Nove tehnologije utiču na sve segmente života i menjaju ga tako da nam obavljanje aktivnosti postaje brže i jednostavnije. Jedna od oblasti je i zdravstveni sistem, gde je proces digitalizacije u Srbiji počeo usvajanjem Programa digitalizacije zdravstva 2022-2026. godine. O razvoju zdravstvenih sistema u svetu i Srbiji razgovarali smo sa Dejanom Kovačevićem, stručnjakom za digitalizaciju zdravstva koji je donedavno bio savetnik za digitalizaciju zdravstva u Kabinetu predsednika Vlade Srbije.
Šta podrazumeva digitalizacija zdravstva, ako krenemo od sistema kakav je postojao prethodnih decenija u Srbiji – i za građane i za medicinske radnike?
Digitalizacija zdravstva nije samo korišćenje informacionih tehnologija za elektronsko čuvanje zdravstvenih podataka, već i koordinisani dogovor državnog i privatnog sektora i nevladinih organizacija o ciljevima i aktivnostima, i zajednički rad na realizaciji tih aktivnosti. Upravo takvim zajedničkim radom je uspostavljen Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije od 2022. do 2026. godine kao i prateći Akcioni plan od 2022 do 2023. godine. Programom digitalizacije zdravstva uspostavili smo zajednički cilj omogućavanja bezbednog korišćenja usluga i elektronskih servisa radi pružanja kvalitetnije, efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite. To zahteva stručni i tehnički doprinos i koordinaciju u više domena, uključujući informacioni, tehničko-tehnološki, medicinski, pravni, etički, finansijski, zaštitu privatnosti podataka.
Srbija je do sada uspešno implementirala informacione sisteme u organizacijama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Oni se koriste za podršku svakodnevnom radu zdravstvenih radnika, i za čuvanje podataka o pacijentima unutar svake zdravstvene ustanove. Da bi zdravstveni radnici bili u mogućnosti da donose najbolje odluke o svojim pacijentima, izuzetno je važno da imaju pristup kompletnoj slici zdravstvenog stanja pacijenata. Ta slika najčešće proizilazi iz više državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Digitalizacijom zdravstva želimo da omogućimo kompletnu digitalnu sliku zdravstvenog stanja pacijenata, sa podacima i iz državnog i iz privatnog zdravstva, i da omogućimo digitalni pristup tim podacima i pacijentima i zdravstvenim radnicima – uz saglasnost i kontrolu od strane pacijenata.
Osim toga, želimo da se uspostave i digitalni alati koji će olakšati komunikaciju između zdravstvenih radnika kao i da se primenom najnovijih tehnologija olakša njihov rad. Primeri za to su elektronski recept i elektronski uput koji su već u primeni, a neki od budućih primera su korišćenje veštačke inteligencije u radiologiji kao pomoć radiolozima ili kao alat za skrining, korišćenje elektronskih konsultacija između zdravstvenih radnika, automatska provera laboratorijskih rezultata kao i automatska provera interakcija lekova pri prepisivanju lekova. Digitalizacija zdravstva će omogućiti donošenja odluka na osnovu podataka za potrebe javnog zdravlja, osluka koje doprinose efikasnijem upravljanju celog zdravstvenog sistema, kao i za istraživanje i razvoj.
S obzirom na to da je proces već počeo, gde smo danas – šta konkretno građani imaju od onog što je već urađeno?
Uz pomoć eUprave, građani mogu da se prijave za elektronski pristup svojim podacima i servisima, što uključuje i zdravstvene podatke, a eUprava je uspostavila servis „eGrađanin“ u poštama, opštinama, bankama i na šalterima lokalnih poreskih administracija. Lista svih lokacija je dostupna na web sajtu eUprave. Građani koji se nisu do sada prijavili treba samo jednom da posete jednu od lokacija, kako bi službenik proverio identitet osobe na osnovu lične karte. Na osnovu toga, građanin dobija podatke koje koristi za mobilnu aplikaciju ConsentID koja obezbeđuje sigurnu i pouzdanu proveru identiteta građana radi pristupa svojim zdravstvenim podacima. Taj model provere identiteta se naziva „dvofaktorska autentikacija” ili provera mobilnom aplikacijom. Neophodno je da se građani registruju na taj način ako žele da pristupe svojim zdravstvenim podacima. U suprotnom, građani koji su se registrovali preko eUprave za pristup servisima korišćenjem samo korisničkog imena i šifre, neće biti u mogućnosti da pristupe svojim zdravstvenim podacima.
