Author: Berettadr

Stručnjaci za sajber bezbednost kompanije Kaspersky ukazuju na porast ali i  romantizovanje digitalnog uhođenja.

Sigurno ste čuli za stalkervare, oblik digitalnog uhođenja bolje poznat kao komercijalno dostupan softver koji se može diskretno instalirati na pametne telefone. Zajedno sa drugim tehnologijama, stalkervare se često koristi u nasilnim vezama, omogućavajući počiniocima da prate privatni život pojedinca bez njihovog znanja. Stalkervare je takođe povezan sa drugim oblicima nasilnog ponašanja.

Prema istraživanjima kompanije Kaspersy, oko 30 000 ljudi širom sveta je bilo pogođeno stalkervare-om tokom protekle godine, dok se procenjuje da bi upotreba ovog oblika softvera širom sveta mogla da broji i do milion slučajeva godišnje.

Važno je da ne romantiziramo ponašanje kakvo se vidi i u pojedinim popularnim serijama, već da ga osudimo jer ono jeste –  uhođenje. Bez obzira da li se to dešava onlajn ili ne ovo jeste vrsta nasilja“, istakla je Kristina Jankovski iz kompanije Kaspersky.

„ Da bi stekli bolje razumevanje stalkervare-a, Kaspersky deli uvide sa globalnom sajber zajednicom i pomaže organizacijama u borbi protiv digitalnog uhođenja. Svi relevantni podaci i informacije o ovom pitanju moraju se deliti u korist onih koji su pogođeni sajber nasiljem kako bi se dodatno poboljšao nivo prevencije i zaštite.”

Uhođenje je opasno i traumatično krivično delo. Ponekad i moderni mediji, filmovi, TV i muzika predstavljaju uhođenje kao poželjno, zavodljivo i laskavo – ali u stvarnom životu, to je neželjeno, zastrašujuće i nezakonito“, ističe Karen Bentli, izvršna direktorka WESNET-a.

U 2019. godini, Kaspersky je zajedno sa devet drugih kompanija i organizacija osnovao Koaliciju protiv Stalkervare-a, koja danas broji više od 40 članova širom sveta. Misija Koalicije je da poboljša otkrivanje stalkervare-a, bori se protiv nasilja u porodici, promoviše razmenu znanja među neprofitnim organizacijama i kompanijama i podigne svest javnosti o problemu.

Preporuke za one koji su pogođeni stalkervare-om

• Obratite se lokalnoj organizaciji za podršku, a na sajtu  www.stopstalkervare.org možete pronaći video koji pruža korisne informacije žrtvama da bolje prepoznaju znakove upozorenja uhoda i preporučuje dalje korake i ponašanja koje treba preduzeti ili izbegavati

• Ne pokušavajte da izbrišete stalkervare, promenite bilo koja podešavanja ili neovlašćeno menjate svoj telefon. Ovo može upozoriti vašeg potencijalnog počinioca i dovesti do eskalacije situacije. Takođe rizikujete da izbrišete važne podatke ili dokaze koji bi mogli da se koriste u krivičnom gonjenju.

•Pazite na znakove upozorenja uključujući: brzo pražnjenje baterije zbog toga što nepoznate ili sumnjive aplikacije troše bateriju ili skoro instalirane aplikacije sa sumnjivim pristupom za korišćenje i praćenje vaše lokacije

• Proverite da li je vaša postavka „nepoznati izvori“ omogućena, jer to može biti znak da je neželjeni softver instaliran iz izvora treće strane. Važno je napomenuti da su gore navedeni znaci samo simptomi moguće instalacije stalkervare-a, a ne definitivna indikacija.

• Koristite provereno rešenje za sajber bezbednost kao što je Kaspersky Free za Android. Međutim, ako postoji sumnja da je stalkervare već pokrenut na pametnom telefonu, to bi trebalo da se uradi samo nakon procene rizika dotične osobe – najbolje zajedno sa organizacijom za podršku – u suprotnom bi počinilac mogao primetiti novo uvedeno rešenje za sajber bezbednost.

Kaspersky preporuke za zaštitu od stalkervare-a na mobilnim telefonima

• Zaštitite svoj telefon jakom lozinkom koju nikada ne delite sa partnerom, prijateljima ili kolegama.

• Redovno proveravajte dozvole instaliranih aplikacija: Stalkervare aplikacije mogu biti prikrivene lažnim imenom aplikacije.

• Izbrišite aplikacije koje se retko ili nikada ne koriste.

• Proverite ličnu istoriju pregledanja: Da bi preuzeo stalkervare, počinilac mora da poseti veb lokacije koje pogođeni korisnik verovatno ne poznaje. Alternativno, istorija uopšte ne bi mogla biti ako ju je počinilac izbrisao.

