Author: Berettadr

Nezvanični početak prazničnog šopinga­ – Crni petak – veoma je aktivan period ne samo za prodavce i njihove kupce, već i za sajber kriminalce. Oni koriste priliku da kreiraju lažne, neodoljive ponude koje navodno brzo ističu. U žurbi da nešto dobiju besplatno ili po najnižoj ceni, kupci ne obraćaju dovoljno pažnje da li je sajt na kom unose podatke autentičan. Zato je izuzetno važno da obratite pažnju na adresu sajta na kom kupujete i budete posebno oprezni sa nepoznatim trgovcima.

Metode i načini onlajn prevara iz godine u godine postaju sve sofisticiraniji i na prvi pogled teško prepoznatljivi. Prevaranti najčešće koriste metod fiktivne e-prodavnice koja izgleda kao legitiman šoping sajt, samo što robu koju poručite i platite nikada nećete dobiti.

Druga omiljena šema je sajt koji imitira poznatu platformu kao što je, recimo, Amazon. Kupac je uveren da kupuje od proverenog trgovca, jer sve izgleda potpuno isto, osim što u adresnoj liniji piše nešto drugo. Ponekad je razlika u samo jednom slovu (npr. amazzon.com umesto amazon.com), zbog čega je prevaru teže uočiti.

Prevaranti rado koriste lažne phishing sajtove i za „pecanje“ podataka. Dakle, ne samo što nećete dobiti robu koju ste platili, nego će iskoristiti vaše podatke s kartice da vam uzmu još novca.

Ipak, ovi rizici ne znače da treba potpuno da se odreknete svih prednosti onlajn kupovine. Stvar je u tome da samo treba da budete još oprezniji nego inače. Evo nekoliko saveta kako se zaštititi od prevare i osigurati bezbednu onlajn kupovinu u vreme oko Crnog petka, ali i tokom celog pretprazničnog perioda:

 –        Pre nego što kliknete “Kupi”, obavezno proverite legitimnost i sigurnost vebsajta. Uverite se da koristi sigurne veze (https://) i da poseduje odgovarajuće sigurnosne sertifikate. To će vam pomoći da zaštitite svoje lične i finansijske podatke. Koristite poznate prodajne platforme ili proverene onlajn trgovce kako biste smanjili rizik od prevare. Oprezno pristupajte sajtovima koji nude ekstremno velike popuste, posebno ako na njima niste ranije kupovali.

 –        Nemojte unositi PIN kod prilikom kupovine putem interneta ili podatke za logovanje u elektronsko bankarstvo. Nemojte slati sliku kartice ili bilo kog dokumenta. Ovo nisu podaci potrebni za obavljanje onlajn kupovine. Takođe, banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično, pa su ovakve vrste zahteva najčešće znak da je reč o prevari.

 –        Internet kupovinu obavljajte na sajtovima koji nude zaštitu kroz dvofaktorsku autentifikaciju, tako što ćete kupovinu, na primer, potvrditi unosom koda koji ste dobili putem SMS poruke ili iz aplikacije za elektronsko bankarstvo.

 –        Oprezno sa imejl ponudama koje zvuče previše primamljivo. Često sadrže linkove ka lažnim sajtovima koji mogu pokušati da vam izvuku lične podatke ili fajlove koji su zaraženi virusom. Ako ponuda zvuči previše dobro da bi bila istinita, verovatno nije.

 –        Prilikom onlajn kupovine ne treba koristiti deljene WiFi mreže, niti mreže koje su otvorene. Najbezbednije je da budete na svom kućnom internetu ili internetu svog mobilnog operatera. Budite sigurni da je računar ili telefon sa koga plaćate bezbedan, neka to bude vaš računar ili telefon. Takođe bi bilo dobro da postavite dnevne ili mesečne limite za onlajn potrošnju putem platne kartice.

 –        Redovno proveravajte izvode sa bankovnih računa i pratite transakcije na karticama kako biste brzo primetili eventualne nepravilnosti. Ukoliko primetite nešto sumnjivo, odmah obavestite banku.

