Category: Vesti

Pakovanje ne služi više samo da “obmota” robu, već i da usmeri kupca na detalje o onome što je unutar pakovanja. Svetska industrija je poprilično aktivna na ovom planu: očekuje se da će vrednost globalne industrije pametne ambalaže dostići 59 milijardi dolara do kraja 2025. 

Prema pisanju AmbiPak magazina, postoje dve vrste pametne ambalaže – aktivno pakovanje, i inteligentno pakovanje.

Akivno pakovanje je u interakciji sa onim što je unutra i često ima cilj da produži rok trajanja proizvoda. Ambalaža dolazi u direktan kontakt sa proizvodom kako bi se oslobodila jedinjenja koja obogaćuju medijum ili eliminišu komponente iz neposrednog okruženja. Proizvođači koriste različite elemente u zavisnosti od proizvoda koji se isporučuje, ali najpopularniji izbori uključuju materijale za filtriranje svetlosti, apsorbere etilena, apsorbere kiseonika, kontrolu vlage, antimikrobni premaz i još mnogo toga. Odličan primer je dodavanje apsorbera kiseonika u čep u plastičnoj pivskoj flaši, čime se produžava rok trajanja sa tri na šest meseci.

S druge strane, inteligentno pakovanje se fokusira na komunikaciju sa spoljnim svetom, a ne na samo pakovanje. Ova vrsta pakovanja dodaje dijagnostičku i indikatorsku funkcionalnost. Takođe se mogu koristiti za automatizaciju, marketing i angažovanje kupaca. U suštini, inteligentno pakovanje uključuje senzore i indikatore koji prate stanje proizvoda kako bi pružili informacije o statusu. Ovo uključuje nepropusnost, temperaturu, svežinu, vreme skladištenja i tako dalje. Na primer, ambalaža za hranu može promeniti boju kako bi ukazala na curenje ili kontaminaciju salmonelom. Postoji nekoliko drugih načina na koje se inteligentno pakovanje može koristiti za praćenje stanja proizvoda.

Danas paketi mogu biti opremljeni sitnim elektronskim komponentama koje dodaju funkcionalnosti, kao što su Bluetooth, alarmi, RFID čipovi, LED svetla i zvučnici. Ove komponente komuniciraju radi postizanja zaštitne funkcije i obećavaju impresivne pogodnosti gde god da se koriste. Dobar primer je kada se koriste u pakovanju lekova za praćenje upotrebe. Pakovanje može pratiti svaku pilulu koju uzmete iz kontejnera i uključiti alarm ako uzmete pogrešnu dozu, piše AmbiPak magazin.

Globalno istraživanje tržišta radne snage kompanije Willis Towers Watson kaže  da 71 odsto poslodavaca smatra da su medicinski benefiti ključni u borbi protiv „cunamija talenata“. Kada se govori o medicinskim benefitima ne misli se isključivo na zdravlje već i na brigu o porodici, programima plodnosti, mentalnom zdravlju. Zdravstveni rizici će biti izraženi i u budućnosti, jedan je od zaključaka na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“, u organizaciji platforme Be Risk Protected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

„Populacija stari, hronične bolesti čine veliki deo potrošnje, a poseban problem je što se svega četiri odsto budžeta ulaže u prevenciju na čemu će raditi i osiguravači“, istakao je  Đorđe Nedeljković, direktor Sektora za korporativno poslovanje i afiniti, UNIQA osiguranja.

Dr Jasmina Knežević, generalna direktorka klinike Acibadem Bel Medic je podsetila da je pet miliona ljudi širom sveta izgubilo život te da je u Srbiji povećana smrtnost i to 18 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Ona se složila da malo ulažemo u prevenciju koja postaje i globalni problem. „Srbija je po smrtnosti novorođenčadi, obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma – među prvim zemljama u Evropi. To nije kritika već konstatacija da moramo mnogo da radimo na tome“, rekla je dr Knežević i dodala da su tokom pandemije mnoge bolesti bile zapostavljene pa su sada „zagušeni pacijentima koji su možda izgubili „zlatni period“ za otkrivanje i lečenje raznih bolesti“.

