Category: Vesti

Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije organizuje drugo izdanje konferencije pod nazivom “ESG, a way of life and doing business“,koja će biti održana u sredu 25. septembra 2024. godine, s početkom u 9.30, u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13 – 15, Beograd.

U svetlu rastućih regulatornih zahteva i sve veće važnosti ESG principa, konferencija ima za cilj da pruži uvid u ključne aspekte održivosti, a u fokusu će biti teme:

• Nova CS3D direktiva i njen uticaj na lance vrednosti i snabdevanja,
• Analiza kako će kompanije iskoristiti ESG principe za unapređenje konkurentnosti i dugoročnu održivost,
• Posledice implementacije Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM)
• Istraživanje uticaja izmene radnog okruženja i ekstremnih vremenskih događaja na održivost aktuelnih poslovnih modela i strategija kompanija.

Kroz četiri panela, učesnici će imati priliku da razmene najbolje prakse diskutujući o izazovima, prilikama i usklađivanju sa međunarodnim standardima. Ovaj događaj predstavlja jedinstvenu priliku za prepoznavanje mogućnosti koje primena ESG principa nudi, pomažući kompanijama da postanu konkurentnije na globalnom tržištu i doprinesu dugoročnoj održivosti.

Konferencija će okupiti predstavnike Vlade Republike Srbije, državnih institucija, međunarodnih organizacija poput Evropske Banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke EIB, UNDP-a, konsultantskih kuća i rukovodioce kompanija koje uspešno primenjuju ESG kriterijume, kao što su: Tetra Pak, Atlantic Grupa, Unicredit bank, Banca Intesa, Generali osiguranje, Raiffeisen banka, Elixir Group, Ball Corporation i Telekom Srbija.

Organizaciju konferencije podržali su EIT Manufacturing, Generali Srbija, Unicredit banka, kao i pokrovitelji projetka ESG lab Konfindustrije Srbija (Banca Intesa, Deloitte, Istrabenz Plini, Bureau Veritas, Business Intelligence Institute i AK Sekulović).

Deveto izdanje art+science festivala Centra za promociju nauke održaće se od 25. septembra do 31. oktobra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Tematski usredsređen na uticaj čoveka i tehnologije na prirodu i biodiverzitet, ovogodišnji program istražuje njihovu međusobnu dinamiku, odnose i posledice.

Izložba Preplitanja otvara vrata 25. septembra u 18 časova, donoseći suptilne dijaloge između digitalnog, analognog i organskog sveta. Uz raznovrsne prateće sadržaje, poput edukativnih radionica, predavanja, razgovora, performansa i vođenih tura, art+science program nudi petonedeljno istraživanje Bašte i izloženih radova.

Preplitanja vas pozivaju da kroz različita interaktivna iskustva istražite lepotu i složenost prirodnih mreža, osetite međuzavisnost živih sistema i promislite o našoj ulozi u stvaranju harmoničnijeg suživota između prirode i tehnologije. Festival će biti otvoren jedinstvenim horskim performansom Sanje Anđelković pod nazivom Pogledaj u! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik, koji će uneti dašak reinterprerirane tradicije i nasleđa u nenarušeno okruženje Bašte.

Марија Стојнић и Јаков Мунижаба, Башта звука

Na izložbi se premijerno predstavljaju tri interdisciplinarna projekta nastala u produkciji Centra za promociju naukе. Bašta zvuka autora Marije Stojnić i Jakova Munižabe, predstavlja kolekciju zvučnih i audiovizuelnih instalacija koje povezuju radiofoniju i botaniku, istražujući odnose između ljudi, biljaka, životinja i mašina. Centralni rad, Zvukožbun, interaktivna je igra koja reinterpretira zvučni prostor Bašte stvarajući kolektivni zvučni portret njenih stanovnika. Aleja Radija predstavlja slobodnu interpretaciju prirode u delima ars-akustike, inspirisanim jubilejima Bašte i Radio Beograda. Audio-vizuelne instalacije Slušajuće oko i Mislim da sam Jupiter istražuju koncepte prostora i izolacije u kontekstu biljaka i tehnologije.

Slepi putnici su interaktivna instalacija site-specific karaktera, koju je stvorila novosadska bio-art umetnica Adrien Ujhazi. Ovaj projekat arhivira biološke podatke o 26 vrsta biljaka u stakleniku Botaničke bašte, mapirajući njihov opstanak i istražujući kolektivni odnos celuloze biljaka i celuloze nastale u veštačkim uslovima (skobija). Instalacija podstiče razmišljanje o interakciji prirodnog i veštačkog okruženja, produbljujući razumevanje flore i njene ekološke uloge.

