Test Faza

Author: Berettadr

  • Godišnja konferencija “Rizici novog doba i održivost – let u nepoznato” – PREUZMITE PREZENTACIJE

    Šesta regionalna konferencija „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“, u organizaciji BeRiskProtected platforme, održana je 5. juna u Beogradu. 

    Na konferenciji je učestvovalo više od 200 ljudi, a na bini se smenilo blizu 30 govornika.

    Snimak sa konferencije možete da pogledate na BeRiskProtected Youtube kanalu. Ceo video zapis je podeljen na četiri celine. 

    U nastavku možete da preuzmete neke od prezentacija sa konferencije.

    Pregled globalnih rizika i uticaj na poslovanje

    Nemanja Petrović, Senior Vice president, Co-CEO Marsh McLennan Serbia

    PREZENTACIJA

    Trendovi u pojednostavljivanju ESG regulativa

     Vera Davidović, advokat Gecić Law

    PREZENTACIJA

    Šta je potrebno u oblasti ESG da bi se lakše dobio kredit

    Katarina Majić, senior specijalistkinja za ESG, Erste Banka Srbija

    PREZENTACIJA

    Kako napraviti dobar nefinansijski izveštaj

     Svetlana Damnjanović, ESG expert, ESG Knowledge Hub i SMART Kolektiv

    PREZENTACIJA

    ESG rejting – otpornost na dugoročne rizike

     Anita Hrast, direktorka, IRDO – Institute for the Development of Social Responsibility

    PREZENTACIJA

    CASE STUDY

    Kako da uz pomoć AI “ubijete aždaju”

    Konkretni alati: kako da se najefikasnije odbranite od modernih AI sajber napada

    Predavač: Dragan Pleskonjić, osnivač i CEO, GLOG.AI

    PREZENTACIJA

     

  • Da li ste čuli za “USB kondome”?

    Vreme je putovanja i letnjih odmora, i često se dešava da baterija na telefonu zahteva punjenje dok ste daleko od svog punjača. Ako imate naviku da telefon tada dopunite na nekom nepoznatom ili javnom punjaču, stručnjaci kompanije Kaspersky upozoravaju da je potrebno da preduzmete dodatne korake kako, dok punite bateriju, ne biste došli u situaciju da i vaše fotografije budu pregledane, ukradene ili obrisane.

    Može li neko preuzeti ili obrisati vaše fotografije i druge podatke dok punite telefon na javnoj USB stanici — u prevozu, u čekaonici, na aerodromu? I pored bezbednosnih mera koje primenjuju proizvođači, to je ponekad moguće.

    Hakeri su prvi put osmislili ovu vrstu napada još 2011. godine: ako USB priključak koji deluje bezopasno ne služi samo za punjenje već u sebi sadrži skriveni računar, on može da se poveže sa vašim telefonom u režimu za prenos podataka koristeći Media Transfer Protocol (MTP) ili Picture Transfer Protocol (PTP) i da preuzme podatke sa uređaja. Ovaj napad je dobio naziv ‘juice-jacking‘, a i Google i Apple su brzo razvili mehanizam zaštite: kada se telefon poveže sa uređajem koji podržava MTP/PTP, korisniku se postavlja pitanje da li želi da dozvoli prenos podataka ili samo punjenje. Dugo se smatralo da ova jednostavna mera rešava problem, sve do 2025. godine — kada su istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Gracu (Austrija) otkrili način da je zaobiđu.

    ChoiceJacking napadi

    Kod nove vrste napada — nazvani ChoiceJacking— zlonamerni uređaj maskiran kao punjač sam potvrđuje da korisnik navodno želi da se poveže u režimu za prenos podataka. U zavisnosti od proizvođača i verzije operativnog sistema, koristi se prilagođeni metod zaobilaženja ograničenja USB protokola. I Apple i Google su blokirali ove metode napada u verzijama iOS/iPadOS 18.4 i Android 15. Sada, da biste potvrdili prenos podataka preko USB-a, više nije dovoljno samo da pritisnete „Dozvoli“ — neophodno je da unesete lozinku ili izvršite biometrijsku autentifikaciju. Nažalost, kod Androida, sama verzija operativnog sistema ne garantuje sigurnost. Na primer, uređaji kompanije Samsung sa interfejsom One UI 7 ne traže nikakvu potvrdu — čak ni nakon ažuriranja na Android 15.

