Category: Vesti

„Kako bi Srbija što bolje uhvatila korak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, potrebno je fokusirati se na sledeće tri ključne stvari: pojačati saradnju i koordinaciju kako bi se našao dogovor oko reformskih prioriteta; pretočiti Ciljeve u nacionalne politike, spustiti ih na lokalni nivo i izdvojiti sredstva za njihovo sprovođenje; koristiti kredibilne podatke i dokaze koji će biti pokretači ovog procesa te građane neprekidno informisati o napretku“.

Ovo je rekla Milena Altmeyer, vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju u Srbiji GIZ na panelu “Srbija i Ciljevi održivog razvoja” na kojem je predstavljen najnoviji Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja za 2021. Republičkog zavoda za statistiku, kao i novi broj MONS-a – platforme Monitoring socijalne situacije u Srbiji, na temu “Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030 godine u Srbiji”.

Milena Altmeyer je rekla da je Vlada Srbije bila uključena u formulisanje Ciljeva održivog razvoja, ali da bi „voleli da bude malo odlučnija u sprovođenju Agende 2030 te da se svi Ciljevi prevedu u nacionalne politike na nacionalnom nivou, a zatim da se spuste na lokalni nivo“. Ona je dodala da je Vlada Srbije svojevremeno osnovala međuresornu radnu grupu koja je imala zadatak da sprovodi i prati realizaciju Ciljeva ali da takva grupa nije ponovo osnovana nakon izbora 2020.

Srbija nije nacionalizovala i prioritizovala Ciljeve održivog razvoja, nije ih ugradila u druga dokumenta javnih politika niti je uspostavila jasan i transparentan okvir za njihovo finansiranje i praćenje u punom obimu. U nekim Ciljevima Srbija je čak i nazadovala pa tako svaki 14. stanovnik nema sredstva da zadovolji osnovne životne namirnice, a svaki četvrti živi u riziku da će postati siromašan, rečeno je na ovom panelu.

Agenda 2030 obuhvata 17 Ciljeva održivog razvoja sa 169 potciljeva.

Inače, panel „Srbija i Ciljevi održivog razvoja“ je organizovala SeConS grupa za razvojnu inicijativu, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“. Taj projekat podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Narodna banka Srbije je identifikovala lažnu internet stranicu pod nazivom DinaKartica–Srbija (www.dinakartica.com), koja koristi ime i logo sistema DinaCard i gde se od korisnika Dina kartica, u sklopu promotivne akcije, zahteva da ostave podatke s platne kartice, saopštila je ova institucija.

“Imajući u vidu da je u pitanju lažna internet stranica preko koje se prikupljaju i zloupotrebljavaju lični podaci i podaci o platnoj kartici, molimo vas da ne ostavljate vaše lične podatke kako biste ih zaštitili. U slučaju da ste već uneli podatke sa svoje kartice, potrebno je da, u što kraćem roku, o tome obavestite banku izdavaoca Dina kartice. Narodna banka Srbije preduzela je mere radi sprečavanja navedene prevarne aktivnosti i otkrivanja počinilaca ovog krivičnog dela”, navodi se u saopštenju.

Jedina zvanična stranica sistema DinaCard: https://dinacard.nbs.rs/.

Kompanija Kaspersky,globalna kompanija iz oblasti sajberbezbednosti, pojavila se na filmskom platnu u epskom naučno-fantastičnom filmu Rolanda Emeriha “Mesečev pad”, kao zaštitnik junaka koji kreću na istorijsko putovanje kako bi spasili planetu.

“Kao i u filmu u kome štitimo ključnu svemirsku misiju heroja, naša misija kao kompanije koja razmišlja o budućnosti jeste izgradnja bezbednijeg sveta za čovečanstvo, čija budućnost ne može da se zamisli bez tehnološkog napretka. Stoga je naročito važno da se kontinuirani razvoj i bavljenje istraživanjem svemira aktivno pokreću naprednom tehnologijom”, rekao je Endru Vinton (Andrew Winton), potpredsednik globalnog marketinga u kompaniji Kaspersky.

Film „Mesečev pad“ se prikazuje u bioskopima od februara 2022. godine.