Građanima Srbije je na raspolaganju eZdravlje portal (www.e-zdravlje.gov.rs) kao i mobilna aplikacija “eZdravlje RS” koja je dostupna za iOS i Android uređaje. Preko mobilne aplikacije i eZdravlje potrala, mogu da pristupe svim zdravstvenim izveštajima iz svih državnih zdravstvenih ustanova koje su posetili. Pristup ličnim zdravstvenim izveštajima ostvaruje se u realnom vremenu, uporedo sa elektronskim beleženjem izveštaja tokom procesa pružanja zdravstvene zaštite, čak i u toku bolničkog lečenja. Istim izveštajima mogu pristupiti i izabrani lekari kroz svoje informacione sisteme. Građani takođe, korišćenjem mobilne aplikacije i eZdravlje portala mogu da zakažu termin kod svog izabranog lekara i da imaju uvid u listu elektronski prepisanih lekova.
Osim toga, postoje servisi koji nisu namenjeni direktnom korišćenju od strane građana, ali koji pojednostavljuju građanima interakciju sa celim zdravstvenim sistemom. Dobar primer je servis elektronskog recepta koji može da se realizuje u skoro svim apotekama u Srbiji, a da se ne čuva papirni recept. Elektronsko prepisivanje recepta biće omogućeno i privatnom sektoru kao i specijalistima. Osim toga, uspostavljen je i sistem elektronskog slanja uputa od izabranog lekara specijalistima. Taj sistem će dodatno da se optimizuje kao i da se proširi na specijaliste, eliminišući potrebu za ponovni odlazak kod izabranog lekara. Danas imamo i centralne sisteme za prijavu interesovanja za vakcinaciju, za notifikaciju za datum vakcinacije preko SMS-a i e-maila, za bukiranje termina za PCR testiranje, za izdavanje potvrda o kovid testiranju (preko eZdravlje portala), kao i zasebne sisteme za evidenciju o kovid testiranju i evidenciji vakcinacije.
U kom smeru će se razvijati dostupnost zdravstvenih usluga tokom procesa sprovođenja ovog Programa – da li se proces 2026. završava, ili još i ne znamo u kom pravcu će se razvijati – s obzirom na konstantni razvoj tehnologije?
Određene zdravstvene usluge ili konsultacije će biti omogućene korišćenjem digitalnih komunikacionih tehnologija, što će olakšati pristup. Naravno, ne mogu sve zdravstvene usluge da se obezbede i sprovedu na daljinu korišćenjem tehnologije. Uz korišćenje najboljih praksi u svetu, smatram da naši zdravstveni radnici i odgovorne institucije mogu da definišu koje usluge je moguće sprovoditi daljinski a za koje je neophodno fizičko prisustvo pacijenta. Naravno, primarni fokus mora ostati na dobrobiti pacijenta.
Pravac kojim smo krenuli vodi ka kompletnijim i preciznijim podacima iz državnog i privatnog sektora uz olakšanu digitalnu komunikaciju i bezbedno deljenje i obradu podataka u celom zdravstvenom sistemu, što će doprineti zdravlju građana kao i efikasnosti celog sistema. I pristup ličnim zdravstvenim podacima će se vremenom obogaćivati kroz razne servise. Tehnologije koje analiziraju podatke trebalo bi da pomažu zdravstvenim radnicima da iskoriste rezultate analiza radi donošenja najboljih odluka za pacijente. U planu za ovu godinu je početak rada na uspostavljanju centralnog repozitorijuma laboratorijskih rezultata iz svih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Time ćemo omogućiti bezbedan elektronski pristup laboratorijskim rezultatima zdravstvenim radnicima i građanima. Krenuće se sa elektronskim prepisivanjem recepata u privatnom sektoru, za medicinska sredstva, kao i iz ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Građanima će se omogućiti elektronsko regulisanje bolovanja i još mnogo toga.
