Test Faza

Author: Berettadr

  • Međunarodni dan bezbednog interneta: Više od 36 miliona sprečenih sajber napada i 160.000 poseta platformi #BoljiOnline

    Prema istraživanjima Instituta za digitalne komunikacije u Srbiji je čak 60% dece doživelo neki oblik digitalnog nasilja, dok je trećina odraslih bila meta sajber napada. Upravo zato je A1 Srbija, kroz platformu #BoljiOnline, posvećen edukaciji i podizanju svesti o bezbednosti u digitalnom okruženju, kao i zaštiti uređaja korisnika pomoću naprednih tehnoloških rešenja.

     

    Obrazovanje kao ključ za bezbedan internet

    Prema podacima psihološkinje Ane Mirković, 17% dece navodi da im roditelji nisu postavili nikakva pravila prilikom korišćenja interneta, dok je 19% dobilo smernice samo u vezi sa online kupovinom ili komunikacijom na društvenim mrežama. Ipak, ohrabrujuće je da čak 45% dece kaže da bi se pridržavalo saveta o bezbednosti ako su o tome informisani.

    Upravo da bi roditelji i deca imali adekvatne informacije, znanja i veštine u online svetu, A1 Srbija kontinuirano radi na podizanju digitalne pismenosti svih generacija kroz #BoljiOnline platformu. Na portalu boljionline.rs koji je posetilo više od 160.000 ljudi do sada, dostupno je više od 1.000 edukativnih sadržaja za roditelje, nastavnike, tinejdžere i influensere.

     

    Podrška mladima i odgovorni uticaj

    Svesni uticaja digitalnih kreatora na mlade, A1 Srbija je u okviru platforme #BoljiOnline pokrenuo prvu „Školu odgovornog influensa” koja edukuje sve one koji kreiraju digitalni sadržaj, o digitalnoj i medijskoj pismenosti, prevenciji digitalnog nasilja i očuvanju mentalnog zdravlja u digitalnom prostoru.

     

    Zajednička odgovornost: Uloge škola i roditelja

    Do sada su kroz platformu #BoljiOnline i angažovanje A1 Srbija, održana predavanja u 80 škola u Srbiji, na kojima je prisustvovalo više od 10.000 učenika, 5.000 roditelja i blizu 1.000 nastavnika. Kroz ove edukacije, pruženi su konkretni saveti o zaštiti dece i odraslih u digitalnom okruženju, kao i edukativni materijali koji pomažu u svakodnevnom radu nastavnog osoblja.

     

    Tehnološka zaštita i prevencija

    Osim edukacije, A1 Srbija aktivno radi na tehničkoj zaštiti svojih korisnika. Samo kroz rešenje za sajber bezbednost A1 Net Protect Max, kompanija je do sada sprečila više od 36 miliona sajber napada, potvrđujući da je sigurnost korisnika uvek na prvom mestu.

    „Međunarodni dan bezbednog interneta podseća nas na odgovornost koju svi imamo u digitalnom svetu – od pojedinaca do kompanija i institucija. A1 Srbija će nastaviti da unapređuje digitalnu pismenost i sigurnost kroz edukaciju, tehnološka rešenja i osnaživanje zajednice. Istovremeno, pozivamo sve da nam se u tome pridruže i budu aktivni učesnici u online prostoru na odgovoran način”, poručio je Đorđe Vuksanović, Glavni direktor za transformaciju A1 Srbija.

     

    Više informacija o bezbednom internetu i aktivnostima A1 Srbija možete pronaći na platformi #BoljiOnline.

  • Učitavanje… sajber pretnje: 1,6 miliona sajber napada na Roblox igrače tokom 2024. godine

    Uoči Dana sigurnijeg interneta koji se ove godine obeležava 11. februara, stručnjaci kompanije Kaspersky istakli su sve veće rizike sa kojima se deca suočavaju na mreži analizirajući pretnje povezane sa jednom od najpopularnijih gejming platformi — Roblox. Stručnjaci su ukazali na zabrinjavajući porast sajber pretnji prerušenih u fajlove povezane sa igrom Roblox: njena ogromna popularnost učinila ju je unosnom metom za sajber kriminalce, pri čemu je kompanija Kaspersky samo tokom 2024. godine otkrila više od 1,6 miliona pokušaja sajber napada prerušenih u fajlove povezane sa ovom igrom.

    Sa milionima aktivnih korisnika svakog meseca, Roblox je više od igre – to je digitalno igralište gde se deca širom sveta povezuju i istražuju imerzivne digitalne svetove. Korisnički generisan sadržaj na platformi čini je idealnim okruženjem za kreativnost, ali i za zloupotrebu. Pošto mnogi igrači aktivno traže načine da prilagode svoje gejming iskustvo, oni često nesvesno preuzimaju zlonamerne fajlove koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Ogromna popularnost igre među mlađom publikom pretvorila ju je u unosno lovište za sajber kriminalce koji malver sakrivaju u modove, čitove ili generatore besplatne valute za igru.

    Tokom 2024. godine, kompanija Kaspersky je registrovala 1.612.921 napad prerušen u fajlove u vezi sa igrom Roblox. Najveći broj napada zabeležen je u avgustu (179.286), zatim u septembru (160.116) i oktobru (151.638).

    Jedna od najčešćih prevara u gejmingu je ponuda za dobijanje valute u igri. U jednoj od otkrivenih prevara, od korisnika se traži da unese svoj ID ili korisničko ime i izabere željenu platformu (Android, iOS, Windows, PlayStation, Xbox ili Nintendo), stvarajući iluziju zvaničnog multi-platformskog alata. Ispod toga, lažni pratilac aktivnosti prikazuje nedavne transakcije navodnih igrača koji su već dobili Robux, dodatno jačajući verodostojnost prevare. Kada igrač nastavi, zahteva se da završi razne „verifikacione“ zadatke ili ankete kako bi osvojio nagradu, koja može biti novi iPhone, PlayStation itd. Međutim, da bi primio nagradu, igrač mora da plati dostavu. Nakon što izvrši uplatu, žrtva gubi novac i ne dobija nagradu.