Broj incidenata u državnim i mas medijima prethodne godine bio je u porastu, a predviđanja su slična i za 2023. godinu, pokazuje istraživanje kompanije Kasperky. Bezbednosni operativni centri (SOC) iz ovih i drugih industrija će se verovatno suočiti sa više ponavljajućih ciljanih napada, kao i napada na lanac snabdevanja preko telekomunikacionih provajdera. Organizacije koje su ugrožene napadima ransomvera takođe mogu naići na uništavanje podataka. Sa druge strane, timovi SOC-a se suočavaju sa sve većim nedostatkom osoblja.

Uloga sajber-bezbednosti u velikim preduzećima značajno se povećava iz godine u godinu, te su bezbednosni operativni centri od velike važnosti za poslovanje.

Ponovljeni ciljani napadi aktera koje sponzoriše država

U 2022. godini, stručnjaci kompanije Kaspersky videli su da se prosečan broj incidenata u sektoru masovnih medija udvostručio, odnosno porastao sa 263 u 2021. na 561 u 2022. Tokom prošle godine desio se veliki broj napada na državni sistem, uključujući i onaj kada su hakeri prekinuli emitovanje Iranske državne televizije tokom protesta u zemlji. Mediji su takođe bili izloženi DDoS napadima, poput onih u Češkoj.

Pored vladinog sektora, gde je prosečan broj incidenata porastao za 36 odsto 2022. godine, masovni mediji su postali glavna meta sajber kriminalaca među 13 drugih analiziranih segmenata, uključujući industrijski, prehrambeni, razvojni, finansijski i drugi.

Rast će se nastaviti 2023. godine, uz ponavljanje ciljanih napada aktera koje sponzoriše država, koji će verovatno biti često primećeni. Iako je ovo uobičajeno relevantno za vladine organizacije, segment masovnih medija je sve više na meti tokom međunarodnih sukoba u kojima masovni mediji igraju neizbežno važnu ulogu.

„Veliki biznisi i vladine agencije oduvek su bile mete sajber kriminalaca i aktera koje sponzoriše država, ali geopolitičke turbulencije su povećale motivaciju napadača i oživele haktivizam, sa kojim se stručnjaci za sajber bezbednost nisu redovno susreli sve do 2022. Novi talas politički motivisanih napada je posebno relevantan za vladin sektor i sektor mas medija. Da biste efikasno zaštitili kompaniju, neophodno je primeniti sveobuhvatno otkrivanje pretnji i otklanjanje opasnosti koje se pružaju kroz usluge upravljanog otkrivanja i reagovanja“, rekao je Sergey Soldatov, šef bezbednosnog operativnog centra (SOC) kompanije Kaspersky.

Napadi na lanac snabdevanja preko telekomunikacionih provajdera

 U 2023. godini, počinioci bi mogli da udare i na lance snabdevanja tako što će više napadati telekomunikacione kompanije, a direktno se pogađaju kupci. Iako je u 2022. prosečan udeo incidenata ovog tipa bio nešto manji – 79 u 2021. na 10.000 nadgledanih sistema, u odnosu na otprilike 12 u 2022. – ove kompanije ostaju privlačne mete za sajber kriminalce.

Ransomvare uništavači; početni kompromisi putem javnih aplikacija

Tokom 2022. godine, kompanija Kasperksy je primetila novi trend ransomvare-a koji će se nastaviti i 2023. – akteri istih ne samo da će šifrovati podatke kompanija već će ih i uništavati. Ovo je relevantno za organizacije koje su izložene politički vođenim napadima. Još jedna pretnja koja čeka SOC je više napada putem javnih aplikacija.

Sa čime će se SOC suočiti interno?

U 2023. povećava se vrednost koju svaki član tima (čak i onaj koji nije kvalifikovan) donosi SOC-u. Razvijanje veština tima je dokazan način da se suprotstavite rastućoj količini pretnji. To znači da će obuka vezana za IR i bilo koji oblik SOC vežbi, i savetodavne simulacije napada biti od vitalnog značaja.

Sve veći broj incidenata i pretnji transformiše se u potrebu za predviđanjem napada i tehnika, podižući vrednost obaveštajnih podataka o pretnjama.

Da biste pročitali ceo izveštaj o izazovima SOC-a u 2023. godini, posetite Securelist.com. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti. Kliknite ovde da pogledate ostale KSB komade.

Foto: Pixabay.com

Istraživači kompanije Kaspersky podelili su svoja predviđanja o trendovima sajber pretnji, a lista je iz godine u godinu sve veća. Jedna od glavnih pretnji svakako su sajber kriminalci koji koriste medije da ucenjuju organizacije, prijavljuju navodna curenja podataka i kupuju pristup prethodno kompromitovanim kompanijama na dark vebu. Ostale pretnje uključuju porast malver-as-a-service modela i napade preko cloud-a. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti.

