Author: Berettadr

Nove tehnologije i različiti internet servisi koje svakodnevno koristimo često su predmet zloupotrebe sajber kriminalaca kojima je cilj da dođu u posed ličnih i finansijskih podataka. Jedan od takvih napada je višing (eng. voice phishing – vishing) – glasovni fišing u okviru koga prevarant napada žrtvu putem telefonskih poziva i servisa za internet komunikacije (na primer, Skype, Viber, Whatsapp).

U poslednje vreme učestali napadi ove vrste primećeni su u zemljama u okruženju. Imajući u vidu da bi uskoro mogli da postanu aktuelni i kod nas, stručnjaci Erste Banke savetuju da je potrebna povećana doza opreza, posebno u dolazećem prazničnom periodu kada nam je svima pažnja usmerena na lepše stvari. Zato je korisno da se već sada upoznamo sa nekim od tipičnih višing prevara koje su identifikovane u našem regionu.

Kako funkcionišu višing prevare?

Lažni bankar – Priča je obično kreirana oko problema u vezi sa računom klijenta, uglavnom u formi obaveštenja o zloupotrebi od strane bankara iz matične filijale (sa upozorenjem da klijent nikako ne ide do banke, već da bude spreman da će ga kontaktirati „novi“ ljudi). Klijent se obaveštava da je slučaj navodno pod policijskom istragom i da je neophodno tretirati ceo slučaj kao strogo poverljiv. Tu se završava prvi poziv. Drugi poziv je od lažnog policajca, koji potvrđuje prvi deo priče. Klijent biva ubeđen da je zbog poverljivosti policijske istrage veoma važno da ne otkriva svojoj banci podatke o istrazi, čime se sprečava da pozove kontakt centar ili da se raspita u filijali i tako proveri navode. Treći poziv je ponovo od lažnog bankara, koji se predstavlja kao član tima za bezbednost, a kao dokaz šalje lažirani lični dokument preko čet aplikacija. Tada se predlaže neko rešenje – u nekim slučajevima klijent se ubeđuje da podigne sav novac sa računa i prebaci ga na „privremeni račun” koji je u stvari napadač unapred pripremio. Zatim sledi instrukcija da se sačekaju dalje informacije. U svim scenarijima je korišćeno lažiranje telefonskog broja. Kada je klijent bio iz npr. Budimpešte, prikazivali su mu se brojevi filijale u Budimpešti i policijske stanice u Budimpešti. Sakupljanje podataka o klijentu koji je meta prevare obično počinje na društvenim mrežama Instagramu i Fejsbuku. Napadači preko društvenih mreža saznaju u kojoj su banci klijenti žrtve, čak i njihovu filijalu, pa prema tome kreiraju lažne brojeve telefona i lažiraju svoje profile tako da izgleda kao da su zaposleni baš tamo.

Lažni krediti – Ova prevara je već dugo prisutna na društvenim mrežama gde fizička lica i navodne finansijske institucije sa kojima sarađuju nude veoma povoljne kredite ili pozajmice. Žrtve su kontaktirane kroz komentare na društvenim mrežama uz uputstvo da se zahtev pošalje direktnim porukama putem čet aplikacija. Nakon niza poruka, žrtva ostaje uskraćena za novac koji je uplatila napadaču kao naknadu za navodnu obradu fiktivnog kredita. U poslednje vreme, zabeleženi su slučajevi ove prevare putem telefonskih poziva, uz lažiranje brojeva sa kojih dolazi poziv, tako da oni mogu biti dovedeni u vezu sa stvarnim finansijskim institucijama. Ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji, imajte na umu da banke ne nude kredite na društvenim mrežama, niti se sa vama preko čet aplikacija dogovaraju da uplatite naknade za obradu kredita.

Tehnička podrška – Poziv započinje kao veoma hitna akcija podrške od softverskih kompanija ili IT podrške banke. Napadač traži odobrenje za pristup vašem računaru kako bi obavio neophodna podešavanja kroz neku od aplikacija za ovu namenu (npr. TeamViewer ili  AnyDesk). Navodno je potrebno izvršiti podešavanja na aplikaciji za internet bankarstvo. U nastavku, napadač preuzima upravljanje aktivnostima računara, a klijentu ostaje samo da isprati kako njegov novac odlazi sa računa.

