Test Faza

Author: Berettadr

  • Olakšice za one koji brinu o planeti i zaposlenima, okretanje leđa onima koji se bave „prljavim delatnostima“

    Poslovanje mimo ESG principa održivosti, sajber bezbednost i sve ugroženije mentalno zdravlje zaposlenih nalaze se među top rizicima koji značajno mogu da ugroze profitabilnost kompanija, zaključeno je na IV regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ u organizaciji platforme BeRiskProtected.

    Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

    Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

     

     

     

    „Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

    Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

    To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

    Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

    Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

    Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

     

  • Sedma eSecurity konferencija 2023

    Nakon šest uspešnih međunarodnih konferencija na temu IT bezbednosti i zaštite informacija Udruženje eSigurnost organizacije svoju sedmu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 25. do 27. septembra 2023. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu.

    Međunarodna eSecurity konferencija iz godine u godinu prati trendove u oblasti informacione bezbednosti u okviru finansijskih institucija, telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora itd. Posebna predavanja biće posvećena upravljanju bezbednošću informacionog sistema, standardima i regulativama, bezbednosti mobilnih uređaja i internet stvari (IoT), zatim bezbednosti platnih kartica, elektronskog i mobilnog plaćanja, kriptografiji i blockchain tehnologiji. Na konferenciji će biti reči i o socijalnom inženjeringu, phishing napadima i naprednim ransomware pretnjama. Naši prijatelji će govoriti i o temama koje dolaze nakon problema, o digitalnoj forenzici, sistemima za oporavak podataka i rezervnim kopijama.

    Konferenciju prate radionice i hands-on treninzi na temu etičkog hakovanja i digitalne forenzike. Radionice su namenjen onima koji žele da vide šta ih i kako ih napada i šta im može pomoći da detektuju napade i spreče širenje.

    Posetioci konferencije su IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

    Više informacija o prethodnim eSecurity konferencijama Udruženja eSigurnost možete da vidite na zvaničnom sajtu konferencije https://www.esecurity.rs/ i YouTube kanalu eSecurity konferencije, a informacije o učesničkim paketima možete naći na sledećem linku https://esecurity.rs/signup/.

  • Srbija na 13. mestu po broju žrtava sajber napada

    Naša zemlja na samom je vrhu po broju žrtava sajber napada (nalazi se na 13. mestu), a mobilni telefoni su najveća meta, sa čak 60 odsto digitalnih prevara*. „To se meni neće desiti“, uverenje je mnogih kada se govori o sajber opasnostima. Ipak, čak 82 odsto sajber napada u 2022. godini na globalnom nivou, uključivalo je ljudski faktor. Bilo da se radi o ukradenim kredencijalima, fišingu ili nesvesnoj i nenamernoj grešci,ljudi i dalje igraju veliku ulogu u sajber napadima**.

    U svetu, u kojem se sve više društvenog i poslovnog života odvija na mreži, zaštita podataka postaje ključna tema, ne samo za biznise, već i na ličnom nivou.

    „U digitalnoj eri zaštita podataka mora biti prioritet, a mi je kao provajder interneta i digitalnih rešenja shvatamo veoma ozbiljno. Želimo da našim privatnim i poslovnim korisnicima pružimo potpuno pokriven i siguran prostor u virtuelnom svetu. To podrazumeva da razvijamo nova i napredna rešenja bezbednosti na internetu u skladu sa trendovima, ali i da edukujemo korisnike i pomognemo im da lakše prepoznaju i zaštite se od sajber pretnji i budu informisani o različitim pristupima zlonamernih hakera“, rekao je Goran Stojadinović,glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja A1 Srbija.

    Po podacima ove kompanije, samo u toku prošle godine zaustavljeno je više od 165 miliona napada na skoro 80.000 uređaja korisnika, što je, u proseku, oko 2.000 napada po uređaju. Najčešće pretnje pojavljivale su se u vidu malicioznog softvera koji za cilj ima da ukrade privatne podatke ili plasira neželjene reklame (malver) i fišinga – zlonamernog imejla koji se koristi za prikupljanje podataka o kreditnim karticama, važnih kontakata i poverljivih informacija.

    Svesna izazova koje predstavljaju sve složeniji načini hakovanja koji ugrožavaju bezbednost korisnika i uređaja, kompanija A1 Srbija, članica A1 Telekom Austrija Grupe, predstavila je A1 Net Protect Max, aplikativnu, antivirusnu zaštitu koja štiti uređaje i sve aktivnosti na njima. Ovo rešenje omogućava da korisnik bude bezbedan dok surfuje internetom, koristi online bankarstvo ili online kupovinu, a nudi i opcije Roditeljske kontrole, ID zaštite, kao i Trezor koji čuva lozinke i druge bitne lične podatke.

    U želji da podigne svest o svim digitalnim opasnostima, A1 Srbija, kroz platformu Kutak za bezbedan net, dodatno edukuje i informiše korisnike o različitim pretnjama i merama zaštite na internetu. U ovom virtuelnom, bezbednom prostoru nalaze se različiti kursevi na temu fizičke i digitalne zaštite podataka, bezbednog surfovanja internetom, internet prevara, kao i brojni praktični saveti i alati za prepoznavanje i odbranu od sajber napada.  