    Veb-sajt oponaša zvanični dizajn igre Roblox kako bi delovao legitimno, podstičući korisnike da unesu svoje podatke u zamenu za besplatan Robux

    „Dan sigurnijeg interneta podseća nas da je zaštita digitalne sigurnosti važnija nego ikad, posebno za mlade gejmere koji su česte mete sajberkriminalaca,“ kaže Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu. „Sajber kriminalci neprestano razvijaju svoje taktike, a kako bismo zaštitili decu koja aktivno istražuju digitalni svet, moramo učiniti sajber bezbednost ključnim delom njihovog odrastanja. Promovisanjem sajber higijene, korišćenjem pouzdanih bezbednosnih rešenja i podučavanjem osnovama, poput uključivanja dvofaktorske autentifikacije, možemo stvoriti bezbednije onlajn okruženje u kojem deca mogu uživati u omiljenim igrama bez straha od prevara.“

    Da biste zaštitili svoju decu na internetu, kompanija Kaspersky preporučuje da preduzmete sledeće korake:

    • Prateći najnovije pretnje i aktivno nadgledajući onlajn aktivnosti svoje dece, roditelji mogu stvoriti sigurnije digitalno okruženje za njih.
    • Ključno je da roditelji otvoreno razgovaraju sa decom o potencijalnim rizicima na internetu i postave jasne smernice kako bi osigurali njihovu bezbednost.
    • Pomozite detetu da izabere jedinstvenu lozinku i trudite se da je povremeno menja.
    • Postavite jasna pravila o tome šta smeju, a šta ne smeju da rade na internetu i objasnite razloge za ta ograničenja. Ta pravila je potrebno redovno preispitivati i prilagođavati kako dete raste.
    • Uz specijalne aplikacije za digitalno roditeljstvo, kao što je Kaspersky Safe Kids, roditelji mogu efikasno zaštititi svoju decu kako u onlajn, tako i u oflajn okruženju. Ove aplikacije pomažu odraslima da osiguraju bezbedno i pozitivno digitalno iskustvo za najmlađe uspostavljanjem zdravih navika, zaštitom od neprimerenog sadržaja, balansiranjem vremena provedenog ispred ekrana i praćenjem fizičke lokacije deteta.
    • Kako bi pomogli roditeljima da upoznaju svoju decu sa sajber bezbednošću, stručnjaci kompanije Kaspersky su razvili Kaspersky Cybersecurity Alphabet. U ovoj knjizi deca će upoznati nove tehnologije, naučiti osnovna pravila sajber higijene, saznati kako da izbegnu onlajn pretnje i prepoznaju trikove prevaranata – a možete je besplatno preuzeti u PDF formatu.
    • Da biste zaštitili dete od preuzimanja zlonamernih fajlova tokom igranja, savetujemo instalaciju proverenog bezbednosnog rešenja na njihov uređaj.

  • Galenika – svedok ekonomske istorije već 80 godina

    Ekonomska istorija sveta od 1945. do 2025. godine je priča sa neobično velikim brojem zapleta i obrta. Početak tih 80 godina ekonomske istorije obeležen je završetkom Drugog svetskog rata i međunarodnim ekonomskim sistemom stvorenim u Bretton Woods-u.

    Kao u svakoj eri, institucije ekonomskog sistema pratile su i poprimale formu institucija aktuelnih političkih sistema. Tako je u prvim decenijama tog perioda ekonomija (uz vojnu industriju i istraživanje svemira) bila glavna arena u kojoj su svoju nadmoć i superiornost dokazivali takmaci sa odlikama tržišne ekonomije + liberalno demokratskih sistema sa jedne, i takmaci sa odlikama etatističko-planske ekonomije + jednopartijsko-komunističkih sistema, sa druge strane.

    Sve do 70-ih godina XX veka, ishod tog sukoba nije delovao ni blizu tako očigledan kao što nam to sa ove istorijske distance deluje. Kao u svakoj epskoj borbi, i u ovoj su takmaci morali da se prilagođavaju jedan drugom, odnosno da nađu način da reguju na izazove i ponude rešenja kojim bi suparničke sisteme činio manje atraktivnim svojim građanima. Jedni su to činili snaženjem uloge države u ekonomiji, većim oporezivanjem i višim nivoima redistribucije dohotka, dok su drugi posezali za političkom represijom i statističkim manipulacijama svojih navodnih uspeha.

    U tržišnim ekonomijama, dileme i alternative ovog vremena najbolje oslikava “sukob” dva velika imena ekonomske misli –  Džon Majnard Kejnsa i Fridrih Hajeka. Jedan je bio karakter veći od života, ekstrovertan i svetski poznati junak vremena koji dolazi iz zemlje čiji je uticaj početkom XX veka i dalje bio ogroman. Drugi, rođen kao podanik odumirućeg Austro – Ugarskog carstva, introvertan, dugo nepriznat i na marginama ekonomske nauke. Jedan je bio za “veliku državu” u ekonomiji i lečenje prenaglašenih ekonomskih ciklusa intervencijama monetarne i fiskalne politike. Drugi je bio pobornik tržišta, “male države” u ekonomiji i dugoročne impotentnosti monetarne i fiskalne politike.  

    Stvari se menjaju 70-ih godina, dolaskom  Margaret Tačer i  Ronalda Regana na vlast u Velikoj Britaniji i SAD. Ideje  Hajeka (popularizovane mnogo pragmatičnijim, modernijim u pristupu, profesorom Miltonom Fridmanom), čine da ideje  Kejnsa na zapadu deluju podjednako daleko kao moskovski Crveni trg.

    Pad Berlinskog zida i raspad SSSR-a, delovao je kao epilog svih dotadašnjih dilema, pa je čak Francis Fukujama u svojoj knjizi iz 1992. godine, proglasio “kraj istorije”, u smislu da je liberalna demokratija i tržišna ekonomija to krajnje stanje koje se iskristalisalo kao optimalno političko i ekonomsko uređenje društva.   

    Međutim, usledio je niz naftnih šokova, borba sa inflacijom, digitalne i internet revolucije sa automatizacijom, nekoliko dužničkih kriza, pandemija i posledično jačanje populizma i ekonomskog nacionalizma koje su ovaj “kraj istorije” definitivno odložile na još neko vreme.

    Kako su stvari delovale kod nas u tom periodu i kakve su posledice ti istorijski događaji imali na ekonomski rast i ekonomske subjekte?

    Početak ovog osamdesetogodišnjeg perioda obeležila je ubrzana industrijalizacija koju je sprovela država, do tada preteženo agrarne ekonomije. U uslovima jake i centralizovane političke vlasti, sposobne da svoje namere i zakone sprovede na celoj svojoj teritoriji, to je bio dovoljan pokretač značajnog rasta produktivnosti i životnog standarda. Kako Acemoglu i Robinson u svojoj knjizi “Why nations fail” to objašnjavaju, to je bio rast u uslovima ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija, kao prosta posledica angažovanja faktora proizvodnje na tehnološko napredniji i produktivniji način.