Nedeljković je istakao da zbog svega navedenog očekuje dalji rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je 2021. raslo oko 27 odsto u odnosu na 2020. prema podacima Narodne banke Srbije. „Verujem da će još veći broj poslodavaca ugovarati DZO kao vid benefita. Premija neće rasti samo zbog novih klijenata već i postojećih jer smo suočeni sa medicinskom inflacijom. Naime, cene medicinskih usluga rastu, samim tim rastu troškovi odnosno štete i u konačnici se to preslikava na klijente“, objasnio je Nedeljković.

DZO polise ima, kako on procenjuje, oko 250.000 ljudi u Srbiji što je 3,5 odsto ukupne populacije te je prostor za dalji rast ogroman. On je rekao da postoji značajna mogućnost da se ove polise prodaju i fizičkim licima ali je potrebno više vremena i truda. „Taj deo portfolija je profitabilniji za osiguravače. Postoji prostor za napredak ali taj semgnent nije lako razviti“, objasnio je Nedeljković.

Nemanja Petrović, direktor Sektora za korporativne poslove Globos osiguranja je napomenuo da je polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja imala i tokom pandemije osnovno pokriće – bolničko i vanbolničko lečenje i dopunsko pokriće – sistematski pregled, stomatološki i oftamološki pregled, fizikalne terapije. „Poslodavci koji su tokom pandemije imali ugovorenu polisu DZO za zaposlene bili su, sasvim sigurno, u prednosti u odnosu na one koji je nisu imali, oni su spremnije dočekali pandemiju“, rekao je Petrović i dodao da misli da su osiguravači dobro odreagovali tokom pandemije uključujući i pokrića u vezi sa koronom poput dijagnostike, a neki čak i testiranja PCR testom.

Dr Boris Popov, suosnivač prve wellbeing platforme za kompanije Rezilient je istakao da 97 odsto američkih kompanija sa više od 5000 zaposlenih koristi neki oblik programa psihološke podrške, a oko 80 odsto onih koji imaju više od 1000 zaposlenih.  Globalne studije pokazuju da se ulaganje u programe psihološke podrške isplati, odnosno da je ROI tri do devet dolara na svaki investirani dolar u zavisnosti od mnogih parametara.

Top tri benefita za zaposlene prema studiji koja je rađena pre sedam godina na Filozofskom fakultetu bile su plaćene edukacije, fleksibilno radno vreme i zdravstveno osiguranje. Posle pandemije benefiti u vezi sa mentalnim zdravljem su skočili u top tri, dodao je on.

Kao kompanija koja je među prvima u regionu počela da primenjuje strukturiran pristup u upravljanju projektima u IT industriji, kompanija ASEE (Asseco SEE) je generalni sponzor ovogodišnje Project Society Conference 2022, čija su centralna tema upravo rizici, ali i načini, alati i metode koji se koriste u njihovom upravljanju.

Ova stručni skup već deveti put je organizovalo Udruženje za upravljanje projektima – PMI ogranak Srbija (PMI Serbia Chapter), sa ciljem da okupi profesionalce iz različitih oblasti koji će kroz razmenu iskustava, predavanja, prezentacije i radionice pokušati da približe projektni menadžment svim strukturama i objasni neophodnost pravilnog upravljanja i vođenja projekata upotrebom PMI standarda, metodologije i najboljih praksi iz celog sveta.

Zoran Miletić, direktor sektora za upravljanje projektima ASEE, ovim povodom je istakao da uspešna realizacija velikih IT projekata podrazumeva organizovan, planiran i jasno metodološki definisan pristup u implementaciji projektnih zadataka.

„ASEE je jedna od prvih kompanija u Srbiji i u regioniu JIE koja je definisala i postavila Project Management Office i Operational Office u svoju organizacionu strukturu. U okviru PMO definisani su poslovni procesi, procedure i metodologija koji predstavljaju izbalansirani miks teorijskih principa i realne poslovne prakse, što omogućuje da se projekti realizuju u skladu sa očekivanjima. Organizacija rada na projektima definisana je posebnom metodologijom na nivou ASEE Grupe, čime smo uspostavili standarde kojih se svi članovi projektnog tima iz raznih zemalja pridržavaju, a koji nam istovremeno olakšavaju rad i komunikaciju i suštinsko razumevanje. Prilikom upravljanja projektima, ASEE koristi posebno razvijenu sopstvenu metodologiju koja se snažno oslanja na najpriznatije svetske metodologije, pristupe i radne okvire, kao što su PMBoK, PRINCE2, MSF, ali i SCRUM, LEAN i Agile,“ kazao je Miletić.