Марија Козомoра, радионица Отисак природе

Knjiga-objekat Thymus serpyllum predstavlja rezultat eksperimentalne primene tehnike suve igle u kombinaciji sa osušenim čajem od majčine dušice. Mladi umetnik Nikola Radosavljević ovim radom rekonstruiše svoje prvo sećanje iz detinjstva, duboko ga povezujući s prirodom. Ovo delo istražuje povezanost suprotstavljenih svetova unutar ekosistema i nudi uvid u lekoviti i opasni aspekt našeg nevidljivog okruženja.

Pored navedenih produkcija, posetioci će tokom festivala imati priliku da se upuste u vizuelno putovanje kroz preostala dela domaćih i međunarodnih umetnika, koji na različite načine istražuju odnose između umetnosti, nauke i društva u savremenom kontekstu.

U saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac“, publici je obezbeđen slobodan ulaz na svečano otvaranje festivala, 25. septembra, zatim tokom Noći istraživača 27. septembra, kao i na dan zatvaranja festivala, 31. oktobra. Prisustvo svim pratećim programima je takođe slobodno.

art+science festival deo je aktivnosti Centra za promociju nauke u okviru projekta EUropean Digital Deal. Projekat kojim rukovodi Ars Elektronika iz Linca, podržan je kroz Program Kreativna Evropa Evropske unije, uz učešće 13 partnera iz 11 evropskih zemalja.

Detaljan program možete pronaći na: https://artandscience.rs/program2024/

Rakuten Viber u najnovijem saopštenju predlaže korisnicima pet bezbednih funkcija koje sprečiti da ih nepoželjni pozivi i poruke remete u svakodnevici.

1. Sakrijte prikaz statusa ‘Pregledano’ i ‘Na mreži”: Viber vam omogućava da sakrijete vaš status pregleda poruka i trenutnog prisustva u aplikaciji. Prilagodite vidljivost ovih parametara unutar “Postavki” u aplikaciji – odlaskom u odeljak “Privatnost”.
2. Ne izlažite vašu fotografiju pred korisnicima koji nisu među vašim kontaktima: U mogućnosti ste da učinite vašu profilnu fotografiju nevidljivom za druge korisnike aplikacije. Da biste ovo uradili, ugasite tu opciju u postavkama Privatnosti unutar Vibera: odeljak “Još” – “Postavke” – “Privatnost” – ugasite parameter “Prikaži svoju fotografiju”.
3. Zahtevi za razmenu poruka: Pozivi za pridruživanje grupnim prepiskama ili kanalima od nepoznatih korisnika u Viberu automatski bivaju ubačeni u fasciklu Zahteva za razmenu poruka. Korisnik uvek može da “prihvati” poziv, posle čega se prepiska premešta unutar ekrana svih ostalih prepiski. Ova funkcija je omogućena kao početni standard u Viberu.
4. Lista za blokiranje: Telefonski brojevi koji su blokirani u Viberu će se pojaviti u listi blokiranih korisnika. Blokirani ljudi neće moći da šalju poruke ili zovu korisnike, dodaju ih u grupe ili prate novosti u njihovom onlajn status i profilnim fotografijama. Korisnici mogu lako da pristupe ovoj listi u njihovim podešavanjima na Viberu kako bi eventualno deblokirali određeni telefonski broj.
5. ID pozivaoca i automatska provera spema: Korisnicima je omogućeno da aktiviraju “ID pozivaoca” kako bi identifikovali moguće nepoželjne pozive na Android uređajima – i “Automatsku proveru spema” za poruke na iOS i Android uređajima. Obe funkcije pomažu korisnicima da lako prepoznaju komunikaciju naznačenu kao spemovanje, kako ne bi odgovarali pozivaocima i na sadržaj koji ih ne čini spokojnim. Opcije su dostupne pod odeljkom “Podešavanja” – “Pozivi i poruke”.

Preporuka profesionalaca – kontrolišite ko može da vas doda u Viber grupe: Korisnicima je omogućeno da ograniče profile i vrstu kontakata koji bi mogli da ih dodaju u grupe unošenjem promena u postavke privatnosti. Ova funkcija može biti aktivirana unutar aplikacije pri odeljku “Postavke” – “Privatnost” – “Kontrolišite ko vas može dodavati u grupe”.

