Category: Vesti

Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva zabrinjavajuću dozu naivnosti u digitalnom ponašanju milenijalaca. Kao prva generacija koja je odrasla uz društvene mreže, milenijalci se ponose svojom tehnološkom osposobljenošću.

Prema rezultatima ankete, u Srbiji 66% njih smatra da su digitalno najpismeniji članovi svojih domaćinstava. Uprkos tom samopouzdanju, šest od deset (61%) ispitanika priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. Ovo je značajan podatak ako se uzme u obzir da je skoro dve trećine (65%) milenijalaca u Srbiji imalo kontakt sa osobom za koju veruju da je lažno predstavila ili iskrivila svoj pravi identitet na internetu.

Jedan od deset milenijalaca lažno predstavlja svoj identitet na društvenim mrežama

Dublja analiza otkriva da je više od jednog od deset (13%) milenijalaca u Srbiji u nekom trenutku koristilo lažno ime, kreiralo lažni profil ili se svesno predstavljalo kao neko drugi na društvenim mrežama. Ova statistika je u nivou sa globalnim prosekom (14%) i ukazuje na zabrinjavajući trend: digitalno lažno predstavljanje nije rezervisano samo za zlonamerne pojedince, već je ponašanje koje određeni broj milenijalaca i sam primenjuje.

Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Sersha, komentariše: „Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. U nekim slučajevima, osobe sa izraženim narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput catfishinga i drugih oblika obmane.“

Posledice takvog ponašanja su očigledne – 35% milenijalaca izveštava da su imali negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu, a 72% navodi da su zbog toga manje skloni da veruju i ostvaruju odnose online. Možda najiznenađujuće – uprkos svemu, 43% milenijalaca u Srbiji kaže da i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih online zajednica.

Kako milenijalci mogu ojačati svoju digitalnu odbranu

„Kao glavni digitalni administratori u domaćinstvima širom sveta, milenijalci sami moraju prepoznati i rešavati naivnost i neopravdano samopouzdanje koje karakterišu njihovu generaciju. Njihova uloga prevazilazi ličnu upotrebu i uključuje uticaj na širu online zajednicu kroz upravljanje digitalnim životima drugih“, kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky.

„Proaktivnim koracima, kao što su proveravanje identiteta, upravljanje ličnim podacima i kontinuirano informisanje o sajber pretnjama, milenijalci mogu zadržati kontrolu nad svojom digitalnom bezbednošću i smanjiti rizik od obmane. Navike koje razvijaju ne štite samo njih same, već postavljaju i standard za mlađe generacije i manje digitalno pismene korisnike, učvršćujući kulturu opreza u sve obmanjivijem online okruženju.“

Nemačko-srpska privredna komora, u saradnji sa KfW i ProCredit Bank Srbija organizuje drugu konferenciju iz serije CLIMATE TALKS pod nazivom Green Hydrogen in Serbia: Challenge the Future.  Konferencija se bavi temom zelenog vodonika kao jednim od ključnih elemenata energetske tranzicije.

Konferencija se održava 15.05.2025. godine od 13 – 17 časova u Evropskoj kući, ulica Zmaj Jovina br. 8 u Beogradu.

Program konferencije:

• Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Nj.E. Anke Konrad, će predstaviti nemačku strategiju za vodonik, koja je ključna za razumevanje globalnih trendova i mogućnosti za saradnju
• Predstavljanje inovativnog vodoničnog pilot projekta u Srbiji, koji sprovodi Leipziger Energiesellschaft
• Predstavljanje projekata kompanija lidera u zelenoj tranziciji
• Panel diskusija „Green H2 in Serbia: Myth or Reality“ pružiće priliku da saznate više o tehničkim, ekonomskim i regulatornim izazovima, kao i o mogućnostima za međunarodnu saradnju i finansiranje vodoničnih projekata

Uporedo sa nastavkom rasta broja digitalnih finansijskih transakcija širom sveta tokom 2024. godine, sajber kriminalci su preusmerili svoju pažnju na mobilne uređaje i kripto imovinu. Prema novom izveštaju kompanije Kaspersky o finansijskim sajber pretnjama, broj korisnika koji su se susreli sa trojancima za mobilno bankarstvo porastao je 3,6 puta u odnosu na 2023. godinu, dok su fišing napadi u vezi sa kripto valutama porasli za 83.4%. Takođe, malver usmeren na računare zabeležio je pad broja napada u oblasti tradicionalnog bankarstva, ali je došlo do porasta krađe kripto imovine. Ovo su podaci novog izveštaja o finansijskim sajber pretnjama  kompanije Kaspersky za 2024. godinu.

Finansijski fišing

Tokom 2024. godine, onlajn prevaranti su nastavili da mame korisnike na fišing i prevarantske stranice koje oponašaju veb-sajtove popularnih brendova i finansijskih organizacija.

Banke su u 2024. godini bile najčešći mamac koji je bio zaslužan za 42,6% fišing pokušaja u oblasti finansija (u poređenju sa 38,5% u 2023. godini). 

