Author: Berettadr

Dok je kompanija Apple pripremala lansiranje iPhone 16 modela, sajber kriminalci su koristili uzbuđenje koje prati ovaj događaj kako bi prevarili entuzijaste. Ovaj događaj se smatra najiščekivanijim tehnološkim događajem godine i fanovi su bili spremni da nabave najnoviji telefon. Međutim, istraživači kompanije Kaspersky otkrili su da akteri pretnji mame korisnike lažnim ponudama za pretprodaju, ponudama za prve korisnike i lažnom tehničkom podrškom, a sve to je upakovano u uverljive veb stranice koje vode samo do finansijskih gubitaka i razočarenja.

Novi iPhone 16 je predstavljen tokom događaja „Glowtime“ u ponedeljak, 9. septembra 2024. godine, a zvanične pozivnice za događaj su poslate u avgustu. Ako se tradicija održi, očekuje se da će uređaji stići u prodavnice u petak, 20. septembra. Očekivana poboljšanja uključuju mogućnosti koje pokreće veštačka inteligencija, poboljšani hardver, veći ekran, elegantniji okvir i niz novih boja. Glasine oko najnovijeg uređaja počele su da kruže tokom leta, što je sajber kriminalcima dalo rano upozorenje.

Kako se događaj približava, istraživači kompanije Kaspersky otkrili su aktivnosti prevara u vezi sa predstavljanjem novog uređaja. Jedna uobičajena prevara koju akteri koriste jeste ponuda upućena ranim korisinicima, pružajući im priliku da unapred poruče najnoviji iPhone sa skoro 40% popusta. Potencijalne žrtve se upućuju na elegantnu veb stranicu koja prikazuje sjajne nove iPhone uređaje, mameći ih obećanjem da će „biti među prvima koji će uživati u najsavremenijoj tehnologiji“. Kada kliknu, od njih će se tražiti podaci o plaćanju i isporuci, uz opciju korišćenja PayPal usluge. Lažna faktura se generiše kada se klikne na „dodaj u korpu“ ili „kupi“, uz uključene poreze i troškove isporuke, a „velikodušno“ se nudi čak i „besplatna dostava“ za porudžbine veće od 1.000 dolara.

Kada se uplata izvrši, žrtve ubrzo shvataju da je novac nestao sa njihovog računa, a da iPhone nije isporučen. Još više zabrinjava činjenica da prevaranti sada poseduju lične podatke žrtve, koji se mogu prodati na dark vebu.

Još jedna prevara koju su otkrili stručnjaci kompanije Kaspersky je ponuda tehničke podrške za iPhone koja korisnicima navodno omogućava da ažuriraju svoj mobilni uređaj. Lažni sajt je na španskom i stoga verovatno namenjen korisnicima iz Latino Amerike, a takođe vodi do lažne stranice na kojoj mogu da prijave gubitak ili krađu telefona, dok im druga stranica može pomoći da pronađu svoj uređaj. Takođe, na dnu stranice, žrtvama se nudi opcija da kontaktiraju servis za popravku. Zauzvrat, sve što stranica traži je da se prijavite sa svojim Apple ID-om (ono što je čudno jeste da je stranica na engleskom jeziku).

Iako popunjavanje samo jednog akreditiva možda ne izgleda značajno, iPhone korisnici razumeju da ako neko ukrade vaš Apple ID, on u suštini drži u svojim rukama sve bitne informacije o vama. Prevaranti mogu pristupiti vašim ličnim podacima — kao što su vaše ime, imejl adresa i još mnogo toga — i prodati ih na dark vebu. Oni takođe mogu da se infiltriraju u vaš iCloud nalog i tako steknu pristup vašim fotografijama, dokumentima i rezervnim kopijama. Još više zabrinjava to što oni mogu neovlašćeno da kupuju koristeći vaš ID, vide stanje na vašem računu i uzimaju novac iz vašeg Apple novčanika. U najgorem slučaju vaš uređaj može biti zaključan i zadržan dok ne platite otkup.

„Kao i kod većine novih tehnoloških lansiranja, iPhone 16 je izazvao veliko uzbuđenje. Sajber kriminalci su brzi u iskorišćavanju popularnosti ovog uređaja, pa bi upravo u ovakvim trenucima potrošači trebalo da budu posebno oprezni. Kada obavljate nove kupovine, držite se zvaničnih kanala, budite skeptični prema ponudama koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite i uvek proveravajte URL adrese pre nego što podelite bilo kakve lične podatke. Prevaranti računaju na to da će fanovi koji željno iščekuju proizvod spustiti gard, pa je opreznost ključna“, kaže Olga Svistunova, stručnjak za bezbednost u kompaniji Kaspersky.