    Međutim, ono što je nedostajalo su pravi motivi ekonomskih subjekata da vođeni nepogrešivim cenovnim signalima sa tržišta u uslovima zakonom zaštićene privatne svojine kao dominatnog oblika vlasništva i političkog pluralizma, budu inovativni i ekonomski racionalni. Jedino takvi uslovi bi stvorili ekonomski dinamično okruženje koje bi obezbedeilo dugoročnu konkurentnost naše ekonomije i održiv rast.

    Traganje za alternativnim rešenjima da se taj dinamizam oživi, doveo nas je i do samo nama svojstvenog eksperimenta zvanog samoupravni socijalizam, koji je dodatno iskomplikovao i ovako upitne motive i ciljne funkcije ekonomskih učesnika. Za nas je pad Berlinskog zida i Fukujamin “kraj istorije”, označio početak rata i ekonomskih sankcija kao ultimativni eksterni ekonomski šok. Tako osakaćeni krećemo lečenje krajem 90-ih i početkom 2000-ih, terapijom koja je najpoznatija kao “Vašingtonski konsenzus”, koju su prepisale MMF i Svetska banka.    

    Odgovor na pitanje kako su ekonomski subjekti preživeli 80 godina ovako burne istorije dovodi nas konačno do junaka naše priče, zemunske Galenike.

                                                                                        

    Osnovana 1945. godine, entuzijazmom 43 zaposlena kao mala radionica lekova, do kraja decenije postaje prvi proizvođač penicilina u tadašnjoj Jugoslaviji. Pedesete godine XX veka beleže ubrazani rast i ulaganje u proizvodne kapacitete ali i za to vreme svojstvenu konglomeratsku diversifikaciju (hemijski, higijenski, proizvodi fitofarmacije). Sedamdesete su bili snažan iskorak na politički prijateljska tržišta, dok su osamdesete obeležile vrhunac proizvodnih i finansijskih rezultata.

    Sledile su godine neuspešnih privatizacija, nacionalizacije i nezabeležene pljačke i korupcije. Galenika dočekuje 2017. godinu, teško ošamućena, od nosilaca ekonomske vlasti prepoznata kao potencijalni problem – “fiskalni rizik”, sa ogromnim dugovima, ali živa i operativna.

    Činjenica da je Galenika na nogama izdržala prvih 70 godina ovih ekonomskih eksperimenata i ogoljene i sudskim procesima potvrđene korupcije, puno govori o prirodi farmaceutske industrije. Za razliku od Galenike, njeni vršnjaci širom Srbije iz različitih oblasti mašinske i prerađivačke industrije, odavno su ustupili mesta trgovinskim centrima ili su svoje industrijske parkove pretvorili u stambene objekte. Zaštićena regulatornim barijerama i – snagom brenda, Galenika je preživela ovu izazovnu istoriju.

    Te 2017. godine, odgovornost za Galeniku preuzima porodična firma iz dalekog Brazila, NC Grupa. Do 2025. godine, novi vlasnik uspeva da udvostruči prihod, investira desetine miliona evra, poveća zaposlenost, vrati Galeniku među lidere u Srbiji i regionu. Uspeh novih vlasnika govori dosta o njihovom znanju ali i o propustima i izazovima kojima je Galenika bila izložena u prethodnih 70ak godina.

    Ove godine Galenika slavi 80-ti rođendan. Dobra vest je da kompanija izgleda mnogo bolje danas nego pre 10 ili 20 godina. Razlog za oprez su bitno izmenjene okolnosti od onih koje su je na veštačkom disanju održavale u teškim vremenima – veoma jaka konkurencija, otvorenost tržista i lak pristup kako inovativnim proizvodima tako i cenovno konkurentnoj generici, snažnija fiskalna disciplina i dinamičnije tržište radne snage.

    Kako će naredne decenije izgledati za Galeniku, najviše zavisi od ljudi koji je vode i koji u njoj rade. Dosadašnji uspeh novih vlasnika možda je i lakši deo obavljenog zadatka. Stari šampion je vraćen u takmičarsku formu, ali da li je moguće od njega ponovo napraviti lidera koji predvodi, inovira i u koga će ostali  gledati kao primer?

    To je ispit koji Galenika tek treba da položi.

    Takav uspeh i napredak je i moja želja Galenici, ovom svedoku istorije, za njen 80 rođendan.

     

     

  • The Western Balkans ESG Foundation najavila početak ESG Akademije

    Western Balkans ESG Foundation predstavila je početak ESG Akademije u prisustvu velikog broja predstavnika banaka, privrede i međunarodnih finansijskih institucija.

    Western Balkans ESG Foundationosnovana je u aprilu 2024. godine kao prva neprofitna organizacija u regionu koja u srž svog delovanja ima ESG standarde. Glavni cilj Fondacije je da podrži održivu tranziciju ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, integracijom ESG principa u svakodnevno poslovanje, javne politike i lokalne zajednice. Aktivno je usmerena na unapređenje transparentnog izveštavanja i obrazovanja u oblasti održivosti.

    Tim povodom je direktorka i ko-osnivač Fondacije, Milena Laković, najavila na današnjem događaju u ICT Hub-u početak ESG Akademije namenjenu kompanijama koje žele da uključe odgovorno korporativno upravljanje u svoje poslovanje i izjavila:

    „Akademija nudi dva upisna roka godišnje sa 14 dana edukacije tokom četiri meseca, a predavači su vrhunski profesionalci sa praktičnim iskustvom i bogatim znanjem. Program će kompanijama omogućiti razumevanje principa ESG; regulatornih zahteva u vezi sa ESG; usklađivanje poslovanja sa ESG standardima, kao i ispunjavanje zahteva ESG izveštavanja. Nakon uspešnog završetka, učesnici će dobiti Sertifikat iz ESG praksi. Ovo je jedna od aktivnosti kroz koju će Fondacija nastojati da promoviše značaj standarda ESG za identifikaciju rizika i prilika, doprinos društvenoj dobrobiti i podršku održivoj tranziciji ekonomije i regiona.“

    Na panelu o ESG Akademiji govorili su članovi Advisory Board-a Fondacije – dr Anđelka Mihajlov, Strateška savetnica za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Fondaciji, koja je i vodeći ekspert u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u regionu i dr Dragan Lončar, Glavni strateški savetnik Fondacije, a redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodeći partner u Peterhof Consulting. Pored njih, članovi Advisory Board-a su i Milica Delević, Glavna starteška savetnica za upravljanje i regionalni razvoj u Fondaciji i Direktorka za upravljanje i politička pitanja u EBRD-u, kao i Aleksandra Čavoški, Strateška akademska savetnica Fondacije, koja je i profesorka zaštite životne sredine na Fakultetu umetnosti i prava, Univerziteta u Birmingemu.