 Sva ova pravila bezbedne onlajn kupovine važe tokom cele godine, ali se u periodu praznika savetuje dodatni oprez. Više informacija o tome kako da se zaštitite od prevara i bezbedno koristite internet potražite na ErsteZnali.rs – besplatnoj, nekomercijalnoj platformi za finansijsku edukaciju koju je pokrenula Erste Banka.

Novi Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti doprineće unapređenju institucionalnog, organizacionog okvira i kapaciteta i uskladiti se sa novom legislativom EU, rečeno je danas na Nacionalnoj sajber konferenciji “Informaciona bezbednost – zajednička odgovornost”.

Pomoćnik ministra finansija za informaciono društvo i informacionu bezbednost Marko Jovanović istakao je da je oktobar mesec u kom se obeležava sajber bezbednost u Srbiji, ali da je svaki dan bitan kada je reč o ovoj temi.

Piše: Nora Afaneh, Analitičarka web sadržaja, kompanija Kaspersky

Veštačka inteligencija (AI) je postala sastavni deo naših života, bili mi toga svesni ili ne. Može da bude telefon koji držimo u rukama, saobraćajni sistemi, ili obrazovanje; Veštačka inteligencija polako zamenjuje mnoge alatke za koje smo nekada mislili da su inovativni. Najistaknutiji, ChatGPT je brojnim ljudima pokazao šta sve AI može da uradi. Širom sveta, ljudi su požurili da ga isprobaju i vide njegove mogućnosti; ali postoji jedan važan faktor koji nije uzet u obzir – deca.

Deca svih uzrasta širom sveta dobijaju pristup i mogu da koriste alatke veštačke inteligencije od kojih mnogi zahtevaju veoma mali ili nikakav oblik pristanka. Iako postoji mnogo prednosti od širokog spektra dostupnih alata, još uvek nismo svesni mnogih rizika AI chatbota za decu, poput gubitaka privatnih podataka, sajber pretnje i neprikladan sadržaj.

Danas je lakše učiti uz pomoć AI alata. Možete pronaći korisne informacije o bilo kojoj temi postavljajući samo jedno pitanje AI chatbotu. Ova tehnologija je olakšala navigaciju kroz informacije bez otvaranja desetina tabova i čitanja nabrojanih članaka na određenu temu. Kada su deca u pitanju, ove mogućnosti su posebno važne, jer podstiču radoznalost i čine da učenje bude više interaktivno i zanimljivo. Dostupna je i pristupačna platforma koja omogućava deci da vežbaju svoje jezičke veštine i da slobodno razgovaraju bez vremenskog ograničenja, ali sve to može da ima i određene rizike.

U kratkom istraživanju AI chat robota na mreži, nekoliko rizika se posebno ističu. Najpopularniji AI chatbot – ChatGPT, koji je postavio rekord za najbrže rastuću bazu korisnika, nema odgovarajuću verifikaciju uzrasta, što je samo po sebi pretnja privatnosti podataka dece. Štaviše, kada se to zatraži, ChatGPT lako pruža sadržaj koji često može biti netačan i obmanjujuć, a ubedljiv. Neki studenti su počeli da koriste ChatGPT kao alat za plagijat i naišli su na širok spektar lažnih referenci na nepostojeće članke. Postoje i opasni primeri, kada su, na početku rada ChatGPT, neke tinejdžerke pitale AI o planovima ishrane i medicinskim informacijama na koje je chatbot odmah odgovorio bez pozivanja na stvarne medicinske podatke, već zbirku nasumičnih informacija sa web-a.

Pored toga, Snapchat-ov „MiAI“ chatbot je još jedan u nizu chatbotova koji se koristi, a dozvoljava pristup korisnicima od 13 godina bez potrebe za pristankom roditelja. Rizik ovih „ AI prijatelja“ sastoji se iz toga što postoji mogućnost da deca zaista veruju da su im prijatelji i postupati po njihovom savetu, koji može „uključivati pristrastan, netačan, štetan ili obmanjujući sadržaj“, kako se u samoj aplikaciji navodi. To predstavlja poseban rizik, jer se tinejdžeri mogu osećati ugodnije da dele poverljive informacije sa chatbotom umesto sa svojim roditeljima koji bi mogli da im pomognu. Kolumnista Vašington Post-a opsao je svoje iskustvo: „Nakon što sam svom AI rekao da imam 15 godina i da želim da imam epsku rođendansku žurku, dao mi je savet kako da prikrijem miris alkohola i marihuane. Kada sam mu rekao da treba da napišem esej za školu, AI ga je napisao za mene.”