Važno je zapamtiti da banka nikad neće tražiti pristup uređaju, niti će instalirati nešto na računaru ili telefonu klijenta. Ukoliko ovo dozvolite napadaču, on preuzima kontrolu nad  računarom i uzima sve podatke koji se tamo nalaze, uključujući i pristup računu u banci. Takođe, iz bezbednosnih razloga ne treba čuvati korisničko ime i šifru za pristup internet bankarstvu na računaru ili u okviru naloga za različite internet servise (npr. Google naloga).

Tokom 2022. prosečan DDoS napad je trajao 18,5 sati, skoro 40 puta duže u poređenju sa 2021, zaključili su stručnjaci kompanije Kaspersky.

DDoS su napadi koji imaju za cilj da preopterete ciljani sajt ogromnim istovremenim brojem zahteva i tako ga sruše.

Rat u Ukrajini stvorio je plodno tlo za sajber napade i stručnjaci su uočili porast DDoS aktivnosti tokom leta ove godine.

U najnovijoj analizi stručnjaci kompanije Kaspersky ocenili su da je ovu godinu obeležio vojni sukob u Ukrajini, koji je doneo neizvesnost.

„U danima i nedeljama koji su prethodili vojnom sukobu primećene su pojačane aktivnosti sajber napada i neki znaci vredni pažnje“, navodi se u saopštenju kompanije Kaspersky.

Onda je 24. februara usledio snažan talas pseudo-ransomware napada i wiper napada (malverom za brisanje podataka), koji su neselektivno ciljali ukrajinske entitete.

Neki su bili veoma sofisticirani, ali obim wiper i ransomvare napada brzo se smanjio nakon početnog talasa, navodi se u saopštenju.

„Evropljani koji se oslanjaju na ViaSat satelit suočili su se 24. februara sa velikim prekidima u pristupu internetu. Ovaj ‘sajber događaj’ počeo je rano ujutru, manje od dva sata nakon što je Ruska Federacija javno objavila početak ‘specijalne vojne operacije’ u Ukrajini. Sabotaža ViaSat-a još jednom pokazuje da su sajber napadi osnovne cigle u bedemima modernih oružanih sukoba i da mogu direktno podržati ključne prekretnice u vojnim operacijama“, piše u saopštenju te kompanije.

Izveštaj je deo Kaspersky Security Bulletin-a (KSB), koji svake godine analizira ključne promene u svetu sajber bezbednosti.

Kompanija Kaspersky je globalna sajber bezbednosna kompanija osnovana 1997. godine.

Više od 400 miliona korisnika zaštićeno je tehnologijom kompanije Kaspersky, dok preko 240.000 korporativnih klijenata koristi njihove usluge kako bi zaštitili svoje informacije, navodi se u saopštenju.

Foto: Pixabay

Iako su otklonjeni brojni nedostaci usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u novembru 2018. Savet stranih investitora u Beloj knjizi 2022 ukazuje na segmente koji nisu unapređeni i u kojima su neophodna poboljšanja.  

Novi Zakon ne uređuje posebne oblike obrade podatka o ličnosti, kao što su video nadzor, obrada podataka o ličnosti zaposlenih i obrada u svrhu naučnih i istorijskih istraživanja, kao i u statističke svrhe. Nepostojanje propisa stvara pravnu nesigurnost za rukovaoce podacima, što će značajno otežati njihovu sposobnost poslovanja.

Formiranje radne grupe za izradu strategije za zaštitu podataka o ličnosti je samo mali korak u sprovođenju preko potrebnih koraka za rešavanje problema u ovoj oblasti. Važno pitanje je da li i u kojoj meri država ima nameru da promoviše vrednosti proklamovane novim Zakonom. Država bi, pored Poverenika, trebalo da uloži mnogo više napora u podizanje svesti lica na koja se podaci odnose o značaju gore navedenih vrednosti organizovanjem javnih debata ili javnih konferencija na kojima lica na koji se podaci odnose mogu saznati više o svojim pravima sadržanim u novom Zakonu.