    *prema istraživanju američkog časopisa Reader’s Digest

    **Verizon 2022.

  • Kroz polisu životnog osiguranja doprinosite održivosti

    Zažmurite, i zamislite da ste u prirodi, okruženi zelenim šumama i čistim planinama, sa vazduhom od kojeg se ozdravi… A onda, zamislite da ste i Vi doprineli postojanju i lepoti takvog mesta?

    Kao vlasnik GreenLife polise životnog osiguranja, uz to što imate osiguravajuće pokriće, možete biti sigurni da ćete doprineti i očuvanju planete i podsticanju kompanija da posluju održivo. Ova polisa vezana je za investicione jedinice tako što se deo premije investira kroz tri zelena investiciona fonda isključivo u održive – zelene investicije ili hartije od vrednosti. Ovo je trenutno jedina ovakva polisa životnog osiguranja u Srbiji.

    Ova polisa namenjena je onima koji znaju da zeleno investiranje nije samo trenutni trend.

    GreenLife je polisa za one koji ne jure za trendovima, već im je održivost način života!

    Kako biramo u šta investiramo?

    Merkur GreenLife ulaže isključivo prema kriterijumima ESG – zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja, i to su osnovna merila kada se utvrđuje u šta će se investirati. Investiranje je vezano za one kompanije koje doprinose zaštiti životne sredine, zaštiti klime, obnovljivoj energiji, smanjenju otpada, biodiverzitetu. Zatim, za one koje doprinose socijalnoj pravdi, utiču na smanjenje siromaštva, teže rodnoj ravnopravnosti, unapređenju zdravstva i obrazovanja. I najzad, za one koje doprinose održivoj proizvodnji, miru, ekonomskom razvoju, pravdi.

    Šta se osigurava, koliko košta i kako se isplaćuje?

    Ova polisa može biti i za slučaj smrti, i za slučaj doživljenja. Minimalna uplate su 360 evra godišnje ili 30 evra mesečno, a svake godine mogu da se biraju i dodatna pokrića – na primer osiguranje od posledica nezgode i hirurških intervencija. Maksimalna osigurana suma je 150.000 evra.

    Životno osiguranje se vezuje za investicione jedinice zelenih fondova, i konačna isplata u slučaju doživljenja zavisi od vrednosti investicionih jedinica u tim fondovima u trenutku isplate. U slučaju smrti, isplaćuje se unapred definisana, zagarantovana suma plus protivvrednost investicionih jedinica u trenutku nastanka osiguranog slučaja.

    U prilog tome da se stvari kreću u dobrom smeru kad je reč o vrednosti investicionih jedinica govori i činjenica da su zeleni – održivi fondovi sve atraktivniji i da je realno očekivati da uskoro preuzmu dominaciju nad klasičnim fondovima.

    Kako izgleda proces investiranja dela Vaše premije?

    Na početku je cilj ostvarivanje prinosa – fokus na akcije povećava šanse za veće prinose. U sledećoj fazi, ostvareni rast investicije iz prve faze prenosi se na konzervativnije ulaganje, čime se pravi ravnoteža između rizika i zarade. U poslednjoj fazi fokus je na očuvanju stečenog kapitala, i na ulaganju sa najnižim rizikom.

    Delimo rizik, ali i zadovoljstvo!

    Sve je više onih društava koja ne žele da osiguravaju kompanije koje negativno utiču na planetu, ili se ne ophode prema zaposlenima i svom okruženju sa dužnom pažnjom. Kroz polisu životnog osiguranja, naš način da doprinesemo podizanju svesti o održivosti je da ponudimo mogućnost i pojedincima da doprinesu održivosti, tako što će nam poveriti da deo premije njihove polise investiramo isključivo u zelene – održive fondove.

    To je naš način da širimo zajednicu onih koji su ekološki i socijalno osvešćeni, i kojima je održivost – baš kao i nama – način života a ne nametnuta obaveza.

     

  • Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije

    Zemlje Zapadnog Balkana su se, potpisujući Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi (kao deo Evropskog zelenog plana), još krajem 2020. obavezale da će zajedno sa EU raditi na tome da do 2050. godine Evropa bude klimatski neutralan kontinent.Ovu deklaraciju potpisala je i Srbija. O tome na šta smo se svi zajedno obavezali, i koliko smo zaista uključeni u ispunjavanje tih obaveza razgovarali smo sa Radovanom Nikčevićem, menadžerom projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ u UNDP Srbija.

    Šta, pre svega, znači „klimatski neutralan“ – kako bi trebalo da izgleda Evropa 2050 po tom planu?

    Kada govorimo o tom, svakako najznačajnijem cilju Evropskog zelenog plana, treba da obratimo pažnju na to da se govori o celokupnom evropskom kontinentu. Dakle, Evropski zeleni plan je prva strategija koju je usvojila Evropska komisija, a čiji ciljevi i predviđene mere osim Evropske unije jasno uključuju i druge zemlje. To nam govori o značaju i ozbiljnosti namere da se nađu odgovori na izazove vezane za zaštitu životne sredine, ali i o neophodnosti da se u toj borbi mobilišu svi, kako bi zajednički našli rešenje.