    Zato se korisnicima Androida koji su ažurirali sistem na Android 15 savetuje da povežu telefon s poznatim i bezbednim računarom putem kabla i provere da li se traži lozinka ili biometrija. Ako ne — izbegavajte javne USB punjače.

    Kako da se zaštitite?

    Da bi se zaštitili od ovakvih napada, punite uređaje isključivo pomoću sopstvenog punjača ili power banka, ili koristite USB data blocker — adapter koji propušta samo struju, ali blokira prenos podataka. Ovi adapteri, poznati i kao „USB kondomi“, prilično su efikasni, ali mogu usporiti punjenje novijih telefona jer blokiraju signale potrebne za Quick Charge režim. Alternativno, možete koristiti USB kabl namenjen isključivo za punjenje (bez podrške za prenos podataka), ali ga prvo testirajte na pouzdanom računaru da biste se uverili da se ne pojavljuje poruka za prenos podataka; zatim ga stalno nosite sa sobom — imajte na umu da onemogućava brzo punjenje.

    Najvažnija i najdostupnija zaštita jeste ažuriranje na najnoviju verziju Android ili iOS operativnog sistema.

    Ako se ipak nađete u situaciji bez ažuriranog sistema, bez zaštitnog adaptera, i morate hitno da koristite javni punjač — budite oprezni. Kada priključite telefon, pratite ekran: ako ne počne samo da se puni, već vas pita da izaberete način povezivanja, obavezno odaberite samo punjenje. Ako ste jako zabrinuti za bezbednost podataka, bolje je da isključite uređaj i potražite „manje pametan“ USB port.

     

  • A1: Predvidivost troškova smanjuje rizike

    A1 Srbija je uveo internet u romingu za celu Evropu kao sastavni deo svake postpejd tarife, bez promene cene. Svi korisnici ove mreže od sada mogu da koriste internet u romingu u svim zemljama Evropske unije i u regionu Zapadnog Balkana u okviru svojih postojećih postpejd paketa.

    Nova pogodnost obuhvata određenu količinu internet saobraćaja u svakoj postpejd tarifi, koja se obnavlja svakog meseca. Ukoliko se ta količina potroši u toku tekućeg meseca, moguće je nastaviti surfovanje po novoj, pristupačnoj ceni od 1 dinar po megabajtu. Usluga je dostupna svim novim korisnicima automatski, dok postojeći ovu opciju mogu lako da aktiviraju putem aplikacije Moj A1 ili portala Moj A1 Biz namenjenog poslovnim korisnicima, bez promene tarife i dodatnih troškova.

    Ovaj potez A1 Srbija da za istu cenu ponudi više interneta u romingu deo je šireg nastojanja ove kompanije da korisnicima obezbedi bezbrižna i sigurna putovanja. Tome dodatno doprinosi i A1 Pametno putno osiguranje, jedinstvena usluga na domaćem tržištu. Već dve godine korisnici ove usluge mogu da putuju bezbrižno, uz osiguranje koje se automatski aktivira prelaskom granice i deaktivira povratkom u zemlju, pružajući zaštitu u hitnim medicinskim slučajevima, pri gubitku prtljaga ili potrebi za pomoć na putu.

    U A1 Srbija kažu da svi novi i postojeći korisnici koji zaključe postpaid ugovor ili obnove ugovornu obavezu, mogu da budu sigurni da tokom trajanja ugovorne obaveze neće biti promene cena za tarifne pakete za koje su zaključili postpaid ugovor.

    Sve ove pogodnosti oslonjene su na kvalitet i pouzdanost A1 mreže, koja je čak četiri godine zaredom proglašena za najbržu mobilnu mrežu u Srbiji, prema priznanjima kompanije Ookla®, globalnog lidera u merenju performansi i tvorca poznate aplikacije Speedtest.

  • Tehnološki potkovani ili naivni? 61% milenijalaca u Srbiji priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih online kontakata

    Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva zabrinjavajuću dozu naivnosti u digitalnom ponašanju milenijalaca. Kao prva generacija koja je odrasla uz društvene mreže, milenijalci se ponose svojom tehnološkom osposobljenošću.

    Prema rezultatima ankete, u Srbiji 66% njih smatra da su digitalno najpismeniji članovi svojih domaćinstava. Uprkos tom samopouzdanju, šest od deset (61%) ispitanika priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. Ovo je značajan podatak ako se uzme u obzir da je skoro dve trećine (65%) milenijalaca u Srbiji imalo kontakt sa osobom za koju veruju da je lažno predstavila ili iskrivila svoj pravi identitet na internetu.