Miletić je naglasio da kompanija ASEE podržava i rad organizacija koje promovišu projektni menadžment u Srbiji, kako bi ovaj pristup dodatno zaživeo u poslovnoj zajednici.

ASEE (Asseco SEE) je lider u inovacijama u IT sektoru jugoistočne Evrope koji razvija i plasira sopstvena rešenja u oblasti digitalnog bankarstva, energetike, telekomunikacija i javne uprave. Kompanija posluje u više od 20 zemalja na četiri kontinenta i broji preko 1.500 zaposlenih.

Za alkohol i alkoholizam se ne bi moglo reći da spadaju u rizik novog doba, s obzirom na to da smo svi slušali brojne priče o precima koji su ginuli tako što ih je “konj pijane zbacio sa sedla” ili su ostajali zavejani u snegu. Međutim, način konzumiranja alkohola među mladima zaista je karakterističan samo za ovo vreme: istraživanje objavljeno u Zborniku “Mladi u Srbiji i bezbednosni rizici” pokazalo je da je među mladima u Srbiji prisutan trend upotrebe alkohola nazvan kultura konzumacije umesto komunikacije, što podrazumeva da je raniji obrazac pijenja “druženje uz alkohol”, sada zamenjen „pijenjem uz moguće druženje”.

Ovo istraživanje sprovedeno je u okviru projekta „Uspostavljanje informacionog sistema za prevenciju vršnjačkog nasilja“, koji sprovodi Udruženje građanki i građana “Centar za podršku ženama”, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

O efektu na zdravlje, a posebno na ponašanje i procenat saobraćajnih nesreća izazvanih alkoholom ne treba ni govoriti. Zanimljivost koju je jedna kompanija koja proizvodi upravo alkohol pokrenula ovih dana jeste sistem digitalnih etiketa preko kojih će korisnici moći da se informišu o odgovornom  konzumiranju pića, piše AmbiPak magazin.

Naime, kompanija Pernod Ricard je u 2021. godini, kako bi podržala obaveze Međunarodne alijanse za odgovorno konzumiranje alkohola, objavila dodavanje dva piktograma upozorenja na svoju ambalažu protiv maloletničkog pijenja i vožnje pod uticajem alkohola. Ovim su dopunili postojeća upozorenja protiv pijenja alkohola u trudnoći. Svaka boca uskoro će imati svoj QR kod na zadnjoj etiketi. Skeniranjem će korisnik dobiti informacije o zdravstvenim rizicima povezanim s konzumacijom alkohola, te gde pronaći relevantne informacije u njihovoj zemlji, kao i smernice za odgovorno konzumiranje alkohola koje izdaju  vlasti određene zemlje, uključujući informacije o standardnim pićima i ko ne bi trebalo da pije alkohol.

Da neće biti reč o “greenwashing-u” nadu uliva činjenica da ni na sajt ove kompanija ne mogu da uđu maloletne osobe, a pristup je zaštićen kodom koji dobija samo punoletni posetilac sajta.

Nakon pet uspešnih međunarodnih konferencija na temu IT bezbednosti i zaštite informacija Udruženje eSigurnost organizacije svoju šestu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 27. do 29. septembra 2022. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Međunarodna eSecurity konferencija iz godine u godinu prati trendove u oblasti informacione bezbednosti u okviru finansijskih institucija, telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora itd. Posebna predavanja biće posvećena upravljanju bezbednošću informacionog sistema, standardima i regulativama, bezbednosti mobilnih uređaja i internet stvari (IoT), zatim bezbednosti platnih kartica, elektronskog i mobilnog plaćanja, kriptografiji i blockchain tehnologiji. Na konferenciji će biti reči i o socijalnom inženjeringu, phishing napadima i naprednim ransomware pretnjama. Naši prijatelji će govoriti i o temama koje dolaze nakon problema, o digitalnoj forenzici, sistemima za oporavak podataka i rezervnim kopijama.

Konferenciju prate radionice i hands-on treninzi na temu etičkog hakovanja i digitalne forenzike. Radionice su namenjen onima koji žele da vide šta ih i kako ih napada i šta im može pomoći da detektuju napade i spreče širenje.