Poverenik nije jedini državni organ koji ima obavezu da promoviše primenu novog Zakona. Osim toga, državni organi bi trebalo da ulože više napora u implementaciju novog Zakona. Nedostatak primene zakona od strane državnih organa stvara atmosferu da ni drugi subjekti na koje se odnosi novi Zakon ne bi trebalo da ga primenjuju. Uprkos zvaničnim upozorenjima Poverenika da većina rukovalaca nije imenovala lica za zaštitu podataka, mnogi od njih, koji imaju ovu obavezu, još uvek je nisu ispunili. U vezi sa primenom članova 41 i 50 Zakona koji se odnosi na implementaciju odgovarajućih tehničkih, kadrovskih i organizacionih mera, radi efikasnije primene i boljeg razumevanja ovih odredbi od strane privrede i javnog sektora smatramo da bi od strane Poverenika mogle da budu objavljene smernice, na osnovu najbolje evropske prakse, kako bi se olakšala primena ovih odredbi i na taj način unapredila bezbednost podataka.

Nedostatak u novom Zakonu u pogledu ovlašćenja Poverenika da donese standardne ugovorne klauzule kako bi se omogućio prenos rukovaocima koji se nalaze u zemljama koje ne obezbeđuju odgovarajuću zaštitu ličnih podataka, onemogućava prenos u ovim situacijama, odnosno omogućava prenos podataka o ličnosti bez odgovarajućih mera zaštite. Izjednačavanje instrumenta za prenos podataka na teritoriji Srbije i u države sa adekvatnom zaštitom podataka o ličnosti sa instrumentima za prenos u treće zemlje je neadekvatno. Ministarstvo pravde mora razmotriti sadržaj novih standardnih ugovornih klauzula prema GDPR-u za prenos podataka od rukovaoca ili obrađivača u EU/EEA rukovaocima ili obrađivačima sa sedištem izvan EU/EEA koje je Evropska komisija izdala 4. juna 2021. godine. Neophodno je intenzivirati aktivnosti na donošenju smernica od strane Poverenika kako bi se olakšala primena i tumačenje Zakona. Do zatvaranja ovog izdanja Bele knjige, Poverenik još nije iskoristio ovlašćenje da propiše uslove za izdavanje dozvola sertifikacionim telima. Osim toga, nejasnoće u članu 60 novog Zakona u pogledu akreditacije pravnog lica koje vrši nadzor nad primenom kodeksa postupanja i nadležnosti Poverenika onemogućavaju nadzor nad primenom kodeksa ponašanja. Savet očekuje da Vlada Republike Srbije, u kontekstu presude Evropskog suda pravde C-311/18, izmeni svoju Odluku o Listi država, deo njihovih teritorija ili jednog ili više sektora određenih delatnosti u tim državama i međunarodnim organizacijama u kojima se smatra da je obezbeđen primenjeni nivo zaštite podataka o ličnosti i briše formulaciju: „Sjedinjene Države“ (ograničene na Privacy Shield.)

Šta treba unaprediti?

Omogućiti Povereniku bolje uslove rada, opremu i osoblje kako bi se osigurala efikasna primena novog Zakona.

 • Izvršiti usklađivanje svih zakona sa Zakonom o zaštiti podatka o ličnosti.

• Doneti/izmeniti zakone koji uređuju posebne oblike obrade podataka o ličnosti, poput video nadzora, obrade podataka o ličnosti zaposlenih i obrade u svrhu naučnih i istorijskih istraživanja i u statističke svrhe.

• Izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti potrebno je predvideti priznavanje važenja obavezujućih poslovnih pravila koje su odobrene od strane tela nadležnih za zaštitu podataka o ličnosti u EU i da se prizna važenje Ugovora o obradi podatka o ličnosti koje rukovalac zaključi sa obrađivačem iz inostranstva uz upotrebu standardnih ugovornih klauzula koje je objavila Evropska komisija. Na taj način bi pružio isti stepen zaštite i ne bi bilo negativnih posledica na zaštitu podataka o ličnosti građana Republike Srbije, imajući u vidu da bi rukovalac i dalje bio odgovoran prema domaćem Zakonu.

• Izmeniti član 65, stav 2, tačka 2 novog Zakona u skladu sa članom 46, stav 2, tačka c GDPR-a, presudom Evropskog suda (predmet C-311/18) i novim standardnim ugovornim klauzulama prema GDPR-u za prenos podataka od rukovalaca ili obrađivača u EU/EEA rukovaocima ili obrađivačima sa sedištem izvan EU/EEA koje je izdala Evropska komisija 4. juna 2021. godine, predviđajući mogućnost prenosa podataka o ličnosti od rukovaoca rukovaocu i rukovaoca obrađivaču registrovanim u trećim zemljama bez ovlašćenja Poverenika i na unutrašnjem tržištu na osnovu standardnih ugovornih klauzula koje je izradio Poverenik, na osnovu najbolje evropske prakse.