    Na panelu je učestvovao i Vojislav Lazarević, ko-osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije, koji je i član upravnih odbora više istaknutih organizacija i doskorašnji CEO Addiko banke u Srbiji. Među osnivačima su i Tatjana Papić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i Dušan Basalo, osnivač nekoliko kompanija u oblasti razvoja organizacije, timova i pojedinaca Talks and Folks, Atria Group, Generation Zeal.

    Fondacija je do sada okupila značajan broj članova i partnera, uključujući Morningstar Sustainalytics, globalnog lidera u istraživanju, ocenama i podacima o ESG-u, AIK banku, advokatsku kancelariju Mikijelj, Janković i Bogdanović, Climate Lens Advisors, CTRL+N, HTEC, Khaoticen, KPMG, Logera, MARSH, Minted advisory, Procredit banku, SBB, Talks and Falks, TIAC, Windvision International i Yettel banku. Medijski partneri su Ringier Srbija i BLIC, NIN i Bizlife, dok su community partneri ICT HUB i Srpska asocijacija menadžera.

     

  • Rizici korišćenja besplatnih alata za konvertovanje fajlova

    Tokom prvih 10 meseci 2024. godine, kompanija Kaspersky je detektovala i blokirala 476 miliona pretnji na internetu širom Evrope*. Pretnje putem interneta obuhvataju širok spektar sajber rizika koji mogu izazvati štetne događaje ili radnje. Prema rečima stručnjaka kompanije Kaspersky, jedan od tih rizika odnosi se na korišćenje besplatnih onlajn servisa za konvertovanje fajlova. Stručnjaci upozoravaju da oni mogu izložiti korisnike sajber pretnjama. Ovi veb-sajtovi nude brzo i besplatno konvertovanje, npr. *.pdf fajla u *.doc, ili *.heic slike u *.jpg format. Pojedinci i kompanije koje često konvertuju fajlove obično koriste ove alate u žurbi i mogu zanemariti određene rizike u vezi sa sa ovim „besplatnim“ alatima.

    Softver za računare i mobilne telefone koji može da izvrši konverziju je dostupan, ali često zahteva pretplatu koju mnogi korisnici nisu spremni da plate. U korporativnim okruženjima ovaj softver često nije dostupan za brzo i jednostavno instaliranje. Zbog toga se korisnici okreću besplatnim onlajn servisima. Međutim, korišćenje besplatnih onlajn servisa za konvertovanje slika, dokumenata i drugih vrsta fajlova nosi ozbiljne rizike po sajber bezbednost.

    Navešćemo neke od potencijalnih rizika za pojedince i korporativne korisnike.

    • Izlaganje osetljivih informacija: Kada otpremate fajlove, rizikujete da izložite osetljive ili poverljive podatke pružaocu usluge. Ovo može biti posebno zabrinjavajuće za korporativne korisnike jer fajlovi mogu sadržati informacije o vlasniku ili klijentima.
    • Politike zadržavanja podataka: Mnogi besplatni alati ne navode jasno koliko dugo zadržavaju fajlove koje učitate i da li ih brišu nakon obrade. Fajlovi se potencijalno čuvaju na neodređeno vreme.
    • Neovlašćena upotreba podataka: Neki alati mogu zadržati vlasnička prava nad fajlovima ili podacima koji se učitavaju na njihovu platformu putem nejasnih uslova korišćenja, što može dovesti do zloupotrebe.
    • Kompanije u regulisanim oblastima (npr. zdravstvo, finansije) mogu prekršiti zakone otpremanjem osetljivih fajlova na neautorizovane platforme trećih strana. To može dovesti do visokih novčanih kazni i narušavanja ugleda.
    • Ako dođe do hakovanja pružaoca usluge, fajlovi smešteni na njihovim serverima mogu procureti a poverljive informacije mogu biti kompromitovane.
    • Ubacivanje zlonamernog koda: Neke sumnjive platforme mogu izmeniti fajlove ili ubaciti zlonamerni kod u izlazni fajl, poput ugrađenih skripti u PDF dokumentima ili metapodacima slika.
    • Fišing veb-sajtovi: Neki lažni veb-sajtovi za konverziju fajlova su kreirani radi krađe osetljivih informacija, poput korisničkih podataka za prijavu, naročito u slučajevima kada je potrebna registracija ili pretplata.

    3.

    • Napadači mogu presresti fajlove ako alat koristi nesigurne komunikacione protokole ili ako je sam veb-sajt ugrožen.

    „Iako besplatni alati za konverziju fajlova neosporno olakšavaju stvari, oni takođe predstavljaju sve veću slepu tačku sajber bezbednosti, naročito u vreme kada digitalni tokovi rada sve više zavise od rešenja koja je potrebno da budu brza i praktična. Prava opasnost ne leži samo u rizicima od curenja podataka ili malvera, već i u tome kako bi se ovi servisi mogli razvijati. Kako sve više korisnika poverava osetljive fajlove ovim platformama, podsticaj za sajber kriminalce da ih zloupotrebe samo će rasti. Mogli bismo svedočiti pojavi naprednih strategija fišinga ili čak napada vođenih veštačkom inteligencijom gde zlonamerni akteri koriste otpremljene fajlove kako bi precizno targetirali korisnike. Za korporativna okruženja, oslanjanje na ove alate moglo bi dovesti do sistemskih ranjivosti, naročito kako regulatorna tela pooštravaju nadzor nad praksama rukovanja podacima. Ono što danas deluje kao bezazlena prečica bi moglo postati Trojanski konj sutrašnjice,“ kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti globalnog istraživačkog i analitičkog tima kompanije Kaspersky.