    Jedan od deset milenijalaca lažno predstavlja svoj identitet na društvenim mrežama

    Dublja analiza otkriva da je više od jednog od deset (13%) milenijalaca u Srbiji u nekom trenutku koristilo lažno ime, kreiralo lažni profil ili se svesno predstavljalo kao neko drugi na društvenim mrežama. Ova statistika je u nivou sa globalnim prosekom (14%) i ukazuje na zabrinjavajući trend: digitalno lažno predstavljanje nije rezervisano samo za zlonamerne pojedince, već je ponašanje koje određeni broj milenijalaca i sam primenjuje.

    Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Sersha, komentariše: „Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. U nekim slučajevima, osobe sa izraženim narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput catfishinga i drugih oblika obmane.“

    Posledice takvog ponašanja su očigledne – 35% milenijalaca izveštava da su imali negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu, a 72% navodi da su zbog toga manje skloni da veruju i ostvaruju odnose online. Možda najiznenađujuće – uprkos svemu, 43% milenijalaca u Srbiji kaže da i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih online zajednica.

    Kako milenijalci mogu ojačati svoju digitalnu odbranu

    „Kao glavni digitalni administratori u domaćinstvima širom sveta, milenijalci sami moraju prepoznati i rešavati naivnost i neopravdano samopouzdanje koje karakterišu njihovu generaciju. Njihova uloga prevazilazi ličnu upotrebu i uključuje uticaj na širu online zajednicu kroz upravljanje digitalnim životima drugih“, kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky.

    „Proaktivnim koracima, kao što su proveravanje identiteta, upravljanje ličnim podacima i kontinuirano informisanje o sajber pretnjama, milenijalci mogu zadržati kontrolu nad svojom digitalnom bezbednošću i smanjiti rizik od obmane. Navike koje razvijaju ne štite samo njih same, već postavljaju i standard za mlađe generacije i manje digitalno pismene korisnike, učvršćujući kulturu opreza u sve obmanjivijem online okruženju.“

  • BeRiskProtected konferencija: Menadžere u Srbiji i regionu najviše brine nedostatak kvalifikovane radne snage

    Čak 52 odsto poslovnih lidera širom sveta očekuje nestabilno globalno poslovno okruženje, dok 31 odsto predviđa turbulentne periode. Rukovodioce u Srbiji najviše brinu nedostatak kvalifikovane radne snage, dezinformacije, usporavanje ekonomije, zagađenje i ekstremni vremenski uslovi (poplave i toplotni talasi), rečeno je na šestoj regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“, u organizaciji BeRiskProtected platforme, koja je održana 5. juna u Beogradu.

    Nedostatak kvalifikovane radne snage označen je i kao glavna briga lidera u regionu i to u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji na prvom mestu usporavanje ekonomije.

    Među najvećim globalnim rizicima po poslovanje izdvajaju se klimatske promene, oružani sukobi, dezinformacije zbog upotrebe veštačke inteligencije dok se procenjuje da će tržište sajber kriminala do 2029. porasti 70 odsto i iznositi više od 15 biliona dolara.

    Dinamično okruženje iziskuje brže prilagođavanje poslovnih modela, ali i usvajanje novih propisa koji bi omogućili veću klimatsku otpornost. Neophodno je više investicija u prevenciju kroz osiguranje, ali i primenu ESG principa poslovanja, istakli su učesnici konferencije.

    Jedan od zaključaka koji se mogao čuti jeste i da u vremenu kada su informacije brže od reakcije, a potrošači osnaženi više nego ikad, menadžerske odluke više nisu pitanje samo strategije i profita — već i odgovornosti, rizika, pa i pravnih posledica.

    Neki od učesnika konferencije: Marsh McLennan Srbija, IKEA, Delta Holding, DDOR Osiguranje, Marera Properties, ERSTE banka, UNIQA neživotno osiguranje, švajcarska organizacija HELVETAS u Srbiji, Wiener Städtische osiguranje, DODIĆ Law firm, A1 Srbija, Kaspersky, Glog.AI, Milić Legal „office&hub“, TIAC Group, Generali osiguranje, stručnjaci iz oblasti psihologije i HR-a iz Regionalne asocijacije za stres i traumu, OMR Group i Fortenova, kao i predstavnici Milenijalaca i Generacije Z. Prijatelj konferencije ove godine je bio investicioni fond Vista Rica.