    Sam pojam klimatske neutralnosti podrazumeva aktivnosti na dva koloseka: prvo, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), pre svega ugljen-dioksida, a zatim i povećanje kapaciteta za apsorpciju ili skladištenje onih količina ugljenika čije se emisije u atmosferu ne mogu sprečiti. Naime, ni do sredine ovog veka mi nećemo moći da u potpunosti eliminišemo emisije GHG. Zato je cilj klimatske neutralnosti da količina GHG koje emitujemo u atmosferu ne bude veća od one koju možemo da apsorbujemo.

    Da bismo neutralisali  negativan uticaj čoveka na promenu klime, neophodno je uspostaviti mehanizme za uklanjanje ugljenika iz atmosfere. Postoje prirodni sistemi koju upravo to čine, a to su šume. Sa druge strane postoje i veštački sistemi za skladištenje ugljenika, na primer ispod površine zemlje.

    Na šta se i Srbija zajedno sa ostalim zemljama u regionu obavezala? Da li su sve države Zapadnog Balkana, pa i Srbija, sposobne da paralelno prate svih pet ključnih oblasti (klimatska akcija, cirkularna ekonomija, biodiverzitet, zagađenje, održiva proizvodnja hrane) i na koji način se sprovodi kontrola ispunjavanja obaveza?

    Obaveze koje proističu iz Zelene agende za Zapadni Balkan i njenog Akcionog plana su brojne, kompleksne, zahtevaju velika finansijska ulaganja i odgovoran holistički pristup. Kada govorimo o obavezama koje je Srbija preuzela, tu pre svega mislimo na zahtev da se usklade kako strateški ciljevi tako i zakonski okvir sa ambicijama Evropskog zelenog plana.

    To je put za koji smo se opredelili, a koji je pritom i jedini mogući put održivog razvoja. Zelenu tranziciju treba da sprovedemo na najefikasniji način u što kraćem vremenskom periodu, i da osiguramo da svako ima svoju ulogu i mesto i da dâ svoj doprinos, a da pritom ta tranzicija ne dovede u pitanje ili ugrozi ekonomske procese i zaposlenost.

    Ovaj proces je uveliko počeo i obuhvata razvoj politika u oblasti zaštite životne sredine, energetike, saobraćaja, poljoprivrede, ali što je još važnije, zahteva integrisanje principa zaštite životne sredinu u sve ostale politike.

    Navešću primer izrade „Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda Republike Srbije“, koja je u toku. Procesom izrade ove strategije koordinira Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, čiji je jedan od pravaca delovanja usaglašavanje domaćeg regulatornog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije i usklađivanje strateških ciljeva Srbije sa ciljevima Evropskog zelenog plana.

    Da li i na koji način države mogu da podstaknu privredu da pređe na zelenu ekonomiju? Da li je po Vašem mišljenju bolje uvoditi kazne, ili davati subvencije (ili oba)?

    Države imaju instrumente za kreiranje „pravila igre“, stoga jedan od osnovnih zadataka države jeste da kreira odgovarajuće okruženje koje će i stimulisati i sankcionisati. Sa jedne strane, afirmativan i stimulativan ambijent za tehnologije i kompanije spremne za zelenu tranziciju, ali sa druge strane, pravno regulisano okruženje i mehanizme koji će podstaći one koji se dvoume ili sankcionisati one koji svojim neodgovornim odnosom i ponašanjem ugrožavaju ili nanose direktne štete životnoj sredini. Stoga, moj odgovor bi bio da je neophodno paralelno unaprediti i jedno i drugo – razvijen sistem finansijske i tehničke podrške za kompanije koje su dovoljno hrabre da prve zakorače ka novim tehnologijama i poslovnim modelima, ali i sistem kazni u različitim oblicima, bez kojih je, ponekad zaista teško suprotstaviti se inerciji i podstaći procese korenitih promena ponašanja i napuštanja loših navika.

    Koliko je u procesu zelene tranzicije važno ekonomsko osnaživanje žena, odnosno podržavanje njihovih preduzetničkih ideja koje doprinose zelenoj tranziciji?

    U donošenje odluka o zelenoj tranziciji i njeno sprovođenje bi trebalo da budu jednako uključeni i žene i muškarci, s obzirom na to da je potreban jedan multidisciplinarni pristup kako bi se razumeli svi njeni izazovi i sa više različitih aspekata sagledala moguća rešenja. Navešću primer rešenja koje podstiče  ekonomsko osnaživanje žena, a dobilo je podršku u okviru inicijative za sprovođenje Zelene agende u Srbiji. Naime, jedna preduzetnica iz Medveđe je došla na ideju da se otpad koji nastaje tokom prerade paprike (stabljike, ljuske, listovi i semenke), sakupi, osuši i iskoristi kao sirovina za proizvodnju kozmetičkih proizvoda. Da bi tu ideju sprovela u delo povezaće proizvođače paprike i drugog povrća iz nerazvijenih područja Srbije sa socijalnim preduzećem koje se bavi proizvodnjom prirodne kozmetike i sapuna. Njihova saradnja će pomoći razvoj socijalnog i ženskog preduzetništva i zaposlenosti žena u nerazvijenom, ruralnom delu Srbije. U proizvodnji 1kg ajvara nastane 1 kg otpada od paprike, pa će ovo rešenje značajno uticati i na smanjenje otpada.

