Test Faza

Author: Berettadr

  • Ministri EU zvanično odobrili Strateški plan Grupacije EIB

    Tokom sastanka Saveta guvernera Evropske investicione banke (EIB) koji je održan u petak 21. juna, ministri Evropske unije zvanično su podržali Strateški plan Grupacije kojim je usvojeno osam prioriteta.  Oni obuhvataju klimatsko delovanje, digitalizaciju i inovacije, bezbednost i odbranu, koheziju, poljoprivredu i bioekonomiju, socijalnu infrastrukturu, investicije sa proširenim dejstvom izvan EU, kao i doprinos jačanju tržišta kapitala Evrope. Između ostalog, odobreni plan obuhvata i pokretanje ciljnog investicionog programa „Strategic Tech-EU” radi ubrzanja digitalizacije i inovacija u strateškim tehnologijama, kao što su veštačka inteligencija, mikročipovi, bionauke i kvantno računarstvo. Ta inicijativa će pokrivati ceo lanac vrednosti, uključujući kritične sirovine, jačajući time stratešku autonomiju Evrope i podstičući domaće inovacije. Po ovlašćenju Evrogrupe, EIB će proširiti uspešnu inicijativu „Evropski tehnološki prvaci”, kako bi privukla privatni kapital za finansiranje proširenja inovativnih novoosnovanih preduzeća.

    Isto tako, model standardizovanih finansijskih instrumenata primeniće i u drugim oblastima, kako bi privukla privatne investicije u sektore kao što su energetska efikasnost za mala i srednja preduzeća i rekonstrukcija zgrada. EIB će pojačati svoje investicije i razviti nove finansijske instrumente kako bi povećala otpornost Evrope u upravljanju vodama i podržala poljoprivredu, bioekonomiju i sigurnost snabdevanja hranom. Ti programi će obezbediti likvidnost, udruživanje sredstava i smanjiti rizik ulaganja. Izvan EU Grupacija EIB će staviti veći naglasak na uticaj, pružajući podršku Ukrajini, obezbeđujući uspešnost procesa proširenja EU, jačajući međunarodna partnerstva sa susednim zemljama i podržavajući stratešku agendu EU Globalni izlaz u Africi i širom sveta, kao glavnim prioritetima.  

    Ministri su pozdravili već preduzete konkretne korake u realizaciji prioriteta, uključujući Akcioni plan za dalje jačanje podrške sektoru bezbednosti i odbrane Evrope, uz istovremenu zaštitu kapaciteta banke za finansiranje. Grupacija EIB je već prilagodila svoju politiku kreditiranja kako bi proširila opseg investicija koje se mogu finansirati u oblastima bezbednosti i odbrane, uključujući vojnu mobilnost, zaštitu granica i drugih kritičnih infrastruktura, razminiranje i dekontaminaciju, sajber bezbednost, svemir, istraživanja i razvoj i drugih tehnologija i infrastrukture dvostruke namene.

    Uz pretpostavku izmene statuta, guverneri su se saglasili da se granična vrednost koeficijenta zaduženosti poveća sa 250% na 290%, omogućavajući EIB da održi planirani godišnji obim kreditiranja u 2024. godini i sprovede dodatna zaduženja i garancije iz budžeta EU, uz istovremeno očuvanje svojih pokazatelja finansijske poluge i adekvatnosti kapitala. To će obezbediti dovoljno prostora za sprovođenje Strateškog plana i za kritične investicije u oblastima kao što su čista energija, baterije, socijalna i teritorijalna kohezija, kao i bezbednost i odbrana, jačajući stratešku autonomiju Evrope. Prema novom ograničenju, EIB bi održala svoj pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala na veoma visokom nivou, dodatno unapređen internim merama za povećanje efikasnosti i profitabilnosti i to bez ikakvog uticaja na evropske poreske obveznike.

    Više od polovine finansijskih sredstava koje godišnje izdvaja, EIB će nastaviti da investira u klimatsko delovanje sa fokusom na čistu i pristupačnu energiju i ostaje na dobrom putu da u kritičnoj deceniji do 2030. godine podrži zelene investicije vredne hiljadu milijardi evra. Strateškim planom takođe je predviđeno da se gotovo polovina godišnjeg kreditiranja EIB usmeri za projekte u kohezionim regionima. U kombinaciji sa povećanim naglaskom na investicije u socijalnu infrastrukturu, kao što su zdravstvo i pristupačni stambeni i obrazovni objekti, ovim se ističe posvećenost Grupacije ravnopravnom rastu i konvergenciji životnog standarda.

    „Građani i preduzeća očekuju da Evropa podrži investicije za budućnost, koje poboljšavaju kvalitet njihovog života, jačaju njihovu bezbednost i pružaju im nove prilike.  Strateški plan Grupacije EIB pomoći će upravo u tome, štiteći prosperitet, konkurentnost i stratešku autonomiju Evrope”, rekla je predsednica Grupacije EIB Nađa Kalvinjo. „Naši akcionari su odobrili jasan plan za naredne godine, koji se oslanja na jake strane Grupacije EIB i stvara uslove za povećanje njene efikasnosti i uticaja, podstičući investicije tamo gde će pružiti značajan doprinos.”

    Novoizabrano rukovodstvo

    Savet guvernera EIB, sastavljen od ministara koje je imenovala svaka od 27 država članica, takođe je pozdravio novu predsednicu Saveta guvernera, imenovanje novog predsednika Revizorskog odbora, kao i odobravanje godišnjeg izveštaja Revizorskog odbora.