Amazon Online Shopping je oponašan na 33,2% svih fišing i prevarantskih stranica usmerenih na korisnike onlajn prodavnica u 2024. godini, što ga čini najčešćom metom prevaranata među onlajn brendovima. Udeo napada koji imitiraju stranice kompanije Apple opao je za skoro 3 procentna poena u odnosu na prošlu godinu na 15,7%, dok su prevare koje su se predstavljale kao Netflix blago porasle na 16%. Takođe, interesovanje prevaranata za Alibaba marketplace poraslo je, pri čemu je udeo skočio sa 3,2% u 2023. godini na 8% u 2024. godini.

Platni sistemi su zloupotrebljeni u 19,3% finansijskih fišing napada koje su proizvodi kompanije Kaspersky otkrili i blokirali u 2024. godini (u poređenju sa 19,9% u 2023. godini). PayPal servis je ponovo bio najčešće korišćen, ali je udeo napada koji imitiraju ovu kompaniju opao sa 54,7% na 37,5%. Sa druge strane, napadi usmereni na Mastercard gotovo su se udvostručili sa 16,6% u 2023. na 30,5% u 2024. godini. American Express i Cielo su sada među prvih pet i istisli su kompanije Visa, Interac i PayPay.

U 2024. godini broj fišing i prevarantskih napada u vezi sa kriptovalutama naglo je porastao. Antifišing tehnologije kompanije Kaspersky sprečile su 10.706.340 pokušaja otvaranja fišing linkova sa temom kriptovaluta, što predstavlja rast od 83,4% u odnosu na 5.838.499 napada u 2023. godini. Kako popularnost kriptovaluta nastavlja da raste, broj napada će se samo dalje povećavati.

Finansijski malver za računare

Dok je broj korisnika koji su se susreli sa malverom za mobilno bankarstvo porastao, udeo onih pogođenih finansijskim malverom na računarima opao je sa 312.453 u 2023. na 199.204 u 2024. godini. Trenutno, većina finansijskog malvera za računare koje kompanija Kaspersky detektuje za metu ima ne onlajn bankarstvo, već kriptovalute. Najčešće otkriveni bankarski trojanci u 2024. godini bili su ClipBanker (62,9%), Grandoreiro (17,1%), CliptoShuffler (9,5%) i BitStealer (1,3%). Grandoreiro je potpuno razvijeni bankarski trojanac koji je u 2024. godini napao 1.700 banaka i 276 kripto novčanika u 45 zemalja i teritorija širom sveta.

Među 20 zemalja sa najvećim udelom korisnika pogođenih finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan (8,8%), Tadžikistan (6,2%), Kazahstan (2,5%), Švajcarska (2,3%), Kirgistan (2,2%), Meksiko (1,6%), Argentina (1,1%), Paragvaj (1,1%) i Urugvaj (1%).

Finansijske pretnje na mobilnim telefonima

Tokom 2024. godine, broj korisnika koji su se susreli sa trojancima za mobilno bankarstvo porastao je 3,6 puta u odnosu na 2023. godinu – sa 69.200 na 247.949, pri čemu je zlonamerno delovanje značajno poraslo u drugoj polovini 2024. godine. Najaktivniji bankarski trojanac u 2024. godini bio je Mamont (36,7%). Planovi distribucije kretali su se od jednostavnih prevara do složenog socijalnog inženjeringa sa lažnim prodavnicama i aplikacijama za praćenje isporuka.

Turska je i dalje zemlja sa najviše napada bankarskim malverom za mobilne telefone. Udeo korisnika koji su se susreli sa finansijskim pretnjama porastao je za skoro 3 procentna poena i dostigao 5,7%. Zlonamerno delovanje takođe je poraslo u Indoneziji (2,7% svih napadnutih korisnika), Indiji (2,4%), Azerbejdžanu (0,9%), Uzbekistanu (0,6%) i Maleziji (0,3%).

„Tokom 2024. godine, finansijski fišing i prevare su porasli i dostigli novi nivo sofisticiranosti, pokrećući talase napada na korisnike. Prevaranti sve više koriste lažne brendove i usluge kako bi prikupili korisničke podatke, a popularnost pametnih telefona za finansijske transakcije samo podstiče njihov apetit. U budućnosti očekujemo da finansijski fišing postane još personalizovaniji i ciljaniji, sa fokusom na iskorišćavanje ranjivosti u svakodnevnim digitalnim navikama, što će zahtevati povećanu budnost i temeljne pristupe zaštiti“, kaže Olga Svistunova, viša analitičarka veb sadržaja u kompaniji Kaspersky.

Kompanija Kaspersky daje sledeće savete kako biste se zaštitili.

Za pojedince:

• Koristite multifaktorsku proveru autentičnosti i jake jedinstvene lozinke.
• Nemojte otvarati linkove iz sumnjivih poruka i dobro proverite veb-stranice pre nego što unesete vaše akreditive ili podatke o bankovnoj kartici.
• Koristite pouzdana bezbednosna rešenjakoja mogu da detektuju i zaustave malver i fišing napade.
• Preuzimajte aplikacije samo iz pouzdanih izvora kao što su zvanične prodavnice. Međutim, ni to nije uvek bez rizika. Kompanija Kaspersky nedavno je otkrila SparkCat,  prvi malver koji krade slike ekrana i zaobilazi sigurnost koju pruža App Store. Ovaj malver je takođe pronađen na Google Play prodavnici sa ukupno 20 zaraženih aplikacija na obe platforme, što dokazuje da ove prodavnice nisu 100% sigurne. Uvek proverite recenzije aplikacija.  
• Proverite dozvole aplikacija koje koristite i dobro razmislite pre nego što dozvolite aplikaciji pristup, posebno kada su u pitanju dozvole visokog rizika poput usluga pristupa.

