Author: Berettadr

Kao kompanija koja je među prvima u regionu počela da primenjuje strukturiran pristup u upravljanju projektima u IT industriji, kompanija ASEE (Asseco SEE) je generalni sponzor ovogodišnje Project Society Conference 2022, čija su centralna tema upravo rizici, ali i načini, alati i metode koji se koriste u njihovom upravljanju.

Ova stručni skup već deveti put je organizovalo Udruženje za upravljanje projektima – PMI ogranak Srbija (PMI Serbia Chapter), sa ciljem da okupi profesionalce iz različitih oblasti koji će kroz razmenu iskustava, predavanja, prezentacije i radionice pokušati da približe projektni menadžment svim strukturama i objasni neophodnost pravilnog upravljanja i vođenja projekata upotrebom PMI standarda, metodologije i najboljih praksi iz celog sveta.

Zoran Miletić, direktor sektora za upravljanje projektima ASEE, ovim povodom je istakao da uspešna realizacija velikih IT projekata podrazumeva organizovan, planiran i jasno metodološki definisan pristup u implementaciji projektnih zadataka.

„ASEE je jedna od prvih kompanija u Srbiji i u regioniu JIE koja je definisala i postavila Project Management Office i Operational Office u svoju organizacionu strukturu. U okviru PMO definisani su poslovni procesi, procedure i metodologija koji predstavljaju izbalansirani miks teorijskih principa i realne poslovne prakse, što omogućuje da se projekti realizuju u skladu sa očekivanjima. Organizacija rada na projektima definisana je posebnom metodologijom na nivou ASEE Grupe, čime smo uspostavili standarde kojih se svi članovi projektnog tima iz raznih zemalja pridržavaju, a koji nam istovremeno olakšavaju rad i komunikaciju i suštinsko razumevanje. Prilikom upravljanja projektima, ASEE koristi posebno razvijenu sopstvenu metodologiju koja se snažno oslanja na najpriznatije svetske metodologije, pristupe i radne okvire, kao što su PMBoK, PRINCE2, MSF, ali i SCRUM, LEAN i Agile,“ kazao je Miletić.

Miletić je naglasio da kompanija ASEE podržava i rad organizacija koje promovišu projektni menadžment u Srbiji, kako bi ovaj pristup dodatno zaživeo u poslovnoj zajednici.

ASEE (Asseco SEE) je lider u inovacijama u IT sektoru jugoistočne Evrope koji razvija i plasira sopstvena rešenja u oblasti digitalnog bankarstva, energetike, telekomunikacija i javne uprave. Kompanija posluje u više od 20 zemalja na četiri kontinenta i broji preko 1.500 zaposlenih.

Za alkohol i alkoholizam se ne bi moglo reći da spadaju u rizik novog doba, s obzirom na to da smo svi slušali brojne priče o precima koji su ginuli tako što ih je “konj pijane zbacio sa sedla” ili su ostajali zavejani u snegu. Međutim, način konzumiranja alkohola među mladima zaista je karakterističan samo za ovo vreme: istraživanje objavljeno u Zborniku “Mladi u Srbiji i bezbednosni rizici” pokazalo je da je među mladima u Srbiji prisutan trend upotrebe alkohola nazvan kultura konzumacije umesto komunikacije, što podrazumeva da je raniji obrazac pijenja “druženje uz alkohol”, sada zamenjen „pijenjem uz moguće druženje”.

Ovo istraživanje sprovedeno je u okviru projekta „Uspostavljanje informacionog sistema za prevenciju vršnjačkog nasilja“, koji sprovodi Udruženje građanki i građana “Centar za podršku ženama”, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

O efektu na zdravlje, a posebno na ponašanje i procenat saobraćajnih nesreća izazvanih alkoholom ne treba ni govoriti. Zanimljivost koju je jedna kompanija koja proizvodi upravo alkohol pokrenula ovih dana jeste sistem digitalnih etiketa preko kojih će korisnici moći da se informišu o odgovornom  konzumiranju pića, piše AmbiPak magazin.

Naime, kompanija Pernod Ricard je u 2021. godini, kako bi podržala obaveze Međunarodne alijanse za odgovorno konzumiranje alkohola, objavila dodavanje dva piktograma upozorenja na svoju ambalažu protiv maloletničkog pijenja i vožnje pod uticajem alkohola. Ovim su dopunili postojeća upozorenja protiv pijenja alkohola u trudnoći. Svaka boca uskoro će imati svoj QR kod na zadnjoj etiketi. Skeniranjem će korisnik dobiti informacije o zdravstvenim rizicima povezanim s konzumacijom alkohola, te gde pronaći relevantne informacije u njihovoj zemlji, kao i smernice za odgovorno konzumiranje alkohola koje izdaju  vlasti određene zemlje, uključujući informacije o standardnim pićima i ko ne bi trebalo da pije alkohol.