    Godišnjom sednicom predsedavao je Vinsent Van Petehem, potpredsednik Vlade i ministar finansija Belgije. „EIB je moćan evropski instrument koji mobiliše finansijska sredstva javnog i privatnog sektora za realizaciju zajedničkih investicionih prioriteta država članica”, rekao je Van Petehem predajući rotirajuću predsedavajuću poziciju Saveta guvernera Bugarskoj. „Bila mi je privilegija i čast da proteklih godinu dana predsedavam Savetom guvernera Banke i posebno mi je drago što tu poziciju predajem nakon odluke da se Banka EU ovlasti da u budućnosti učini više, na osnovu jasnog Plana”.

    „Kao finansijski ogranak EU, Grupacija EIB će nastaviti da pruža finansijsku podršku ključnim prioritetima u Uniji i van nje. Grupacija EIB ima ključnu ulogu u podršci zelenoj i digitalnoj tranziciji, koheziji i regionima koji su najviše pogođeni invazijom na Ukrajinu”, rekla je privremena potpredsednica Vlade i ministarka finansija Bugarske Ljudmila Petkova, dodavši: „Stručnost i jaka kapitalna pozicija EIB biće osnov za očuvanje njene vodeće uloge i rešavanje izazova pred nama”.

    U okviru rotacija predviđenih Poslovnikom EIB, Kristof Has predao je poziciju predsedavajućeg Revizorskog odbora Nunju Gracijasu Fernandesu na period od godinu dana. Tokom sednice Saveta guvernera, Revizorski odbor je izložio svoj godišnji izveštaj koji će biti objavljen blagovremeno.

  • Lažne ankete kradu podatke

    Elektronsko bankarstvo, koje koristi više od 4 miliona građana u Srbiji, donelo je sa sobom brojne pogodnosti, ali i potrebu za pojačanom zaštitom podataka na internetu. Jedna od najčešćih pojava u digitalnom okruženju su takozvane „phishing“ kampanje koje služe za lažno predstavljanje finansijskih institucija ili servisnih provajdera, s ciljem krađe ličnih podataka poput korisničkih imena, lozinki ili brojeva kreditnih kartica. U protekloj godini, više od 230 miliona ljudi širom sveta bili su žrtve različitih vrsta ovakvih prevarnih radnji.

    U poslednje vreme, među najčešćim oblicima sajber prevara ističu se lažne ankete na koje stručnjaci posebno skreću pažnju. „Sofisticirane prevare biznis korisnika, kao i privatnih korisnika moraju se sprečavati podizanjem svesti o ovoj temi. Kontinuirano istraživanje modela sajber prevara i redovna edukacija korisnika su ključ zaštite u digitalnom svetu“ izjavio je Darko Šehović, rukovodilac FIN-CSIRT-a i Službe bezbednosti Udruženja banaka Srbije.

    Pored edukacije, direktor IT sektora Yettel Bank, Predrag Budimir, naglašava važnost uvođenja najsavremenijih biometrijskih rešenja – poput sistema Liveness koji predstavlja video-identifikaciju druge generacije čije je individualne osobine gotovo nemoguće kopirati ili zloupotrebiti.

    O novinama u evropskoj regulativi, govorio je Andrej Stojić, direktor integracija sajber bezbednosti u kompaniji Oktacron. „Želim da istaknem značaj namere osnivanja kancelarije za informacionu bezbednost koje je Republika Srbija prepoznala kao ključnu tačku u standardizaciji državnih uprava i finansijskog sektora“, rekao je Stojić, te dodao da je pred nama regulatorno uređenje ove oblasti koje podrazumeva usaglašavanje sa standardima Evropske Unije.

    „Verujem da govorim u ime svih kolega iz bankarskog sektora kada kažem da ulažemo sve svoje napore u cilju sprečavanja napada prevaranata i zaštite naših korisnika. Međutim, naš uspeh ne bi bio moguć da nije podrške i primera koji nam daje Narodna banka Srbije“, dodao je Budimir nakon panela „Sajber bezbednost – kako se zaštititi“ koji je održan u prostorijama Business Intelligence Instituta u Beogradu u organizaciji Udruženja banaka Srbije.

  • Uloga privrede u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja

    Vizija Agende 2030, kao mape puta za globalni održivi razvoj, uključuje svet bez siromaštva, zdravu i prosperitetnu planetu, živu i inkluzivnu globalnu ekonomiju i dostojanstven život za sve.

    Projekat „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sufinansiraju vlade Švajcarske i Nemačke a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, od 2018. godine podržava Srbiju u njenim naporima ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja sadržanim u Agendi 2030 Ujedinjenih nacija, kao i pristupanju Evropskoj uniji kao punopravni član. Ovi ciljevi su međusobno povezani i komplementarni, imajući u vidu da Evropska unija u potpunosti deli vrednosti koje promoviše Agenda 2030.

    Sprovođenje Ciljeva održivog razvoja Agende 2030 je zajednički poduhvat svih društvenih aktera, i zato je važno da donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou jasno prepoznaju privatni sektor kao ključnog partnera u ovom procesu. To podrazumeva da država treba da podstiče napore i inicijative poslovnog sektora kroz javne politike koje stvaraju odgovarajuće okruženje za održivi razvoj privrede na lokalnom i nacionalnom nivou.

    S druge strane, jednako je važno da postoji spremnost privrede da se angažuje i da sarađuje sa lokalnim i nacionalnim institucijama, vladom i civilnim društvom na sprovođenju Ciljeva održivog razvoja i unapređenju svesti o tome šta to znači za svakog pojedinca, za prirodu, za planetu i za društvo u celini. 

    Privredni subjekti, bez obzira na veličinu, imaju značajnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja: stvaranjem održivih proizvoda i usluga, ulaganjem u obnovljive izvore energije, smanjenjem ugljeničnog otiska, rešavanjem socijalnih pitanja i brigom o zajednicama u kojima rade.