Nakon sedam uspešnih međunarodnih konferencija na temu IT bezbednosti i zaštite informacija Udruženje eSigurnost organizacije svoju osmu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 7. do 10. oktobra 2024. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Međunarodna eSecurity konferencija iz godine u godinu prati trendove u oblasti informacione bezbednosti u okviru finansijskih institucija, telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora itd. Posebna predavanja biće posvećena upravljanju bezbednošću informacionog sistema, standardima i regulativama, bezbednosti mobilnih uređaja i internet stvari (IoT), zatim bezbednosti platnih kartica, elektronskog i mobilnog plaćanja, kriptografiji i blockchain tehnologiji. Na konferenciji će biti reči i o socijalnom inženjeringu, phishing napadima i naprednim ransomware pretnjama. Naši prijatelji će govoriti i o temama koje dolaze nakon problema, o digitalnoj forenzici, sistemima za oporavak podataka i rezervnim kopijama.

Konferenciju prate radionice i hands-on treninzi na temu etičkog hakovanja i digitalne forenzike. Radionice su namenjen onima koji žele da vide šta ih i kako ih napada i šta im može pomoći da detektuju napade i spreče širenje.

Posetioci konferencije su IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

Više informacija o prethodnim eSecurity konferencijama Udruženja eSigurnost možete da vidite na zvaničnom sajtu konferencije https://www.esecurity.rs/ i YouTube kanalu eSecurity konferencije, a informacije o učesničkim paketima možete naći na sledećem linku https://esecurity.rs/participationfee/.

Tokom sastanka Saveta guvernera Evropske investicione banke (EIB) koji je održan u petak 21. juna, ministri Evropske unije zvanično su podržali Strateški plan Grupacije kojim je usvojeno osam prioriteta.  Oni obuhvataju klimatsko delovanje, digitalizaciju i inovacije, bezbednost i odbranu, koheziju, poljoprivredu i bioekonomiju, socijalnu infrastrukturu, investicije sa proširenim dejstvom izvan EU, kao i doprinos jačanju tržišta kapitala Evrope. Između ostalog, odobreni plan obuhvata i pokretanje ciljnog investicionog programa „Strategic Tech-EU” radi ubrzanja digitalizacije i inovacija u strateškim tehnologijama, kao što su veštačka inteligencija, mikročipovi, bionauke i kvantno računarstvo. Ta inicijativa će pokrivati ceo lanac vrednosti, uključujući kritične sirovine, jačajući time stratešku autonomiju Evrope i podstičući domaće inovacije. Po ovlašćenju Evrogrupe, EIB će proširiti uspešnu inicijativu „Evropski tehnološki prvaci”, kako bi privukla privatni kapital za finansiranje proširenja inovativnih novoosnovanih preduzeća.

Isto tako, model standardizovanih finansijskih instrumenata primeniće i u drugim oblastima, kako bi privukla privatne investicije u sektore kao što su energetska efikasnost za mala i srednja preduzeća i rekonstrukcija zgrada. EIB će pojačati svoje investicije i razviti nove finansijske instrumente kako bi povećala otpornost Evrope u upravljanju vodama i podržala poljoprivredu, bioekonomiju i sigurnost snabdevanja hranom. Ti programi će obezbediti likvidnost, udruživanje sredstava i smanjiti rizik ulaganja. Izvan EU Grupacija EIB će staviti veći naglasak na uticaj, pružajući podršku Ukrajini, obezbeđujući uspešnost procesa proširenja EU, jačajući međunarodna partnerstva sa susednim zemljama i podržavajući stratešku agendu EU Globalni izlaz u Africi i širom sveta, kao glavnim prioritetima.  

Ministri su pozdravili već preduzete konkretne korake u realizaciji prioriteta, uključujući Akcioni plan za dalje jačanje podrške sektoru bezbednosti i odbrane Evrope, uz istovremenu zaštitu kapaciteta banke za finansiranje. Grupacija EIB je već prilagodila svoju politiku kreditiranja kako bi proširila opseg investicija koje se mogu finansirati u oblastima bezbednosti i odbrane, uključujući vojnu mobilnost, zaštitu granica i drugih kritičnih infrastruktura, razminiranje i dekontaminaciju, sajber bezbednost, svemir, istraživanja i razvoj i drugih tehnologija i infrastrukture dvostruke namene.