Sa druge strane, postoji mnoštvo AI chat robota koji su posebno dizajnirani da pruže „erotično“ iskustvo. Ovi chatbotovi korisnicima pružaju iskustva kako izgleda imati dečka/devojku i neretko koristi eksplicitnu vrstu komunikacije. Iako je potreban neki oblik provere starosti, to je opasno jer neka deca mogu odlučiti da lažu o svojim godinama, a prevencija takvih slučajeva je nedovoljna. MiAnima je, na primer, bila jedno od četovanja koje sam testirao, i nije zahtevao skoro nikakav napor sa moje strane da podstaknem seksualne odgovore bez potrebe za proverom starosti. Botfriend je AI alat, namenjen odraslima, posebno dizajniran za seksualno eksplicitnu igru uloga i dovoljno je samo da ostavite email za registraciju. Zato je važno biti svestan kako deca koriste internet, da li su u opasnosti od gubitka ili zloupotrebe poverljivih podataka.

Balansiranje rizika i koristi

Sa povećanjem rizika za decu na internetu, posebno sa chatbotovima koji se ponašaju kao „prijatelji“; postoji povećana potreba za praćenjem i zaštitom dece. Kao roditelji, važno je shvatiti da zabrana nije najbolji način delovanja, jer će uvek postojati nešto novo na mreži čemu će deca biti izložena. Međutim, od suštinskog je značaja igrati aktivnu ulogu u balansiranju gore navedenih rizika i raditi na ublažavanju potencijalnih posledica.

Saveti koji će roditeljima pomoći da umanje rizik od AI chatbotova:

1. Učite o bezbednosti na Internetu

Učenje dece o online bezbednosti i privatnosti može biti veoma koristan način da se spreči deljenje ličnih podataka sa strancima, čak i sa cahtbot-ovima.

Predloženi članci:

– Sajber sigurnost za decu

– Šta treba i ne treba raditi kada je u pitanju bezbednost na internetu

– Prevare vezane za povratak u školske klupe

1. Isprobajte AI chatbotove zajedno sa svojim detetom

Stručnjaci kompanije Kaspersky preporučuju da se roditelji uključe od samog početka, te pokažu svojoj deci kako da i kako ne koristiti ove alate. Pokažite im primere o čemu bi mogli da razgovaraju i koje AI chatbotove da koriste ili izbegavaju.

2. Nadgledajte, kontrolišete i podesite postavke privatnosti

Jedan od najjačih alata za zaštitu roditelja na mreži je sveobuhvatno bezbednosno rešenje. Pored toga, specijalne aplikacije za digitalno roditeljstvo pružaju mnoge neophodne alate za zaštitu i bezbednost dece na internetu. Mnoge njegove karakteristike uključuju filtriranje sadržaja koje blokira neprikladne veb lokacije, upravljanje vremenom ispred ekrana radi zdrave ravnoteže, bezbednu pretragu i zabranu štetnog sadržaja, kao i mnoge druge alate koji omogućavaju roditeljima da ne brinu dok njihova deca surfuju internetom.

Pogledajte političke rizike u svetu koje je analizirao svetski reosiguravač AON.

PREUZMI OVDE.

Predstavljamo vam publikaciju u kojoj možete pročitati: kakvo je stanje na tržištu nekretnina u Srbiji i čega treba da se čuvate kad ih kupujete, zašto ćemo uskoro morati da imamo energetski pasoš, kako i gde da osigurate svoje nekretnine ali i šta ne možete da osigurate i zašto, kako da dođete do stambenog kredita i na šta da pazite u tom procesu, da li stan može da se kupi kriptovalutama i šta ima veštačka inteligencija sa nekretninama.
Klikom na naslov u sadržaju pojaviće vam se tražena strana, a klikom na dno bilo koje strane vratićete se na sadržaj.
Svaka strana može da se šeruje pojedinačno, gde god želite.