    U članu 67. dokumenta poznatog pod nazivom “Transformacija našeg sveta: Agenda 2030 za održivi razvoj” kaže se: Privatne poslovne aktivnosti, investicije i inovacije glavni su pokretači produktivnosti, inkluzivnog privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta. Prepoznajemo raznolikost privatnog sektora, od mikropreduzeća preko zadruga do multinacionalnih kompanija. Pozivamo sve privredne subjekte da primene svoju kreativnost i inovativnost u rešavanju izazova pred održivim razvojem.“

    Kao jedan od ključnih elemenata društva, korporativni sektor može i treba posebno da doprinese postizanju ciljeva 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast, 9 – Industrija, inovacije i i infrastruktura i 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja. Odgovarajući na sve veća očekivanja i zahteve društva da se kompanije ponašaju na odgovoran način, korporativni sektor treba, međutim, da doprinese i u svim ostalim oblastima obuhvaćenim Ciljevima održivog razvoja, uključujući zdravstvo, zaštitu životne sredine, rodnu ravnopravnost i socijalnu koheziju i jednakost, vodeći računa o tome da niko ne ostane po strani, u skladu sa ključnim principom Agende 2030 – Leave No One Behind (LNOB). 

    Primenu održivih poslovnih praksi ne treba posmatrati isključivo kao obavezu – ona je ujedno prilika za rast i razvoj preduzeća. Poslovanje u skladu sa kriterijumima ESG, koji obuhvataju zaštitu životne sredine, socijalne aspekte i dobro upravljanje, postaje ključno za lakši pristup izvorima finansiranja i tržištima kapitala.

    U ovom kontekstu, mislimo da je važno napomenuti da projekat podržava godišnje istraživanje o proceni integracije programa održivosti u poslovanje privatnog sektora. Ova publikacija, pod nazivom ESG/SDG Barometar, dostupna je na veb sajtu “Održivi razvoj za sve” i obuhvata značajne trendove i promene po pitanju održivosti privatnog sektora. Na ove promene utiču sve obimniji politički i regulatorni zahtevi, dostupnost finansijskih instrumenata sa ugrađenim ključnim pokazateljima uspeha (KPI), ali i povećana očekivanja vezano za transparentnost poslovanja. Sve ovo utiče i na rastuću potrebu za profesionalcima iz oblasti održivog razvoja.

    Iako je u prethodnom periodu naglasak bio prevashodno na aspektima životne sredine, u poslednje vreme primetan je pojačan fokus na oblast društvene održivosti. Radi stvaranja jasnije slike, ESG/SDG Barometar nastoji da razreši konfuziju izazvanu različitim pojmovima i skraćenicama, kao što su: SDG, ESG i CSR, uspostavljajući jasne veze između različitih Ciljeva održivog razvoja (SDG), standarda i ESG strategija i praksi. Osnovna poruka koju šalje ova publikacija je važnost negovanja održivije, inkluzivnije i zelene prakse u privatnom sektoru, sa ciljem da pomogne kompanijama kada je reč o nefinansijskom izveštavanju.

    Standardizovano merenje i izveštavanje o uticaju kompanija na implementaciju Ciljeva održivog razvoja je ključni korak u planiranju korporativnih strategija održivosti. Ovo omogućava kompanijama da budu transparentnije i odgovornije u svom radu i da donose odluke u skladu sa principima održivog razvoja.

    Kada je reč o merenju održivosti i izveštavanju, postoje dokazi o tome da određen broj kompanija već aktivno doprinosi postizanju Ciljeva održivog razvoja. Gotovo sve velike kompanije koje posluju u Srbiji – a u to spadaju uglavnom one sa više od 250 zaposlenih – povezale su pokazatelje o kojima izveštavaju u svojim izveštajima o održivosti sa Agendom 2030 i njenim ciljevima.

    Polazeći od nemačkog iskustva, da bi postale relevantna snaga i zamajac za postizanje Ciljeva održivog razvoja, kompanije treba da ubrzaju promene. Poslovanje po principu “business as usual” nije dovoljno za postizanje ciljeva Agende 2030. Preporuka kompanijama je da se povežu sa odgovarajućim internim partnerima u preduzeću radi promocije Ciljeva održivog razvoja, da uključe sve relevantne stejkholdere u diskusiju o implementaciji Ciljeva održivog razvoja i, što je posebno važno, da podrže inovacije koje predvode njihovi zaposleni.

    Takođe, od ključne je važnosti promovisati razmenu i saradnju, raditi na izgradnji zajedničkih poslovnih pristupa radi povećanja transparentnosti, uspostaviti razmenu iskustva o najboljim praksama kroz saradnju sa drugim kompanijama, institucijama i organizacijama civilnog društva radi unapređenja implementacije Ciljeva održivog razvoja.

    Posmatrajući širu regionalnu perspektivu, potrebno je naglasiti značaj uključivanja poslovne zajednice Srbije u dijalog između poslovne zajednice šireg regiona Zapadnog Balkana, donosilaca odluka u EU i drugih zainteresovanih strana. U tom smislu, zajedničko regionalno tržište i slični mehanizmi treba da se posmatraju kao odlična prilika da se razgovara o zajedničkim potencijalima i izazovima sa kojima se suočavaju poslovni akteri koji na kraju doprinose punoj integraciji regiona u EU.

    Umesto zaključka: 

    Pokažite posvećenost izgradnji boljeg društva tako što ćete preispitati svoje poslovne prakse i modele, fokusirajući se na doprinos koji vaša kompanija ostvaruje za dobrobit društva i životne sredine, lokalno i globalno.

    Ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja moguće je samo kroz partnerstva i međusektorsku saradnju, što znači da su privatne kompanije ključni akteri u sprovođenju Agende 2030.