Da ne biste postali žrtva ovakvih prevara, stručnjaci kompanije Kaspersky preporučuju:

• Držite se zvaničnih kanala: kupujte ili naručite u pretprodaji iPhone 16 samo preko zvaničnih prodavaca kao što je Apple veb stranica ili pouzdani partneri. Izbegavajte otvaranje linkova sa nepoznatih veb stranica ili promotivnih imejlova, bez obzira na to koliko je ponuda privlačna.
• Budite skeptični prema ponudama koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite: sajber kriminalci često namamljuju ljude nudeći ogromne popuste ili rani pristup. Ako vam se ponuda čini previše dobra – kao što je popust od 40% ili ekskluzivni pristup za pretprodaju – verovatno je reč o prevari.
• Pažljivo proverite URL i imejl adrese: Prevaranti često prave lažne veb stranice koje izgledaju skoro identično pravim. Uvek proverite da li URL počinje sa „https://“ i da li se podudara sa zvaničnim Apple domenom. Takođe, budite oprezni sa imejlovima sa adresa koje ne deluju zvanično.
• Ne delite lične podatke: Budite oprezni sa bilo kojom veb lokacijom ili imejlom koji traži osetljive informacije kao što su podaci o vašoj kreditnoj kartici, lični identifikacioni brojevi ili lozinka za Apple ID. Apple nikada neće tražiti ovu vrstu informacija putem neželjenih imejlova ili linkova.
• Omogućite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA): Zaštitite vaše naloge na mreži, posebno one koji su povezani sa načinima plaćanja, pomoću 2FA. Ovaj dodatni sloj bezbednosti otežava prevarantima pristup vašim ličnim podacima.
• Proverite vesti o pretprodaji: Ako čujete za specijalnu ponudu ili ponudu za pretprodaju, potvrdite to na zvaničnoj veb stranici kompanije Apple ili na vestima.
• Pratite aktivnost svog uređaja i prijavite sumnjive transakcije: Ako primite sumnjiv imejl, prijavite ga kompaniji Apple ili odgovarajućim vlastima.
• Prijavite upitne ponude: Ako naiđete na sumnjivu veb lokaciju ili fišing imejl, prijavite to kompaniji Apple. Ovo može pomoći u zaštiti drugih korisnika od prevare.
• Koristite pouzdano bezbednosno rešenje: Automatizovano bezbednosno rešenje, poputKaspersky Premium, zaštitiće vas od svih poznatih i nepoznatih prevara.
• Budite informisani: Budite u toku sa uobičajenim prevarama i najboljim praksama za sajber bezbednost

Za više informacija možete kontaktirati:

Draganu Pešić – Lević, dragana@blink-blink.co.rs, 062/252-366 ili

Darka Natalića, Darko.Natalic@kaspersky.com

Prema podacima koje objavljuje FBI u svom godišnjem izveštaju o internet kriminalu ukupan gubitak usled prevara na internetu je u prošloj (2023) godini dosegao 12.5 milijardi USD, gotovo za četvrtinu više u odnosu na prethodnu godinu. Udeo štete koju su izazvali ransomver napadi je iznosio 59.6 miliona dolara, što jasno pokazuje koliko ovaj tip prevara pruža efikasan i privlačan način zarade za napadače.

Prema podacima kompanije Kaspersky, svaki treći sajberbezbednosni inicident u 2023. godini pripadao je tipu ransomver napada. Pri tome, čak 40% takvih incidenata je otpočinjalo kompromitovanjem naloga, odnosno otkrivanjem kredencijala, tj. parametara kojima se korisnici prijavljuju na svoje naloge.

Sajberkriminalcima nije previše teško da dođu do kredencijala- bilo da ih otkrivaju kroz masovne fišing kampanje, korišćenjem malvera koji je specijalizovan za kradu kredencijala (tzv. infostealer-i) ili kroz curenja ili krađu baza kredencijala drugih kompanija (rekord još drži incident koji je imao Yahoo u 2013. godini kada su ukradeni kredencijali više od 3 milijarde korisnika, a početkom ove godine, otkrivena je masivna baza koja sadrži čak 26 milijardi kredencijala).