Uz pretpostavku izmene statuta, guverneri su se saglasili da se granična vrednost koeficijenta zaduženosti poveća sa 250% na 290%, omogućavajući EIB da održi planirani godišnji obim kreditiranja u 2024. godini i sprovede dodatna zaduženja i garancije iz budžeta EU, uz istovremeno očuvanje svojih pokazatelja finansijske poluge i adekvatnosti kapitala. To će obezbediti dovoljno prostora za sprovođenje Strateškog plana i za kritične investicije u oblastima kao što su čista energija, baterije, socijalna i teritorijalna kohezija, kao i bezbednost i odbrana, jačajući stratešku autonomiju Evrope. Prema novom ograničenju, EIB bi održala svoj pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala na veoma visokom nivou, dodatno unapređen internim merama za povećanje efikasnosti i profitabilnosti i to bez ikakvog uticaja na evropske poreske obveznike.

Više od polovine finansijskih sredstava koje godišnje izdvaja, EIB će nastaviti da investira u klimatsko delovanje sa fokusom na čistu i pristupačnu energiju i ostaje na dobrom putu da u kritičnoj deceniji do 2030. godine podrži zelene investicije vredne hiljadu milijardi evra. Strateškim planom takođe je predviđeno da se gotovo polovina godišnjeg kreditiranja EIB usmeri za projekte u kohezionim regionima. U kombinaciji sa povećanim naglaskom na investicije u socijalnu infrastrukturu, kao što su zdravstvo i pristupačni stambeni i obrazovni objekti, ovim se ističe posvećenost Grupacije ravnopravnom rastu i konvergenciji životnog standarda.

„Građani i preduzeća očekuju da Evropa podrži investicije za budućnost, koje poboljšavaju kvalitet njihovog života, jačaju njihovu bezbednost i pružaju im nove prilike.  Strateški plan Grupacije EIB pomoći će upravo u tome, štiteći prosperitet, konkurentnost i stratešku autonomiju Evrope”, rekla je predsednica Grupacije EIB Nađa Kalvinjo. „Naši akcionari su odobrili jasan plan za naredne godine, koji se oslanja na jake strane Grupacije EIB i stvara uslove za povećanje njene efikasnosti i uticaja, podstičući investicije tamo gde će pružiti značajan doprinos.”

Novoizabrano rukovodstvo

Savet guvernera EIB, sastavljen od ministara koje je imenovala svaka od 27 država članica, takođe je pozdravio novu predsednicu Saveta guvernera, imenovanje novog predsednika Revizorskog odbora, kao i odobravanje godišnjeg izveštaja Revizorskog odbora.

Godišnjom sednicom predsedavao je Vinsent Van Petehem, potpredsednik Vlade i ministar finansija Belgije. „EIB je moćan evropski instrument koji mobiliše finansijska sredstva javnog i privatnog sektora za realizaciju zajedničkih investicionih prioriteta država članica”, rekao je Van Petehem predajući rotirajuću predsedavajuću poziciju Saveta guvernera Bugarskoj. „Bila mi je privilegija i čast da proteklih godinu dana predsedavam Savetom guvernera Banke i posebno mi je drago što tu poziciju predajem nakon odluke da se Banka EU ovlasti da u budućnosti učini više, na osnovu jasnog Plana”.

„Kao finansijski ogranak EU, Grupacija EIB će nastaviti da pruža finansijsku podršku ključnim prioritetima u Uniji i van nje. Grupacija EIB ima ključnu ulogu u podršci zelenoj i digitalnoj tranziciji, koheziji i regionima koji su najviše pogođeni invazijom na Ukrajinu”, rekla je privremena potpredsednica Vlade i ministarka finansija Bugarske Ljudmila Petkova, dodavši: „Stručnost i jaka kapitalna pozicija EIB biće osnov za očuvanje njene vodeće uloge i rešavanje izazova pred nama”.

U okviru rotacija predviđenih Poslovnikom EIB, Kristof Has predao je poziciju predsedavajućeg Revizorskog odbora Nunju Gracijasu Fernandesu na period od godinu dana. Tokom sednice Saveta guvernera, Revizorski odbor je izložio svoj godišnji izveštaj koji će biti objavljen blagovremeno.