    Korporativni sektor je raznolik, u rasponu od mikro preduzeća i malih i srednjih preduzeća do velikih nacionalnih i globalnih korporacija. Sva preduzeća, bez obzira na njihovu veličinu, treba da se angažuju i primenjuju svoju kreativnost i inovativnost u rešavanju složenih razvojnih izazova. Neophodni su zajednički napori kako velikih kompanija, tako i malih, srednjih i mikro preduzeća na putu ka održivoj budućnosti za sve.

  • Bankomati po Evropi – meta novih hakerskih napada

    Bankomati po Evropi meta su novog zlonamernog softvera

    Nova vrsta zlonamernog softvera koji cilja bankomate u Evropi, nazvan EU ATM Malware, postaje sve popularniji sa efektivnošću bez presedana od 99%

    Na osnovu analize teksta snimka ekrana, Olga Osipova, viši stručnjak za bezbednost aplikacija u kompaniji Kaspersky, donela je nekoliko važnih zaključaka:

    – Nova instanca ovog zlonamernog softvera je veoma efikasna protiv brojnih bankomata velikih proizvođača.

    – Tvrdnja da se do 30.000 dolara može podići sa jednog bankomata čini zlonamerni softver za bankomate EU veoma privlačnim za kriminalce.

    – Različiti načini plaćanja za kupovinu ovog malicioznog softvera (mogućnost pretplate i isprobavanja, demo verzije) ukazuju da su programeri koji su ga napravili organizovani i dobro pripremljeni, računajući na njegovo širenje. Prisustvo različitih režima rada omogućava mu da se prilagodi specifičnim ciljevima i uslovima napada.

    Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah. Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Ove najave često prethode talasima napada na banke u različitim zemljama. Tokom godina, popularne softverske metode za izvlačenje novca sa bankomata uključivale su Tyupkin, Cutlet Maker, Skimer, i druge. Na primer, 2015-2016, Black Box method je stekla posebnu popularnost.

    Što se tiče trenutne najave o EU ATM zlonamernom softveru, s obzirom na njegovu sposobnost funkcionisanja na različitim platformama, može se pretpostaviti da je ovaj softver zasnovan na XFS-u, standardu koji pruža zajednički API za upravljanje različitim internim ATM modulima, bez obzira na proizvođača.

    Tokom godina analize bezbednosti bankomata, razvili smo niz alata za testiranje ranjivosti bankomata na izvlačenje gotovine. Prvi od njih je napisan pre više od 10 godina kada je većina bankomata radila na Windows XP-u. Ovaj alat, uz manje modifikacije, i dalje radi na najnovijim verzijama operativnih sistema, nezavisno od platforme (NCR, Diebold, GRG, Hyosung itd.). Koristeći karakteristike standarda XFS, omogućava nam da pokažemo ranjivosti i nedostatke na bankomatima koji dovode do njihovog pražnjenja. U stvari, izdavanje gotovine može biti potpuno automatizovano dok se sav novac ne izvuče, osim fizičke akcije uklanjanja hrpe novčanica sa bankomata.

    Prodavac tvrdi da je efektivnost 99% na evropskim bankomatima i do 60% na bankomatima u drugim zemljama, što indirektno sugeriše da je zlonamerni softver posebno podešen za evropske uređaje.

    To ne znači da su bankomati van Evrope bezbedni. Važno je zapamtiti da pored softverskih metoda neovlašćenog podizanja gotovine, postoje i hardverske metode. Nažalost, tokom svake bezbednosne analize koju sprovodimo, čak i 2024. godine, nalazimo najmanje jedan metod napada u svakom bankomatu koji omogućava potpuno izvlačenje gotovine.

    Odgovarajuća pažnja na bezbednost finansijskih uređajaredovno testiranje penetracije i procena bezbednosti bankomata, zajedno sa blagovremenom primenom kompenzacionih mera kada se pronađu ranjivosti, pomažu u smanjenju rizika od napada na bankomat i minimiziranju finansijskih i reputacionih gubitaka. Praćenje ilegalnih aktivnosti usmerenih na banku ili industriju može se postići primenom  Threat Intelligence servisa.

     

    Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah. Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Ove najave često prethode talasima napada na banke u različitim zemljama. Tokom godina, popularne softverske metode za izvlačenje novca sa bankomata uključivale su Tyupkin, Cutlet Maker, Skimer, i druge. Na primer, 2015-2016, Black Box method je stekla posebnu popularnost.

    Tvrdnja da je efektivnost ovog zlonamernog softvera 99% na evropskim bankomatima i do 60% na bankomatima u drugim zemljama, indirektno sugeriše da je zlonamerni softver posebno podešen za evropske uređaje.

    To ne znači da su bankomati van Evrope bezbedni. “Važno je zapamtiti da pored softverskih metoda neovlašćenog podizanja gotovine, postoje i hardverske metode. Nažalost, tokom svake bezbednosne analize koju sprovodimo, čak i 2024. godine, nalazimo najmanje jedan metod napada u svakom bankomatu koji omogućava potpuno izvlačenje gotovine”, kažu u kompaniji Kaspersky.

     

  • Rizici novog doba: Usled rasta rizika rastu i troškovi poslovanja, ali i šanse

    Očekuje se da će privredni rast ove godine biti 3,5 odsto, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović na konferenciji „Rizici novog doba: nova era održivosti“ u organizaciji Be Risk Protected platforme.

    On je dodao da će rast BDP-a u naredne dve godine biti između četiri i pet odsto.

    Strane direktne investicije su od 2018. do 2023. godine dostigle au vrednost od 23,1 milijardu evra.

    „Došlo je do velikog rasta izvoza. Izvoz usluga dostigao je 41 milijardu evra, odnosno 60 odsto BDP-a, što je rezultiralo niskim stepenom deficita platnog bilansa od 2,6 odsto“, rekao je Jović.

    Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji Jovan Protić, koji je imao uvodno izlaganje, rekao je da je u Srbiji prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada, što znači da su deca od pet do 17 godina radila iako situacija za njih nije bila pogodna ni po pitanju fizičkog ni po pitanju mentalnog zdravlja.

    U Srbiji je prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada. To znači da deca od pet do 17 godina rade u situaciji koja za njih nije pogodna ni iz ugla fizičkog ni psihičkog zdravlja. Dve trećine te dece je u poljoprivredi i rade sa roditeljima u domaćinstvima“, istakao je Protić na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – nova era održivosti“.

    U modernom rospstvu je 28 miliona ljudi, jer to tržište vredi 150 milijardi dolara godišnje i to je „novac koji neko stavlja u džep zahvaljujući eksploataciji tih radnika, a među njima je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina“, rekao je Protić.

    Prema njegovim rečima, na radnike danas utiču i klimatske promene (o kojima se govorilo u nastavku konferencije), usled prekomernih temperatura, koje su tokom prošle godine dovele do smrti blizu 19.000 radnika, dok je zabeleženo više od 22 miliona povreda na radu.

    Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva Međunarodne organizacije rada podrška ciljevima održivog razvoja, u oblasti zaštite životne sredine.

    Stručnjaci su istakli da ljudi treba da se spreme na još ekstremnije vremenske uslove te da se “prozor” od 1,5 stepena celzijusovih povećanja temperature, koliko je kao cilj postavljeno Pariskim sporazumom, sve više zatvara odnosno sve će teže biti da se postigne. To će imati katastrofalne posledice po zemlje jer će neke od njih i nestati i po privredu koja se već suočava sa problemima u lancima snabdevanja usled klimatskih promena. 

    Poseban segment konferencije bio je posvećen riziku veštačke inteligencije te je jedan od zaključaka bio i da će regulacija teško uspeti da taj rizik dovoljno umanji, ali da uskoro treba očekivati i zakon u Srbiji koji se neće primenjivati na policiju i vojsku. 

    Neizostavni deo konferencije Rizici novog doba je i tema o sajber rizicima koji su godinama u vrhu rizika po svim svetskim istraživanjima među privrednicima, a istaknuto je da se sajber napadi dešavaju svakih 14 sekundi te da hakeri više ne probijaju šifre već se loguju i koriste veštačku inteligenciju za različite prevare. 

    Poseban segment bio je posvećen i ove godine mentalnom zdravlju zaposlenih te su eminentni stručnjaci diskutovali može li se na poslu bez stresa kao i o rodnoj ravnopravnosti te se moglo čuti da žene još uvek manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima za oko 15 odsto. 

    Konferencija „Rizici novog doba“ održava se jednom godišnje u organizaciji Be Risk Protected platforme koju su osnovali portali Sveonovcu i Sveoosiguranju sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

    Na ovogodišnjoj regionalnoj konferenciji, kojoj je prisustvovalo blizu 200 gostiju iz Srbije i regiona, govorilo se o nekoliko ključnih rizika: riziku veštačke inteligencije, sajber rizicima, ESG rizicima, klimatskim promenama, i stresu kao glavnom riziku kod zaposlenih.

    Učesnici su istakli da usled rasta ovih rizika rastu i troškovi poslovanja, ali je da su oni i šansa ukoliko se njima adekvatno upravlja. 

    Među učesnicima su bili predstavnici Vlade Republike Srbije, GIZ-a, Instituta za mentalno zdravlje, organizacija UN Women i SMART kolektiva, kompanija Saga, PwC, Comtrade System Integration, Atlantic grupe, Galenike, Udruženja banaka Srbije, ERSTE banke, osiguravajućih društava Generali, Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR Novi Sad i Merkur, Marsh McLennan, investitor Vladimir Đukanović, stručnjak za klimatske promene prof. Dr Vladimir Đurđević, Rade Rakočević, ekspert za ulaganja na berzi, britanska multinacionalna HR kompanija AMS, i drugi.

  • Konferencija “Rizici novog doba: nova era održivosti”, 6. jun, Hyatt Regency Beograd

    Kako će se na poslovanje odraziti ubrzane promene – od razvoja veštačke inteligencije i rizika koje donosi, preko sve većih sajber rizika uslovljenih razvojem novih tehnologija, do klimatskih promena koje remete poslovanje od lanca snabdevanja do ugrožavanja proizvodnje i objekata? Kako se sve ovo reflektuje na mentalno zdravlje poslodavaca i zaposlenih, i kako smanjiti stres na poslu?

    Da li su postojeći ESG (Envorinmental, Social, Governance) principi poslovanja dovoljni da se sačuva i planeta, i biznis, i zdravlje ljudi, i na koje rizike prilikom uvođenja ESG strategija treba obratiti pažnju?

    Ovo su ključne teme ovogodišnje, Pete regionalne konferencije o rizicima novog doba, koju organizuje BeRiskProtected platforma.

     

    Učesnici ovogodišnje konferencije ukazaće na rizike koji se globalno prepoznaju kao najviše preteći u narednom periodu, na potencijalne gubitke koje oni mogu da izazovu, na dostupnu preventivu i rešenja kojima preduzeća mogu da doprinesu smanjenju rizika, kao i na mogućnosti osiguravajućeg pokrića.