Za kompanije:

• Ažurirajte vaš softver na vreme. Obratite posebnu pažnju na sigurnosne zakrpe.
• Redovno poboljšavajte bezbednosnu svest vaših zaposlenih i podstičite sigurne prakse, kao što je pravilna zaštita naloga.
• Implementirajte robustan nadzor i rešenja za sajber bezbednost.
• Implementirajte stroge bezbednosne politike za korisnike koji imaju pristup finansijskim sredstvima, kao što su podrazumevane smernice zabrane i segmentacija mreže.
• Koristite usluge obaveštavanja o pretnjama iz poverljivih izvora kako biste ostali informisani o najnovijim pretnjama i trendovima visokotehnološkog kriminala.

Uoči Dana sigurnijeg interneta koji se ove godine obeležava 11. februara, stručnjaci kompanije Kaspersky istakli su sve veće rizike sa kojima se deca suočavaju na mreži analizirajući pretnje povezane sa jednom od najpopularnijih gejming platformi — Roblox. Stručnjaci su ukazali na zabrinjavajući porast sajber pretnji prerušenih u fajlove povezane sa igrom Roblox: njena ogromna popularnost učinila ju je unosnom metom za sajber kriminalce, pri čemu je kompanija Kaspersky samo tokom 2024. godine otkrila više od 1,6 miliona pokušaja sajber napada prerušenih u fajlove povezane sa ovom igrom.

Sa milionima aktivnih korisnika svakog meseca, Roblox je više od igre – to je digitalno igralište gde se deca širom sveta povezuju i istražuju imerzivne digitalne svetove. Korisnički generisan sadržaj na platformi čini je idealnim okruženjem za kreativnost, ali i za zloupotrebu. Pošto mnogi igrači aktivno traže načine da prilagode svoje gejming iskustvo, oni često nesvesno preuzimaju zlonamerne fajlove koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Ogromna popularnost igre među mlađom publikom pretvorila ju je u unosno lovište za sajber kriminalce koji malver sakrivaju u modove, čitove ili generatore besplatne valute za igru.

Tokom 2024. godine, kompanija Kaspersky je registrovala 1.612.921 napad prerušen u fajlove u vezi sa igrom Roblox. Najveći broj napada zabeležen je u avgustu (179.286), zatim u septembru (160.116) i oktobru (151.638).

Jedna od najčešćih prevara u gejmingu je ponuda za dobijanje valute u igri. U jednoj od otkrivenih prevara, od korisnika se traži da unese svoj ID ili korisničko ime i izabere željenu platformu (Android, iOS, Windows, PlayStation, Xbox ili Nintendo), stvarajući iluziju zvaničnog multi-platformskog alata. Ispod toga, lažni pratilac aktivnosti prikazuje nedavne transakcije navodnih igrača koji su već dobili Robux, dodatno jačajući verodostojnost prevare. Kada igrač nastavi, zahteva se da završi razne „verifikacione“ zadatke ili ankete kako bi osvojio nagradu, koja može biti novi iPhone, PlayStation itd. Međutim, da bi primio nagradu, igrač mora da plati dostavu. Nakon što izvrši uplatu, žrtva gubi novac i ne dobija nagradu.

Veb-sajt oponaša zvanični dizajn igre Roblox kako bi delovao legitimno, podstičući korisnike da unesu svoje podatke u zamenu za besplatan Robux

„Dan sigurnijeg interneta podseća nas da je zaštita digitalne sigurnosti važnija nego ikad, posebno za mlade gejmere koji su česte mete sajberkriminalaca,“ kaže Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu. „Sajber kriminalci neprestano razvijaju svoje taktike, a kako bismo zaštitili decu koja aktivno istražuju digitalni svet, moramo učiniti sajber bezbednost ključnim delom njihovog odrastanja. Promovisanjem sajber higijene, korišćenjem pouzdanih bezbednosnih rešenja i podučavanjem osnovama, poput uključivanja dvofaktorske autentifikacije, možemo stvoriti bezbednije onlajn okruženje u kojem deca mogu uživati u omiljenim igrama bez straha od prevara.“

Da biste zaštitili svoju decu na internetu, kompanija Kaspersky preporučuje da preduzmete sledeće korake:

• Prateći najnovije pretnje i aktivno nadgledajući onlajn aktivnosti svoje dece, roditelji mogu stvoriti sigurnije digitalno okruženje za njih.
• Ključno je da roditelji otvoreno razgovaraju sa decom o potencijalnim rizicima na internetu i postave jasne smernice kako bi osigurali njihovu bezbednost.
• Pomozite detetu da izabere jedinstvenu lozinku i trudite se da je povremeno menja.
• Postavite jasna pravila o tome šta smeju, a šta ne smeju da rade na internetu i objasnite razloge za ta ograničenja. Ta pravila je potrebno redovno preispitivati i prilagođavati kako dete raste.
• Uz specijalne aplikacije za digitalno roditeljstvo, kao što je Kaspersky Safe Kids, roditelji mogu efikasno zaštititi svoju decu kako u onlajn, tako i u oflajn okruženju. Ove aplikacije pomažu odraslima da osiguraju bezbedno i pozitivno digitalno iskustvo za najmlađe uspostavljanjem zdravih navika, zaštitom od neprimerenog sadržaja, balansiranjem vremena provedenog ispred ekrana i praćenjem fizičke lokacije deteta.
• Kako bi pomogli roditeljima da upoznaju svoju decu sa sajber bezbednošću, stručnjaci kompanije Kaspersky su razvili Kaspersky Cybersecurity Alphabet. U ovoj knjizi deca će upoznati nove tehnologije, naučiti osnovna pravila sajber higijene, saznati kako da izbegnu onlajn pretnje i prepoznaju trikove prevaranata – a možete je besplatno preuzeti u PDF formatu.
• Da biste zaštitili dete od preuzimanja zlonamernih fajlova tokom igranja, savetujemo instalaciju proverenog bezbednosnog rešenja na njihov uređaj.