    ______________________________

    Platformu „Be Risk Protected“ pokrenuli su portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

    Kao „rizici novog doba“ obrađuju se oni rizici koje, prema globalnim istraživanjima, privrednici u svetu prepoznaju kao „rizike budućnosti“ – one za koje se procenjuje da mogu doneti najveće štete poslovanju u narednoj deceniji.

     

  • Konferencija o zelenom vodoniku – Nemačko-srpska privredna komora

    Nemačko-srpska privredna komora, u saradnji sa KfW i ProCredit Bank Srbija organizuje drugu konferenciju iz serije CLIMATE TALKS pod nazivom Green Hydrogen in Serbia: Challenge the Future.  Konferencija se bavi temom zelenog vodonika kao jednim od ključnih elemenata energetske tranzicije.

    Konferencija se održava 15.05.2025. godine od 13 – 17 časova u Evropskoj kući, ulica Zmaj Jovina br. 8 u Beogradu.

    Program konferencije:

    • Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Nj.E. Anke Konrad, će predstaviti nemačku strategiju za vodonik, koja je ključna za razumevanje globalnih trendova i mogućnosti za saradnju
    • Predstavljanje inovativnog vodoničnog pilot projekta u Srbiji, koji sprovodi Leipziger Energiesellschaft
    • Predstavljanje projekata kompanija lidera u zelenoj tranziciji
    • Panel diskusija „Green H2 in Serbia: Myth or Reality“ pružiće priliku da saznate više o tehničkim, ekonomskim i regulatornim izazovima, kao i o mogućnostima za međunarodnu saradnju i finansiranje vodoničnih projekata

  • Kaspersky: Napadi ređi, ali opasniji

    Tokom 2024 godine, SOC tim kompanije Kaspersky zadužen za uslugu upravljanog otkrivanja i odgovora (MDR, managed detection and response)zabeležio je najveći broj incidenata u industrijskom sektoru (25,7%), finansijskom (14,1%), i vladinom sektoru (11,7%). Ipak, kada je reč o najozbiljnijim napadima, raspored je nešto drugačiji: 22,8% takvih napada pogodilo je IT sektor, 18,3% vladin, 17,8% industrijski sektor, dok se 1,9% ovakvih napada odnosilo na finansijski sektor.

    Iako su se incidenti visokog stepena ozbiljnosti smanjili za 34% u poređenju sa 2023, njihova složenost je značajno porasla. Prosečno vreme potrebno za istraživanje i izveštavanje o ovim incidentima povećano je za 48%, što ukazuje na porast prosečne složenosti napada. Ovo potvrđuje činjenica da je većina pokrenutih pravila detekcije i indikatora napada (IoA) dolazila iz specijalizovanih XDR alata. To predstavlja pomak u odnosu na prethodne godine, kada je detekcija zasnovana na OS logovima igrala značajnu ulogu. Imajući u vidu ovaj trend, specijalizovani alati poput XDR-a su ključni za efikasno otkrivanje i istraživanje savremenih pretnji.

    Osim toga, napadi koje pokreću ljudi postaju sve češći. Ciljani napadi koje sprovode ljudi činili su 43% incidenata visokog stepena ozbiljnosti – što je 74% više nego u 2023. i 43% više nego u 2022. godini. Uprkos napretku u automatizovanim alatima za detekciju, motivisani napadači i dalje uspevaju da ih zaobiđu. Da bi se ovakve pretnje suzbile, rešenja kojima upravljaju ljudi, poput Managed Detection and Response (MDR), su od ključnog značaja. Za organizacije koje imaju interne bezbednosne timove, njihovi procesi i tehnologije moraju biti spremni da odgovore na savremeni pejzaž pretnji. Sveobuhvatne SOC konsultantske usluge mogu pomoći u tome.

    Statistika dosledno pokazuje da se napadači često vraćaju nakon što su jednom uspešno kompromitovali sistem. Ovo je posebno izraženo u javnom sektoru, gde napadači imaju za cilj dugoročno prisustvo u sistemu u svrhu špijunaže. U takvim slučajevima, kombinacija internog SOC tima opremljenog XDR rešenjima ili eksternog MDR-a sa redovnim procenama kompromitovanosti (Compromise Assessment) predstavlja efikasan način za otkrivanje i istraživanje incidenata koji mogu proći ispod radara postojećih bezbednosnih mera.