    Učesnici će ponuditi odgovore na sledeća pitanja:

    • Šta donosi Zakon o veštačkoj inteligenciji EU i kako će se reflektovati na kompanije u Srbiji?
    • Kako zaštititi poslovanje od hakera?
    • Kako da se firma zaštititi od finansijskog gubitka ako je zadesi sajber napad?
    • Zašto je važno razvijanje ESG strategija, i kako pravilno uraditi nefinansijski izveštaj?
    • Da li će zagađivači u Srbiji ostati bez izvora finansiranja, i koji biznisi će privlačiti investitore u budućnosti?
    • Koje su najveće opasnosti za domaće kompanije od klimatskih promena, koji su sektori najugroženiji, i na šta nas obavezuje Zakon o klimatskim promenama?
    • Zašto je i za kompanije i za zaposlene važno da se smanji nivo stresa na poslu, i kako to učiniti?

     

    Konferenciju otvara viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović uvodnim izlaganjem, a zatim sledi uvodno izlaganje Jovana Protića, Nacionalnog koordinatora Međunarodne organizacije rada.

    Među učesnicima su predstavnici Vlade Republike Srbije, Hrvatske gospodarske komore, Instituta za mentalno zdravlje, organizacija UN Women i SMART kolektiva, kompanija Saga, PwC, Comtrade System Integration, Atlantic grupe, Galenike, Udruženja banaka Srbije, ERSTE banke, osiguravajućih društava Generali, Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR Novi Sad i Merkur, Marsh McLennan, Senzal Capital, investitor Vladimir Đukanović, stručnjak za klimatske promene prof. Dr Vladimir Đurđević, Rade Rakočević, ekspert za ulaganja na berzi, britanska multinacionalna HR kompanija AMS, i drugi.

     

    Konferencija je namenjena biznis sektoru, javnim preduzećima i institucijama, lokalnim upravama (top menadžmentu/donosiocima odluka u preduzećima i lokalnoj upravi, ESG/CSR menadžerima, risk menadžerima, menadžerima za bezbednost podataka i sajber bezbednost, strategijskim menadžerima, HR menadžerima, menadžerima za korporativne komunikacije, vlasnicima preduzeća…)

    AGENDA i više informacija o programu i mogućnostima prisustvovanja: https://beriskprotected.rs/konferencija-2024

     

  • Marsh Adria Risk Forum: Rizicima treba pristupati holistički i na duge staze

    Lorejn Stok, lider za risk menadžment za Evropu kompanije Marsh je na otvaranju Adria Risk Foruma 2024. koji je održan 18. aprila u Beogradu, predstavila ukratko tradicionalno istraživanje ove kompanije na temu rizika. Kada je reč o percepciji rizika praktično svih relevantnih učesnika u društvu, lidersku poziciju je zauzeo rizik: pogrešne informacije usled korišćenja veštačke inteligencije. Drugi rizik na listi je povezan sa klimatskim promenama.

    „Više od tri milijarde ljudi će učestvovati u nekoj vrsti izbora tokom ove godine i opasnost od lažnih vesti raste. Teško je danas uvideti šta jeste, a šta nije istina“, istakla je ona i dodala da je najveća bojazan kad je AI u pitanju nedostatak kontrole jer je regulacija fragmentisana.

    Na osnovu prikazane ilustracije prilikom uvodnog izlaganja jasno je da su pre 13 godina dominirali ekonomski rizici, vremenom su se povećavali rizici u vezi sa klimatskim promenama i životnom sredinom koji su aktuelni i danas. Sve vreme ovi rizici su „prošarani“ geopolitičkim rizicima, dok poslednjih godina u prvi plan izbijaju tehnološki rizici: pomenute dezinformacije, ali i sajber rizici. Ishod je takav i zbog razvoja veštačke inteligencije, dodala je ona.

    Lorejn Stok je istakla i da je mlađa populacija više zabrinuta za klimatske promene i rizike u vezi sa tim, u odnosu na starije. Inače, svi rizici koji se percipiraju za narednih deset godina prema ovom istraživanju povezani su sa životnom sredinom.

    Marsh je sproveo i istraživanje samo među izvršnim direktorima. Njih najviše zabrinjavaju usporavanje ekonomije, zatim inflacija, nedostatak radne snage i talenata, kao i snabdevanje energijom.

    Lorejn Stok je na kraju dala i neke praktične savete. Rizici, naime, moraju da se posmatraju više holistički i na duge staze kako bi se povećala otpornost. Organizacije moraju da evoluiraju, budu agilnije, osnažuju lidere i zaposlene.

    Na Forumu su održane dve panel diskusije, a događaju su prisustvovali predstavnici osiguravajuće industrije i korporativnog sektora iz regiona. 

  • Jelena Parojčić, Galenika: Održivo poslovanje – obavezan deo kulture kompanije

    „Farmaceutska industrija može da pruži značajan doprinos zaštiti životne sredine prihvatanjem održivih strategija kao što su zelena hemija, smanjenje otpada, energetska efikasnost, odgovorni dobavljači, ekološki prihvatljivo pakovanje i proširena odgovornost proizvođača, istovremeno osiguravajući globalni pristup vitalnim i kvalitetnim lekovima“, kaže Jelena Parojčić, izvršni direktor za ljudske resurse u kompaniji Galenika, odgovarajući na pitanje kakva je uloga farmaceutske industrije u sprovođenju ESG strategija i u kojim segmentima upravo ona može najviše da doprinese.

    Osim toga, sa takozvanom zelenom hemijom, farmaceutske kompanije mogu, prema njenim rečima, dati prioritet ekološkim metodama sinteze, iskoristiti obnovljive resurse i značajno smanjiti proizvodnju štetnih nusproizvoda.

    „Integracijom ovih principa farmaceutske kompanije imaju priliku da ispišu nova pravila proizvodnje lekova. Zelena hemija takođe otvara mogućnost nove ere farmaceutskih proizvoda koji su bezbedniji za ljudsko zdravlje i biorazgradivi, time dodatno smanjujući zabrinutost zbog stalnog zagađenja životne sredine“, ističe Parojčić.