Zahvaljujući lošoj navici korisnika da koriste iste parametre za registrovanje na brojne servise – od onlajn servisa do poslovnih naloga, sajberkriminalcima je otvoren put da pokušaju da jedan set parametara iskoriste za pristup raznim servisima i platformama.

Međutim, loša statistika se ovde ne završava – podaci kompanije Kaspersky pokazuju da je svaki peti zaposleni (21%) imao iskustvo ponovljene kompromitacije svog naloga. To i nije veliko iznenađenje ukoliko se ima na umu da je, prema istraživanju koje je sproveo Gartner, čak 69% zaposlenih nije poštovala bezbednosne smernice kompanije u prethodnih godinu dana, a 74% njih iskazalo spremnost da to uradi ukoliko bi im omogućilo ostvarenje poslovnog cilja.

„Svaka neopreznost i nesmotrenost dodatno nas izlaže riziku da u nekom trenutku postanemo žrtva uspešnog sajbernapada i iskusimo njegove štetne posledice. Svest o ovome nikada ne sme da postane žrtva želje da se ostvare određeni poslovni ciljevi. Ipak, činjenica da se svakom petom zaposlenom ponavlja situacija u kojoj njegov, nedovoljno zaštićen nalog, postaje ulaznica sajberkiminalcima u sisteme kompanije govori da ne menjamo loše navike i ne učimo dovoljno iz sopstvenih grešaka, čak i kada nas one značajno koštaju. Zbog toga, ne treba zanemarivati savete stručnjaka i upozorenja da se parametri kojima pristupamo svojim ličnim ili poslovnim nalozima osiguraju na najviši mogući način, i to jeste tema o kojoj sve organizacije moraju da povedu računa“ komentariše Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Kako bi smanjile mogućnost da postanu žrtve ovakvog tipa napada, kompanije treba da preduzmu sledeće zaštitne mere:

– Treba konstantno raditi na edukaciji zaposlenih o najboljim praksama ponašanja na internetu, ukazujući na opasnosti od korišćenja istih parametara za različite naloge

– Da razviju i primenjuju zaokruženu politiku upravljanja kredencijalima

– Da podstiču korišćenje menadžera lozinki kako bi svi koristili složene lozinke koje koriste kombinacije specijalnih karaktera. Ovi menadžeri obično predlažu i promene lozinki koje su već identifikovane u bazama iscurelih lozinki.

– Da osiguraju korišćenje dvofaktorske autentifikacije kad god je to moguće. Ovo je najefikasniji način zaštite protiv krađi lozinki i preuzimanja naloga.

U drugoj polovini jula brojne kompanije širom sveta našle su se u ozbiljnim problemima zbog prekida u IT mrežama – dogodio im se tzv. „plavi ekran“ ili Blue Screen of Death (BSOD) koji pogađa Windows korisnike: mnoge aviokompanije prizemljile su avione, prekid u radu imale su i telekomunikacione kompanije, i proizvodne, mediji su prekinuli emitovanje programa zbog pada kompjuterskih sistema i grafike, piše BBC.

Desetak dana kasnije, objavljene su i prve procene šteta, doduše zasad one koje se odnose na američke kompanije sa liste Fortune 500, a detalje prenosi portal Osiguranje.hr citirajući američkog osiguravača Parametrix. Naime, procenjena šteta koju su pretrpele ove kompanije (izuzimajući Majkrosoft) su oko 5,4 milijarde dolara. Deo gubitka biće pokriven polisama sajber osiguranja, ali ne više od 10 do 20 odsto. Prosečan gubitak po kompaniji sa ove liste iznosi 44 miliona dolara, a štete se kreću od šest miliona kod proizvodnih preduzeća, do čak 143 miliona  dolara štete koju su pretrpeli avioprevoznici.

Najveći gubitak će, kako se procenjuje, pretrpeti kompanije sa liste Fortune 500 koje se bave zdravstvom (1,938 milijardi dolara) i bankarski sektor (1,149 milijardi dolara) što će biti više od polovine ukupnih gubitaka kompanija sa te liste. Proizvodnja je pretrpela najmanje štete (36 miliona dolara) iako ostvaruje najveći prihod, a vazduhoplovne kompanije su oštećene za oko 860 miliona dolara, piše Osiguranje.hr citirajući Parametrix.

Kad je reč o osiguravajućim kućama, ovog puta su bolje prošle one koje u svom portfoliju nemaju sajber osiguranje, smatraju analitičari.