Western Balkans ESG Foundation predstavila je početak ESG Akademije u prisustvu velikog broja predstavnika banaka, privrede i međunarodnih finansijskih institucija.

Western Balkans ESG Foundationosnovana je u aprilu 2024. godine kao prva neprofitna organizacija u regionu koja u srž svog delovanja ima ESG standarde. Glavni cilj Fondacije je da podrži održivu tranziciju ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, integracijom ESG principa u svakodnevno poslovanje, javne politike i lokalne zajednice. Aktivno je usmerena na unapređenje transparentnog izveštavanja i obrazovanja u oblasti održivosti.

Tim povodom je direktorka i ko-osnivač Fondacije, Milena Laković, najavila na današnjem događaju u ICT Hub-u početak ESG Akademije namenjenu kompanijama koje žele da uključe odgovorno korporativno upravljanje u svoje poslovanje i izjavila:

„Akademija nudi dva upisna roka godišnje sa 14 dana edukacije tokom četiri meseca, a predavači su vrhunski profesionalci sa praktičnim iskustvom i bogatim znanjem. Program će kompanijama omogućiti razumevanje principa ESG; regulatornih zahteva u vezi sa ESG; usklađivanje poslovanja sa ESG standardima, kao i ispunjavanje zahteva ESG izveštavanja. Nakon uspešnog završetka, učesnici će dobiti Sertifikat iz ESG praksi. Ovo je jedna od aktivnosti kroz koju će Fondacija nastojati da promoviše značaj standarda ESG za identifikaciju rizika i prilika, doprinos društvenoj dobrobiti i podršku održivoj tranziciji ekonomije i regiona.“

Na panelu o ESG Akademiji govorili su članovi Advisory Board-a Fondacije – dr Anđelka Mihajlov, Strateška savetnica za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Fondaciji, koja je i vodeći ekspert u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u regionu i dr Dragan Lončar, Glavni strateški savetnik Fondacije, a redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodeći partner u Peterhof Consulting. Pored njih, članovi Advisory Board-a su i Milica Delević, Glavna starteška savetnica za upravljanje i regionalni razvoj u Fondaciji i Direktorka za upravljanje i politička pitanja u EBRD-u, kao i Aleksandra Čavoški, Strateška akademska savetnica Fondacije, koja je i profesorka zaštite životne sredine na Fakultetu umetnosti i prava, Univerziteta u Birmingemu.

Na panelu je učestvovao i Vojislav Lazarević, ko-osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije, koji je i član upravnih odbora više istaknutih organizacija i doskorašnji CEO Addiko banke u Srbiji. Među osnivačima su i Tatjana Papić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i Dušan Basalo, osnivač nekoliko kompanija u oblasti razvoja organizacije, timova i pojedinaca Talks and Folks, Atria Group, Generation Zeal.

Fondacija je do sada okupila značajan broj članova i partnera, uključujući Morningstar Sustainalytics, globalnog lidera u istraživanju, ocenama i podacima o ESG-u, AIK banku, advokatsku kancelariju Mikijelj, Janković i Bogdanović, Climate Lens Advisors, CTRL+N, HTEC, Khaoticen, KPMG, Logera, MARSH, Minted advisory, Procredit banku, SBB, Talks and Falks, TIAC, Windvision International i Yettel banku. Medijski partneri su Ringier Srbija i BLIC, NIN i Bizlife, dok su community partneri ICT HUB i Srpska asocijacija menadžera.