Da neće biti reč o “greenwashing-u” nadu uliva činjenica da ni na sajt ove kompanija ne mogu da uđu maloletne osobe, a pristup je zaštićen kodom koji dobija samo punoletni posetilac sajta.

Nakon pet uspešnih međunarodnih konferencija na temu IT bezbednosti i zaštite informacija Udruženje eSigurnost organizacije svoju šestu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 27. do 29. septembra 2022. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Međunarodna eSecurity konferencija iz godine u godinu prati trendove u oblasti informacione bezbednosti u okviru finansijskih institucija, telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora itd. Posebna predavanja biće posvećena upravljanju bezbednošću informacionog sistema, standardima i regulativama, bezbednosti mobilnih uređaja i internet stvari (IoT), zatim bezbednosti platnih kartica, elektronskog i mobilnog plaćanja, kriptografiji i blockchain tehnologiji. Na konferenciji će biti reči i o socijalnom inženjeringu, phishing napadima i naprednim ransomware pretnjama. Naši prijatelji će govoriti i o temama koje dolaze nakon problema, o digitalnoj forenzici, sistemima za oporavak podataka i rezervnim kopijama.

Konferenciju prate radionice i hands-on treninzi na temu etičkog hakovanja i digitalne forenzike. Radionice su namenjen onima koji žele da vide šta ih i kako ih napada i šta im može pomoći da detektuju napade i spreče širenje.

Posetioci konferencije su IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

Više informacija o prethodnim eSecurity konferencijama Udruženja eSigurnost možete da vidite na zvaničnom sajtu konferencije http://www.esecurity.rs/ i YouTube kanalu eSecurity konferencije, a informacije o učesničkim paketima možete naći na sledećem linku http://www.esecurity.rs/prijava.html.

Konferencija “RIZICI NOVOG DOBA: DVE GODINE PANDEMIJE – Da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići” biće održana 23. juna sa početkom u 10.00 časova u hotelu Crowne Plaza u Beogradu.

Zašto je baš sada vreme za ovu temu?

Dve godine pandemije i prateći zdravstveni rizici doneli su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima.

• Rast zdravstvenih rizika doneo je rast troškova za zdravstvenu negu kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou, ali i na produžene rizike po efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Da li dobrovoljno zdravstveno osiguranje – koje se udvostručava svake godine i postaje najbrže rastuće osiguranje u svetu – postaje „must have“ za poslodavce i zaposlene? Da li briga o mentalnom zdravlju zaposlenih postaje novi poslovni trend? Kako tehnologija – digitalizacija zdravstva, telemedicina – može da uštedi vreme i novac i poslodavcima i zaposlenima?

• Blizu 20 odsto preduzeća u svetu prešlo je na “remote” model poslovanja što za sobom povlači i brojne rizike: od početka pandemije sajber kriminal je dostigao stopu rasta od čak 600%. Kako se nove tehnologije bore s tim, i da li “nova realnost” i dalje uteruje strah u kosti?

• Rad od kuće doneo je nove nedoumice u vezi sa bolovanjima, problematikom nezgode na radu, odgovornošću menadžera. Kako zakoni regulišu rad od kuće i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti?

Ukoliko želite da prisustvujete događaju uživo uz kotizaciju od 7.200 dinara bruto, prijavite se na office@beriskprotected.rs .

PREUZMI PROGRAM

Medijski sponzori konferencije su: Ekapija, Nedeljnik, Nova ekonomija, Biznis&finansije, Kamatica, Moja polisa, Pre svega zdravlje a onda lepota, Sveonovcu, Sveoosiguranju.

Zahvaljujući sve prefinjenijim načinima na koje hakeri ugrožavaju našu, kao i bezbednost naših uređaja, broj pretnji na internetu se kontinuirano uvećava. Svesna odgovornosti koju ima kao pružalac internet usluga i operator u čiju mrežu prelazi najveći broj korisnika, kompanija A1 Srbija je prošle godine lansirala A1 Net Protect. Samo u prvoj godini ovaj dodatak je sprečio više od 56 miliona napada i dostigao 200 hiljada zadovoljnih korisnika.

 Nedavna istraživanja pokazuju da je najveći broj ispitanika upoznat sa bezbednosnim rizicima, ali tek 14% o svojoj bezbednosti brine samostalno, dok čak 40% očekuje da za njihovu bezbednost budu odgovorni pružaoci internet usluga. U Srbiji se na svakih 39 sekundi desi jedan sajber napad, a računari čak 60 odsto korisnika interneta su bar jednom zaraženi, pokazalo je isto istraživanje.