• Izmeniti član 77 novog Zakona i predvideti obavezu Poverenika da izradi standardne ugovorne klauzule za prenos podataka o ličnosti između zajedničkih rukovalaca, primenjujući najbolju evropsku praksu.

• Aktivnije donošenje smernica od strane Poverenika kako bi se olakšala primena i tumačenje Zakona.

• Doneti smernice o primeni članova 41. i 50. novog Zakona.

• Izmeniti Odluku o listi država, deo njihovih teritorija ili jednog ili više sektora određenih delatnosti u tim državama i međunarodnim organizacijama u kojima se smatra da je obezbeđen primereni nivo zaštite podataka o ličnosti – brisanje formulacije „Sjedinjene Države (ograničeno na Privacy Shield)“.

• Doneti uslove za izdavanje dozvola sertifikacionim telima od strane Poverenika.

• Otkloniti nejasnoće iz člana 60. novog Zakona u pogledu nadležnosti nadležnih organa za akreditaciju pravnih lica koja nadgledaju sprovođenje kodeksa ponašanja.

Foto: Pixabay.com

Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga, biće prioriteti Saveza za eUpravu u naredne dve godine, najavljeno je na današnjoj konstitutivnoj sednici novog saziva ovog radnog tela NALED-a.

“Kada je reč o informacionoj bezbednosti potrebno je unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, jačati kapacitete državnih i lokalnih organa, kao i privrede koja upravlja informacionim sistemima, i povezati ih kako bismo imali jedan tim spreman za odbranu od sajber napada. Takođe, potrebno je da razvijamo ultra brzu komunikacionu mrežu, klaud, AI i IoT infrastrukturu koja će obezbediti podatke neophodne za stvaranje nove ekonomske vrednosti, ali i omogućimo da se postojeća infrastruktura, posebno u javnoj svojini, kao što je ona MUP-a, EPS-a ili Železnica adekvatno koristi i bude dostupna svim operaterima pod istim uslovima”, istakla je nova predsednica Saveza i direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN Dragana Ilić.

Među prioritetima Saveza će se naći sprovođenje obuka za jačanje kapaciteta službenika javne uprave za razvoj i pružanje elektronskih usluga, jačanje informacione bezbednosti, kao i podrška resornim institucijama u unapređenju usluga kao što su ePečat, potpis u klaudu, eArhiviranje i dr.

Servisi Registra nacionalnog domena Srbije (RNIDS) našli su se juče pod opterećenjem zbog napada na infrastrukturu koju RNIDS koristi, saopštila je ova fondacija, piše Nova ekonomija.

„Rad servisa za registraciju domena je bio značajno otežan u periodu od 11 do 13:45 usled čega nisu mogli da budu obavljani poslovi registracije domena, WHOIS servis nije bio dostupan, a DNS zone nisu osvežavane“, piše u saopštenju.

RNIDS ističe da, uprkos napadima, „DNS servis RNIDS-a zadužen za nacionalne domene, tokom celog jučerašnjeg dana je radio bez prekida i korisnici koji su imali poteškoće prilikom pristupa sajtovima na .rs domenima nisu imali problem zbog napada na RNIDS-ov sistem“.

Infrastruktura kojom upravlja RNIDS (serveri, sajtovi itd.) konstantno su izloženi manje ili više intezivnim DDoS napadima, „svakog sekunda, 365 dana u godini“, navodi se u saopštenju.

„RNIDS nije izuzetak, niti usamljen u praksi odbrane od napada, jer identičan problem ima gotovo svaki svetski registar domena,“ dodaje se.

Nacionalni centar za prevenciju bezbednostih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) preduzeo je sve neophodne korake nakon što je juče došlo do otežanog rada DNS servisa u Srbiji, odgovoreno je Novoj ekonomiji.

„Nacionalni CERT u okviru svojih nadležnosti je preduzeo sve neophodne korake u cilju minimalnog uticaja na dostupnost servisa“, piše u pisanom odgovoru.