    UNDP je u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” odabrao ukupno 16 inovativnih rešenja za zelenu transformaciju privrede u Srbiji – o čemu se, ukratko, radi?

    U okviru pomenutog projekta smo tokom prošle godine objavili četiri javna poziva, sa ciljem da identifikujemo i podržimo inovativne ideje, koje mogu da ubrzaju zelenu transformaciju privrede i društva u Srbiji. Odazvalo se 140 privatnih i javnih preduzeća iz čitave Srbije, što nam govori da je jedan širok krug aktera u našoj zemlji prepoznao ekološke, društvene i ekonomske prednosti prelaska na zeleno poslovanje.

    Kroz proces koji je trajao nekoliko meseci, i obuhvatio tehničku i mentorsku pomoć, zajedno sa partnerima smo izabrali 16 poslovnih rešenja, koja su dobila finansijsku podršku za sprovođenje. Ta podrška u iznosu od 726.000 evra obezbeđena je iz donacije Evropske unije, i pored očekivanih direktnih pozitivnih efekata na životnu sredinu, ima za cilj da podstakne i druge kompanije da krenu u proces zelene tranzicije. EU koja je najveće izvozno tržište za kompanije iz Srbije počinje da uvodi porez na proizvode koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu, pa je za privrednike važno da pređu na „zeleni“ način poslovanja kako bi ostali konkurentni.

    Navešću nekoliko primera rešenja koja smo podržali. Neke kompanije će napraviti male solarne elektrane, kako bi energiju koja im je potrebna za proces proizvodnje dobijale iz obnovljivih izvora, druge će uz pomoć novih tehnologija bolje pratiti svoje proizvodne procese, kako bi smanjile emisije štetnih gasova u okolinu. Tu su i manje kompanije sa veoma inovativnim idejama za smanjenje i ponovno korišćenje otpada, kao što je upotreba otpada od voća i povrća za izradu materijala koji može da zameni plastiku u izradi predmeta za jednokratnu upotrebu, uzgajanje larvi insekata koje mogu da se hrane stiroporom i razlože ga tako da se dobije organska materija visokog proteinskog sastava koja može da se koristi kao stočna hrana.

    Neka od rešenja pomoći će da se poboljša kvalitet vazduha u našoj zemlji, na primer korišćenjem prečišćivača koji za svoj rad koriste čistu energiju, odnosno da se proširi površina pod šumama, korišćenjem inovativnih načina sadnje, koji su prilagođeni klimatskim promenama i nepristupačnim terenima.

    Naravno, to je samo početak. U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koju sprovodimo uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, nastavićemo sa pružanjem podrške privredi Srbije. Nedavno smo objavili novi javni poziv za sve zainteresovane aktere iz javnog, privatnog, civilnog i akademskog sektora da nam se jave sa svojim inovativnim rešenjima, a mi ćemo nastojati da podržimo što veći broj kvalitetnih ideja. Sredstva za tu podršku su, pored EU, obezbedile i vlade Švedske i Švajcarske, gradeći snažno partnerstvo čiji je cilj da pomogne našoj zemlji da ispuni obaveze Sofijske deklaracije i uhvati korak sa Evropskom unijom koja već krupnim koracima korača putem zelene tranzicije.

     

    Razgovarala: Lela Saković

  • Podrška i zajednički rad na održivoj budućnosti

    Poslednjih godina u sve većoj meri svedočimo tome da se svet oko nas menja neverovatnom brzinom, a samim tim i načini poslovanja. Transformacija svega što poznajemo je ne samo konstantna i brza, već često neočekivana i nepredvidiva. Upravo zato treba imati u vidu da samo oni koji rade, posluju i stvaraju na odgovoran i održiv način – uz spremnost da se menjaju, uče i prilagođavaju – mogu da opstanu i napreduju.

    Kao finansijska institucija, svesna svoje odgovornosti prema životnoj sredini i zajednici, Erste Banka je članica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija i posluje u skladu sa njihovih 10 principa još od 2008. godine, kao i u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, od 2018. godine.

     Sa čvrstim uporištem u svom nasleđu društvene odgovornosti, Erste Grupa ima ambiciju da bude vodeća finansijska institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi u domenu zelene tranzicije. Zato je 2021. godine implementirala svoj strateški okvir usmeren na životnu sredinu, socijalna pitanja i upravljanje (Environmental Social Governance – ESG), zasnovan na četiri stuba. Na polju održivog finansiranja, Erste Grupa posvećena je uvažavanju socijalnih i aspekata životne sredine prilikom pružanja bankarskih i savetodavnih usluga svojim klijentima. Cilj Grupe je da dostigne udeo od 25% zelenih investicija u svom korporativnom portfoliju do 2026. godine, kao i da do 2030. prestane sa finansiranjem aktivnosti eksploatacije i korišćenja uglja.