Kao snažan zagovornik tehnoloških rešenja i inovacija, kompanija Kaspersky ima dugu istoriju podržavanja inicijativa u oblasti svemirske nauke. Kompanija aktivno podržava istraživanje svemira u partnerstvu sa Gagarin Research and Test Cosmonaut Training centrom, pružajući posebnu sajberbezbednosnu obuku za kosmonaute i IT stručnjake koji rade u centru. Kompanija Kaspersky je takođe podržala Starmus festival – godišnji događaj koji spaja nauku, umetnost i muziku i okuplja istaknute naučnike, umetnike i istraživače svemira i inspiriše sledeću generaciju velikih umova. Kompanija Kaspersky je takođe sarađivala sa startapom za čišćenje svemirskog otpada kako bi podigla svest o svemirskom otpadu i privukla globalnu pažnju na mlade tehnološke projekte sa velikim potencijalom.

Kada nakon perioda trošenja i slavlja nastupi postpraznična besparica, internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta. Zato vam savetujemo da u ovo doba godine budete posebno oprezni kada naiđete na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita – jer skoro nikada nije. U nastavku pročitajte gde vrebaju najveći rizici i kako da ih zaobiđete da biste bezbedno koristili prednosti digitalnog okruženja.

Ne nasedajte na ponude nerealno povoljnih kredita

Keš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da posle praznika stanete na zelenu granu. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara. Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.

Ne šaljite lične podatke

Obratite dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da pošaljete bilo koji lični podatak, da preuzmete neki materijal sa linka ili otvorite dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od vas traži lične, poverljive podatke, posebno ako su u pitanju vaše korisničko ime i šifra za e-Banking, budite posebno sumnjičavi. Znajte da banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se takođe nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.

Dobro gledajte traku sa adresom

 Kada na nekom sajtu unosite korisničke podatke ili brojeve kartice, uvek proverite adresnu traku u pretraživaču kako biste se uverili da dati URL pripada odgovarajućem, legitimnom servisu. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa (na primer Bookingg.com umesto Booking.com), a sajt može izgledati identično. Dodatno, da li veb stranica na kojoj se vrši unos počinje sa „https” i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva  onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu unesite u marker (Bookmarks) vašeg internet pretraživača i pristupajte odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.

Oprez sa nagradnim igrama i poklonima

Hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“? Ne treba poverovati ni da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom „Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.

Pristupite detektivski svakom sumnjivom imejlu, poruci, oglasu

Ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Proverite da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju “from” tako što se klikne na “File” pa “Properties”. Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.

Za bezbrižno surfovanje u postprazničnoj sezoni, a i inače, poštujte i ostala opšta pravila „higijene“ u digitalnom okruženju. Nemojte koristiti javno dostupne Wi-Fi mreže za razmenu ličnih podataka i usluge e-bankarstva. Ukoliko morate nešto hitno da obavite, koristite opciju prenosa mobilnih podataka. Redovno ažurirajte operativni sistem računara i telefona, koristite proverene antivirus softvere i redovno ih ažurirajte. Dodatne savete o ovoj i drugim temama iz oblasti digitalne bezbednosti potražite na besplatnoj platformi Ersteznali.rs.

Danas se obeležava Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, a tim povodom su organizacije Partneri Srbija, SHARE Fondacija,  Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola organizovali Nedelju privatnosti, seriju online panela na kojima su stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora razgovarali o aktuelnim pitanjima i izazovima zaštite privatnosti u Srbiji.

Prvog dana Nedelje privatnosti predstavnici Vlade Republike Srbije, Delegacije EU u Srbiji, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i organizacije Partneri Srbija složili su se da je Srbija napravila određeni pomak u zaštiti prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti svojih građana, najviše u regulatornom smislu, usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2018. godine, ali da je, uz izradu nove Strategije zaštite podataka o ličnosti, nužno unaprediti sektorske propise koji uređuju materiju za obradu podataka o građanima, kao i da se osigura primena takvih propisa. „GDPR i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti doneli su i novu paletu prava za građane, ali i nove obaveze subjekata koji obrađuju njihove podatke o ličnosti“, naglasila je Ana Toskić Cvetinović, iz organizacije Partneri Srbija.

Kada se govori o zaštiti prava na privatnost i ugrožavanju iste u slučaju osetljivih grupa, posebno dece žrtava nasilja i eksploatacije, zaključak je da su žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBTQ+ populacije, kao i HIV pozitivne osobe česte žrtve diskriminacije u našoj zemlji i to u svakodnevnim sferama života, te da isti nisu upoznati sa svojim pravima, zbog čega nisu spremni da se upuštaju u procese i postupke zaštite svojih prava. Stalni problem „curenja informacija“ o žrtvama iz nadležnih institucija dodatno otežava položaj žrtve i njen oporavak, ali i poverenje u nadležne institucije, te je od izuzetne važnosti sačuvati identitet žrtava, kako bi se ista zaštitila.