Preuzeto sa Sveoosiguranju

Narodna banka Srbije je krajem 2023. godine pripremila i bankama uputila formulare u cilju praćenja njihovih aktivnosti u oblasti rizika povezanih s klimom. Formularima su obuhvaćene kvalitativne i kvantitativne informacije, a strukturirani su na sledeći način:
• Obrazac 1 – Kvalitativne informacije u vezi sa rizicima povezanim s klimom – informacije o poslovnoj strategiji koja se odnosi na ove rizike, organima upravljanja i izveštavanju, te upravljanju rizicima povezanim s klimom;
• Obrazac 2 – Klasifikacija pravnih lica Banke u određene kategorije i praćenje pravnih lica koja emituju gasove sa efektom staklene bašte (GHG) – informacije o tome da li klasifikuju pravna lica u okviru
svojih portfolija prema njihovom uticaju na životnu sredinu, kao i informacije o praćenju izloženosti prema pravnim licima iz svojih portfolija koja emituju gasove sa efektom staklene bašte (GHG);
• Obrazac 3 – Krediti za energetsku efikasnost (zeleni krediti) – informacije o uslovima pod kojima se različitim kategorijama dužnika nude krediti za energetsku efikasnost (zeleni krediti), ako takve kredite imaju u svojoj ponudi, kao i stanju ovih kredita na određeni dan;
• Obrazac 4 – Pokazatelj zelene aktive – informacije o obračunavanju nekog pokazatelja zelene aktive, odnosno pokazatelja GAR (Green asset ratio) u skladu sa metodologijom EU i njegovoj vrednosti;
• Obrazac 5 – Izazovi Banke u oblasti rizika povezanih s klimom.
Na osnovu detaljne analize odgovora banaka, Narodna banka Srbije je prikazala osnovna zapažanja.

Detaljan pregled možete pročitati OVDE.

Skoro četvrtina (22%) ljudi na svojim uređajima ima sačuvane svoje eksplicitne slike, dok je u starosnim grupama od 16 do 24 i od 25 do 34 godine ovo  još češći slučaj (34%).

Četvrtina (25%) ispitanika je podelila svoje slike sa ljudima sa kojima se zabavljaju ili dopisuju, dok u starosnoj grupi od 25 do 34 godine taj procenat dostiže 39%.

Značajno je da je 8% ispitanih koji su podelili dobijen goli/eksplicitan materijal na kojima su drugi, ljudima priznalo da slike dele u svrhu osvete, a 9% da bi zaplašili druge.

Opširna anketa u kojoj je učestvovalo 9.033 ispitanika, otkrila je razmere snimanja, čuvanja i deljenja eksplicitnih slika na pametnim uređajima. Iskustvo zloupotrebe intimnih slika, poznato kao „osvetnička pornografija“, široko je rasprostranjeno –  skoro polovina (47%) svih ispitanika potvrdila je da su imali iskustva sa ovim fenomenom, bilo da da su ga lično doživeli (7%) ili poznaju nekoga ko je doživeo ovaj oblik onlajn zlostavljanja. Zloupotreba intimnih slika je posebno izražena među mlađim generacijama, budući da je 69% ispitanika starosti od 16 do 24 godine i 64% ispitanika starosti od 25 do 34 godine prijavilo takva iskustva.

“Naše istraživanje naglašava sve veću normalizaciju gorućeg društvenog problema: javnost, posebno mlađi pojedinci, u sve većem broju dele intimne slike ne uzimajući u obzir dugoročne posledice”, objašnjava Dejvid Em, glavni istraživač bezbednosti u timu za globalno istraživanje i analizu kompanije Kaspersky. “Tokom proteklih 25 godina, tehnologija je pojednostavila snimanje i deljenje takvih slika, a značajne promene desile su se i u ponašanju i stavovima prema upoznavanju preko interneta, ubrzavajući trend deljenja intimnih poruka. Svest o rizicima koje to podrazumeva može osnažiti pojedince da donesu ispravne odluke kada donose odluke o ponašanju u digitalnom svetu.

Kada su u pitanju stavovi u vezi sa deljenjem intimnih slika postoji značajna rodna neravnoteža. Podaci pokazuju da je 20% muškaraca poslalo goli/eksplicitan materijal nekome koga nikada nisu sreli u stvarnom životu. Takođe, 30% ispitanih muškaraca veruje da im primanje intimne slike daje vlasništvo nad tim sadržajem. Nasuprot tome, 12% žena je podelilo sa drugima eksplicitne slike koje su im poslate, od čega se 27% rukovodi unapred utvrđenim granicama u svojim odnosima. Ovakvo ponašanje naglašava mračnu stranu deljenja intimnih slika, gde se lični sadržaj može zloupotrebiti da nanese štetu, zastraši ili ponizi.