    Održivo poslovanje i zaštita životne sredine visoko su na agendi kompanije Galenika. Šta biste istakli kao najznačajnije rezultate u ovoj oblasti?

    Za Galeniku, održivo poslovanje je sastavni deo kulture poslovanja. To se ogleda u svim oblastima – kroz beskompromisnu ​​posvećenost kvalitetu naših proizvoda, kontinuitetu proizvodnje i snabdevanja, zdravlju i bezbednosti zaposlenih, zaštiti životne sredine i energetske efikasnosti, projektima usmerenim na prevenciju zdravlja, podršku kulturnim projektima kao i donacijama medicinskim ustanovama.

    Ilustracije radi, kao kompanija orijentisana ka budućnosti, Galenika je uspostavila sisteme kvaliteta kroz primenu GMP i ISO standarda, koje kontinuirano obnavlja primenom novih zahteva međunarodno priznatih standarda. Za nas je primena standarda preduslov za odgovorno poslovanje.

    Zaštita životne sredine je visoko na lestvici prioriteta. Poslednjih godina smo postigli značajno smanjenje otpada kao i emisije CO2. Svi zaposleni učestvuju u sakupljanju i razvrstavanju reciklabilnih otpadnih materijala, prema jasno definisanim procedurama za upravljanje otpadom. Kompanija je nosilac ISO sertifikata 14001:2015, koji potvrđuje usklađenost sa najvišim standardima u oblasti zaštite životne sredine.

    Važan segment održivog poslovanja su ljudi odnosno zaposleni. U eri digitalizacije i novih tehnologija, različitih modela rada (hibridno, remote) – na koji način brinete o zaposlenima i šta su vaši prioriteti u toj oblasti?

    Pre svega, posvećeni smo edukaciji zaposlenih u skladu sa potrebama modernog poslovanja i opredeljenosti ka stalnom razvoju. Pratimo razvoj zaposlenih, osnažujemo postavljanje pitanja i aktivno slušamo. Gajimo kulturu povratne informacije, cenimo i primećujemo benefite saradnje, ukazujemo na prostor za unapređenje i zajedno slavimo uspehe. Pored toga, smatramo da efikasna interna komunikacija pomaže da se izgrade zajednički interesi i ciljevi između kompanije i zaposlenih, čime se stvara održiva osnova za odgovorno poslovanje.

    Znamo da se u svetu i dalje „bije bitka“ za rodnu ravnopravnost – i u pogledu zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, i u pogledu ujednačenosti plata muškaraca i žena na istim pozicijama. Kakva je situacija u Galenici?

    Galenika svakim danom raste i u domenu globalnih principa primene različitosti, jednakosti i angažovanja na radnom mestu. S ponosom mogu da kažem da radim u kompaniji koja je posvećena razvoju ženskih liderskih potencijala i koja prepoznaje vrednost različitosti, jer čak 64% rukovodilaca u Galenici su žene.

    Od kraja 2017. Galenika je deo brazilske NC Grupe, najvećeg farmaceutskog proizvođača u Brazilu i jednog od najvećih u celoj Latinskoj Americi. U kojoj meri grupa utiče na strategije i trendove poslovanja, posebno u kontekstu održivosti? Koliko inovativnih poslovnih modela možete da preuzmete, odnosno koliki je značaj što ste deo tako velikog sistema?

    Za NC Grupu, koja posluje globalno, odgovoran način poslovanja je jedan od stubova koji pokreću putanju poslovanja i razvoja grupe. Otkad je Galenika deo NC Grupe, preuzela je te dobre prakse. Pored toga, Galenika razvija sopstvene kapacitete i inicijative, jer odgovorno poslovanje uvek mora da odražava potrebe lokalnih zajednica i tržišta. Smatram da lokalna kompanija treba da ima globalno usvojene smernice i principe najbolje prakse, ali i da pažljivo uočava lokalne potrebe na koje može da odgovori. U slučaju Galenike, usvojili smo Kodeks NC Grupe, ali smo naš pristup društveno odgovornog poslovanja prilagodili lokalnim okolnostima zbog drugačijeg kulturnog i tržišnog okruženja Srbije. U tom smislu, uradili smo zaista mnogo u proteklih šest godina.

    Može li gigant poput Galenike da utiče i na svoje dobavljače da se okrenu održivijem i „zelenijem“ poslovanju?

    Uveliko utičemo na svoje dobavljače u cilju obezbeđenja održivog kvaliteta naših proizvoda. Ilustrovaću kroz primer logistike i nabavke supstanci koje se koriste za proizvodnju lekova. Važno je pre svega da polazni materijali tj. farmaceutske supstance koje koristimo za proizvodnju lekova, zbog strogih zahteva GXP smernica koje primenjujemo, budu pod našom kontrolom. Skladištenje polaznih materijala i gotovih lekova u potpunosti je pod nadzorom našeg tima, dok za usluge domaćeg i međunarodnog transporta angažujemo partnere koji zadovoljavaju najviše standarde poslovanja. Dodatno, Galenika kao važnu kvalitativnu prednost kod dobavljača prepoznaje posedovanje GDP sertifikata, odnosno sertifikata dobre prakse u distribuciji lekova. Ovaj sertifikat pruža sigurnost da će naši proizvodi biti distribuirani do krajnjih korisnika na bezbedan i kvalitetan način.

    Galenika će ove godine proslaviti 79 godina poslovanja, što je čini jednim od retkih domaćih brendova koji je toliko dugo opstao. Sa kakvim rezultatima biste želeli da dočekate 2025, kada ćete proslaviti čak osam decenija poslovanja?