Posetioci konferencije su IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

Više informacija o prethodnim eSecurity konferencijama Udruženja eSigurnost možete da vidite na zvaničnom sajtu konferencije http://www.esecurity.rs/ i YouTube kanalu eSecurity konferencije, a informacije o učesničkim paketima možete naći na sledećem linku http://www.esecurity.rs/prijava.html.

Konferencija “RIZICI NOVOG DOBA: DVE GODINE PANDEMIJE – Da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići” biće održana 23. juna sa početkom u 10.00 časova u hotelu Crowne Plaza u Beogradu.

Zašto je baš sada vreme za ovu temu?

Dve godine pandemije i prateći zdravstveni rizici doneli su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima.

• Rast zdravstvenih rizika doneo je rast troškova za zdravstvenu negu kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou, ali i na produžene rizike po efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Da li dobrovoljno zdravstveno osiguranje – koje se udvostručava svake godine i postaje najbrže rastuće osiguranje u svetu – postaje „must have“ za poslodavce i zaposlene? Da li briga o mentalnom zdravlju zaposlenih postaje novi poslovni trend? Kako tehnologija – digitalizacija zdravstva, telemedicina – može da uštedi vreme i novac i poslodavcima i zaposlenima?

• Blizu 20 odsto preduzeća u svetu prešlo je na “remote” model poslovanja što za sobom povlači i brojne rizike: od početka pandemije sajber kriminal je dostigao stopu rasta od čak 600%. Kako se nove tehnologije bore s tim, i da li “nova realnost” i dalje uteruje strah u kosti?

• Rad od kuće doneo je nove nedoumice u vezi sa bolovanjima, problematikom nezgode na radu, odgovornošću menadžera. Kako zakoni regulišu rad od kuće i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti?

Ukoliko želite da prisustvujete događaju uživo uz kotizaciju od 7.200 dinara bruto, prijavite se na office@beriskprotected.rs .

PREUZMI PROGRAM

Medijski sponzori konferencije su: Ekapija, Nedeljnik, Nova ekonomija, Biznis&finansije, Kamatica, Moja polisa, Pre svega zdravlje a onda lepota, Sveonovcu, Sveoosiguranju.

Zahvaljujući sve prefinjenijim načinima na koje hakeri ugrožavaju našu, kao i bezbednost naših uređaja, broj pretnji na internetu se kontinuirano uvećava. Svesna odgovornosti koju ima kao pružalac internet usluga i operator u čiju mrežu prelazi najveći broj korisnika, kompanija A1 Srbija je prošle godine lansirala A1 Net Protect. Samo u prvoj godini ovaj dodatak je sprečio više od 56 miliona napada i dostigao 200 hiljada zadovoljnih korisnika.

 Nedavna istraživanja pokazuju da je najveći broj ispitanika upoznat sa bezbednosnim rizicima, ali tek 14% o svojoj bezbednosti brine samostalno, dok čak 40% očekuje da za njihovu bezbednost budu odgovorni pružaoci internet usluga. U Srbiji se na svakih 39 sekundi desi jedan sajber napad, a računari čak 60 odsto korisnika interneta su bar jednom zaraženi, pokazalo je isto istraživanje.

 Od početka lansiranja, A1Net protect sprečio je više od 56 miliona napada,od kojih su najčešći malver i fišing napadi. Veliki porast beleže i spam sadržaji, radi plasiranja komercijalnog sadržaja u advertajzing svrhe, čak i obmana i lažnih vesti. Alarmantan je podatak da se napadi na jedan uređaj ponavljaju i po više puta.

Kompanija A1 Srbija je prvi operator na tržištu sa bezbedosnim rešenjem kakvo je Net Protect. Upotreba je jednostavna i efikasna i svaki uređaj na A1 mreži je zaštićen, bez obzira na to koji operativni sistem koristi. Net protect svakih 15 minuta proverava mrežu i zlonamerne web sajtove postavlja na ’crnu listu’ a ukoliko korisnik poseti neku neispravnu stranicu, momentalno šalje upozorenja i blokira je.

Takođe, kako bi edukovala eksternu javnost kompanija je na web stranici prošle godine pokrenula Kutak za bezbedan net. Uz kurseve koji podučavaju kako prepoznati i odbraniti se od najčešćih pretnji u digitalnom svetu, tu je i digitalni vodič za bezbednost na internetu.