U petak, 29. novembra, u Evropskoj kući u Beogradu svečano je otvorena izložba „CERN – univerzum otkrića“. Ova značajna postavka, koja predstavlja jedinstvenu priliku da javnost bliže upozna najznačajnije naučne uspehe Centra za nuklearna istraživanja u Ženevi, organizovana je povodom posete delegacije Evropske komisije za buduće akceleratore (REKFA) Srbiji i obeležavanja 70. godišnjice osnivanja CERN-a.
Izložbu su organizovali Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u saradnji sa CERN-om, Centrom za promociju nauke, Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Institutom za fiziku Univerziteta u Beogradu, uz podršku Evropske kuće. Posetiocima su se na otvaranju obratili Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Manfred Kramer, direktor Departmana za eksperimentalnu fiziku u CERN-u, Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke, dr Jelena Jovićević, vanredna profesorka na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu, i Rihard Maša, šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji.
„Otvaranje ove izložbe predstavlja značajan događaj, jer kombinuje najnovije tehnologije i najvažnija naučna otkrića poslednjih godina. Nauka uvek počinje pitanjem, a pitanja su ono što pokreće našu radoznalost i težnju za otkrićem. CERN je institucija koja najbolje ilustruje ovaj proces, jer upravo kroz pitanja koja postavlja, rađaju se najveća naučna otkrića. Ova izložba je jedinstvena prilika da se upoznamo sa mogućnostima koje CERN pruža našim istraživačima i studentima, kao i da uvidimo šta sve možemo da postignemo kroz saradnju sa ovom prestižnom institucijom. Budućnost CERN-a nije samo u nauci, već i u međunarodnoj saradnji. Ta saradnja zahteva značajna odricanja i veliki trud, ali nagrade koje ona donosi izuzetno su velike“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.
„CERN nije samo najveći naučni eksperiment na svetu, već i najveći projekat mira, u okviru kojeg su naučnici iz celog sveta udružili snage radi dobrobiti čovečanstva. Jedno od najvećih dostignuća CERN-a je i nastanak interneta, bez kojeg savremeni svet ne bi mogao da funkcioniše. Mnoga druga značajna otkrića takođe potiču iz CERN-a. Cilj ove izložbe je da upozna javnost, a posebno mlade, sa načinom na koji mogu da se uključe u ova pitanja, da osete CERN, kao i da razumeju šta su to čestice koje se sudaraju pri skoro brzini svetlosti, kako nastaju informacije i kako se one dalje obrađuju“, kaže Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
„Srbija je jedna od 24 punopravne članice organizacije CERN-a i smatram da je od izuzetne važnosti da se ovaj jubilej proslavi. Otvaranje izložbe predstavlja priliku da svi zainteresovani saznaju više o radu CERN-a, i da se upoznaju sa time šta srpski fizičari rade u CERN-u“, istakao je dr Manfred Kramer, direktor Departmana za eksperimentalnu fiziku u CERN-u. Dodao je da srpski naučnici učestvuju u dva od četiri velika eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) koji se bave pitanjima postojanja univerzuma, ali i njegovim razvojem. „Njihov doprinos u eksperimentima i analizi podataka od izuzetne je važnosti“, naveo je Kramer.

„Danas zajedno slavimo 70 godina CERN-a, institucije koja je od svog osnivanja 1954. postala sinonim za naučne i tehnološke inovacije, poput otkrića Higsovog bozona i razvoja Interneta. Ponosni smo na saradnju Srbije sa CERN-om, koja omogućava srpskim istraživačima da doprinesu razvoju nauke i tehnologije. Evropska unija snažno podržava nauku i inovacije, ulažući preko 90 miliona evra bespovratnih sredstava u srpske startape, istraživačke projekte i razvoj zelene i održive ekonomije. CERN-ova fundamentalna istraživanja oblikuju našu budućnost i postavljaju temelje za rešavanje globalnih izazova, a EU ostaje posvećen partner u ovom zajedničkom poduhvatu“, istakao je Rihard Maša, šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji.

Dr Jelena Jovićević, vanredna profesorka na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu, pozdravila je prisutne u ime naučne zajednice Srbije koja aktivno učestvuje u eksperimentima u CERN-u. „Više od decenije se posvećujemo tome da nauku kojom se bavimo približimo javnosti, posebno deci i učenicima, i razvijemo ljubav prema nauci kod budućih generacija.“
Izložba „CERN – univerzum otkrića“ pruža posetiocima jedinstven uvid u naučna otkrića koja su oblikovala savremeni svet – od nastanka interneta i napretka u medicini, do inovativnih industrijskih rešenja koja utiču na našu svakodnevicu. Poseban deo postavke čini originalni segment najvećeg akceleratora čestica na svetu, dopremljen direktno iz CERN-a, koji posetiocima omogućava da se bliže upoznaju sa jednim od najfascinantnijih poduhvata u nauci, tehnologiji i inženjerstvu.
Program i aktivnosti:
Izložba će biti otvorena do 20. decembra 2024. godine, a posetioci će moći da uživaju u interaktivnim eksponatima i sadržajima koji razotkrivaju misterije univerzuma. Svakog radnog dana u 17 časova biće organizovano stručno vođeno razgledanje izložbe, za koje nije potrebna prethodna prijava. Tokom trajanja izložbe, biće organizovan i bogat prateći program, uključujući Naučni šou svake subote u 11 časova, gde će naučnici demonstrirati osnovne principe koji se u CERN-u ispituju kroz eksperimente. Za učenike osnovnih i srednjih škola biće organizovane naučnopopularne radionice, kroz koje će imati priliku da istraže tajne univerzuma i uče o fundamentalnim zakonima fizike, kao i da saznaju više o istraživanjima koja se sprovode u CERN-u.
Radno vreme izložbe je radnim danima od 10 do 19 časova, a subotom od 10 do 15 časova.

Kompanija Engineering Insights podržala je mladi robotički tim STEM Akademije iz Sarajeva, omogućivši im učešće na WRO Evropskom otvorenom šampionatu robotičke olimpijade 2024. u Breši, Italija. Takmičeći se protiv više od 30 timova iz celog sveta, timovi STEM Wizards i STEM Sparks demonstrirali su svoje veštine i kreativnost, ostvarivši zapažen rezultat na međunarodnoj sceni.