    Zajednički rad na održivoj budućnosti podrazumeva posvećenost stvaranju novih održivih tržišnih praksi, te tako Erste Grupa aktivno učestvuje i podržava javne inicijative u ovoj oblasti, sarađujući sa partnerima iz poslovnog i neprofitnog sektora.

    Zelena ulaganja

    Erste Grupa je prva banka sa sedištima u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi koja se pridružila inicijativi Ujedinjenih nacija Bankarska alijansa za neto nultu emisiju. Time se obavezala da će svoj kreditni i investicioni portfolio dovesti na nivo neto nultih emisija najkasnije do 2050. godine, smanjujući onoliko ugljenika iz atmosfere koliko dodaje kroz svoju poslovnu aktivnost.

    I u Srbiji Erste Banka je već godinama izuzetno posvećena finansiranju obnovljivih izvora energije, projekata koji podstiču ekološku održivost i energetski efikasna rešenja. Do sada je finansirano više od 70 projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući biogasna postrojenja, vetroparkove, solarne elektrane (i na zemlji i na krovovima). Samostalno ili u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, Banka je učestvovala u finansiranju više od 530 MW iz obnovljivih izvora energije, što predstavlja preko 80 odsto ukupnih kapaciteta iz OIE u Srbiji.

    Posvećenost zelenoj agendi potvrđuje i nedavno završeni projekat u kome jeErste Grupa, kao glavni kreditor i agent, inicirala i strukturirala transakciju i okupila druge banke kao partnere na finansiranju prvog komercijalnog projekta obnovljive energije u Srbiji. Krivača je, tako, prvi vetropark koji će biti izgrađen u Istočnoj Srbiji, i sa kapacitetom od 105,6 MW i 22 vetroturbine, godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene energije. To je ekvivalent snabdevanju oko 75.000 domaćinstava i smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 115 hiljada tona godišnje.

    Erste Grupa i Erste Banka u Srbiji nastaviće i u budućnosti da podržavaju slične projekte, jer tako doprinose promovisanju energetske tranzicije i podržavaju borbu protiv klimatskih promena, u skladu sa svojom strategijom održivosti.

     

  • Povreda na team building-u

    Da li se povreda na team building-u može smatrati povredom na radu i kako se obavlja njena kvalifikacija? Da li su zaposleni osigurani za vreme team buildinga i da li postoji odgovornost poslodavca za bezbednost zaposlenih na team building-u?

    Cilj team buliding-a jeste povezivanje zaposlenih i jačanje timskog duha kroz zajedničke aktivnosti koje organizuje poslodavac, najčešće u prirodi. Iako zamišljen da razonodi zaposlene, može imati i negativne posledice ako se neko od zaposlenih povredi tokom aktivnosti. Opravdano se postavlja pitanje kako tretirati takvu povredu i da li se može kvalifikovati kao povreda na radu?

    S obzirom na to da team building organizuje poslodavac, bilo u radno vreme ili van njega, a najčešće van sedišta, logično je utvrditi i njegovu odgovornost za bezbednost i zdravlje zaposlenih tokom tog perioda.

    Definicija povrede na radu 

    Zakon o radu ne poznaje termin team buliding-a niti sadrži definiciju povrede na radu ali propisuje odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

    S druge strane, imamo zakone kojima povreda na radu jeste definisana:

    • Zakon o zdravstvenom osiguranju ističe da je to povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, kao i povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla;
    • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sadrži sličnu definiciju da je to povreda koju osiguranici pretrpe na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
    • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu kaže da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju i „lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom“ a da im bezbednost i zdravlje na radu obezbeđuje organizator radova i takmičenja.

    Ako imamo u vidu navedeno, postoji osnov da se povreda na team buildingu kvalifikuje kao povreda na radu s obzirom na to da postoji odgovornost poslodavca za bezbednost i zdravlje zaposlenih za vreme team buildinga.

    Iako povreda nije nastala neposredno na radu, ona jeste u vezi sa radom jer se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa radom. Ta se činjenica ne može zanemariti, posebno jer je isti organizovan na inicijativu poslodavca koji pored toga snosi i troškove same organizacije.

    Obavezno ili dobrovoljno prisustvo team buildingu kao ključna činjenica za kvalifikaciju povrede

    Ako se tome doda da je prisustvo na team buildingu obavezno, po mom mišljenju nema dileme u pogledu kvalifikacije povrede.

    Mnogima dilemu izaziva upravo ova činjenica obaveznosti odnosno dobrovoljnosti prisustva team buildingu.

    Pojedini smatraju da se samo povreda nastala na team buildingu koji je bio obavezan može smatrati povredom na radu. Drugi ističu da se, nezavisno od činjenice obaveznosti ili dobrovoljnosti, svaka povreda nastala u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa poslom koji zaposleni obavlja smatra povredom na radu.

    Zvaničnih mišljenja nema

    Interesantno je da zvaničnih mišljenja inspekcijskih organa nema, bar ja nisam pronašla nijedno. Nezvanično, postoje tvrdnje lica za bezbednost i zdravlje na radu da su inspektori imali različite stavove po ovom pitanju kada su se konsultovali sa njima u pogledu postupanja. Jedni smatraju da jeste povreda na radu, a drugi da nije.