    Tehnike koje se oslanjaju na korisničku interakciju i fišing ponovo su se našle među tri najveće pretnje, a skoro 5% incidenata visokog stepena ozbiljnosti uključivalo je uspešan socijalni inženjering. Korisnici i dalje predstavljaju najslabiju kariku, zbog čega je obuka o bezbednosnoj svesti ključna tačka u planiranju korporativne informacione bezbednosti.

     „Da bi se efikasno suprotstavila sajber pretnjama koje zaobilaze osnovne mere zaštite, MDR usluga od samog početka mora osigurati da su odgovarajući alati za prikupljanje podataka postavljeni u organizaciji koja se štiti. Pored toga, tim pružaoca usluge i tim klijenta bi trebalo redovno da razgovaraju o tome kako da poboljšaju prikupljanje telemetrijskih podataka i koji drugi podaci bi trebalo da se prikupljaju kako bi bili korak ispred taktika napadača koje sve više napreduju“ – kaže Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky.

    Stručnjaci kompanije Kaspersky, osim što savetuju klijente o pravilnom prikupljanju podataka, pažljivo prate promenljivi pejzaž pretnji kako bi kontinuirano unapređivali proces. Najnoviji Kaspersky izveštaj o MDR uslugama detaljno prikazuje incidente u infrastrukturi klijenata i taktike koje su napadači koristili.

  • Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta

    Uporedo sa nastavkom rasta broja digitalnih finansijskih transakcija širom sveta tokom 2024. godine, sajber kriminalci su preusmerili svoju pažnju na mobilne uređaje i kripto imovinu. Prema novom izveštaju kompanije Kaspersky o finansijskim sajber pretnjama, broj korisnika koji su se susreli sa trojancima za mobilno bankarstvo porastao je 3,6 puta u odnosu na 2023. godinu, dok su fišing napadi u vezi sa kripto valutama porasli za 83.4%. Takođe, malver usmeren na računare zabeležio je pad broja napada u oblasti tradicionalnog bankarstva, ali je došlo do porasta krađe kripto imovine. Ovo su podaci novog izveštaja o finansijskim sajber pretnjama  kompanije Kaspersky za 2024. godinu.

    Finansijski fišing

    Tokom 2024. godine, onlajn prevaranti su nastavili da mame korisnike na fišing i prevarantske stranice koje oponašaju veb-sajtove popularnih brendova i finansijskih organizacija.

    Banke su u 2024. godini bile najčešći mamac koji je bio zaslužan za 42,6% fišing pokušaja u oblasti finansija (u poređenju sa 38,5% u 2023. godini). 

    Amazon Online Shopping je oponašan na 33,2% svih fišing i prevarantskih stranica usmerenih na korisnike onlajn prodavnica u 2024. godini, što ga čini najčešćom metom prevaranata među onlajn brendovima. Udeo napada koji imitiraju stranice kompanije Apple opao je za skoro 3 procentna poena u odnosu na prošlu godinu na 15,7%, dok su prevare koje su se predstavljale kao Netflix blago porasle na 16%. Takođe, interesovanje prevaranata za Alibaba marketplace poraslo je, pri čemu je udeo skočio sa 3,2% u 2023. godini na 8% u 2024. godini.

    Platni sistemi su zloupotrebljeni u 19,3% finansijskih fišing napada koje su proizvodi kompanije Kaspersky otkrili i blokirali u 2024. godini (u poređenju sa 19,9% u 2023. godini). PayPal servis je ponovo bio najčešće korišćen, ali je udeo napada koji imitiraju ovu kompaniju opao sa 54,7% na 37,5%. Sa druge strane, napadi usmereni na Mastercard gotovo su se udvostručili sa 16,6% u 2023. na 30,5% u 2024. godini. American Express i Cielo su sada među prvih pet i istisli su kompanije Visa, Interac i PayPay.

    U 2024. godini broj fišing i prevarantskih napada u vezi sa kriptovalutama naglo je porastao. Antifišing tehnologije kompanije Kaspersky sprečile su 10.706.340 pokušaja otvaranja fišing linkova sa temom kriptovaluta, što predstavlja rast od 83,4% u odnosu na 5.838.499 napada u 2023. godini. Kako popularnost kriptovaluta nastavlja da raste, broj napada će se samo dalje povećavati.