Zaštita privatnosti u zdravstvenom sektoru, kao tema drugog dana događaja, akcenat je stavila na temu zaštite medicinskih podataka tokom pandemije, gde je do značajne povrede privatnosti došlo već na početku same pandemije, potvrđeno je iz službe Poverenika. Broj povreda se od početka pandemije povećao, pogotovo imajući u vidu da je došlo i do većeg obima prikupljanja podataka elektronskim putem. Uspostavljene su različite baze za prikupljanje zdravstvenih podataka, pa se postavlja pitanje da li su sve ove baze neophodne i da li su one dovoljno zaštićene, imajući u vidu da su primećeni određeni bezbednosni propusti. Sa druge strane, na panelu posvećenom marketingu i novoj eri privatnosti, zaključeno je da su izmene pravnog okvira u ovoj oblastu došle u pravnom trenutku i da su unele red i neophodna pravila u dosta neregulisano tržište, kao i da su mogućnosti i prava samih potrošača sada dosta šira.GDPR je ipak promenio dosadašnju praksu i doneo suštinske promene u sferi biznisa. Kompanije su počele da prilagođavaju svoje poslovanje, ali izazov sa primenom i dalje postoji, jer pravna praksa u ovoj oblasti i dalje ne postoji, te je potencijalno različito tumačenje propisa od strane obveznika.

Izazovi zaštite podataka u savremenom obrazovanju obeležili su treći dan Nedelje privatnosti, kao i u kojoj meri je digitalizacija u obrazovanju usklađena sa ZZPL-om. Sektor obrazovanja od početka pandemije pretrpeo je veliku transformaciju, prelazak na onlajn nastavu najviše je uticao na najsiromašnije, dok se prostor za napredak vidi u poboljšanju uspešne komunikacije između profesora i učenika u online okruženju, ali i u donošenju podzakonskih akata koji bi detaljnije regulisali ovu oblast. Iz službe Poverenika naglašeno je da zaposleni u prosveti nisu previše upoznati sa svojim obavezama u ovoj oblasti, pogotovo imajući u vidu da mnoge škole i dalje nisu imenovale lice za zaštitu podataka o ličnosti. Zaštita podataka o ličnosti u otkupu potraživanja akcentovana je kroz značaj utvrđivanja adekvatnog obima prikupljanja podataka od strane rukovalaca – poverilaca i agencija za otkup potraživanja, kako se ne ni prikupljao preveliki broj podataka, jer se time stvara dodatna obaveza za same rukovaoce da uspostave odgovarajući nivo zaštite za podatke koji možda nisu ni potrebni za konkretnu pravnu radnju.I u ovoj oblasti, neophodno je uskladiti sektorske propise za ZZPL-om.

Da rast korišćenja elektronskih transakcija sa sobom donosi potrebu za dodatnim oprezom pri zaštiti ličnih podataka u ovom vidu trgovine, imajući u vidu da je odgovornost uvek u rukama potrošača, rečeno je na panelu o zaštiti podataka o ličnosti u elektronskoj trgovini. Pandemija je i ovde ubrzala rast korišćenja elektronske trgovine, a problem je činjenica da razne aplikacije koje omogućavaju online plaćanja najpre zahtevaju saglasnost za obradu podataka korisnika, ali i za vršenje raznih analiza na osnovu tih podataka. Neophodno je da sve firme imenuju lice za zaštitu podataka, a takva praksa je kod nas retka, jer se kazne za nepostupanje praktično uopšte ne izriču. Zaključak je da je potrebno uložiti dodatnu energiju u informisanje i edukaciju javnosti. Da je primena veštačke inteligencije u Srbiji društvena dilema složili su se panelisti poslednjeg panela Nedelje privatnosti. Veštačka inteligencija već je globalno u upotrebi u javnom sektoru u industriji nadzora, ali i u privatnom sektoru, zdravstvenoj industriji, a sve veću primenu imaće i u obrazovanju. S tim u vezi, pre nego što se usvoje posebne regulative koje uređuju VI,  u primeni VI moraju se primenjivati načela obrade podataka o ličnosti, poput svrsishodnosti, srazmernosti, minimizacije, tačnosti podataka, ali i transparentnosti, zaključak je ovog panela.