    Veliki broj lica za bezbednost i zdravlje na radu sa kojima sam pričala deli moje mišljenje i smatra da se ova povreda može kvalifikovati kao povreda na radu.

    Da li su zaposleni osigurani za vreme team bulidinga?

    Što se tiče osiguravajućih kuća, one ističu da su zaposleni osigurani i za vreme team buildinga, uz izuzetak koji se odnosi na ekstremne sportove. Zaposleni su osigurani za vreme obavljanja posla ali i van njega, tako da se nadonada štete islaćuje i za povrede nastale u slobodno vreme zaposlenog.

    Ukoliko se team building organizuje tako da podrazumeva sportove i aktivnosti koje nose izvestan rizik (npr. jahanje, jedrenje, rafting) treba napomenuti da su za vreme tih aktivnosti svi učesnici osigurani i da je cena osiguranja najčešće uračunata u cenu usluga.

    Biće interesantno ispratiti kakve će stavove po ovom pitanju zauzeti nadležni organi i sudska praksa jer za sada su mišljenja podeljena i neujednačena što dovodi do različitog postupanja i pravne nesigurnosti.

     

  • Menjajući sebe, menjamo svet oko nas

    Svet se ubrzano menja. To nam govore i najnovije studije koje pokazuju da čak 60 odsto urbane svetske populacije smatra da svojim izborima i delovanjem može da učini pozitivan uticaj na društvo i okruženje. Istovremeno, tek svaki deseti brend globalno nudi takve izbore. Danas mnogi shvataju da su održivost životne sredine i društveno odgovorno ponašanje sve više ključ bolje budućnosti svih nas, a da je sprovođenje ESG principa i uspostavljanje održivog poslovanja kompanija nešto što se podrazumeva.

    Kompanija Hemofarm spada u taj uzak krug savesnih i odgovornih kompanija koje svojim održivim proizvodima i poslovanjem nastoje da inspirišu svoje korisnike, ali i druge brendove da i sami krenu putem održivog razvoja. Kao pionir među kompanijama u Srbiji u izveštavanju o održivom razvoju, Hemofarm pokazuje odgovornost u svemu što radi. To nas čini dostojnim liderske pozicije, ne samo u farmaceutskoj industriji, već i u održivom razvoju u Srbiji, što potvrđuje i jubilarni deseti Izveštaj o održivom razvoju, koji je Hemofarm objavio krajem prošle godine.

    Održivost se ne odnosi samo na poslovanje i na dobre poslovne rezultate, već na to da probamo da smanjimo potrošnju svih resursa koje koristimo. Iza Hemofarma je decenija izveštavanja o održivom razvoju tokom koje smo uložili mnogo truda i zalaganja da doprinesemo da svet bude bolje mesto za život. Radili smo na tome da edukujemo i motivišemo zaposlene u Hemofarmu, njihove porodice, poslovne partnere, potrošače i zajednicu da razumeju i primenjuju ESG principe u svakodnevnom životu. Hemofarm je danas prepoznat kao jedan od lidera održivog razvoja u Srbiji i regionu, ali i kao najjača karika u održivom razvoju STADA Grupe. U Srbiji smo i članica UN Globalnog Dogovora, i zajedno sa drugim kompanijama i organizacijama radimo na tome da održivi razvoj postane imperativ za sve kompanije u Srbiji.

    Tokom 10 godina upotrebe recikliranog kartona za pakovanje proizvoda sačuvali smo 178.995 stabala, što je jednako 190 hektara šume ili 242 fudbalska terena. Drugim rečima, sačuvali smo teritoriju pod šumom ekvivalentnu površini beogradske opštine Vračar. Vodimo računa i o našoj zajedničkoj kući – planeti Zemlji, a racionalnom upotrebom resursa tokom 10 godina uštedeli smo električnu energiju i vodu koju Hemofarm prosečno potroši za oko 14 meseci ili 400 dana rada. Žene čine većinu zaposlenih u Hemofarmu (54,5 odsto), dok skoro 50 odsto našeg tima čine milenijalci i pripadnici mlađih generacija, okupljenih u jednu veliku One STADA.

    Međutim, održivost nije zadatak samo kompanija. Svako od nas pojedinačno može da pruži doprinos. Na primer, kada izlazimo iz kuće ili sa posla, ne ostavljajmo uključeno svetlo ili otvoren prozor. Na taj način i učimo koliko možemo prirodnih resursa da uštedimo. Tako smo radili i mi u Hemofarmu. Zajedno, pokušali smo prvo da menjamo sebe na bolje, unapređivali smo se i učili šta je to što sve možemo da uradimo kako bismo ostavili bolji svet za generacije koje dolaze. I zato je ESG odličan put kojim možete da krenete, vidite gde se nalazite i zadate sebi ciljeve kako biste ostvarili rezultate na koje ćete biti ponosni ne samo vi, već i okruženje u kojem poslujete. Hemofarm je odavno na tom putu, a pozivamo i druge da nam se pridruže!

     

  • Kako da sprečimo digitalne prevare i krađu podataka i novca?