Ako želite da postavite ovu publikaciju na svoj sajt, pišite nam.

Prelistajte publikaciju OVDE.

Gallup International je u ime Vienna Insurance Group (VIG) ispitivao saznanja građana u vezi sa rizicima, u devet zemalja srednje i istočne Europe (CEE).

Reprezentativna studija otkriva značajne nedostatke pismenosti o rizicima i široko rasprostranjeno pogrešno shvatanje u vezi s finansijskom zaštitom koju pružaju državne i društvene institucije.

*Oko dve trećine stanovništva ima malo ili nimalo znanja o zdravstvenim, radnim, rizicima stanovanja, odgovornostima i sajber rizicima, koji su ispitani u studiji

*Sedam od deset ispitanika ne veruje da će se rizici verovatno ostvariti, uprkos tome što procenjuju da bi potencijalni gubitak (šteta) bio visok

*Oko dve trećine veruje da bi državni organi intervenisali u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, a 60% veruje da bi se to desilo i u slučaju gubitka ili oštećenja stana ilii kuće

Pismenost o riziku kao obaveza društvene održivosti

Reprezentativnim istraživanjem, sprovedenim u junu i julu 2023. godine, anketirano je ukupno 9.000 ljudi starosti 18 i više godina na odabranim ključnim tržištima Vienna Insurance Group-e: Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj. Fokus je bio na percepciji ispitanika o najčešćim rizicima u svakodnevnom životu, verovatnoći da takvi rizici postanu stvarnost, potencijalnom uticaju i merama koje se preduzimaju za rešavanje rizika. Ova studija tržišta čini osnovu za VIG-ove planirane aktivnosti koje imaju za cilj povećanje pismenosti o rizicima u regionu CEE, čime se doprinosi društvenoj održivosti.

“Ljudi se štite od rizika samo ako su svesni tema, kao što su prevencija i pokrivenost rizika. Kao deo našeg programa održivosti VIG 25, definisali smo povećanje pismenosti o rizicima kao ključni fokus naših ciljeva društvene održivosti. U saradnji sa našim kompanijama u Grupi, naš cilj je da doprinesemo povećanju pismenosti o rizicima u narednim godinama“, objašnjava Hartvig Löger, generalni direktor Vienna Insurance Group-e.

Uzimajući poslovni model kao osnovu, program održivosti VIG 25, koji je usvojen u celoj Grupi, definisao je šest sfera uticaja. Tri od ovih oblasti (investicije, preuzimanje osiguranja i poslovanje) se fokusiraju na pitanja životne sredine, a druge tri (zaposleni, kupci i društvo) se fokusiraju na društvene teme. Kroz svoju posvećenost povećanju pismenosti o rizicima, VIG Grupa se bavi važnim društvenim pitanjima za koje do danas nije bilo puno potvrđenih nalaza. U delu svog novog programa održivosti, VIG je takođe revidirao svoju strategiju klimatskih promena za celu Grupu, koja je na snazi od maja 2019. godine, zamenivši je sa dva nova dokumenta: „Odgovorno ulaganje“ i „Odgovorno osiguranje“.

Značajna potreba za opismenjavanjem o rizicima

Studija je imala sledeće oblasti fokusa: rizik od teže bolesti, nesposobnost za rad, rizik povezan sa stanovanjem, rizik odgovornosti za nesreću ili povredu koju ste sami prouzrokovali i internet prevare. Ispitanici su takođe pitani o verovatnoći da rizici postanu stvarnost, o mogućim troškovima i merama preduzetim za proaktivno upravljanje ovim rizicima ili ograničavanju nastalog gubitka ili štete. „Pismenost o rizicima se generalno odnosi na sposobnost donošenja promišljenih – na kraju razumnih – odluka u vezi sa upravljanjem rizicima. Nalazi studije otkrivaju značajnu potrebu za povećanjem pismenosti o rizicima u svim zemljama učesnicama istraživanja. Većina ljudi se još nije ozbiljno pozabavilo glavnim rizicima sa kojima se susreću u savremenom životu — uprkos tome što procenjuju da je krajnji potencijalni finansijski gubitak značajan“, kaže Michael Nitsche, izvršni potpredsednik Gallup International-a, sumirajući ključne nalaze.