Nedelja privatnosti organizovana je u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, koji zajednički sprovode organizacije Partneri Srbija, SHARE Fondacija,  Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola. Ovaj projekat predstavlja podršku braniteljima ljudskih prava, organizacijama civilnog društva i ugroženim grupama u odbrani prava na privatnost.

Nekoliko oglašivača na Halo oglasima prijavilo je prevarante koji su im slali lažne linkove na Viber uz to zahtevajući da unesu svoj broj kartice i CVC/CVV broj (neophodan prilikom plaćanja, a ne preuzimanja novca) da bi navodno uplata bila ptvrđena.

Sada su i Halo oglasi upozorili na te prevarante ističući da oni ne posreduju u transakcijama niti ikada šalju linkove putem Vibera za plaćanje ili slanje pošte te pozvali korisnike na oprez.

Prevara se odvija na sledeći način.

Jedna od korisnica je prodavala stolice. Na taj oglas joj se javio „zainteresovani“ kupac koji se raspituje o stanju stolica, a zatim traži račun za uplatu. Nakon toga obaveštava prodavca da je uplata izvršena i šalje link neke brze pošte (jedna je čak bila slovenačka) sa kojom treba dogovoriti preuzimanje paketa. Uz to šalju molbu da se na link unese broj kartice sa CVC/CVV brojem. Komunikacija se odvija na prilično dobrom srpskom jeziku, ali kako odmiče tako se javljaju problemi za prevarante jer očigledno prevodilac (bilo da je Google translete ili neki drugi) meša rodove, obraća se u muškom pa ženskom rodu, a jezik u nekim rečenicama nije prirodan.

No, sreću da to otkriju imaju samo oni koji nastave konverzaciju i ne „upecaju“ se na prvu loptu da ostave podatke sa kartice. Oglašivač koji je prodavao stolice je mudro zaključio da broj kartice nije neophodan da bi mu neko izvršio upalatu već samo tekući račun. Navodni kupac se tu nije zaustavio već je pokušao da ubedi oglašivača da će morati da čeka na povraćaj novca 10 dana.

Nakon toga se na isti oglas javio ponovo prevarant. Taj je uspeo da pomeša da li je iz Slovenije ili Slovačke, izvinjavajući se da slabo zna jezik.

Budite oprezni prilikom ostavljanja svojih podataka na internetu, posebno ukoliko je reč o karticama i ličnim podacima. Više o tome kako sve prevaranti deluju možete da pogledate i u podcastu Knedla u grlu na sledećem LINK-u. 

Tokom prošle godine ukradeno je rekordnih 14 milijardi dolara u kriptovalutama, pokazuju podaci kompanije Chainalisis. Ovo je rast od čitavih 97 odsto u odnosu na godinu pre, a tome su doprinele krađe nastale usled prevara koje su bile i najzastupljeniji vid kriminala u oblasti kriptovaluta u 2021. godini. Na meti su najčešće bila preduzeća koja se bave kriptovalutama, a analitičari najviše okrivljuju platforme za decentralizovane finansije.

„DeFi je jedna od najuzbudljivijih oblasti šireg ekosistema kriptovaluta, koja pruža ogromne mogućnosti kako preduzetnicima tako i korisnicima kriptovaluta“, napisao je Chainalisis u svom godišnjem izveštaju o kripto kriminalu. „Ali malo je verovatno da će DeFi ostvariti svoj puni potencijal ako decentralizacija koja ga čini tako dinamičnim omogući takođe široko rasprostranjenu prevaru i krađu“, navodi se u izveštaju.

Šta je DeFi?

DeFi je skraćenica za “decentralizovane finansije”, pojam koji označava sve blokčejn aplikacije ili protokole koji nam nude usluge bez posrednika.

Decentralizovane finansije temelje se na pametnim ugovorima (smart contract), navodi se na portalu Cryfosolutions. Defi projekti inspiraciju crpe iz blokčejn tehnologije, iste tehnologije koja stoji iza Bitkoina, a koja radi po sistemu da se svaka transakcija zapisuje i čini jedinstveni blok koji je povezan sa svakim sledećim. Bitna prednost blokčejn tehnologije je što ni jedna određena institucija ili čovek ne stoje na vrhu mreže, niti je bilo ko kontroliše, samim tim omogućavajući ljudima da transakcije obavljaju bez posrednika odnosno trećeg lica i tako spreče da neko kontroliše njihov novac.