Elektronsko bankarstvo, koje koristi više od 4 miliona građana u Srbiji, donelo je sa sobom brojne pogodnosti, ali i potrebu za pojačanom zaštitom podataka na internetu. Jedna od najčešćih pojava u digitalnom okruženju su takozvane „phishing“ kampanje koje služe za lažno predstavljanje finansijskih institucija ili servisnih provajdera, s ciljem krađe ličnih podataka poput korisničkih imena, lozinki ili brojeva kreditnih kartica. U protekloj godini, više od 230 miliona ljudi širom sveta bili su žrtve različitih vrsta ovakvih prevarnih radnji.

U poslednje vreme, među najčešćim oblicima sajber prevara ističu se lažne ankete na koje stručnjaci posebno skreću pažnju. „Sofisticirane prevare biznis korisnika, kao i privatnih korisnika moraju se sprečavati podizanjem svesti o ovoj temi. Kontinuirano istraživanje modela sajber prevara i redovna edukacija korisnika su ključ zaštite u digitalnom svetu“ izjavio je Darko Šehović, rukovodilac FIN-CSIRT-a i Službe bezbednosti Udruženja banaka Srbije.

Pored edukacije, direktor IT sektora Yettel Bank, Predrag Budimir, naglašava važnost uvođenja najsavremenijih biometrijskih rešenja – poput sistema Liveness koji predstavlja video-identifikaciju druge generacije čije je individualne osobine gotovo nemoguće kopirati ili zloupotrebiti.

O novinama u evropskoj regulativi, govorio je Andrej Stojić, direktor integracija sajber bezbednosti u kompaniji Oktacron. „Želim da istaknem značaj namere osnivanja kancelarije za informacionu bezbednost koje je Republika Srbija prepoznala kao ključnu tačku u standardizaciji državnih uprava i finansijskog sektora“, rekao je Stojić, te dodao da je pred nama regulatorno uređenje ove oblasti koje podrazumeva usaglašavanje sa standardima Evropske Unije.

„Verujem da govorim u ime svih kolega iz bankarskog sektora kada kažem da ulažemo sve svoje napore u cilju sprečavanja napada prevaranata i zaštite naših korisnika. Međutim, naš uspeh ne bi bio moguć da nije podrške i primera koji nam daje Narodna banka Srbije“, dodao je Budimir nakon panela „Sajber bezbednost – kako se zaštititi“ koji je održan u prostorijama Business Intelligence Instituta u Beogradu u organizaciji Udruženja banaka Srbije.

Bankomati po Evropi meta su novog zlonamernog softvera

Nova vrsta zlonamernog softvera koji cilja bankomate u Evropi, nazvan EU ATM Malware, postaje sve popularniji sa efektivnošću bez presedana od 99%

Na osnovu analize teksta snimka ekrana, Olga Osipova, viši stručnjak za bezbednost aplikacija u kompaniji Kaspersky, donela je nekoliko važnih zaključaka:

– Nova instanca ovog zlonamernog softvera je veoma efikasna protiv brojnih bankomata velikih proizvođača.

– Tvrdnja da se do 30.000 dolara može podići sa jednog bankomata čini zlonamerni softver za bankomate EU veoma privlačnim za kriminalce.

– Različiti načini plaćanja za kupovinu ovog malicioznog softvera (mogućnost pretplate i isprobavanja, demo verzije) ukazuju da su programeri koji su ga napravili organizovani i dobro pripremljeni, računajući na njegovo širenje. Prisustvo različitih režima rada omogućava mu da se prilagodi specifičnim ciljevima i uslovima napada.

Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah. Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Ove najave često prethode talasima napada na banke u različitim zemljama. Tokom godina, popularne softverske metode za izvlačenje novca sa bankomata uključivale su Tyupkin, Cutlet Maker, Skimer, i druge. Na primer, 2015-2016, Black Box method je stekla posebnu popularnost.

Što se tiče trenutne najave o EU ATM zlonamernom softveru, s obzirom na njegovu sposobnost funkcionisanja na različitim platformama, može se pretpostaviti da je ovaj softver zasnovan na XFS-u, standardu koji pruža zajednički API za upravljanje različitim internim ATM modulima, bez obzira na proizvođača.

Tokom godina analize bezbednosti bankomata, razvili smo niz alata za testiranje ranjivosti bankomata na izvlačenje gotovine. Prvi od njih je napisan pre više od 10 godina kada je većina bankomata radila na Windows XP-u. Ovaj alat, uz manje modifikacije, i dalje radi na najnovijim verzijama operativnih sistema, nezavisno od platforme (NCR, Diebold, GRG, Hyosung itd.). Koristeći karakteristike standarda XFS, omogućava nam da pokažemo ranjivosti i nedostatke na bankomatima koji dovode do njihovog pražnjenja. U stvari, izdavanje gotovine može biti potpuno automatizovano dok se sav novac ne izvuče, osim fizičke akcije uklanjanja hrpe novčanica sa bankomata.