    Evo kako da rizike svedete na minimum:

    1. Koristite pouzdane alate: Koristite isključivo renomirane i dobro poznate platforme za konverziju fajlova koje imaju jasne politike privatnosti i prakse rukovanja podacima.
    2. Proverite bezbednosne funkcije: Proverite da li sajt koristi HTTPS i, po mogućstvu, end-to-end enkripciju za prenos fajlova.
    3. Pročitajte uslove i pravila korišćenja: Saznajte kako platforma upravlja, čuva i briše otpremljene fajlove.
    4. Koristite oflajn alate: Za osetljive ili poverljive fajlove, razmislite o korišćenju oflajn ili lokalnog softvera umesto onlajn alata.
    5. Korporativne smernice: Pratite IT bezbednosne politike vaše organizacije i koristite odobrene alate za rukovanje dokumentima i konverziju.
    6. Izbegavajte višestruku upotrebu akreditiva: Nikada ne koristite korporativne ili osetljive akreditive na platformama trećih strana.

    * Ova otkrića dolaze iz glavne linije B2B i B2C rešenja kompanije Kaspersky.

  • Za polovinu sajber napada u javnoj upravi odgovoran je ljudski faktor

    Da li je i vama nekad stigao mejl od „Slavice iz Poreske uprave“ koja ljubazno – doduše malo „sklepanom” terminologijom i pola latinicom a pola ćirilicom – traži da uplatite neki iznos koji navodno dugujete, ili da otvorite prilog sa navodno novim pravilnikom za plaćanje poreza?

    Javne uprave su, ne samo kod nas već u čitavom svetu meta sajber napadača. Kako za naš portal kaže Srđan Gligorić, Enterprise Account Manager West Balkans iz kompanije Kaspersky, i državne uprave, ministarstva, javna preduzeća i agencije zemalja u okruženju interesantne su stranim hakerima, ali je državna uprava u Srbiji je za nijansu još zanimljivija uzevši u obzir geopolitičke izazove sa kojima se Srbija suočava.

    „Generalno, sajberkriminalci su zainteresovani za razne tipove podataka kojima javna uprava uobičajeno raspolaže, od statističkih preko privatnih podataka građana do informacija o privredi. Ukoliko im dobiju pristup, sajberkriminalci mogu da ih menjaju, brišu ih ili im uskrate pristup – što su sve aktivnosti kojima mogu ucenjivati insitucije od kojih su ih preuzeli, i zahtevati plaćanje otkupnine. Mimo toga – mogu da ih dalje prodaju na crnom tržištu drugim sajberkriminalcima koji će na osnovu njih napraviti različite baze prema kojima mogu usmeriti odgovarajući tip napada, povećavajući izglede za uspeh tih napada. Konačno, može doći i do direktne zloupotrebe nečijih privatnih podataka u svrhu impersonacije, odnosno lažnog predstavljanja,  što je posebno opasno ukoliko se koriste za počinjenje krivičnih dela“, kaže Gligorić.

    Pored podataka napadačima je interesantna i kritična infrastruktura i fizički procesi koji se odvijaju u datim sistemima. Napadom na kritičnu infrastrukturu nanosi se šteta za privredu ali se mogu ugroziti i bezbednost i zdravlje građana, dodaje naš sagovornik.

    Mnogi će pomisliti da su nedostaci u softveru najveća opasnost. Međutim, istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da je ljudski faktor podjednako, pa čak i za nijansu više uzrok sajber napadima u javnoj upravi.

    „Oba tipa rizika su značajna, a naše istraživanje sprovedeno na globalnom nivou na 27 tržišta pokazalo je da je na uspešan napad na javni sektor u 51% situacija uticao ljudski faktor – bilo da se radilo o previdu, slučajnoj grešci, nedovoljnoj informisanosti ili sabotaži, odnosno saradnji sa napadačima. Svakako, kroz pravilan menadžment uređaja koji pristupaju infrastrukturi organizacije i pravovremenu instalaciju ažuriranja i bezbednosnih zakrpa – nedostaci u softveru prestaju da budu problem za bezbednost. Obuka zaposlenih u velikim sistemima koji zapošljavaju veliki broj ljudi i imaju čestu fluktuaciju zaposlenih je izazovna, posebno što je nju potrebno unapređivati i periodično ponavljati. Kaspersky, zajedno sa drugim kompanijama u oblasti bezbednosti, redovno podseća na značaj ulaganja u svest zaposlenih o informacionim pretnjama i stavlja na raspolaganje brojne struktuirane alate kako bi se ovaj proces pojednostavio i ubrzao a zaposleni zadržali što više znanja o sigurnosti na internetu“, kaže Srđan Gligorić.

    FOTO: Đorđe Tomić

  • Srbija na 9. mestu u svetu po izloženosti pretnjama koje dolaze iz online sveta

    Prema stepenu rizika od sajberpretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom 9. mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14% na 467.000 uzoraka dnevno, Kaspersky beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji. Posebno je uvećan broj detekcija rensomvera (71,6% više detekcija nego prethodne godine) i šestostruko veći broj finansijskog i bankarskog malvera, usmerenog na bankarske podatke korisnika, bankomate ili PoS terminale. Blagi pad registrovan je samo u broju RDP napada koji ciljaju prvenstveno zaposlene koji rade na daljinu. 

    “Ovakvi podaci samo potvrđuju da smo, prethodnih godina, sa pravom upozoravali da naše tržište postaje jednako privlačno sajberkriminalcima kao i ostala globalna tržišta. Digitalna transformacija i sve veća oslonjenost na online servise i kupovinu koja nam donosi brojna olakšanja u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja pred korisnike interneta iz naše zemlje potrebu za povećanim oprezom i informisanošću kako bi ostali bezbedni, a u slučaju kompanija i donosi potrebu adekvatne zaštite kompanijske infrastrukture”, komentarisao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

    Da smo deo globalnih trendova najbolje ilustruje činjenica da korisnici SubsCrab aplikacije u Srbiji odvajaju 784 eura na pretplatu za online servise, i to za prosečno 7,5 takvih servisa po osobi, među kojima prednjače YouTube Premium, Spotify, iCloud+, Netflix i Google One. Ovo samo malo zaostaje za globalnim prosekom od 895 izdvojenih eura za 12 takvih servisa.