DeFi proširuje upotrebu blokčejna sa jednostavnih procesa na složenije slučajeve finansijske upotrebe.

Većina DeFi aplikacija je izgradjena na Ethereum mreži druge najveće kriptovalute, čija je platforma zasnovana na pametnim ugovorima (engl. smart contract) koji automatski izvršavaju transakcije ako su ispunjeni određeni uslovi.

U skladu sa novom regulativom o e-fiskalizaciji, kompanija A1 je pokrenula eFiskal uslugu, za koju kaže da će poslovnim korisnicima omogućiti efikasnije poslovanje, optimizaciju troškova kao i ubrzanje poslovnih procesa.

Osim kompletnog fiskalnog rešenja, poslovni korisnici će imati stalnu korisničku podršku tokom procesa prijave i kasnije pri instalaciji i održavanju.  

Osnovni A1 eFiskal paket, pored elektronskog uređaja za fiskalizaciju, obuhvata jedinstvenu sertifikovanu A1 aplikaciju za pouzdan i bezbedan prenos podataka Poreskoj upravi, kao i 20 GB interneta. Shodno potrebama, korisnici mogu izabrati jedan od dva uređaja sa ekranom osetljivim na dodir, integrisanim štampačem fiskalnih računa, skenerom bar-kodova i nizom drugih funkcija. Jedan je pogodan za frizerske salone, dostavne servise i trgovinske radnje, a drugi je desktop model sa dva ekrana i zadovoljiće sve potrebe HORECA i maloprodajnog sektora, kao i ostale objekte sa visokom frekvencijom kupaca i velikim brojem proizvoda.

Apoteke, dostavni servisi i trgovine mogu se opredeliti za A1 eFiskal plus paket, koji sadrži uređaj koji je pored izdavanja računa može da obrađuje plaćanja svim platnim karticama, eliminišući potrebu za nabavkom dodatnih uređaja i aplikacija za kartična plaćanja. Paketi su i cenom konkurentni, sadrže sve zakonom propisane karakteristike.

A1 korisnicima uz vrhunska bezbednosna rešenja pruža stabilnu i brzu internet konekciju. Kvalitet A1 mreže potvrdila su i nezavisna merenja, najpre kompanija Ookla koja je ovu mrežu proglasila najbržom mobilnom mrežom u Srbiji u 2021, a potom i RATEL (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije), na čijem nacinalnom benchmarking-u je rangirana kao druga po kvalitetu. 

Kompanija Mastercard Evropa i Agencija Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona, Evropol, potpisali su partnerstvo za saradnju na usklađivanju ciljeva borbe protiv sajber kriminala širom Evrope. Sporazum će omogućiti da dve organizacije rade zajedno na razmeni uvida i identifikovanju ključnih aktivnosti na kojima mogu da sarađuju kako bi ojačale sajber otpornost regiona.

Sa sedištem u Hagu, Holandija, Evropol predstavlja agenciju za sprovođenje zakona Evropske unije. Podržava 27 država članica EU u njihovoj borbi protiv terorizma, sajber kriminala i drugih ozbiljnih i organizovanih oblika kriminala, sa ciljem postizanja sigurnije Evrope za sve građane EU. Kao deo ovog sporazuma, Mastercard Evropa i Evropol će sarađivati na jačanju otpora regiona protiv sajber kriminala suočenih sa rastućim nivoom pretnji.

„Uporedo sa svim drugim promenama i disbalansima, u protekloj godini je takođe zabeležen značajan porast sajber kriminala sa više upada podataka u 2020. nego u poslednjih 15 godina zajedno“, rekao je Mark Barnet, predsednik kompanije Mastercard Evropa. „Jasno je da će u celom regionu biti potrebni usaglašeni i ujedinjeni napori u borbi protiv prevaranata i hakera. Naše partnerstvo sa Evropolom je značajan signal jedinstva koji će nam omogućiti da izgradimo širu sliku, udružimo naše resurse i pronađemo najefikasnije načine da se zajedno borimo protiv sajber kriminala.

Saradnja će formirati istaknutu osnovu na kojoj obe organizacije mogu da istražuju i diskutuju o novim ili novonastalim sajber pretnjama; koordinirati radne grupe usredsređene na probleme za rešavanje specifičnih rizika; i obezbediti prognoze pretnji kako bi se pomoglo naporima za povećanjem otpornosti širom evropskog finansijskog ekosistema, a sve u cilju podrške sigurnijem sutra u regionu.