Mladi inženjeri, uzrasta 11 i 12 godina, izborili su svoje mesto na ovom prestižnom događaju osvajanjem srebrnih i bronzanih medalja na nacionalnom WRO takmičenju održanom ranije ove godine u Zenici. Podrška kompanije Engineering Insights omogućila im je da se pripreme i otputuju u Italiju, gde su se takmičili sa nekim od najtalentovanijih mladih umova u oblasti robotike.

Zinaida Kulenović Bilandžić, predstavnica kompanije Engineering Insights u Sarajevu, uručila je donaciju robotičkim timovima i poželela im puno uspeha na takmičenju. STEM Akademija je zauzvrat uručila zvaničnu zahvalnicu kompaniji Engineering Insights za njihovu velikodušnu podršku.

Svetska robotička olimpijada (World Robot Olympiad) okuplja mlade ljude iz celog sveta kako bi razvili svoju kreativnost, veštine rešavanja problema i STEM znanja kroz izazovna robotička takmičenja. Cilj olimpijade je inspirisanje budućih naučnika, inženjera i inovatora, pružajući platformu za razvoj i prezentaciju njihovih veština.

„Podržavajući ovakve inicijative, ulažemo u budućnost tehnologije i inovacija,“ izjavio je Denis Đakometi, izvršni direktor kompanije Engineering Insights. „Ovi učenici su već pokazali izuzetan talenat i odlučnost. Učešće na međunarodnom nivou je veliki korak, a čast nam je što smo im pomogli da dosegnu ovaj nivo. Njihovi uspesi inspirišu buduće generacije i ističu potencijal mladih inovatora.“

Timovi STEM Wizards i STEM Sparks, pod vođstvom trenera Damira Bradarića, uzbuđeni su što nastavljaju svoj put u robotici, nadograđujući uspehe kao osvajači nacionalnih srebrnih i bronzanih medalja. Engineering Insights ponosno podržava razvoj mladih inovatora i nastaviće da ulaže u inicijative koje osnažuju buduće generacije, inspirišu kreativnost i podstiču učenje u našim zajednicama.

Grupa mrežnih operatora Srbije (RSNOG) održala je 19. novembra 2024. godine u Domu omladine u Beogradu svoju desetu, jubilarnu godišnju konferenciju. Događaj je okupio vodeće domaće i međunarodne stručnjake iz oblasti mrežnih tehnologija, razvoja telekomunikacionog tržišta i sajber bezbednosti, koji su podelili svoja iskustva i znanja sa brojnim učesnicima.

Nakon uvodne reči Ivana Minića iz RNIDS-a, Zorana Perovića iz Serbian Open eXchange (SOX) i Slobodana Markovića iz UNDP-a, konferencija je započela prvim tematskim blokom posvećenim desetogodišnjici RSNOG-a. Branko Mirković iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) pružio je osvrt na razvoj interneta i telekomunikacija u Srbiji tokom protekle decenije.

Sledeći je usledio okrugli sto pod nazivom “Mrežni trendovi u Srbiji – prošlost, sadašnjost, budućnost”, na kojem su učestvovali Nataša Begović (Yettel), Nenad Krajnović (SOX), Boško Radivojević (Bolex Consulting) i Jan Žorž (6connect). Nataša Begović je istakla značaj kontinuiranog unapređenja transportne mreže i smanjenja kašnjenja u prenosu podataka, naglašavajući da su 5G mreže ključni trend za budućnost. Nenad Krajnović je govorio o rastu video sadržaja i značaju CDN servera, predviđajući da će sva komunikacija uskoro preći na IP protokol. Boško Radivojević je ukazao na važnost interneta kao kritične infrastrukture i pomenuo trendove poput decentralizacije, razvoja regulative i napuštanja cloud servisa. Jan Žorž je naglasio značaj implementacije IPv6 protokola i upozorio na sve veću centralizaciju interneta, ističući da internet postaje osnovna komunalna usluga poput struje ili vode.

Drugi blok konferencije obeležila su predavanja o globalnim i regionalnim trendovima u oblasti telekomunikacija. Prof. dr Aleksandar Nešković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu održao je izlaganje o dosadašnjim iskustvima i izazovima sa 5G mobilnom tehnologijom. Nakon konferencije, profesor Nešković je izjavio: “RSNOG konferencija je veoma značajna jer okuplja pametne ljude koji mnogo uče jedni od drugih. Važno je da posmatramo i šta se u regionu dešava, kako bismo i mi poželeli više da se unapredimo.”

Jelena Ćosić iz RIPE NCC govorila je o otpornosti internet mreža u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, dok je Dušan Stojičević iz RNIDS-a pružio ažurirane informacije o napretku rada na nacionalnom DNS rizolveru. Srdjan Simović iz Data Cloud Technology predstavio je planove za proširenje Državnog data centra u Kragujevcu, ističući njegovu ulogu u jačanju digitalne infrastrukture Srbije.

Treći blok bio je usmeren na sajber bezbednost i mrežnu automatizaciju u oblasti telekomunikacija. Okrugli sto “Sajber bezbednost u telekomunikacijama” okupio je Minu Tomić (A1), Marka Elazara (Orion Telekom), Viktora Vargu (Unicom Telecom) i Dejana Mališanovića (Pulsec), koji su diskutovali o aktuelnim bezbednosnim izazovima i strategijama za njihovo prevazilaženje. Nakon toga, Vadim Volovik iz Yandex Infrastructure predstavio je Annet, alat otvorenog koda za automatizaciju konfiguracije mreže uz upotrebu kontejnera. Jan Žorž iz 6connect održao je prezentaciju o tome kako napraviti globalni anycast, dok je gost iz Italije, Livio Morina, predstavio novosti u PeeringDB servisu, koji olakšava međupovezivanje telekomunikacionih operatora.