Prema najnovijem izveštaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2021–2022: Dokazi iz istraživanja EIB o investicijama, skoro polovina preduzeća u Evropskoj uniji (EU) investiralo je u digitalizaciju kao odgovor na kovid-19. Digitalna preduzeća su u pandemiji prošla bolje od nedigitalnih, jer su iskoristila krizu kao priliku da ubrzaju digitalizaciju. Ona su u proseku bila produktivnija, inovativnija, beležila su brži rast i isplaćivala veće zarade. Ipak, sa napretkom digitalizacije povećao se i digitalni jaz u Evropi. Među preduzećima u EU 26% nije investiralo u digitalnu transformaciju. Njima je potrebna veća podrška da bi održala konkurentnost i izbegla zaostajanje tokom privrednog oporavka. Na drugom kraju spektra, 61% preduzeća u EU već je usvojilo napredne digitalne tehnologije.

46% preduzeća u EU navelo je da je tokom krize kovida-19 preduzelo mere za povećanje digitalizacije, u poređenju sa 58% preduzeća u SAD. Pored toga, udeo preduzeća koja koriste napredne digitalne tehnologije veći je u SAD (66%) nego u Evropskoj uniji (61%). Mnoge promene u vezi sa digitalizacijom – pružanje usluga na daljinu, rad od kuće i onlajn sastanci – po svoj prilici će ostati. Ipak, za razliku od opštije digitalne transformacije, usvajanje novih naprednih tehnologija stagnira jer su preduzeća tokom krize odlažila složenije procese digitalizacije. Udeo kompanija u EU koja u svom poslovanju primenjuju napredne tehnologije kao što su 3D štampa, robotika ili internet stvari ostao je uglavnom na sličnom nivou od 2020. godine dostigavši 61% u 2021.

 „Tokom pandemije, digitalna transformacija je često bila presudna za opstanak preduzeća i ubrzala je transformaciju evropske privrede,” rekao je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks. ”Ipak primećujemo i da je kriza primorala mnoga preduzeća da zaustave složenije procese digitalizacije. Sa ulaskom u „novu normalnost” biće od ključnog značaja da se ti procesi ponovo otpočnu i da se ubrza tempo napredne digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Grupacija EIB je spremna da pruži neophodnu podršku.”

U 2021. godini, Finska i Malta su bile dve najdigitalnije zemlje, a slede Danska, Austrija, Holandija i Švedska. Najuspešnije zemlje EU u pojedinim oblastima digitalizacije bile su sledeće: Češka po korišćenju naprednih digitalnih tehnologija, Finska po digitalnoj infrastrukturi i primeni formalnog strateškog praćenja poslovanja, koje je pokazatelj upravljačkih praksi, Austrija po usvajanju digitalizacije tokom pandemije korona virusa, Kipar po investicijama u softver i podatke i Švedska po ulaganjima u obuku zaposlenih.

„Većina preduzeća u EU navodi da su pandemiju iskoristila kao priliku za transformisanje i započinjanje svoje digitalizacije. Ali tokom tog perioda razlike između preduzeća su se povećale tako da ona koja sporije reaguju rizikuju da zaostanu. Nedostatak veština je i dalje glavna prepreka investicijama preduzeća. Kao odgovor na to, potrebne su nam višestrane politke za podršku digitalizaciji: tehnička pomoć, veštine i pristup finansijama imaju važnu ulogu,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB.

Pročitajte sažetak izveštaja.

Kompanija A1 Srbija poziva ustanove, organizacije i udruženja širom Srbije da u okviru trećeg ciklusa društveno odgovornog programa „Svet kakav želiš“ prijave svoje ideje i projekte iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Pet pobedničkih projekata iz pet različitih gradova osvojiće ukupno 2,5 miliona dinara i mentorstvo za realizaciju projekata koji unapređuju kvalitet života lokalne zajednice i podstiču rešavanje izazova sa kojima se ona suočava. Prijave su otvorene do 30. aprila 2022. godine.

Kao i u prethodna dva ciklusa, o pobednicima će odlučivati tim vrhunskih stručnjaka: Vladimir Đurđević, meteorolog i profesor Fizičkog fakulteta, Anđelka Grujičić, lekarka u oblasti javnog zdravlja i specijalistkinja socijalne medicine i Nemanja Đorđević, naučni komunikator i ekspert za obrazovne politike. Nagrađeni projekti biće implementirani od 1. juna do 31. oktobra 2022.