    Finansijski malver za računare

    Dok je broj korisnika koji su se susreli sa malverom za mobilno bankarstvo porastao, udeo onih pogođenih finansijskim malverom na računarima opao je sa 312.453 u 2023. na 199.204 u 2024. godini. Trenutno, većina finansijskog malvera za računare koje kompanija Kaspersky detektuje za metu ima ne onlajn bankarstvo, već kriptovalute. Najčešće otkriveni bankarski trojanci u 2024. godini bili su ClipBanker (62,9%), Grandoreiro (17,1%), CliptoShuffler (9,5%) i BitStealer (1,3%). Grandoreiro je potpuno razvijeni bankarski trojanac koji je u 2024. godini napao 1.700 banaka i 276 kripto novčanika u 45 zemalja i teritorija širom sveta.

    Među 20 zemalja sa najvećim udelom korisnika pogođenih finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan (8,8%), Tadžikistan (6,2%), Kazahstan (2,5%), Švajcarska (2,3%), Kirgistan (2,2%), Meksiko (1,6%), Argentina (1,1%), Paragvaj (1,1%) i Urugvaj (1%).

    Finansijske pretnje na mobilnim telefonima

    Tokom 2024. godine, broj korisnika koji su se susreli sa trojancima za mobilno bankarstvo porastao je 3,6 puta u odnosu na 2023. godinu – sa 69.200 na 247.949, pri čemu je zlonamerno delovanje značajno poraslo u drugoj polovini 2024. godine. Najaktivniji bankarski trojanac u 2024. godini bio je Mamont (36,7%). Planovi distribucije kretali su se od jednostavnih prevara do složenog socijalnog inženjeringa sa lažnim prodavnicama i aplikacijama za praćenje isporuka.

    Turska je i dalje zemlja sa najviše napada bankarskim malverom za mobilne telefone. Udeo korisnika koji su se susreli sa finansijskim pretnjama porastao je za skoro 3 procentna poena i dostigao 5,7%. Zlonamerno delovanje takođe je poraslo u Indoneziji (2,7% svih napadnutih korisnika), Indiji (2,4%), Azerbejdžanu (0,9%), Uzbekistanu (0,6%) i Maleziji (0,3%).

    „Tokom 2024. godine, finansijski fišing i prevare su porasli i dostigli novi nivo sofisticiranosti, pokrećući talase napada na korisnike. Prevaranti sve više koriste lažne brendove i usluge kako bi prikupili korisničke podatke, a popularnost pametnih telefona za finansijske transakcije samo podstiče njihov apetit. U budućnosti očekujemo da finansijski fišing postane još personalizovaniji i ciljaniji, sa fokusom na iskorišćavanje ranjivosti u svakodnevnim digitalnim navikama, što će zahtevati povećanu budnost i temeljne pristupe zaštiti“, kaže Olga Svistunova, viša analitičarka veb sadržaja u kompaniji Kaspersky.

    Kompanija Kaspersky daje sledeće savete kako biste se zaštitili.

    Za pojedince:

    • Koristite multifaktorsku proveru autentičnosti i jake jedinstvene lozinke.
    • Nemojte otvarati linkove iz sumnjivih poruka i dobro proverite veb-stranice pre nego što unesete vaše akreditive ili podatke o bankovnoj kartici.
    • Koristite pouzdana bezbednosna rešenjakoja mogu da detektuju i zaustave malver i fišing napade.
    • Preuzimajte aplikacije samo iz pouzdanih izvora kao što su zvanične prodavnice. Međutim, ni to nije uvek bez rizika. Kompanija Kaspersky nedavno je otkrila SparkCat,  prvi malver koji krade slike ekrana i zaobilazi sigurnost koju pruža App Store. Ovaj malver je takođe pronađen na Google Play prodavnici sa ukupno 20 zaraženih aplikacija na obe platforme, što dokazuje da ove prodavnice nisu 100% sigurne. Uvek proverite recenzije aplikacija.  
    • Proverite dozvole aplikacija koje koristite i dobro razmislite pre nego što dozvolite aplikaciji pristup, posebno kada su u pitanju dozvole visokog rizika poput usluga pristupa.