    Međutim, istraživanje sprovedeno u martu ove godine, na uzorku od preko 1000 ispitanika, pokazalo je da su i zloupotrebe savremenih tehnologija česte, jer je 55% ispitanika potvrdilo da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija (15% korišćenjem aplikacije na telefonu, 8% kroz neovlašćen pristup web kameri, 7% kroz laptop aplikaciju). Više od petine (21%) ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene email poruke (8%), slikanju ili snimanju bez dozvole (7%), fizičkom uhođenju (5%), preuzimanju naloga na društvenim mrežama (4%) ili instalaciji stalkerver programa.

    ********

    Opsežno istraživanje koje je kompanija Kaspersky sprovela u oktobru ove godine na 27 tržišta širom sveta,  pokazalo je veoma ozbiljnu statistiku kada su u pitanju kompanije; više od polovine (51%) bilo je žrtva sajbernapada i svaka peta kompanija (19%) imala je i iskustvo curenja podataka. Ovaj postotak značajno je varirao u zavisnosti od veličine kompanije – dok je 11% velikih enterprise kompanija imalo i curenje podataka prilikom sajbernapada, to je bio znatno češće slučaj sa sektorom malih i srednjih preduzeća (28%). Troškovi izazvani napadom, koji uključuju direktne troškove i investicije potrebne za oporavak je za 65% najvećih kompanija uveliko prelazio iznos od 2 miliona dolara. Ni za mala i srednja preduzeća taj trošak nije bio beznačajan, jer je dve trećine (68%) imalo troškove koji prevazilaze 50.000 dolara. Gotovo sve kompanije koje su iskusile sajbernapad (99%) prijavilo je smetnje u aktivnostima u različitim sektorima (42% komunikaciji, 40% marketing automatizaciji, 35% podršci klijentima, 32% razvoju proizvoda ili proizvodnji) što je samo povećalo stepen ozbiljnosti i napora potrebnih za oporavak od napada.

    Ipak, svega 10% kompanija štiti sve svoje korporativne i desktop računare, a samo 8% to isto radi sa svim korporativnim mobilnim telefonima, ostavljajući značajan prostor sajberkriminalcima da pronađu ulaz u infrastrukturu kompanije. Pored propusta u osiguranju infrastrukture, samo 58% velikih kompanija i 46% malih i srednjih koristi profesionalne trening servise za svoje zaposlene, čime se otvara širok prostor i za zloupotrebu ljudskog faktora u napadima na kompanije. To potvrđuje i podatak da je 34% uspešnih napada bilo podržano svesnom ili nesvesnom aktivnošću zaposlenih.

    “Iako ova statistika govori o ozbiljnosti problema i izazovima sa kojima se kompanije suočavaju, ohrabruje podatak da, po prvi put, 100% kompanija izjavljuje da primenjuje (ili aktivno razmišlja o primeni) endpoint rešenja kako bi osiguralo svoju infrastrukturu. Ukoliko se jednako ozbiljno bude pristupilo i u smanjenju rizika ljudskog faktora kroz adekvatne i kvalitetne treninge i edukaciju zaposlenih, imaćemo ambijent u kojem će kompanije moći sa znatno manje smetnji da se fokusiraju na poslovanje i poslovne rezultate”, rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

  • Otvorena izložba “CERN – Univerzum otkrića” u Evropskoj kući

    U petak, 29. novembra, u Evropskoj kući u Beogradu svečano je otvorena izložba „CERN – univerzum otkrića“. Ova značajna postavka, koja predstavlja jedinstvenu priliku da javnost bliže upozna najznačajnije naučne uspehe Centra za nuklearna istraživanja u Ženevi, organizovana je povodom posete delegacije Evropske komisije za buduće akceleratore (REKFA) Srbiji i obeležavanja 70. godišnjice osnivanja CERN-a.
    Izložbu su organizovali Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u saradnji sa CERN-om, Centrom za promociju nauke, Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Institutom za fiziku Univerziteta u Beogradu, uz podršku Evropske kuće. Posetiocima su se na otvaranju obratili Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Manfred Kramer, direktor Departmana za eksperimentalnu fiziku u CERN-u, Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke, dr Jelena Jovićević, vanredna profesorka na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu, i Rihard Maša, šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji.
    „Otvaranje ove izložbe predstavlja značajan događaj, jer kombinuje najnovije tehnologije i najvažnija naučna otkrića poslednjih godina. Nauka uvek počinje pitanjem, a pitanja su ono što pokreće našu radoznalost i težnju za otkrićem. CERN je institucija koja najbolje ilustruje ovaj proces, jer upravo kroz pitanja koja postavlja, rađaju se najveća naučna otkrića. Ova izložba je jedinstvena prilika da se upoznamo sa mogućnostima koje CERN pruža našim istraživačima i studentima, kao i da uvidimo šta sve možemo da postignemo kroz saradnju sa ovom prestižnom institucijom. Budućnost CERN-a nije samo u nauci, već i u međunarodnoj saradnji. Ta saradnja zahteva značajna odricanja i veliki trud, ali nagrade koje ona donosi izuzetno su velike“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.
    „CERN nije samo najveći naučni eksperiment na svetu, već i najveći projekat mira, u okviru kojeg su naučnici iz celog sveta udružili snage radi dobrobiti čovečanstva. Jedno od najvećih dostignuća CERN-a je i nastanak interneta, bez kojeg savremeni svet ne bi mogao da funkcioniše. Mnoga druga značajna otkrića takođe potiču iz CERN-a. Cilj ove izložbe je da upozna javnost, a posebno mlade, sa načinom na koji mogu da se uključe u ova pitanja, da osete CERN, kao i da razumeju šta su to čestice koje se sudaraju pri skoro brzini svetlosti, kako nastaju informacije i kako se one dalje obrađuju“, kaže Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
    „Srbija je jedna od 24 punopravne članice organizacije CERN-a i smatram da je od izuzetne važnosti da se ovaj jubilej proslavi. Otvaranje izložbe predstavlja priliku da svi zainteresovani saznaju više o radu CERN-a, i da se upoznaju sa time šta srpski fizičari rade u CERN-u“, istakao je dr Manfred Kramer, direktor Departmana za eksperimentalnu fiziku u CERN-u. Dodao je da srpski naučnici učestvuju u dva od četiri velika eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) koji se bave pitanjima postojanja univerzuma, ali i njegovim razvojem. „Njihov doprinos u eksperimentima i analizi podataka od izuzetne je važnosti“, naveo je Kramer.