 Od početka lansiranja, A1Net protect sprečio je više od 56 miliona napada,od kojih su najčešći malver i fišing napadi. Veliki porast beleže i spam sadržaji, radi plasiranja komercijalnog sadržaja u advertajzing svrhe, čak i obmana i lažnih vesti. Alarmantan je podatak da se napadi na jedan uređaj ponavljaju i po više puta.

Kompanija A1 Srbija je prvi operator na tržištu sa bezbedosnim rešenjem kakvo je Net Protect. Upotreba je jednostavna i efikasna i svaki uređaj na A1 mreži je zaštićen, bez obzira na to koji operativni sistem koristi. Net protect svakih 15 minuta proverava mrežu i zlonamerne web sajtove postavlja na ’crnu listu’ a ukoliko korisnik poseti neku neispravnu stranicu, momentalno šalje upozorenja i blokira je.

Takođe, kako bi edukovala eksternu javnost kompanija je na web stranici prošle godine pokrenula Kutak za bezbedan net. Uz kurseve koji podučavaju kako prepoznati i odbraniti se od najčešćih pretnji u digitalnom svetu, tu je i digitalni vodič za bezbednost na internetu.

Prema najnovijem izveštaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2021–2022: Dokazi iz istraživanja EIB o investicijama, skoro polovina preduzeća u Evropskoj uniji (EU) investiralo je u digitalizaciju kao odgovor na kovid-19. Digitalna preduzeća su u pandemiji prošla bolje od nedigitalnih, jer su iskoristila krizu kao priliku da ubrzaju digitalizaciju. Ona su u proseku bila produktivnija, inovativnija, beležila su brži rast i isplaćivala veće zarade. Ipak, sa napretkom digitalizacije povećao se i digitalni jaz u Evropi. Među preduzećima u EU 26% nije investiralo u digitalnu transformaciju. Njima je potrebna veća podrška da bi održala konkurentnost i izbegla zaostajanje tokom privrednog oporavka. Na drugom kraju spektra, 61% preduzeća u EU već je usvojilo napredne digitalne tehnologije.

46% preduzeća u EU navelo je da je tokom krize kovida-19 preduzelo mere za povećanje digitalizacije, u poređenju sa 58% preduzeća u SAD. Pored toga, udeo preduzeća koja koriste napredne digitalne tehnologije veći je u SAD (66%) nego u Evropskoj uniji (61%). Mnoge promene u vezi sa digitalizacijom – pružanje usluga na daljinu, rad od kuće i onlajn sastanci – po svoj prilici će ostati. Ipak, za razliku od opštije digitalne transformacije, usvajanje novih naprednih tehnologija stagnira jer su preduzeća tokom krize odlažila složenije procese digitalizacije. Udeo kompanija u EU koja u svom poslovanju primenjuju napredne tehnologije kao što su 3D štampa, robotika ili internet stvari ostao je uglavnom na sličnom nivou od 2020. godine dostigavši 61% u 2021.

 „Tokom pandemije, digitalna transformacija je često bila presudna za opstanak preduzeća i ubrzala je transformaciju evropske privrede,” rekao je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks. ”Ipak primećujemo i da je kriza primorala mnoga preduzeća da zaustave složenije procese digitalizacije. Sa ulaskom u „novu normalnost” biće od ključnog značaja da se ti procesi ponovo otpočnu i da se ubrza tempo napredne digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Grupacija EIB je spremna da pruži neophodnu podršku.”

U 2021. godini, Finska i Malta su bile dve najdigitalnije zemlje, a slede Danska, Austrija, Holandija i Švedska. Najuspešnije zemlje EU u pojedinim oblastima digitalizacije bile su sledeće: Češka po korišćenju naprednih digitalnih tehnologija, Finska po digitalnoj infrastrukturi i primeni formalnog strateškog praćenja poslovanja, koje je pokazatelj upravljačkih praksi, Austrija po usvajanju digitalizacije tokom pandemije korona virusa, Kipar po investicijama u softver i podatke i Švedska po ulaganjima u obuku zaposlenih.

„Većina preduzeća u EU navodi da su pandemiju iskoristila kao priliku za transformisanje i započinjanje svoje digitalizacije. Ali tokom tog perioda razlike između preduzeća su se povećale tako da ona koja sporije reaguju rizikuju da zaostanu. Nedostatak veština je i dalje glavna prepreka investicijama preduzeća. Kao odgovor na to, potrebne su nam višestrane politke za podršku digitalizaciji: tehnička pomoć, veštine i pristup finansijama imaju važnu ulogu,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB.

Pročitajte sažetak izveštaja.