    Za kompanije:

    • Ažurirajte vaš softver na vreme. Obratite posebnu pažnju na sigurnosne zakrpe.
    • Redovno poboljšavajte bezbednosnu svest vaših zaposlenih i podstičite sigurne prakse, kao što je pravilna zaštita naloga.
    • Implementirajte robustan nadzor i rešenja za sajber bezbednost.
    • Implementirajte stroge bezbednosne politike za korisnike koji imaju pristup finansijskim sredstvima, kao što su podrazumevane smernice zabrane i segmentacija mreže.
    • Koristite usluge obaveštavanja o pretnjama iz poverljivih izvora kako biste ostali informisani o najnovijim pretnjama i trendovima visokotehnološkog kriminala.

  • Uticaj ESG rizika na akvizicije i preuzimanja – cunami ili pravi izbor?

    Razmišljanja o ESG su sve više sastavni deo strategija M&A, i suštinski menjaju način na koji kompanije pristupaju potencijalnim poslovima. Primarni razlozi zbog kojih ESG faktori utiču na M&A uključuju:

    • Ublažavanje rizika: Kompanije sa lošim ESG performansama mogu se suočiti sa regulatornim kaznama, pravnim i reputacionim rizicima. Kompanije koje su izložene navedenim rizicima mogu ih preneti i na potencijalnog kupca.  Transfer rizika ovog tipa čini ESG analizu neizbežnom u samom procesu vrednovanja i analize – ESG due diligence. Na primer, ekološke neusaglašenosti ili loša radna praksa mogu dovesti do značajnih finansijskih i operativnih izazova nakon kupovine.
    • Stvaranje vrednosti: Snažne ESG performanse mogu poboljšati vrednovanje kompanije. Kompanije sa snažnim ESG praksama često pokazuju operativnu efikasnost, bolje odnose sa zainteresovanim stranama i lakši pristup novim tržištima. Ovi atributi ih čine privlačnim, jer mogu dovesti do poboljšanja finansijskog učinka i dugoročne održivosti poslovanja.
    • Usklađenost sa propisima: Evolucija ESG regulatornog okvira je izuzetno dinamična. Zbog svoje obimnosti i dinamike razvoja često se za evoluciju ESG regulatornog okvira dodaju izrazi kao što je “cunami ESG regulative” i sl. ESG regulatorni okviri za entitete iz nefinansijskog sektora uglavnom se odnose na obavezu obelodanjivanja. Naravno, ne sme se zaboraviti regulativa koja definiše principe i ciljeve održivog razvoja, a koja je specifična za industriju u kojoj se kompanija nalazi. Preuzimanje kompanija sa uspostavljenim ESG okvirima osigurava regulatornu usklađenost i smanjuje rizik od budućih regulatornih izazova. Ovo je posebno važno u jurisdikcijama sa strogim zahtevima ESG izveštavanja. Naravno Evropska unija prednjači u odnosu na sve ostale regione sveta kad je u pitanju razvoj regulative koja ima za cilj uspostavljanje održivog razvoja.  
    • Očekivanja zainteresovanih strana: Investitori, potrošači i zaposleni sve više daju prioritet ESG temama kad donose odluke, ne samo poslovne već i životne. Kompanije koje su usklađene sa ovim vrednostima mogu poboljšati reputaciju svog brenda i poverenje zainteresovanih strana, što može biti od ključnog značaja tokom pregovora o spajanju i akviziciji. Pozitivan ESG profil može biti faktor diferencijacije na konkurentnim tržištima.

    Podaci o napuštenim poslovima M&A zbog ESG zabrinutosti

    Istraživanje koje je sproveo Deloitte 2024. godine otkrilo je da je više od 70 odsto poslovnih lidera napustilo potencijalne akvizicije zbog problema sa ESG praksama u targetiranim kompanijama. Deloitte je anketirao 500 lidera M&A biznisa iz kompanija sa najmanje 500 miliona dolara prihoda i kompanija koje upravljaju imovinom vrednosti od najmanje milijardu dolara, širom Severne Amerike, Evrope i Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.

    Ista anketa je pokazala da je 83 odsto ispitanika bilo spremno da plati premiju od najmanje tri odsto za ciljeve sa jakim ESG profilima, naglašavajući uočenu dodatnu vrednost od robusnih ESG praksi.

    Po sopstvenom priznanju partnera sa razvijenih tržišta, odustajanje od dogovora svakako nije laka odluka. Dok su komercijalni ili operativni problemi često glavni razlozi za odustajanje od dogovora, ESG crvene zastavice se sve više razmatraju sa istim nivoom ozbiljnosti kako bi se pauzirala ili okončala aktivnost dogovora.