 Prevladava oprez

Nalazi reprezentativne studije ukazuju na to da je prevencija, najčešća mera koja se preduzima da bi se zaštitili od potencijalnih rizika, zasnovana na pretpostavci: „Ako budem oprezan, neće mi se dogoditi“. Trećina ispitanika je rekla da ima osiguranje za pokriće zdravstvenih rizika, invalidnosti na radu i lične odgovornosti. U proseku, 45% stanovništva ima osiguranje za rizike povezane sa stanovanjem.

Između 20% i 30% je izdvojilo sredstva za ove rizike i očigledno pretpostavlja da je to dovoljno. Svaki peti nije preduzeo nikakve mere, između ostalog, i zbog troškova ili eventualnog izbegavanja ove vrste troškova.

Pozivanje na državu

Jedno zapanjujuće otkriće studije je da značajan deo ispitanika veruje da će gubitak i štetu, barem delimično, pokriti država ili društvo. Dve trećine ispitanih, na primer, veruje da će organi vlasti uskočiti u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, pri čemu 60% veruje da se to dešava u slučaju gubitka ili oštećenja kuće ili stana. Oko 40% čak očekuje da se to odnosi na gubitke koji proističu iz internet prevare, a skoro polovina veruje da ličnu odgovornost, takođe, pokriva država. Očekivanje da će država ili društvo preuzeti troškove raste ukoliko je verovatnoća gubitka ili štete veća. Oko 90% ispitanika želelo bi da troškove povezane sa zdravstvenim rizicima i nesposobnošću za rad pokrije društvo u celini, a 80% bi volelo da to važi i za rizike povezane sa stanovanjem. Značajno više od polovine ispitanika smatra da ovaj pristup treba da važi i za troškove povezane sa internet prevarom i ličnom odgovornošću.

Traži se više saveta

Značajan deo anketiranih je najverovatnije svestan praznina u svom znanju kada je u pitanju rizik. Više od jednog od dva anketirana bi želelo više informacija i savete od stručnih tela. Otprilike isti broj bi bio spreman da da finansijski doprinos kako bi se zaštitio od gubitka ili štete. „Smatramo  da je naša odgovornost da ispunimo ovu želju za informacijama i savetima, pružajući objašnjenja i podižući svest, nezavisno od toga da li je prodaja izgledna“, kaže Hartvig ​​Löger.

 Da rezimiramo, sedam od deset ispitanika nije u stanju da se uhvati u koštac sa rizicima na bilo koji smislen način, zbog nedovoljne pismenosti o rizicima i psiholoških barijera.

Nedostatak pismenosti o rizicima je u koreliciji sa nedostatkom finansijskog znanja.

Paralele se mogu povući između nalaza u vezi sa nedostatkom svesti o rizicima i teme o kojoj se trenutno intenzivno raspravlja – nedostatak finansijskog znanja: Studija otkriva da 80% osoba od 18 do 29 godina i 70% onih starijih od 30 godina imaju ograničena ili umerena finansijska znanja. Studija stoga pokazuje da postoji potreba za obrazovanjem i informacijama u ovoj oblasti.

„Smatramo da obrazovni sistem ima važnu ulogu za obe ove oblasti. Škole ne prenose finansijsko znanje niti podučavaju pismenost o rizicima. Obrazovne institucije i partneri u finansijskim uslugama treba da udruže svoje kompetencije i zajedno preduzmu akciju.

VIG Grupa će definitivno sprovoditi inicijative za povećanjem pismenosti o rizicima među stanovništvom — ovo je za nas ključni fokus društvene održivosti“, kaže Hartvig Löger.