delovima sveta, prevencija i otkrivanje prevara su sada bitnije nego ikada. Stoga je Udruženje banaka odlučilo da se uključi u globalne aktivnosti za minimalizovanje uticaja prevara, kroz promociju edukacije i širenje svesti o prevarama u formi dvodnevne onlajn konferencije u sklopu Međunarodne nedelje prevencije prevara (International Fraud Awareness Week), navodi se u saopštenju.

Ovaj događaj se organizuje u saradnji sa Udruženjem sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (Association of Certified Fraud Examiners), uz podršku velikih IT kompanija i vendora, a sam događaj će pokriti relevantne teme kao što su: zaštita digitalnog identiteta, informaciona bezbednost, sajber bezbednost i digitalni operativni rizici. Program je namenjen C-level direktorima, stručnjacima za informacionu bezbednost, ili specijalistima za IT bezbednost ili prevenciju prevara.

Detaljniju agendu i uputstva za registraciju možete naći ovde. 

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), kao Nacionalni CERT Republike Srbije, i ove godine obeležava međunarodni mesec informacione bezbednosti kampanjom “Odbrani se znanjem”. 

Mesec informacione bezbednosti obeležava se širom sveta, a u Evropi je prvi put obeležen 2012. godine, kada je osmišljen slogan „Informaciona bezbednost je zajednička odgovornost“ koji je ujedinio države Evrope u borbi protiv sajber pretnji. Od tada, svake godine, kampanja promoviše ne samo sigurnije korišćenje interneta, već se pružaju i obuke u cilju edukacije krajnjih korisnika i suočavanja sa novim izazovima. U 2019. godini je zabeleženo 525 aktivnosti u 36 država, kada se i Republika Srbija pridružila po prvi put.

U cilju podizanja svesti građana o značaju informacione bezbednosti Nacionalni CERT na svojoj internet stranici redovno objavljuje novosti, obaveštenja, preporuke, publikacije i brošure o poželjnim i aktuelnim načinima prevencije od bezbednosnih rizika, kao i aktuelnim rizicima i napadima za  sve ciljne grupe  – građane, privredne subjekte i organe vlasti.

Aktuelna kampanja, između ostalog, obuhvata i niz vebinara tokom meseca oktobra namenjenim malim i srednjim preduzećima i javnim ustanovama.