    Kada je Lazarus Group, severnokorejska hakerska grupa pod kontrolom države, ukrala 625 miliona dolara digitalnih tokena početkom 2022. godine od Ronin network, to je bio najveći sajber napad u istoriji decentralizovanih finansija (DeFi) i druga najveća kripto krađa svih vremena. Kako su hakeri našli put do Ronin mreže? Jednostavno. Preko lažnih oglasa za posao na LinkedIn-u. Naime, jedan kandidat je prijavljujući se na lažne atraktivne poslove, jednim klikom na pdf. dokument inicirao lanac infekcija koji je otvorio vrata hakerima za napad.

    Prema rečima bivšeg eksperta iz Američke agencije za nacionalnu bezbednost iznetih u „Fraud Magazine“, oko 7.000 zaposlenih hakera sa punim radnim vremenom radi za Vladu Severne Koreje. Ovi i slični primeri pokazuju da smo predmet napada hiljada hakera širom sveta 24/7. Digitalne prevare nisu jedan pokušaj jednog hakera, nego konstantna serija pokušaja velike grupe ljudi sve dok ne nađu prolaz za napad. Kompanije ulažu velike napore u sisteme odbrane od ovakvih napada. Zašto? Zato što su štete milionske i nesagledive.

    Prevare u digitalnim transakcijama

    Kroz NextGeneration EU fondove, putem instrumenata oporavka privreda EU RRF (Recovery and Resilience Facility) u zemlje EU će se uliti oko 800 milijardi evra. Najveći deo tih sredstava otići će u sfere digitalne agende i održivog zelenog poslovanja. Zato EU sa pravom insistira na uvođenju robustnog sistema protiv prevara, kako bi se osiguralo da korisnici takvih sredstava kao i oni koji odlučuju o raspodeli tih sredstava imaju mehanizme zaštite i preventive da novac poreskih obveznika ne bude plen prevaranata. S obzirom na to da je Srbija na putu ka EU, svakako će biti obveznik sprovođenja ovakvih mera.

    Sistem zaštite od digitalnih prevara, kao i svaki sistem zaštite, da bi bio efikasan, ne treba da bude samo slovo na papiru već mnogo više od toga. Efikasan sistem protiv prevara podrazumeva sistem politika, procedura, matrica kontrolnih aktivnosti, instaliranih alata i programa i tim eksperata spremnih da trče maraton i odolevaju napadima hakera. Takav sistem treba da pruži prevenciju, obezbedi rano otkrivanje, korektivne mere i kasnije procesuiranje slučajeva.

    Tehnološka i analitička sredstva tzv. alati koji se koriste u borbi protiv prevara omogućavaju lakšu identifikaciju potencijalnih slučajeva prevare, bržu analizu podataka u vezi sa konkretnim prevarama, upravljanje slučajevima koji zahtevaju pažnju, pripremu dokumentacije o svim preduzetim radnjama i generisanje periodičnih izveštaja.  Sistemi praćenja i uzbunjivanja naročito treba da budu implementirani kod svih kompanija i organizacija koje se bave digitalnim plaćanjima i kripto valutama.

    Hakeri mogu skoro sve!

    Lazarus Group je našla rupu u Ronin protokolu koja je hakerima omogućila upotrebu kompromitovanih privatnih ključeva (kodova/šifara) putem kojih su neovlašćeno povlačili kripto valute. Pored ovog najvećeg primera, svedoci smo svakodnevnih neautorizovanih pristupa podacima i krađa ličnih ili poverljivih podataka. Sajber napadi su uzroci neplaniranih prekida usluga i/ili funkcija na neprihvatljivo dug period. Maliciozni softveri mogu da dovedu do potpunog onemogućavanja pristupa podacima. Napadi hakera mogu da prouzrokuju štete hardvera i softvera do te mere da oni postanu neupotrebljivi. Namerne izmene podataka koje dovode do loših informacija i grešaka u sadržaju su takođe vrlo česte.

    Da bismo se odupreli sajber rizicima, moramo da podignemo svest o:

    *bezbednosnim merama korišćenja sigurnih sajtova

    *dvofaktornim autentifikacijama

    *deljenju minimuma ličnih podataka

    *upotrebi sigurnih aplikacija

    *korišćenju sertifikovanih procesora plaćanja

    *testiranih antivirusnih softvera

    *redovnoj promeni kredencijalnih podataka, kao i o redovnom ažuriranju sistema mrežne bezbednosti

    *i najvažnije: da budemo u toku sa najnovijim trendovima u prevarama digitalnog plaćanja.

    Ukoliko koristimo kripto valute, potrebno je da dizajniramo procese i modele upravljanja za slučajeve korišćenja blokčejna; izvršimo testiranje kontrolnog okvira za blokčejn i digitalna sredstva i procenimo pouzdanost blokčejna uz pomoć napredne tehnologije revizije bloka. Pored navedenog, treba da obezbedimo uvid u predložena, postojeća i nova pravila i gledišta koja su izdala regulatorna tela relevantna za kompanije koje koriste blokčejn digitalna sredstva kao i da porocenimo postojeće računovodstvene politike kompanije, interne kontrole, resurse, okvire za izveštavanje i tehnologiju. Pored KYC (Know you client) treba da implementiramo i adekvatan KYT (Know your transaction) sistem i vršimo proaktivan monitoring transakcija, njihovog porekla i daljeg kretanja.