Konferenciju je zaokružio tradicionalni RSNOG kviz, sponzorisan od strane Pulsec-a, koji je doneo vredne nagrade najboljim poznavaocima internet umrežavanja i informacione bezbednosti.

Glavni utisak sa konferencije bio je da su mrežne tehnologije i sajber bezbednost i dalje u fokusu stručne zajednice, posebno u svetlu uvođenja 5G mreža i sve veće potrebe za otpornim i efikasnim internet infrastrukturom. Stručnjaci iz oblasti internet umrežavanja imaće mnogo posla u bliskoj budućnosti kako bi odgovorili na izazove koje donose nove tehnologije poput veštačke inteligencije, interneta stvari (IoT) i sve većeg obima podataka koji se prenose putem modernih mreža.

Desetu RSNOG konferenciju organizovala je Grupa mrežnih operatora Srbije uz pokroviteljstvo RNIDS-a i SOX-a, te podršku kompanija Yettel, A1, RIPE NCC, Data Cloud Technology, Pulsec, Yandex Infrastructure, kao i prijatelja konferencije: Aptient, Unicom Telecom, Unlimited.rs, Orion Telekom, Beenet, ZelenData Centar i Beotel. Sponzor vode bila je Dogma.

Svi zainteresovani snimak konferencije mogu da pogledaju na RNIDS YouTube kanalu.

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL – Nacionalni CERT i Fondacija “Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) održali su 23. oktobra drugu zajedničku konferenciju posvećenu informacionoj bezbednosti, gde su predstavljene aktuelne teme, inicijative i aktivnosti kojima se podiže svest o pretnjama na internetu, načinima zaštite i bezbednijoj upotrebi interneta. 

Konferenciju je pozdravnim govorom otvorio Duško Kodžić, direktor Sektora za informacionu bezbednost i tehnologije RATEL-a. U svom obraćanju je istakao da je 2023. godine zabeležen porast broja incidenta prijavljenih Nacionalnom CERT-u od 40% u odnosu na 2022. godinu i da se taj trend nastavlja u 2024. godini. Kao jedan od razloga za porast broja incidenata naveo je sofisticiranost u pripremi i izvođenju sajber napada koji se kreiraju i uz pomoć veštačke inteligencije i istakao da je  u cilju obezbeđivanja višeg stepena bezbednosti neophodan kontinuirani rad na tri osnovna segmenta koje čine: ljudi, procesi i tehnologije.

Dejan Đukić, direktor „Registra nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), je naveo da informaciona bezbednost mora biti u fokusu i da je potrebno kontinuirano raditi na održavanju i podizanju bezbednosti sistema, praćenju bezbednosti korisnika, kao i na stalnoj edukaciji, istakavši da je ova konferencija jedan od načina delovanja na polju edukacije.

U uvodnom obraćanju prisutne su pozdravili i Nikola Bićanin, pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost, ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji i Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Nakon pozdravnih obraćanja, usledile su dve prezentacije posvećene novim zakonskim propisima čiji je cilj dalje podizanje nivoa bezbednosti. Polin Malek, predstavnica NCSC Netherlands – EU Cyber Balkans Project, predstavila je nivo implementacije NIS2 direktive u različitim zemljama Evropske unije, a predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija Milan Vojvodić je održao prezentaciju na temu „Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti i Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji od 2021. do 2026.”.

Na panelu koji je moderirao direktor RNIDS-a Dejan Đukić, gde su se okupili domaći i inostrani stručnjaci za informacionu bezbednost, panelisti su sugerisali šta može predstavljati najveći izazov kod transponovanja NIS2 direktive u nacionalna zakonodavstva, sa kakvim se problemima mogu suočiti privreda i CERT-ovi, i zakonodavac u ovom procesu.

U nastavku je dr Marko Krstić, rukovodilac Službe za informacionu bezbednost i poslove Nacionalnog CERT-a, predstavio tekuće aktivnosti, nadležnosti i buduće planove Nacionalnog CERT-a.

Uvid u teme koordiniranog otkrivanja ranjivosti, uloge i položaja istraživača i institucija u upozorenju na pretnje i njihovoj eliminaciji, ponudili su sagovornici moderatorke Daniele Andrović iz Nacionalnog CERT-a koji su sagledali ovu temu iz ugla istraživača, proizvođača i korisnika.

Učesnici konferencije su imali priliku da se upoznaju sa onlajn obukom u okviru „OSCE cyber/ICT security Confidence-Building Measure“, da čuju o primeni dobre prakse u Holandiji, kao i da se informišu o postupku prijava otkrivenih ranjivosti.

Na panelu koji je usledio razgovaralo o širokom spektru pretnji koje dolaze sa društvenih mreža, kako u kontekstu odgovornosti samih platformi, tako i samih korisnika. Sagovornici Dijane Milutinović (RNIDS) ukazali su na aktuelne pretnje, neadekvatne kazne propisane za vlasnike platformi, važnost kontinuirane edukacije korisnika, imajući u vidu  problem koji se ogleda u spremnosti korisnika da kliknu na neproveren link.