Partnerstvo sa Evropolom se zasniva na stalnoj posvećenosti kompanije Mastercard Evropa zaštitničkim naporima regiona sa ciljem borbe protiv sajber kriminala, udružujući postojeće veze sa Euro Cyber Resilience Board-om kojim predsedava ECB i njihovom Inicijativom za deljenje sajber informacija i obaveštajnih podataka. Mastercard Evropa takođe blisko sarađuje sa Nacionalnom bankom Belgije, Evropskom grupom za istraživanje sajber-kriminala i prevara Evropola kao i Nacionalnom agencijom za kriminal i nacionalnim centrom za sajber bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva.

Mastercard Evropa je takođe prošle godine pokrenuo Cyber Resilience Center u Vaterlou u Belgiji. Centar deluje kao centralno evropsko čvorište preko kojeg Mastercard Evropa može da pokrene saradnju između regulatora i kompanija u privatnom i javnom sektoru. Novi centar takođe omogućava Mastercard Evropa da blisko sarađuje sa organima za sprovođenje zakona – kao što je Evropol – i poveća efikasnost tokom globalnih događaja, prirodnih katastrofa, usluga i bezbednosnih incidenata.

Na skupu pod nazivom „Lideri odgovornog i časnog poslovanja u doba nove pismenosti” potpisan je Memorandum o saradnji između Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion.

Cilj saradnje je podizanje svesti o važnosti zaštite podataka u korporativnom svetu, podizanje digitalne pismenosti kompanija i potrošača, kao i promovisanje odgovornih lica za zaštitu podataka o ličnosti u pojedinačnim kompanijama, u periodu pred nama. Još jedan od ciljeva je formiranje i kreiranje jedinstvene i informativne platforme za građane, privredu i državnu upravu, posvećenog ovim temama.

 „Razvoj novih tehnologija, ali nažalost i pandemija izazvana koronavirusom, povećali su ponudu i potražnju različitih roba i usluga u digitalnoj sferi, ali takvo okruženje, uz manjak znanja, donosi i različite rizike. Poverenik intenzivno radi na podizanju svesti kako građana, tako i rukovaoca podataka – različitih institucija i privrednih subjekata. Pozdravljamo one firme koje su imenovale svoja lica za zaštitu podataka i ispunile svoju zakonsku obavezu s jedne strane, povećavajući zaštitu podataka građana sa druge strane. Poverenik je svestan da ta lica imaju potrebu da se edukuju i kroz organizaciju obuka nastojimo da unapredimo njihova znanja i pružimo im pomoć u radu. Takođe, podstičemo lica za zaštitu podataka o ličnosti da se udružuju, razmenjuju iskustva i zajednički rešavaju izazove u radu“, naglasio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostl,.

Tokom skupa, u ime kompanije PwC, Adel Abusara predstavio je i rezultate studije o strateškom podizanju svesti o značaju i rizicima u oblasti sajber bezbednosti. „Važan je sveobuhvatan pristup ovoj temi u Republici Srbiji. Podizanje svesti o sajber bezbednosti treba da bude aktivnost kojom će se zajednički i koherentno baviti i država, ali i privatni sektor, akademska zajednica, kao i civilno društvo i mediji, i treba jednako da obuhvata različite društve kategorije – pojedince, mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije”, smatra Abusara.

Govoreći o značaju nove digitalne i medijske pismenosti u poslovanju, organizatori su predstavili koncept „Ambasadori odgovornog poslovanja”. Pod ovim imenom bi trebalo da se okupe vodeće korporacije i lideri savremenog, digitalnog i etičkog poslovanja, u sektorima poput bankarstva, osiguranja, klasične trgovine, e-trgovine, zdravstva, medija, informacionih tehnologija, obrazovanja i oglašavanja.Uloga budućih ambasadora odgovornog poslovanja je dadoprinesu unapređenju odgovornog i usklađenog  digitalnog poslovanja u Srbiji i razumevanju digitalnih prava i obaveza u našem društvu. Kroz deljenje svojih vrednosti, znanja i dobrih praksi sa manjim kompanijama, ali i građanima kao potrošačima, budući ambasadori će, uz podršku programa „Nova pismenost” i Udruženja za usklađenost u poslovanju, nastojati da unaprede opšti stepen digitalne pismenosti i etičkog poslovanja u zemlji.