    „Danas zajedno slavimo 70 godina CERN-a, institucije koja je od svog osnivanja 1954. postala sinonim za naučne i tehnološke inovacije, poput otkrića Higsovog bozona i razvoja Interneta. Ponosni smo na saradnju Srbije sa CERN-om, koja omogućava srpskim istraživačima da doprinesu razvoju nauke i tehnologije. Evropska unija snažno podržava nauku i inovacije, ulažući preko 90 miliona evra bespovratnih sredstava u srpske startape, istraživačke projekte i razvoj zelene i održive ekonomije. CERN-ova fundamentalna istraživanja oblikuju našu budućnost i postavljaju temelje za rešavanje globalnih izazova, a EU ostaje posvećen partner u ovom zajedničkom poduhvatu“, istakao je Rihard Maša, šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji.

    Dr Jelena Jovićević, vanredna profesorka na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu, pozdravila je prisutne u ime naučne zajednice Srbije koja aktivno učestvuje u eksperimentima u CERN-u. „Više od decenije se posvećujemo tome da nauku kojom se bavimo približimo javnosti, posebno deci i učenicima, i razvijemo ljubav prema nauci kod budućih generacija.“
    Izložba „CERN – univerzum otkrića“ pruža posetiocima jedinstven uvid u naučna otkrića koja su oblikovala savremeni svet – od nastanka interneta i napretka u medicini, do inovativnih industrijskih rešenja koja utiču na našu svakodnevicu. Poseban deo postavke čini originalni segment najvećeg akceleratora čestica na svetu, dopremljen direktno iz CERN-a, koji posetiocima omogućava da se bliže upoznaju sa jednim od najfascinantnijih poduhvata u nauci, tehnologiji i inženjerstvu.
    Program i aktivnosti:
    Izložba će biti otvorena do 20. decembra 2024. godine, a posetioci će moći da uživaju u interaktivnim eksponatima i sadržajima koji razotkrivaju misterije univerzuma. Svakog radnog dana u 17 časova biće organizovano stručno vođeno razgledanje izložbe, za koje nije potrebna prethodna prijava. Tokom trajanja izložbe, biće organizovan i bogat prateći program, uključujući Naučni šou svake subote u 11 časova, gde će naučnici demonstrirati osnovne principe koji se u CERN-u ispituju kroz eksperimente. Za učenike osnovnih i srednjih škola biće organizovane naučnopopularne radionice, kroz koje će imati priliku da istraže tajne univerzuma i uče o fundamentalnim zakonima fizike, kao i da saznaju više o istraživanjima koja se sprovode u CERN-u.
    Radno vreme izložbe je radnim danima od 10 do 19 časova, a subotom od 10 do 15 časova.

  • AI može i da halucinira

    Veštačka inteligencija (AI) postala je ključna reč u gotovo svakoj industriji – od zdravstva, preko proizvodnje, pa sve do sajber bezbednosti. Ova tehnologija, koja je nekada delovala kao deo naučne fantastike, danas se koristi za optimizaciju poslovnih procesa, zaštite računarskih sistema, kao sveobuhvatno poboljšanje života. S tim u vezi, treba napomenuti da kada govorimo o AI, uglavnom mislimo na generativnu AI – poput ChatGPT-a ili sistema za kreiranje slika i zvuka.  Osim toga, treba reći i da je sam princip funkcionisanja ove tehnologije prilično jednostavan.

    AI je zapravo niz matematičkih algoritama u čijoj osnovi je obrađivanje velike količine podataka. To znači da su AI programi razvijeni da koriste podatke i brojeve kako bi prepoznali obrasce i na osnovu njih donosili zaključke. Suštinski, AI funkcioniše na osnovu logičkih proračuna, učeći iz verovatnoće sledećih događaja/reči. Na primer, ako izračunamo 1+1 uvek dobijamo 2; ili kad dođem na posao, veća je verovatnoća da ću popiti kafu kao logički sled događaja, a ne zaroniti u more. AI ne pretražuje internet već koristi postojeće ili “sveže” unete podatke (kroz samu interakciju) kako bi “učio” i generisao rezultat. Samim tim, često dolazi do takozvane halucinacije, gde za neka pitanja AI daje odgovore koji su netačni jer daje onu informaciju koja je logički najadekvatnija.

    AI tehnologije trenutno imaju neverovatno široku primenu – od visoko-tehničkih oblasti kao što je sajber bezbednost, pa sve do automatizacije jednostavnih, svakodnevnih zadataka. Sveprisutnost AI tehnologije se takođe vidi u korišćenju svakodnevnih aplikacija gde AI personalizuje naše onlajn iskustvo preporukama za filmove, muziku, ili preporučuje proizvode na osnovu prethodnih preferenci.

    Jedno od važnijih polja gde se veštačka inteligencija pokazala kao ključna tehnologija jeste sajber bezbednost. U svetu gde se broj pretnji rapidno povećava, AI je postaje kritičan alat za zaštitu digitalnih sistema i podataka. Konkretno, AI je izuzetno koristan za identifikaciju naprednih sajber napada koji su često previše suptilni ili brzi da bi ih ljudski operateri na vreme uočili. Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu analizirati ogroman broj podataka u realnom vremenu i brzo prepoznati anomalije ili sumnjive aktivnosti, omogućavajući brzu reakciju. Na primer, AI može skenirati mreže i identifikovati neobične obrasce saobraćaja koji ukazuju na pretnje, poput pokušaja probijanja mreže. Takođe, AI može da analizira sadržaj e-mailova i automatski prepozna sumnjive ili maliciozne poruke, pre nego što one dođu do zaposlenih. Konkretno, korišćenjem mašinskog učenja, AI sistemi postaju sve bolji u razlikovanju legitimnih poruka od onih koje su deo phishing kampanje. AI takođe može automatski da analizira sistemske podatke i brzo detektuje potencijalne ranjivosti ili neobične aktivnosti koje ukazuju na kompromitovane ili nezaštićene sisteme.

    Iako AI nije ‘zlonameran’ po prirodi, on može biti korišćen u loše svrhe, naročito kada postane dostupan široj javnosti kroz otvoreni kod – kao što je to ChatGPT. AI omogućava čak i manje veštim hakerima da kreiraju sofisticiranije napade i kampanje bez mnogo tehničkog znanja. Na primer, AI je sveprisutan u polju političkog uticaja, širenjem dezinformacija, i finansijskih prevara gde ova tehnologija omogućava pravljenje lažnih video snimaka ili glasovnih zapisa koji izgledaju uverljivo, a sve češće i identično osobi koja je “kopirana”. Ukratko, AI je moćan alat u sajber bezbednosti – pored toga što omogućava bolje i brže zaštite, on takođe pruža kriminalcima sredstva za kreiranje složenijih i efikasnijih napada. S tim u vezi, u praksi je primećeno da AI pruža više benefita u samoj zaštiti dok su jednostavni napadi, poput phishing-a, i dalje izuzetno efektivni i sama AI tehnologija se uglavnom koristi za optimizaciju ovakvih napada, a ne nužno kao “udarna igla”.