Proces digitalizacije zdravstva se sigurno neće završiti 2026. godine. Ni jedna zemlja koja je počela rad na digitalizaciji zdravstva i pre više od 15 godina nije došla do toga da može da kaže da je završila sa svim što je potrebno. Naš vrlo ambiciozni Akcioni plan 2022-23 sadrži skoro 100 aktivnosti. Nakon 2023. godine očekujem uspostavljanje novog akcionog plana. Nakon 2026. godine bilo bi neophodno da se uspostavi novi strateški okvir za period nakon 2026. godine, uzimajući u obzir dokle smo stigli, šta nam je potrebno i šta nam novo tehnologija omogućava. Tehnologija će da nastavi da se menja kao i potrebe, stoga je neophodno obezbediti kontinuirano planiranje i rad na unapređenju digitalizacije zdravstva. Iz tog razloga moramo planirati budućnost koja uključuje i stvaranje kadrova koji mogu da učestvuju u procesu daljeg građenja, unapređivanja i upravljanja digitalnim zdravstvom.
Telemedicina je jedan od zanimljivijih segmenata u procesu digitalizacije zdravstvenog sistema – kako to funkcioniše u praksi danas, i u kom pravcu može da ide razvoj telemedicine?
Telemedicina u Srbiji je faktički na početku svog razvoja. Neke od privatnih zdravstvenih ustanova imaju ili planiraju uspostavljanje telemonitoringa – nadzor nad pacijentima na daljinu u domenu kardiologije. Osim toga, neki od privatnih pružalaca zdravstvenih usluga u nekim domenima primenjuju video konferencije sa pacijentima. U državnim zdravstvenim ustanovama primena telemedicine je vrlo limitirana, ali je potreba za uspostavljanjem plana za razvoj telemedicine prepoznata Akcionim planom za digitalizaciju zdravstva 2022-23. Ministarstvo zdravlja radi na omogućavanju telefonskih konsultacija izabranih lekara sa svojim pacijentima. Osim toga, uspešno je završen pilot projekat elektronskih konsultacija lekara primarnog i sekundarnog nivoa za dijabetičare, koji ukazuje na mogućnost drastičnog skraćenja vremena za dobijanje nalaza specijaliste – čak četiri do šest puta. Pilot projekat elektronskih konsultacija lekara specijalista sa pacijentima sa gastrološkim problemima je pokazao odlične rezultate. Planira se implementacija u sedam zdravstvenih ustanova što će pokriti 700 do 1.000 gastroloških pacijenata.
Da li će ovim procesom, tokom naredne 4 godine, biti obuhvaćena i seoska područja, i koliko su stanovnici svih delova Srbije spremni na ovakve promene?
Naravno, planovi vezani za digitalizaciju zdravstva uključuju sve građane Srbije. Srbija nije ogromna zemlja kao neke zemlje u kojima je jako bitno uspostavljanje telemedicinskih kapaciteta radi pregleda doktora na daljinu, za naselja čiji bi stanovnici morali da lete avionom i po više sati do prvog lekara. Stanovnici seoskih područja koji imaju mobilne telefone sa internet vezom su podjednako tehnički spremni kao bilo ko drugi u Srbiji. Omogućavanje pojedinih zdravstvenih servisa na daljinu i komunikacija sa zdravstvenim sistemom će zasigurno olakšati život građanima i stvoriće uslove za bolju informisanost ljudi o svom zdravstvenom stanju. Pored toga, otvaraju se nove mogućnosti za edukaciju građana radi bolje prevencije. Nije nepoznanica da usled slabe prevencije Srbija ima jednu od najviših stopa mortaliteta usled malignih bolesti koje se otkrivaju isuviše kasno. Želimo da iskoristimo nove digitalne kanale komunikacije sa građanima kako bismo ih edukovali i informisali o najboljim preventivnim delovanjima prikladnim za njihove godine.
Informisanje i edukacija građana o korišćenju tehnoloških rešenja u zdravstvu prepoznate su kao potreba kojoj će se ubuduće posvetiti više pažnje. Neosporno je da određeni broj građana nije „familijaran“ sa korišćenjem tehnologije, dok neki građani usled zdravstvenog stanja ili godina jednostavno nisu u mogućnosti da koriste tehnologiju. Iz tog razloga moramo planirati i tehnološka rešenja takva da omoguće ono što se dešava i bez tehnologije – da ljudi iz kruga porodice ili prijatelja, bez obzira na kom kontinentu oni bili, uz saglasnost osobe imaju mogućnost da pomognu praćenjem zdravstvenog stanja voljene osobe koja nije u stanju da koristi tehnologiju.