Prodavac tvrdi da je efektivnost 99% na evropskim bankomatima i do 60% na bankomatima u drugim zemljama, što indirektno sugeriše da je zlonamerni softver posebno podešen za evropske uređaje.

To ne znači da su bankomati van Evrope bezbedni. Važno je zapamtiti da pored softverskih metoda neovlašćenog podizanja gotovine, postoje i hardverske metode. Nažalost, tokom svake bezbednosne analize koju sprovodimo, čak i 2024. godine, nalazimo najmanje jedan metod napada u svakom bankomatu koji omogućava potpuno izvlačenje gotovine.

Odgovarajuća pažnja na bezbednost finansijskih uređajaredovno testiranje penetracije i procena bezbednosti bankomata, zajedno sa blagovremenom primenom kompenzacionih mera kada se pronađu ranjivosti, pomažu u smanjenju rizika od napada na bankomat i minimiziranju finansijskih i reputacionih gubitaka. Praćenje ilegalnih aktivnosti usmerenih na banku ili industriju može se postići primenom  Threat Intelligence servisa.

Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah. Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Ove najave često prethode talasima napada na banke u različitim zemljama. Tokom godina, popularne softverske metode za izvlačenje novca sa bankomata uključivale su Tyupkin, Cutlet Maker, Skimer, i druge. Na primer, 2015-2016, Black Box method je stekla posebnu popularnost.

Tvrdnja da je efektivnost ovog zlonamernog softvera 99% na evropskim bankomatima i do 60% na bankomatima u drugim zemljama, indirektno sugeriše da je zlonamerni softver posebno podešen za evropske uređaje.

To ne znači da su bankomati van Evrope bezbedni. “Važno je zapamtiti da pored softverskih metoda neovlašćenog podizanja gotovine, postoje i hardverske metode. Nažalost, tokom svake bezbednosne analize koju sprovodimo, čak i 2024. godine, nalazimo najmanje jedan metod napada u svakom bankomatu koji omogućava potpuno izvlačenje gotovine”, kažu u kompaniji Kaspersky.

Uprkos činjenici da su sve zemlje Zapadnog Balkana ratifikovale Istanbulsku konvenciju i uspostavile pravni institucionalni okvir za nju, kao i usluge za žrtve nasilja, nastavlja se drastičan rast nasilja zasnovanog na polu i naročito broja femicida. Ovi problemi zahtevaju hitnu pažnju i delovanje različitih interesnih grupa. Kriminalizacija femicida kao posebnog čina nasilja je zaista potrebna za sve zemlje, i Severna Makedonija je to učinila u martu ove godine, ali to je samo prvi korak. Neophodna je mnogo ranija prevencija ako zaista želimo da sprečimo buduće slučajeve femicida.

 Uloga organizacija civilnog društva u pružanju specijalizovanih usluga ženama u skladu sa Istanbulskom konvencijom, nasilje na javnim mestima i zloupotreba oružja protiv žena, dece i mladih, kao i prevencija nasilja zasnovanog na polu kroz rad sa mladim ljudima, bavljenje ključnim temama femicida, nasilja zasnovanog na polu i zloupotreba antirodnih pokreta kao pretnje javnoj bezbednosti su tri teme o kojima se govorilo tokom drugog dana SMART Balkans regionalne konferencije, koja je juče i danas ugostila oko osamdeset predstavnika organizacija civilnog društva iz Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Crne Gore.

Svake godine raste broj smrtnih slučajeva izazvanih nasiljem i nasiljem u porodici u regionu Balkana i, iako se obraćaju institucijama, žrtve ne dobijaju odgovarajuću reakciju. „Eliminisanje nasilja nad ženama i devojčicama“ predstavlja ne samo pitanje ljudskih prava, već i ključnu komponentu razvoja društva koje napreduje na polju jednakosti, pravde i principa mira i prosperiteta.

Učesnici ove regionalne konferencije i panelisti na temu „Eliminisanje nasilja nad ženama i devojčicama“ i neophodnih mera u svrhu institucionalne prevencije su kao primer uzeli nedavna dešavanja u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori vezana za Vanju Gjorcevsku i ubistvo mlade žene iz Crne Gore čiji muž je nedavno osuđen na samo 12 godina zatvora.