    U godini kada budemo slavili 80 godina postojanja, Galenika će postati još spremnija da se nosi sa izazovima, da ispuni svoje poslovne planove i da dodatno investira u razvoj. Nastavljamo sa širenjem portfolija, jer stremimo ka relevantnim lekovima najnovije generacije sa konstantom najvišeg kvaliteta, što je preduslov za uspeh u Srbiji, regionalnim i međunarodnim tržištima na kojima poslujemo, ali i novim tržištima na koja planiramo da proširimo poslovanje. Gradimo novu fabriku za proizvodnju peptida i očekujemo da ćemo je pokrenuti tokom ove godine. Verujemo da će ovo otvoriti terapijske oblasti u kojima Galenika još uvek nije zastupljena, što će se odraziti na ukupne rezultate.

    Konačno, posvećenost ljudima i vernost zdravlju kroz kvalitet proizvoda, investicije, digitalizaciju i internacionalizaciju poslovanja ostaju u ključnom fokusu za dalji rast Galenike.

     

     

  • Moć održivog poslovanja

    https://heyzine.com/flip-book/dd82080846.html

  • Na poslovnu klimu utiču pravilno korišćenje podataka i sajber bezbednost

    Na povoljnu poslovnu klimu tokom 2024. više nego ranije uticaće pravilno korišćenje podataka i sajber bezbednost. Čak do 86 odsto finansijskih direktora ističe važnost pravovremenog ulaganja u poslovne modele koji omogućavaju adekvatnu analizu i upotrebu podataka, kao i investicije u zaštitu od sajber pretnji, kako bi se ubrzalo postizanje ciljeva i povećala zarada.

    Ovo su rezultati istraživanja u kojima je učestvovalo više od 150 finansijskih direktora, uključujući one iz Srbije, Hrvatske i drugih zemalja u regionu, deleći svoja očekivanja za 2024. godinu i o trenutnom statusu transformacije poslovanja. Ove kompanije, sa različitim nivoom prihoda i zaposlenima u rasponu od manje od 250 do više od 5.000 ljudi, izložile su svoje stavove o ovim i drugim poslovnim temama.

    Iako optimizam direktora finansija u vezi sa ekonomskim kretanjem opada zbog izazovnih vremena koja su pred njima, trećina ispitanika veruje da će ekonomski razvoj i dalje biti pozitivan tokom 2024. godine, dok nešto manji procenat predviđa da će kompanije u kojima rade ostati na pozitivnom razvojnom putu. Međutim, 15 odsto CFO-ova pre svega očekuje oporavak od poteškoća kakve su rat u Ukrajini i inflacija, koje su uticale na poslovanje tokom 2022. i 2023. godine, dok 18 odsto njih smatra da će se poslovanje zadržati na niskom nivou i tokom ove godine.

    Više od 92 odsto direktora finansija koji su učestvovali u istraživanju naveli su da je proces digitalizacije poslovanja jedan od ključnih razvojnih ciljeva u oblasti finansija. Transformacija u kompaniju orijentisanu ka podacima i investicije u prekvalifikaciju postojećeg kadra, takođe su visoko rangirane.

    „Dok se prilagođavaju složenom poslovnom okruženju, CFO-ovi pomeraju fokus ka razvoju zaposlenih, stvaranju novih vrednosti i ovladavanju neophodnim kompetencijama za dalji napredak poslovanja. Među strateškim ciljevima su i harmonizacija, standardizacija i optimizacija finansijskih procesa, integracija podataka u operacije i različite data platforme, kao i značajno povećanje investicija u digitalizaciju svih sektora“, objašnjava Maria Boldor iz Horváth konsultantske kuće.

    CFO-ovi se suočavaju i sa izazovom premošćavanja jaza između ubrzavanja digitalizacije i upotrebe podataka zbog neophodnih procesa prilagođavanja, korišćenja novih alata i učenja dodatnih veština. Glavne prepreke i dalje su funkcionalna ograničenja, kao i nedostatak upravljanja i otpor ka promenama.

    „Važno je istaći da je više od tri četvrtine CFO-ova spremno da izdvoji značajne resurse za digitalizaciju, a prema istraživanju, prosečan godišnji budžet za transformaciju u kompaniju orijentisanu ka podacima iznosi 23 odsto. Iz ovoga je jasno da direktori finansija prepoznaju vrednost podataka u naprednom planiranju, proaktivnom prognoziranju i usavršenom donošenju odluka radi poboljšanja ukupnog poslovnog performansa“, zaključuje Maria Boldor.

    Očekuje se da će iskorišćavanje podataka povećati profit putem novih izvora prihoda i smanjenja troškova, a predviđeni rast prihoda kroz Data monetizaciju premašuje 12, dok je moguće smanjenje troškova na oko 11 odsto.

    Jedan od glavnih zaključaka Horváth istraživanja jeste da je kultura podataka temelj za uspešnu digitalnu transformaciju, ali lideri moraju da počnu da „sade seme promene“ na vreme. Najvažnije prepreke u izgradnji povoljne kulture podataka su kvalitet samih podataka i razvoj infrastrukture, pri čemu su projekti, komunikacija unutar tima i poslovni alati u fokusu mera za prelazak na sledeći nivo.

    Zato, CFO-ovi vide ogroman potencijal u tranziciji na putu kompanije orijentisane ka podacima, ali su svesni da je dug put do toga još uvek pred njima.

Powered by
►
Necessary cookies enable essential site features like secure log-ins and consent preference adjustments. They do not store personal data.
None
►
Functional cookies support features like content sharing on social media, collecting feedback, and enabling third-party tools.
None
►
Analytical cookies track visitor interactions, providing insights on metrics like visitor count, bounce rate, and traffic sources.
None
►
Advertisement cookies deliver personalized ads based on your previous visits and analyze the effectiveness of ad campaigns.
None
Powered by