Tokom proteklih godinu dana kompanija A1 Srbija, u okviru aktivnosti društveno odgovornog poslovanja sprovela je dva ciklusa programa „Svet kakav želiš“. Ukupno 19 miliona dinara do sada, izdvojeno je za realizaciju šest projekata čija je osnovna ideja da menjaju naš svet nabolje.

Pokrenut je Mama SOS broj  060/ 339 339 0, putem kog mame mogu da dobiju besplatnu psihološku podršku, a linija za četiri meseca rada beleži više od 100 poziva.  Zahvaljujući projektu Bolji vazduh građanima, na teritoriji istočne i jugoistočne Srbije građanima je poklonjeno 90 uređaja za merenje kvaliteta vazduha. Online kurs na temu analize podataka Budi Data Driven ima već 2500 prijavljenih polaznika.  Projekat  Zasadimo život zajedno pokreće izgradnju edukativnog centra i očekuje posetu osnovaca iz cele Srbije, a proizvode iz svoje bašte doniraće NURDOR roditeljskoj kući. Inicijativa Zaigrani i njihove edukativne igračke donirane su u 100 vrtića širom zemlje, te će ih koristiti blizu 8000 dece, dok je udruženje Logo kreiralo aplikaciju Rani razvoj deteta.

Tokom trećeg ciklusa biraće se programi organizacija, ustanova ili udruženja građana na lokalnom nivou, koji ispunjavaju jasno određene kriterijume. Između ostalih, uslov je da ovi projekti moraju da imaju potencijal da pomognu u rešavanju komunalnih i infrastrukturnih problema u zajednici, njihovi krajnji korisnici treba da budu članice i članovi lokalnih sredina, ali i da imaju potencijal za vidljivost i uključivanje šire zajednice.

„Godinama unazad podržavamo one koji imaju želju i koji ulažu energiju u to da menjaju naš svet. Programom kao što je ovaj doprinosimo razvoju lokalnih sredina i utičemo na pozitivne promene koje se tiču ekologije, javnog zdravlja i obrazovanja, a sa istim ciljem nastavićemo da sprovodimo naše društveno odgovorne aktivnosti i u godinama koje su pred nama“, izjavio je Blaž Ferenc, direktor korporativnih komunikacija kompanije A1 Srbija i A1 Slovenija.

Prijavljivanje je preko linka na sajtu „Svet kakav želiš“, a proglašenje izabranih projekata biće u prvoj polovini maja.

Program sprovodi kompanija A1 Srbija, a kreativni partner zadužen za razvoj i implementaciju je regionalna organizacija Propulsion.

VIDEO sa više informacija o programu „Svet kakav želiš“ i novom ciklusu.

DSK banka, najveća finansijska institucija u Bugarskoj, najavila je partnerstvo sa kompanijom Backbase, vodećim provajderom platformi za angažovano bankarstvo. Ova renomirana softverska kompanija će blisko sarađivati sa DSK bankom kako bi ubrzala njenu digitalnu transformaciju i modernizovala njen model poslovanja, kroz reizgradnju digitalnih rešenja u čijem fokusu se sada nalaze klijenti. DSK banka će usvojiti Backbase Engagement Banking Platform utemeljenu na Microsoft Azure, kao i Backbase Digital Banking i Digital Sales rešenja, kako bi klijentima u segmentu stanovništva omogućila neometane samouslužne i digitalne mogućnosti priključivanja.

Kao članica OTP Grupe (OTP), mađarske bankarske grupe koja pruža usluge širom Centralne i Istočne Evrope, DSK banka će koristiti glavni šablon razvijen u SKB banci iz Slovenije, koja je takođe članica OTP Grupe i istovremeno prvi klijent kompanije Backbase u okviru Grupe. Ovo će obezbediti brže puštanje u rad novih digitalnih rešenja, kao i niže troškove vlasništva nad tehnologijom, zahvaljujući ekonomiji obima i platformskom pristupu.

Najnovija transformacija „od napred ka pozadi” je u skladu sa strategijom DSK banke koja naglasak stavlja na mobilni domen kako bi svojim klijentima iz segmenta stanovništva i malih preduzeća ponudila prepoznatljivo, sveobuhvatno “end-to-end” digitalno iskustvo. Od privlačenja klijenta, do usluživanja klijenata i dodeljivanja bankarskih proizvoda, rešenje će pokrivati ceo životni ciklus klijenta, kako bi na taj način bile podstaknute lojalnost i angažovanost korisnika. Backbase Engagement Banking Platform će zaposlenima u banci takođe omogućiti detaljan uvid u potpune informacije o klijentima, što će unaprediti saznanja o njihovim specifičnim potrebama.