 „Muž je dobio 12-godišnju zatvorsku kaznu za ubistvo svoje žene koja je u vreme ubistva bila trudna. Nije koristio nikakvo oružje, već ju je satima tukao dok je na kraju nije ubio. Nadležne institucije kažu da ne mogu da tvrde sa sigurnošću da je bio svestan da će prebijanje koje je trajalo satima i satima dovesti do tako užasnog završetka“, kaže jedan od učesnika, ističući da baš takvi slučajevi treba da budu poziv civilnim društvima u regionu da zajednički rade na pronalaženju rešenja koja će uticati na institucije i vlade regiona da ih bez odlaganja primene.

Zapadni Balkan svedoči alarmantnom porastu broja femicida koji odražava složenu međusobnu vezu između društveno-ekonomskih, kulturoloških i političkih faktora. Prema Istanbulskoj konvenciji, femicid, namerno ubistvo žene zasnovano na njenom polu, postalo je gorući problem koji ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim merama za rešavanje i sprečavanje nasilja zasnovanog na polu u ovim zemljama.

Jedan od ključnih aspekata Istanbulske konvencije je institucionalizacija usluga prema žrtvama nasilja zasnovanog na polu, sa naglaskom na uspostavljanju i jačanju struktura institucionalne podrške kako bi se osigurala zaštita, osnaživanje i rehabilitacija preživelih. Konvencija takođe ističe važnost koordinisanog, multidisciplinarnog pristupa koji obuhvata različite sektore kao što su policija, zdravstvene i socijalne službe kako bi se oformio snažan sistem za rešavanje nasilja zasnovanog na polu i negovalo društvo bez takvih oblika nasilja.

Drugog dana SMART Balkans regionalne konferencije su dodeljeni operativni core grantovi za ukupno 12 organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije, u ukupnoj vrednosti od 6.396.298 norveških kruna.

Prethodno je 10 organizacija iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore dobilo grantove projekta SMART Balkans u ukupnom iznosu od 4.831.800 norveških kruna za operativne core grantove i preko 18 miliona norveških kruna za regionalne grantove. Ukupan iznos core grantova za organizacije civilnog društva iz šest zemalja Zapadnog Balkana iznosi 11.228.098 norveških kruna.

Projekat SMART Balkans se sprovodi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, u partnerstvu između Centra za promociju civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Centra za istraživanje i kreiranje politike iz Severne Makedonije i Instituta za demokratiju i medijaciju iz Albanije, a finansira ga Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. 

Proglašenjem pobednika završen je drugi hakaton koji je organizovala kompanija Payten,regionalni IT lider u oblasti bezgotovinskih plaćanja i član ASEE grupe. Interesovanje za ovogodišnji hakaton je bilo veliko, a u uži izbor i u samo takmičenje je ušlo devet ekipa.

Pobedu i nagradu od pola miliona dinara odnela je ekipa „mTriam“, u čijem sastavu su bili Katarina Krneta, Aleksandar Spasojević, Aleksandar Jovanović, Stefan Vučić i Petar Stojanović.

–        Ovo je bilo sjajno iskustvo za sve nas! Organizacija samog hakatona je bila odlična, a saradnja sa mentorima i više od očekivane. Dobijali smo odgovore na pitanja u 4 sata ujutru! Svima bismo preporučili da se prijave na sledeći hakaton i da se susretnu sa stručnjacima koji se već bave onim što će sutra biti naš poziv – izjavili su članovi pobedničkog tima „mTriam“.

Drugoplasirana ekipa ,,IT girls”, koju su činile Anja Stanić, Tina Tomanović, Tanja Gavrić, Tijana Jakšić i Irina Šević, dobila je 300.000 dinara, trećeplasirani tim „CTRL, ALT, DEFEAT“ u sastavu Anja Ivanović, Milovan Samardžić, Marija Andrić i Milica Vasović osvojio je 200.000 dinara, dok je tim „Coding Lyoko“, koji su činili Aleksandar Bubalo, Marko Mijailović, Nevena Tomić i Časlav Petronić, osvojio 100.000 dinara.

Kompanija Payten je i ove godine imala podršku partnera CastlesTechnology i Delhaize Srbija, a Payten Hackathon-u se pridružila i kompanija Visa.