    Iako AI nije inherentno maliciozan, postoji dilema između edukacije i regulacije veštačke inteligencije. Ali treba razumeti da je AI poput interneta – originalno nije stvoren za loše svrhe, ali se danas koristi i na načine koji nisu predviđeni. Regulacija interneta se pokazala kao ogroman izazov, pa se slično može očekivati i za AI. Kao i sa internetom, čest je slučaj da kompanije definišu kako njihovi zaposleni koriste AI i postavljaju granice koje se ne smeju preći. Pored toga, mnoge velike organizacije razvijaju sopstvene AI sisteme kako bi kontrolisale kako njihovi zaposleni koriste tehnologiju i zaštitile osetljive podatke od otvorenih ili rešenja u vlasništvu trećih lica. S druge strane, edukacija zaposlenih je ključna za pravilnu upotrebu AI-a. Zaposleni moraju biti svesni kako da pravilno koriste tehnologiju, kako da prepoznaju pretnje i kako da zaštite sebe i svoje kompanije. Ovakav pristup nas vraća na osnove sajber bezbednosti koje uključuju: ljude, procese, i tehnologije. Samim tim, i mala i srednja preduzeća se mogu zaštiti i od sofisticiranih AI napada kao i od incidenata proizašlih iz nepromišljenog korišćenja AI tehnologije.

    Na kraju, postavlja se pitanje da li je AI nova tehnološka paradigma ili samo trenutni trend? Postoji mnogo izazova sa AI-om, od ogromnih količina energije koje troši, do visokih troškova razvoja i problema sa pristrasnošću podataka na kojima se AI trenira. Na primer, obučavanje jednog velikog AI modela može potrošiti energiju ekvivalentnu potrošnji malog grada, što postavlja pitanja o ekološkoj održivosti ove tehnologije. Prema javno dostupnim podacima, za treniranje ChatGPT-a potrošeno je preko 100 miliona dolara, dok je za treniranje Google-ovog Gemini-a utrošeno blizu 200 miliona dolara. Interesantno je da ove brojke prikazuju samu cenu modeliranja podataka, a ne uključuju plate zaposlenih koje mogu biti dodatnih 30 i 50 posto na navedene troškove. Osim toga, AI sistemi nisu imuni na greške ili pristrasnost i baze podataka na kojima se AI trenira predstavljaju manje od 1% interneta. Ako su podaci na kojima je AI treniran pristrasni, sistem će učiti na osnovu tih podataka i donositi neobjektivne zaključke. Ovo je posebno problematično u oblastima kao što su zdravstvo i pravosudni sistemi, gde pristrasni AI može imati ozbiljne posledice. S tim u vezi, iako AI donosi ogroman potencijal za inovacije, važno je da ga koristimo odgovorno, uzimajući u obzir sve njegove prednosti, ali i nedostatke.

     

  • Engineering Insights podržava mlade robotičke timove na putu ka Svetskoj robotičkoj olimpijadi

    Kompanija Engineering Insights podržala je mladi robotički tim STEM Akademije iz Sarajeva, omogućivši im učešće na WRO Evropskom otvorenom šampionatu robotičke olimpijade 2024. u Breši, Italija. Takmičeći se protiv više od 30 timova iz celog sveta, timovi STEM Wizards i STEM Sparks demonstrirali su svoje veštine i kreativnost, ostvarivši zapažen rezultat na međunarodnoj sceni.

    Mladi inženjeri, uzrasta 11 i 12 godina, izborili su svoje mesto na ovom prestižnom događaju osvajanjem srebrnih i bronzanih medalja na nacionalnom WRO takmičenju održanom ranije ove godine u Zenici. Podrška kompanije Engineering Insights omogućila im je da se pripreme i otputuju u Italiju, gde su se takmičili sa nekim od najtalentovanijih mladih umova u oblasti robotike.

    Zinaida Kulenović Bilandžić, predstavnica kompanije Engineering Insights u Sarajevu, uručila je donaciju robotičkim timovima i poželela im puno uspeha na takmičenju. STEM Akademija je zauzvrat uručila zvaničnu zahvalnicu kompaniji Engineering Insights za njihovu velikodušnu podršku.

    Svetska robotička olimpijada (World Robot Olympiad) okuplja mlade ljude iz celog sveta kako bi razvili svoju kreativnost, veštine rešavanja problema i STEM znanja kroz izazovna robotička takmičenja. Cilj olimpijade je inspirisanje budućih naučnika, inženjera i inovatora, pružajući platformu za razvoj i prezentaciju njihovih veština.

    „Podržavajući ovakve inicijative, ulažemo u budućnost tehnologije i inovacija,“ izjavio je Denis Đakometi, izvršni direktor kompanije Engineering Insights. „Ovi učenici su već pokazali izuzetan talenat i odlučnost. Učešće na međunarodnom nivou je veliki korak, a čast nam je što smo im pomogli da dosegnu ovaj nivo. Njihovi uspesi inspirišu buduće generacije i ističu potencijal mladih inovatora.“

    Timovi STEM Wizards i STEM Sparks, pod vođstvom trenera Damira Bradarića, uzbuđeni su što nastavljaju svoj put u robotici, nadograđujući uspehe kao osvajači nacionalnih srebrnih i bronzanih medalja. Engineering Insights ponosno podržava razvoj mladih inovatora i nastaviće da ulaže u inicijative koje osnažuju buduće generacije, inspirišu kreativnost i podstiču učenje u našim zajednicama.

Powered by
►
Necessary cookies enable essential site features like secure log-ins and consent preference adjustments. They do not store personal data.
None
►
Functional cookies support features like content sharing on social media, collecting feedback, and enabling third-party tools.
None
►
Analytical cookies track visitor interactions, providing insights on metrics like visitor count, bounce rate, and traffic sources.
None
►
Advertisement cookies deliver personalized ads based on your previous visits and analyze the effectiveness of ad campaigns.
None
Powered by