    ESG trendovi u Srbiji

    Srbija se progresivno usklađuje sa međunarodnim ESG standardima, podstaknuta i regulatornim promenama i prisustvom multinacionalnih korporacija, koje deluju unutar njenih granica. Veći broj studija koje procenjuje zrelost ESG-a u jugoistočnoj Evropi, uključujući Srbiju, istakla je da preduzeća sve više prepoznaju važnost integracije ESG principa kako bi ostala konkurentna i privlačna za strane investitore.

    Štaviše, uvođenje ESG regulative nalaže da mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji koja traže pristup evropskim tržištima moraju da usvoje sveobuhvatne analize održivosti počevši od 2024. Ova regulatorna promena naglašava rastući značaj usklađenosti sa ESG za srpske kompanije čiji je cilj da se bave međunarodnom trgovinom i privlače investicije.

    Dodatno, najveći broj međunarodnih kreditnih institucija, uključujući donorske organizacije, vrlo često uslovljava svoju podršku usaglašenošću kompanija sa relevantnim ESG regulativama ili pak internim pravilima održivog poslovanja koje propisuju ove organizacije. 

    Gledajući unapred, razvoj događaja implicira da će se integracija principa ESG u srpskim preduzećima intenzivirati uprkos izmenama iste te percepcije na globalnom nivou, pre svega onog na tržištu SAD. Globalni investitori i partneri i dalje daju prioritet usaglašenosti poslovanja sa ESG principima održivog razvoja. Srpske kompanije, koje proaktivno usvajaju ove principe i koje su u svom poslovanju usmerene na tržište EU, biće u poziciji da očuvaju ili čak unaprede sopstveni tržišni položaj. Nasuprot tome, oni koji zaostaju mogu se suočiti sa potencijalnom izolacijom od unosnih tržišta.

    Globalne prognoze: ESG integracija u M&A u narednih 5 do 10 godina

    Globalno gledano, očekivanje je da će se integracija ESG principa u M&A nastaviti i u narednoj deceniji. Nekoliko faktora doprinosi ovoj prognozi:

    • Regulatorna evolucija: Vlade širom sveta donose strožije propise u vezi sa ESG, primoravajući kompanije da se pridržavaju poboljšanih standarda održivosti i upravljanja. Očekuje se da će se ovaj regulatorni zamah nastaviti, utičući na aktivnosti spajanja i akvizicije. Ovaj trend nije bez izuzetaka. Tržište SAD prolazi kroz period ESG deregulacije. Za sada je ovo izolovani slučaj, ali svakako značajan iz perspektive globalnog biznisa. Investitori iz ovog područja mogu demonstrirati manju senzitivnost na ESG teme.   
    • Pritisak investitora: Institucionalni investitori sve više uključuju ESG metrike u svoje kriterijume ulaganja. Ova promena znači da su kompanije sa snažnim ESG performansama atraktivnije prilike za investiranje. Očekuje se da će trend investitora koji zahtevaju transparentnost i odgovornost u pitanjima ESG rasti, dodatno ugrađujući ESG razmatranja u strategije M&A.
    • Tržišna diferencijacija: Kako potrošači postaju ekološki i društveno svesniji, kompanije koriste ESG obaveze kao faktor diferencijacije. Ova potražnja vođena potrošačima će verovatno uticati na M&A.
    • Korelacija finansijskih performansi: Studije su pokazale pozitivnu korelaciju između snažnog ESG učinka i finansijskih metrika kao što su prinos na kapital i performanse akcija.

    Na kraju treba reći da su i konsultantske kompanije, poput Deloitte-a, identifikovale potrebu za definisanjem zasebnih usluga ESG due diligence-a u svom portfoliju usluga koje pružaju klijentima.

  • Moć održivog poslovanja 2025.

Powered by
►
Necessary cookies enable essential site features like secure log-ins and consent preference adjustments. They do not store personal data.
None
►
Functional cookies support features like content sharing on social media, collecting feedback, and enabling third-party tools.
None
►
Analytical cookies track visitor interactions, providing insights on metrics like visitor count, bounce rate, and traffic sources.
None
►
Advertisement cookies deliver personalized ads based on your previous visits and analyze the effectiveness of ad campaigns.
None
Powered by