Hakerski napadi osim što nanose štetu pojedincima, štete korporacijama, pa čak mogu i da ugroze čitave zemlje, i to ne samo finansijski. Mediji rutinski izveštavaju o incidentima i kršenju podataka koji postaju javno dostupni na dark web-u. Ovo ugrožava ne samo ličnu privatnost, već i reputaciju kompanija. Kaspersky stručnjaci detektovali su pretnje koje će biti relevantne za velike biznise i državni sektor u narednoj godini.

Ucenjivanje: javne objave hakera sa odbrojavanjem do curenja podataka

Sajber-kriminalci su ranije direktno dolazili do žrtve, dok sada vest o narušavanju bezbednosti plasiraju na svojim blogovima, postavljajući tajmer za odbrojavanje do objavljivanja procurelih podataka. Ovaj mračni trend će se razvijati u 2023. jer ova taktika koristi sajber kriminalcima bez obzira da li žrtva plaća ili ne. Podaci se često prodaju na aukciji, a završna ponuda ponekad premašuje traženu otkupninu

Sajber-kriminalci objavljuju lažne vesti da bi poboljšali svoju reputaciju

Objave na blogovima o iznudi privlače pažnju medija, a bez obzira da li se hakerski napad zaista dogodio ili ne, izveštaj o curenju može naštetiti poslu. Ključ da ostanete bezbedni je da se ove poruke identifikuju na vreme i da se pokrene proces reagovanja sličan onom koji se koristi u incidentima u oblasti bezbednosti informacija.

Više curenja ličnih podataka, korporativna e-pošta u opasnosti

Stručnjaci očekuju da će se trend curenja ličnih podataka nastaviti i u 2023. godini. Ljudi često koriste poslovne adrese e-pošte za registraciju na sajtovima trećih strana, koji mogu biti izloženi curenju podataka. Kada osetljive informacije kao što su adrese e-pošte postanu javno dostupne, to može izazvati interesovanje sajber kriminalaca i pokrenuti diskusije o potencijalnim napadima na organizaciju na veb-sajtovima darkneta; dodatno, podaci se mogu koristiti za phishing i društveni inženjering.

 “Malver-as-a-service”, cloud napadi i kompromitovani podaci sa dark web-a

 Stručnjaci takođe očekuju da će napadi na ransomvare rasti upravo zbog porasta alata malver-as-a-service (MaaS). Složenost napada će se povećati, što znači da automatizovani sistemi neće biti dovoljni da obezbede potpunu bezbednost. Štaviše, cloud tehnologija će postati popularan način napada, jer digitalizacija sa sobom donosi povećane rizike za sajber bezbednost. Osim toga, sajber kriminalci će češće posećivati dark web stranice u 2023. da bi kupili pristup prethodno kompromitovanim organizacijama.

“Da bi se veliki biznis ili vladina agencija zaštitila od pretnji, neophodno je pratiti digitalni otisak organizacije. Važno je biti spreman da istražuje i reaguje na incidente, pošto nije uvek moguće zaustaviti napadače pre nego što prodru u perimetar. Međutim, sprečavanje razvoja napada i ograničavanje potencijalne štete je apsolutno izvodljiv zadatak”, rekla je Ana Pavlovskaja, analitičarka službi bezbednosti u kompaniji Kaspersky.

Da biste pročitali ceo izveštaj o bezbednosnim pretnjama preduzeća u 2023. godini, posetite Securelist.com. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti.

Da bi zaštitili organizaciju od rastućih pretnji, istraživači kompanije Kaspersky preporučuju sprovođenje sledećih mera:

• Uvek ažurirajte softver na svim uređajima koje koristite kako biste sprečili napadače da se infiltriraju u vašu mrežu.

• Koristite najnovije informacije o pretnji da biste bili svesni stvarnih TTP-ova koje koriste akteri pretnji.

• Koristite Digital Footprint Intelligence da pomognete bezbednosnim analitičarima da istraže taktiku protivnika, da odmah otkriju potencijalne vektore napada koji su im dostupni i da u skladu sa tim prilagode svoju odbranu

• Ako se suočite sa incidentom, usluga Kaspersky Incident Response će vam pomoći da odgovorite i minimizirate posledice, posebno – da identifikujete kompromitovane čvorove i zaštitite infrastrukturu od sličnih napada u budućnosti.

Najnoviji Deloitte-ov izveštaj o održivosti za 2023. godinu: „Ubrzavanje zelene tranzicije“ otkriva da izvršni direktori klimatske promene smatraju glavnim prioritetom za svoje organizacije usred globalne neizvesnosti. Zamoljeni da rangiraju pitanja koja su najhitnija za njihove organizacije, mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih, uključujući inovacije, talente i izazove u lancu snabdevanja. Štaviše, 75% izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20% ih je reklo da su „značajno“ povećali ulaganja.