Imate li neki zanimljiv primer u vezi sa svetskim trendovima – dokle su u procesu unapređenja zdravstva uz pomoć novih tehnologija stigle najrazvijenije zemlje?
Generalni trendovi u svetu su u domenima telemedicine, upotrebe veštačke inteligencije kao i personalizovane medicine.
Jedan primer iz Kanade jako lepo ilustruje kako na pravi način primenjena telemedicina može da utiče na to da se bolesni stariji ljudi bolje i sigurnije osećaju. Selektovanoj grupi ljudi koji pate od hroničnih bolesti su u njihovim kućama i stanovima postavljeni aparati za video konferenciju sa zdravstvenim radnicima koji o njima vode računa, kao i aparati za praćenje zdravstvenog stanja koji su bežično povezani sa centralnim sistemom. Svakom pacijentu su dostavili više aparata, uključujući aparat za merenje pritiska, uređaj za praćenje pulsa i kretanja kao i par drugih uređaja. Pacijenti bi svakodnevno merili pritisak i koristili druge uređaje koji preko interneta bezbedno dele podatke sa zdravstvenim radnicima. Ukoliko se desi da određeni zdravstveni parametri nenadano izađu van očekivanih opsega, zdravstveni radnici to mogu da primete, i da kroz kraći video poziv obave razgovor sa pacijentom kako bi pokušali da ustanove razloge za takve rezultate. Pored toga, video konferencije sa pacijentima se obavljaju periodično kako bi se porazgovaralo sa ljudima i kako bi se proverilo kako se osećaju. Analiza rezultata tog projekta je ukazala na smanjenje odlaska u hitnu pomoć za više od 90% jer su se ljudi osećali sigurno u svojim kućama i stanovima, znajući da neko o njima brine i vodi računa. Jedna žena je čak rekla da se osećala toliko sigurnije i bolje da je dozvolila sebi da vrati nameštaj na svoje mesto jer je do tada bio uvek gurnut sa strane, kako bi omogućila nesmetan ulazak ekipe hitne pomoći sa nosilima u kuću.
U Kini su to digli na viši nivo: jedan od centara prati zdravstvene parametre u realnom vremenu za više od 100.000 ljudi, a odatle mogu vrlo brzo da kontaktiraju osobe ukoliko se primeti da im se stanje naglo pogoršava. Više od toga, analizom podataka sistemom veštačke inteligencije može se predvideti negativan trend i buduće pogoršanje stanja, pa zdravstveni radnici mogu pravovremeno da kontaktiraju te osobe i da preduprede dalje pogoršanje zdravstvenog stanja.
Najrazvijenije zemlje u svetu imaju uspostavljene informacione sisteme unutar svojih zdravstvenih ustanova koji u velikoj meri doprinose maksimizaciji efikasnosti rada unutar samih ustanova. Međutim, kada se postavi pitanje koordinisanja rada i deljenja podataka između ustanova, postoji velika varijabilnost jer neke od najrazvijenijih zemalja sveta ne mogu da se pohvale potpuno integrisanim informacionim sistemima između više zdravstvenih ustanova. Neke Evropske zemlje kao na primer Estonija apsolutni su lideri u digitalizaciji zdravstva i integraciji svojih sistema, dok su recimo u SAD informacioni sistemi jako fragmentisani i ne postoji jedinstveni pristup integrisanju informacionih sistema više zdravstvenih ustanova, kao ni elektronskom deljenju podataka sa pacijentima. Elektronsko prepisivanje lekova nije uspostavljeno u svim najrazvijenijim zemljama sveta. Gruba procena je da jedna trećina najrazvijenijih zemalja ima elektronsko prepisivanje lekova, dok elektronsko upućivanje u nekim razvijenim zemljama ne postoji i obavlja se – faksom.
Zato Srbija može da bude ponosna na to što ima jedinstveni sistem za elektronske recepte i za elektronske upute, kao i što je omogućila građanima da imaju digitalni pristup svim svojim zdravstvenim izveštajima. Srbija je u toku pandemije korona virusa krenula putem ubrzane digitalizacije zdravstva, stavljajući građane Srbije u centralni fokus. Meseci i godine koje dolaze će pokazati rezultate velikog zajedničkog planiranja i rada državnog i privatnog sektora i smatram da Srbija ima potencijal da bude u mnogim domenima najbolji primer i najrazvijenijim zemljama sveta.
Neke zanimljivosti povezane sa ovim napadom, odnosno Uber-om