Uprkos rasprostranjenosti deljenja slika, samo 21% onih koji su podelili slike zatražilo je njihovo brisanje sa uređaja druge osobe, što ukazuje na zabrinjavajući nedostatak svesti o potencijalnim posledicama deljenja intimnih slika. Studija takođe pokreće pitanje takozvanog „okrivljivanja žrtve“ gde se tačno polovina (50%) ispitanika slaže da, ako ste podelili sliku sebe, onda je vaša greška ako ona završi u pogrešnim rukama.

Prošle godine Share fondacija pokrenula je inicijativu “Cyber intima” sa ciljem da bolje informiše žrtve “osvetničke pornografije” o koracima koje treba da preduzmu ukoliko žele da prijave ovakvo nasilje. Po rečima Mile Bajić, glavne istraživačice, iz Share fondacije, u Srbiji je prijavljivanje ovakvih slučajeva i dalje slabo zastupljeno zbog stigme da su “digitalni” slučajevi nasilja manje štetni od onih koja se dešavaju oflajn. Ovu vrstu nasilja čini gorom činjenica da je ove sadržaje gotovo nemoguće ukloniti sa interneta nakon što su objavljeni. Tema zloupotrebe intimnih sadržaja poslednjih godina sve više dobija na značaju i kod nas nakon otkrića Telegram grupa u kojima se porno sadržaji dele. Razgovori na ovu temu u javnom prostoru i bolja informisanost građana potrebni su kako bi se ovaj vid nasilja bio prepoznat.

“U Srbiji trenutno ne postoji krivično delo koje posebno targetira zloupotrebu intimnih sadržaja. U nekoliko zemalja u regionu smo videli reforme krivičnog zakona koje su dovele do kriminalizacije ovih vidova sajber nasilja, kao što su Hrvatska, Slovenija i najskorije Crna Gora krajem 2023. godine, koje predstavljaju pozitivan primer i mogu da služe za uzor kako se postaviti prema ovakvim slučajevima”, navodi Bajić.

Dejvid Kuk, Viši direktor zadužen za regulative za poverenje i bezbednost i partnerstva u kompaniji Aylo koja upravlja poznatim platformama sadržaja za odrasle zaključuje: “Obrazovanje i prevencija su ključni za eliminisanje rastućeg problema zloupotrebe intimnih slika bez pristanka osobe koja je na slici (Non-consensual intimate image abuse – NCII). Naša politika zahteva identifikaciju i saglasnost svih izvođača u okviru sadržaja pre nego što se objavi na našim platformama i podrazumeva trenutno uklanjanje bilo kog materijala ukoliko je kršenje autorskih prava prijavljeno putem naših obrazaca za uklanjanje sadržaja, kao i poruke odvraćanja za svakoga ko pretražuje termine povezane sa NCII. Od vitalnog je značaja da se više onlajn platformi pridruži STOPNCII.org da bi se nastavilo sa borbom i sprečile nove žrtve. Međuindustrijska partnerstva kao što je partnerstvo kompanije Aylo sa STOPNCII su ključna u razvoju bržih i sofisticiranijih metoda za sprečavanje ovog užasnog oblika onlajn zloupotrebe“.

Saveti kako da ostanete bezbedni: 

• Razmislite pre nego što objavite neki sadržaj. Vodite računa o tome sa kim delite svoje podatke i kada. Uvek razmislite o tome kako drugi mogu da tumače i koriste sadržaj koji delite na mreži.
• Istražite koje su aplikacije za komunikaciju bezbedne i koje imaju end-to-end enkripciju.
• Ako mislite da ste žrtva IIA, čuvajte dokaze i prijavite ih policiji i platformama na kojima verujete da su vaši podaci dostupni.
• Uvek proverite bezbednosna podešavanja u aplikacijama koje koristite da biste sveli na minimum verovatnoću da vaše podatke dele ili čuvaju treće strane – i šire – bez vašeg znanja.
• Koristite pouzdano bezbednosno rešenje kao što je Kaspersky Password Manager da generišete i obezbedite jedinstvene lozinke za svaki nalog; odolite iskušenju da ponovo upotrebite istu.
• Koristite StopNCII.org, globalni onlajn alat za zaštitu od deljenja intimnih slika na nekim od najšire korišćenih platformi širom sveta.