Ciljevi ovog partnerstva su skraćenje vremena potrebnog za obradu, povećanje stepena zadovoljstva korisnika, kao i povećanje broja transakcija obavljenih putem digitalnih kanala, umesto onih obavljenih u filijalama.

„DSK banka je odlučila da se otisne u digitalnu transformaciju koja istovremeno podjednako stavlja akcenat i na „digitalno” i na „transformaciju”. Želja nam je da iskoristimo promene u očekivanjima korisnika kako bismo rekonfigurisali svoje proizvode i procese na bazi njihovih potreba, bez obzira na kanale komunikacije koje preferiraju. Verujemo da će nam Backbase Engagement Platform omogućiti da klijentima pružimo podjednako sjajno iskustvo korišćenja, bez obzira na to da li sa nama komuniciraju u filijalama ili putem naše mobilne ili desktop aplikacije”, izjavio je Tamaš Hak-Kovač (Tamas Hak-Kovacs), direktor DSK banke.

Banke obično moraju da održavaju desetine zastarelih aplikacija kako bi klijentima omogućile pristup različitim uslugama putem velikog broja kanala (u filijalama, putem telefona, interneta ili mobilnih aplikacija). Backbase Engagement Banking Platform dopunjava osnovne sisteme sveobuhvatnim angažujućim slojem, koji je prilagođen korisnicima i njihovim potrebama. Ovo bankarsko iskustvo čini personalizovanim, besprekorno jednostavnim i lakim za navigaciju, pružajući iskustva po meri korisnika za čitav niz bankarskih usluga koje podržavaju ceo životni ciklus klijenta.

„Backbase pomaže finansijskim institucijama da idu korak dalje u odnosu na tradicionalno bankarstvo i približe se potpunom angažovanju korisnika”, izjavio je Matthijs Eijpe, regionalni potpredsednik kompanije Backbase za region Evrope, Bliskog istoka i Afrike. „Oduševljeni smo što nas je DSK banka izabrala da joj budemo partner na njenom ‘klijent pre svega’ digitalnom putu i što ćemo biti u mogućnosti da ovoj banci pomognemo da zadrži vrhunski status, kako sada, tako i u budućnosti, kroz pružanje vrhunskih bankarskih usluga koje klijenti danas očekuju.“

DSK banka je podružnica mađarske OTP banke, i deo matične kompanije OTP Grupe – najvećeg provajdera finansijskih usluga u Mađarskoj i lidera u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Dugogodišnji lider u bankarstvu u kategoriji stanovništva, DSK banka zauzima snažnu poziciju kako u privatnom, tako i u poslovnom bankarstvu. Ova banka ima najveći broj klijenata u državi i lider je u poverenju među korisnicima finansijskih usluga.

Kao moderna kompanija sa dugoročnom strategijom okrenutom rastu i napretku u oblasti digitalne transformacije velikih razmera, banka investira u razvoj inovativnih kancelarija, modernih proizvoda i personalizovanih usluga za klijente.

Misija kompanije Backbase je da bankama pomogne da se fokusiraju na klijente i prihvate promenu paradigme ka platformnom modelu. Dani zaostajanja usled zastarelih, tradicionalnih bankarskih tehnologija i infrastrukture su iza nas. Kompanija Backbase je tu da bi pomogla finansijskim institucijama – od velikih banaka do kreditnih unija i svih opcija između njih – da ponovo postanu fokusirane na klijente.

Stvorili smo Backbase Engagement Banking Platform, koja osnažuje ceo životni ciklus klijenta. Naša jedinstvena, sveobuhvatna platforma osnažuje svaki korak u životnom ciklusu klijenta, što produbljuje lojalnost korisnika i poverenje koje daje banci – istovremeno pružajući besprekorno, jednostavno iskustvo kako za klijente, tako i za zaposlene banke.

Analize u okviru industrije koje obavljaju kompanije Forrester, IDC, Aite, Omdia, i Celent kontinuirano prepoznaju predvodničku poziciju kompanije Backbase, a preko 150 vodećih finansijskih institucija širom sveta zasniva svoj rad na Backbase Engagement Banking Platform.