    Da bismo bili sigurni u svoje sisteme uspostavljenih kontrola, poželjno je da periodično angažujemo nezavisna lica sa ciljem provera da li na efikasan način upravljamo finansijama i tokovima novca, bezbednošću podataka i sistemima koji utiču na usluge od poverenja.

    Samo sa efikasno uspostavljenim sistemima zaštite čiju efikasnost redovno testiraju nezavisni stručnjaci, možemo da održavamo kondiciju za maraton odbrane od visokoobučenih hakera.

     

  • Generator Zero: Stub održivog i ekološki orijentisanog poslovanja OTP banke

    Pokretanjem novog ciklusa Generator ZERO konkursa, OTP banka je još jednom pokazala da je s razlogom predvodnik ekološke tranzicije u Srbiji i primene ESG principa delovanja. Ovogodišnji konkurs,  otvoren do 15. marta, inovatorima omogućava da doprinesu rešavanju jednog od najvećih izazova današnjice – smanjenju karbonskog otiska. Ovo je samo jedna od inicijativa koje Banka sprovodi u oblasti zaštite životne sredine, inovacija i socijalnog preduzetništva, s ciljem kreiranja održivog razvoja.

    Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP banke istakao je da upravo Generator ZERO najbolje oslikava stratešku opredeljenost banke ka održivom poslovanju i inovativnom razmišljanju u smeru razvoja zelene ekonomije, čime je opravdano tokom sedam godina postao jedan od najvažnijih projekata OTP banke.

     „Generator je posebno važan za nas jer doprinosi razvoju inovativne kulture i većoj održivosti u poslovanju, pokreće nas da budemo agilni, proaktivni i da idemo u korak sa izazovima. Pratimo i reagujemo na trendove i promene u okruženju koje je vrlo dinamično, a često i nepredvidivo. Prepoznajemo gde je neophodna naša uključenost i momentalno delovanje, a to su klimatske promene, zaštita životne sredine i razvoj cirkularne ekonomije. Zbog toga, naš protekli i ovogodišnji Generator ZERO posvećujemo istoj temi, sa željom da u zemlji inovatora omogućimo platformu za predstavljanje rešenja onima koji sa nama žele da koračaju ka zelenoj budućnosti. U protekloj godini punoj izazova za sve aktere privrede i ekonomije, uspeli smo da ostvarimo rekordne poslovne rezultate što je međunarodna stručna javnost i potvrdila Euromoney i The Banker nagradama za najbolju banku u Srbiji. Podjednako važno, naši projekti i CSR aktivnosti su višestruko prepoznati što je na samom kraju prošle godine ozvaničeno nagradom za Društveno odgovornu kompaniju 2022. godine po izboru Srpske asocijacije menadžera,“ poručio je Mihajlović.

    Prijave su otvorene preko sajta www.generator.rs a nagrada OTP banke za pobedničko rešenje je novčani iznos od dva miliona dinara, kao i dugoročna ekspertska podrška na polju poslovne ekspanzije i pronalaženja novih razvojnih mogućnosti, uz prezentovanje rešenja u OTP Lab inovacionom hub-u matične OTP Grupe, kao i u investicionom fondu Portfolion.

    Partneri na projektu Generator Zero su ICT HUB, Mastercard, Projekat Srbija Inovira finansiran od strane USAID-a, Inicijativa Digitalna Srbija, Beogradska otvorena škola, Netokracija, Schneider Electric, MPC, Blic i Supernatural, koji će takođe nagraditi finaliste posebnim nagradama. Finalisti će biti odabrani 31. marta, dok će se pobednik znati 17. maja.

     

    SVEOBUHVATNA BRIGA O ZAJEDNICI – OD EKOLOGIJE, PREKO KULTURE, DO SPORTA

    U pogledu društveno odgovornog poslovanja, prioriteti OTP banke su pored ekologije i sport, kultura, podrška društveno osetljivim grupama, finansijska edukacija i podrška manjim lokalnim sredinama. O tome svedoče brojna partnerstva sa značajnim institucijama kao što je više od 20 godina dugo sponzorstvo Olimpijskog komiteta Srbije. S ciljem pružanja podrške književnosti i projektima posvećenim očuvanju nacionalnog kulturnog nasleđa, Banka više od sedam godina sarađuje sa Galerijom Matice srpske, a takođe realizuje zajednički konkurs za najbolji neobjavljeni roman sa Izdavačkom kućom Booka, kao i nagradni konkurs „Politikinog Zabavnika“ za najbolje delo namenjeno mladima.

    Izvor: Edicija Moć održivog poslovanja

     

Powered by
►
Necessary cookies enable essential site features like secure log-ins and consent preference adjustments. They do not store personal data.
None
►
Functional cookies support features like content sharing on social media, collecting feedback, and enabling third-party tools.
None
►
Analytical cookies track visitor interactions, providing insights on metrics like visitor count, bounce rate, and traffic sources.
None
►
Advertisement cookies deliver personalized ads based on your previous visits and analyze the effectiveness of ad campaigns.
None
Powered by