Izveštaj takođe identifikuje ključne preporuke za organizacije koje će pomoći u zatvaranju jaza između društvenih aspiracija i učinka kako bi se ubrzao napredak ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika.

„U godini kontinuirane neizvesnosti, poremećaja i konkurentskih poslovnih izazova, lideri su klimatske promene svrstali među glavna pitanja“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Put ka održivijoj budućnosti će potrajati, zahtevaće poslovna ulaganja, a pokretaće ga nove i inovativne tehnologije i kreativni pristupi. Obećavajuće je videti lidere kompanija koji održivost stavljaju kao prioritet i povećavaju svoje investicije kako bi prednjačili.”

 Optimizam i dalje postoji uprkos povećanoj zabrinutosti zbog klimatskih uticaja

Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njihova organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Izvršni direktori su naveli „nedostatak resursa/troškove resursa“ kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46%), dok je 45% istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“, a 43% je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37%) i mentalno (32%) zdravlje njihovih zaposlenih.

Pored uticaja na njihovo poslovanje, 82% rukovodilaca je reklo da su bili lično pogođeni klimatskim događajima u protekloj godini, pri čemu je ekstremna vrućina bila najčešći problem, a 62% je reklo da su zabrinuti zbog klimatskih promena gotovo sve vreme ili većinu vremena.

Uprkos ovim zabrinutostima, 78% lidera je „donekle” ili „ekstremno” optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84% se slaže/potpuno slaže da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.

„Naše istraživanje nam govori da izvršni direktori veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte“, navodi Gaćeša.

Ispunjavanje povećanih zahteva zainteresovanih strana

Deloitte-ova anketa otkriva da organizacije osećaju veliki pritisak da reaguju na klimatske promene od strane svih svojih grupa zainteresovanih strana (članova odbora i menadžmenta, regulatora i vlade, i potrošača i klijenata). Organizacije takođe osećaju pritisak svojih akcionara i investitora (66%), zaposlenih (64%) i civilnog društva (64%).

Aktivizam zaposlenih posebno podstiče povećanu akciju, pri čemu više od polovine izvršnih direktora kaže da je pritisak zaposlenih na klimatska pitanja doveo njihove organizacije do povećanja mera održivosti u protekloj godini; 24% je reklo da je aktivizam zaposlenih doveo do „značajnog“ povećanja. Regulativa je takođe uticajna: 65% izvršnih direktora je reklo da je promena regulatornog okruženja navela njihove organizacije da povećaju klimatske performanse u prošloj godini.

Mere za postizanje klimatskog efekta se nastavljaju, ali i izazovi

Organizacije preduzimaju akcije: 59% koristi više održivih materijala, 59% povećava energetsku efikasnost, 50% obučava zaposlene o klimatskim promenama, a 49% razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu. Oni takođe pojačavaju napore da se prilagode klimatskim promenama: 43% pravi promene ili premešta objekte kako bi bili otporniji na klimatske promene; 40% kupuje osiguranje od ekstremnih klimatskih rizika; a 36% nudi finansijsku pomoć zaposlenima koji su bili pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima.

Međutim, kao što smo videli prošle godine, manje je verovatno da će kompanije preduzeti radnje koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u svoje kulture i da imaju podršku i uticaj višeg rukovodstva da izvrše značajnu transformaciju. Na primer, 21% izvršnih direktora je navelo da njihove organizacije ne planiraju da povežu kompenzaciju rukovodiocima sa učinkom održivosti životne sredine, a 30% je reklo da ne planira da lobira kod vlade za klimatske inicijative.

Štaviše, kada su upitani koliko su određene grupe ozbiljne u pogledu rešavanja klimatskih promena, samo 29% izvršnih direktora je reklo da veruje da je privatni sektor „veoma” ozbiljan. Skoro četvrtina izvršnih direktora navela je da je teškoća u merenju uticaja njihovih organizacija na životnu sredinu glavna prepreka povećanju aktivnosti, a skoro jedna petina je kao prepreke navela troškove i fokus na kratkoročna pitanja.

Preporuke za ubrzanje zelene tranzicije

Deloitte-ovo istraživanje pokazuje da izvršni direktori zaista veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte. Dakle, kako oni mogu pomoći da se zatvori jaz između želje i učinka, probije barijera za veće akcije i počnnu da balansiraju kratkoročne troškove klimatskih inicijativa sa dugoročnim koristima?

Izveštaj nudi nekoliko preporuka koje će pomoći izvršnim direktorima da počnu, uključujući ugrađivanje klimatskih ciljeva u opštu strategiju i svrhu njihovog poslovanja, izgradnju poverenja preduzimanjem kredibilnih klimatskih akcija, osnaživanje odbora, podsticanje akcije zainteresovanih strana, ulaganje u današnje (i buduće) tehnologije i saradnju u cilju pokretanja promena na nivou sistema.