Predstavnici fondacije „Mreža za sajber bezbednost“ predstavili su dva važna projekta koja sprovode u domenu izgradnje kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti – „Sajber heroj“ i takmičenje „9/12“ i ukazali su na važnost razvoja i privlačenja mladih talenata.

Snimak Nacionalne sajber konferencije dostupan je na sledećem linku.

Konferencija je organizovana uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, fondacije „Mreža sa sajber bezbednost“, Misije OEBS-a u Srbiji, organizacija eGA, ICANN, CILC, NUKIB i Beogradske otvorene škole.

Osma međunarodna eSecurity konferencija, u organizaciji Udruženja eSigurnost, održana je u od 7. do 10. oktobra 2024. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu. Ovogodišnja konferencija je donela veliki broj pratećih dešavanja kao što su hands-on radionica, panel diskusije, zanimljiva predavanja domaćih i stranih predavača i učešća jednih od najboljih belih hakera iz regiona, kao i različite aktivnosti u pauzama i slatka iznenađenja za sve učesnike od strane naših sponzora. Konferencija je trajala 4 dana, donoseći trening dana – Zero Day, dva konferencijska dana – Conference Days, i dan za radionice sponzora – Workshop Day.

 Međunarodna eSecurity konferencija, kao jedan od značajnijih IT događaja u regionu, privukao je više od 260 stručnjaka iz zemlje i inostranstva u oblasti ICT, informacione bezbednosti, zaštite podataka, digitalne forenzike, IT revizije i upravljanja cyber rizicima. Kao i svake godine konferencija je donela veliki broj predavanja, hands-on demonstracije, hakovanje uživo, radionice o aktuelnim pretnjama, sofisticiranim tehnikama napada i dark web-u, digitalnom životu, bezbednosnim izazovima u zemlji i regionu, kao i naprednim sistemima zaštite.

Konferenciji su prisustvovali IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, mrežni inženjeri, IT revizori, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

Svi učesnici konferencije su dobili lepe poklone organizatora: duks sa zanimljivim printom, majicu sa obeležjima konferencije, a učesnici treninga su dobili i posebne sportske torbe.

Tokom trening dana učesnici su stekli praktična znanja u lovu na pretnje, sa posebnim fokusom na identifikaciju i analizu komandnih i kontrolnih (C2) servera, naučivši kako da neutrališu pretnje koje koriste C2 infrastrukturu za napade.

Konferenciju je pratila i igra CTF (Capture the Flag) podržana od naših prijatelja CPP Services. Igra je trajala od maja do oktobra, a finalni deo je bio organizovan na konferenciji gde su najbolji učesnici dobili vredne nagrade.

Konferenciju je otvorio predsednik Udruženja eSigurnost dr Igor Franc i tom prilikom naglasio koliki je značaj informacione bezbednosti u današnjem svetu. U nastavku je svim prisutnim učesnicima poželeo uspešan rad na konferenciji i izneo osnovne informacije o samom Udruženju, organizatoru konferencije.

Na početku prvog dana zanimljivo predavanje je održala Julija Novikova, predstavnik kompanije Kaspersky, koja je i ove godine bila generalni sponzor eSecurity konferencije. Tom prilikom, Julija je govorila o stvarnim pretnjama sa kojima se susrećemo u digitalnom svetu, ozbiljnosti napada i akcijama koje se mogu preduzeti u prevenciji i detekciji pretnji.

Putem predavanja i prezentacija uz različite poklone posetiocima su se predstavile velike svetske i domaće kompanije kao što su Kaspersky, Comtrade Distribution, Trend Micro, Crayon, Seif.ai, Clico, Check Point, Ernst and Young, Radware, Ingram Micro, SafeViewer, SentinelOne, Solarwinds, Imperum, Fiksni Online, CPP Services, SECIT Security, BiIT, REAL Security, Brother, Digitron-ist, Bambi.

Pažnju učesnika konferencije posebno su privukle dve panel diskusije. U okviru jedne panel diskusije govorilo se o Zakonu za informacionu bezbednost, kao i o uticaju i izazovima koje donose nove izmene. Na drugoj panel diskusiji govorilo se o primeni veštačke intelignecije u cyber svetu i kako AI može doprimeti boljoj zaštiti podataka i informacionih sistema.

Upoznavanje i druženje je svakako jedan od bitnih aspekata konferencije, pa je i ove godine pažnja organizatora bila usmerena i u tom pravcu. Na samoj konferenciji, ali i van konferencijske sale učesnici i predavači su provodili kvalitetno vreme u razmeni znanja i iskustva. Za sve učesnike konferencije je bilo organizovano lepo večernje druženje uz hranu, piće i prijatnu muziku podržano od strane kompanije CheckPoint.

Ovogodišnja konferencija je donela niz novina i unapređenja u samoj organizaciji. Lep ambijent hotela i restorana dodatno su doprineli da se učesnici lepo osećaju tokom ovogodišnje konferencije. Uspešna tradicija eSecurity konferencije je nastavljena i ove godine u pogledu dobre organizacije, posećenosti i u predstavljanju zanimljivih i aktualnih tema iz uvek dinamičnog cyber sveta.