Žiri, u čijem sastavu su bili Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa, Alexandre Marin, Chief Solutions Officer kompanije Castles Technology, Dragoljub Jovković, direktor IT sektora Delhaize Serbia, Stefan Milosavljević, član pobedničkog tima prošlogodišnjeg Payten Hackathon-a i Miljan Mališ, generalni direktor Payten-a, istakao je da su predstavljena rešenja, a posebno pobednička, bila vrlo inovativna i korisna za dalju razradu i plasman na tržište.

–        Moram da kažem da smo mi u žiriju bili gotovo jednoglasni kada su ocene za rešenja naših hakatonaca u pitanju. Divno je videti sve te mlade ljude koji su na odličnom putu što se tiče struke i njihovog budućeg zanimanja. Ovo je samo početak za sve njih i želim im puno uspeha u daljem radu – rekao je Miljan Mališ, generalni direktor kompanije Payten i predsednik žirija.

Iz kompanije Payten ističu da je ovaj hakaton bio koristan kako za mlade, tako i za sve u kompaniji Payten i da će ovo programersko takmičenje biti organizovano i u budućnosti.

Jedna od najznačajnijih novina koje donosi novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jeste i uvođenje osnovnih pravila u vezi sa radom od kuće, o čemu se između ostalog govorilo na “FIC Insight” – okupljanju koje je organizovao Savet stranih investitora za svoje članove povodom diskusije o ovom Zakonu.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu u maju tekuće godine, ministarstvima je ostavljeno 18 meseci za donošenje podzakonskih akata a poslodavcima dve goidne da usklade svoje poslovanje sa ovim Zakonom.

Osim rada od kuće, novine su i to što je dosadašnje Lice za bezbednost i zdravlje na radu zamenjeno dvema pozicijama – savetnik i saradnik, precizirana su pravila o obuci za bezbednost i zdravlje na radu, proširen je i preciziran obim i vrsta lekarskih pregleda, poslodavcima je uvedena obaveza izdavanja dozvola za rad u visokorizičnim poslovima, a uvedena je i nova uloga – predstavnik zaposlenih.

Rad od kuće definisan je kao rad u prostorijama koje su van direktne kontrole poslodavca, a radi ostvarivanja bezbednog i zdravog rada neophodna je aktivna saradnja zaposlenih. Šta se tačno podrazumeva bezbednim i zdravim uslovima rada od kuće – ostalo je na poslodavcu da reguliše pravilnikom, uputstvima i procedurama.

O ovom i drugim pitanjima koja se tiču novina govorila je Jelena Ašaninin iz advokatske kancelarije Karanović&Partners.

Sa detaljima praktične primene rada od kuće nadovezao se Marijan Đukić iz kompanije Yettel, koja je u primeni ovog modela poslovanja otišla ozbiljan korak napred. On je podsetio da postojeći Zakon o radu definiše obavljanje poslova van prostorija poslodavca kao rad na daljinu i rad od kuće, a da se Ugovorom o radu dodatno precizira radno vreme, nadzor, sredstva za rad i način korišćenja, naknade i drugo. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu pak definiše rad od kuće kao rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija za poslodavca iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta stanovanja, a koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca. Rad na daljinu je rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija iz prostora koji nije prostor poslodavca i koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca. U kompaniji Yettel zaposleni imaju pravo da svakog meseca od kuće rade 5 do 8 dana, uz ispunjavanje bezbednosnih standarda na izuzetno visokom nivou.

Dugogodišnja ekspertkinja u ovoj oblasti Vera Božić Trefalt skrenula je pažnju na nedoumice u primeni ovog Zakona, ukazujući da i dalje nije formiran Fond osiguranja za povrede na radu, već da su zaposleni osigurani kod osiguravajućih kuća tako što poslodavac kupuje polisu sa ukupnom osiguranom sumom koja može da se iskoristi u toku ugovorenog perioda. Tako se može osigurati samo materijalna ali ne i nematerijalna šteta, a iznos odštete je limitiran na ukupnu osiguranu sumu pa ako štete nadmaše osiguranu sumu koju pokriva polisa, može da se dogodi da za neke nezgode ne bude odštete jer je osigurana suma potrošena.

Na ovom skupu bilo je reči i o određivanje obaveznih radnih mesta sa povećanim rizikom, uvođenju radnih dozvola, organizaciji poslova/radnih mesta o bezbednosti i zdravlju na radu, licenciranju savetnika/saradnika, lekarskim pregledima zaposlenih koji rade noću kao i o pravu zaposlenih na redovnu proveru zdravstvenog stanja.