Author: Berettadr

S obzirom na to da je cena gasa skočila na rekordno visok nivo, vlasnici malih preduzeća možda razmatraju alternativne načine komercijalnog transporta.

Nedavno istraživanje Hartford Steam Boiler-a (HSB), kompanije Minhen Re, pokazalo je da je 15% malih i srednjih preduzeća (SMB) iznajmilo ili kupilo električna vozila (EV) za komercijalnu upotrebu. Iako bi električna vozila sigurno mogla da pomognu kompanijama da nadoknade rizik od promenljivih cena gasa, ni ona nisu bez rizika.

Više od tri četvrtine (76%) reklo je da su zabrinuti zbog sajber bezbednosti električnih vozila i mogućnosti da javne stanice za punjenje električnih vozila budu na meti hakera, ransomvare-a i drugih sajber napada.

„Kada govorimo o vozilima bilo koje vrste, postoji nekoliko načina na koje bi haker mogao da uđe“, rekao je Timoti Zeilman, potpredsednik HSB-a. „Jedan je preko Bluetooth-a ili Wi-Fi-ja, drugi je preko nečega što se uključuje u vozila preko dijagnostičkih portova, a treći način je ulazak na servere proizvođača koji komuniciraju sa vozilima i obezbeđuju ažuriranja za vozila.

„Ove vrste izloženosti postoje u osnovi za sva moderna vozila. Ali za EV, imate tu dodatnu upotrebu javnih stanica za punjenje, gde se razmenjuje ne samo struja, već i podaci. Ovo u osnovi pruža dodatni potencijalni put za hakere,” rekao je on.

Svake godine proizvede se 400 miliona tona plastike, od čega je 40% za jednokratnu upotrebu, pa je sve veća zabrinutost da odbačena plastika uništava staništa, šteti divljim životinjama i remeti lanac ishrane, piše Dunav Re.

Prema procenama stručnjaka, u toku ove godine proizvodnja i spaljivanje plastike u svetu će ispumpati više od 850 miliona tona gasova staklene bašte u atmosferu, a do 2050. godine te emisije bi mogle da porastu i na 2,8 milijardi tona. Međutim, ne može se sva plastika reciklirati, što zbog načina na koji je proizvedena, što zbog cene recikliranja.

Rizici zagađenja plastikom mogu uticati na portfelje reosiguranja vezano za rizike koji se preuzimaju, rizike povezane sa tranzicijom, rizike koji se tiču odgovornosti njih kao kompanija i njihove reputacije. Očekuje se da će veliki broj reosiguravača u narednim godinama pažljivo pratiti rizike koji predstavalju pretnju po zdravlje ljudi ali i one koji dovode do sve većih šteta od odgovornosti u vezi sa morskim otpadom i zagađenjem plastikom. Istovremeno, zagađenje plastikom predstavlja značajne mogućnosti za reosiguravače da pristupe rešavanju ovog globalnog problema i da pomognu da se obezbedi održivija budućnost, zbog čega su se mnogi reosiguravači obavezali da će promovisati ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost i ove ciljeve uvrstili u svoje kratkoročne i dugoročne strategije, navodi kompanija Dunav Re.

Foto: Pixabay.com

Piše: Vesna Lapčić za magazin Biznis i finansije

Klimatske promene bi mogle da u naredne tri decenije primoraju 200 miliona ljudi da napuste svoje domove. Ovakav scenario koji predviđa Svetska banka može se sprečiti samo ukoliko se preduzmu radikalne mere za smanjenje emisije CO2 i dubokog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U najoptimističnijem scenariju domove bi moglo da napusti 44 miliona ljudi. Analiza je urađena u šest regiona koji uključuje i istočnu Evropu kojoj pripada i Srbija.

Kada se sredinom prošle godine u Majamiju strušila višespratnica građena osamdesetih godina prošlog veka sve više je bilo glasova da su takva područja poput Floride sve ugroženija. U mnogim novinskim članicima je navođeno da je zgrada, sagrađena na nekada močvarnom području, svake godine tonula, a da je konstrukciju moglo da ugrozi i podizanje nivoa mora. Kao najverovatniji uzrok rušenja i pogibije nekoliko desetina ljudi pominjane su klimatske promene.

Najveće posledice ubrzanog zagrevanja Arktika osetiće ostrvske zemlje, kao i neki od najvećih svetskih gradova, uključujući Njujork i Sidnej, ali ne i Srbija, smatra Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Da klimatske promene neće značajno uticati na građevinarstvo i nekretnine u Srbiji, bar kada je reč o pomenutim katastrofalnim scenarijima, smatra i Nenad Ivanišević, šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tvrdnje ova dva stručnjaka ipak ne znače da promena nema te da se uticaj klimatskih promena može zanemariti u potpunosti posebno u pogledu načina gradnje budućih objekata ali i mesta gde će se graditi. Podaci pokazuju da se, na primer, Srbija zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu. U drugoj polovini 20. veka zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena, a poslednjih godina se mere rekordne temperature tokom leta što sve može da utiče na sektor nekretnina.

Ekstremne prilike stvaraju probleme

Danijela Ilić kaže da se posledice klimatskih promena ogledaju dvojako – kroz gradnju i poželjnost odnosno upotrebljivost objekata.

„Objekti koji su građeni u skladu sa zakonima i propisima, što znači da su seizmički otporni i da su korišćeni atestirani građevinski materijali, otporni su na dosadašnje ekstremne vremenske prilike. Postoji, naravno, opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, neki materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećena“, objašnjava Ilić.

Zato ona upozorava da je posebno pitanje da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili onih na klizištima i vodoplavnim područjima.

Nenad Ivanišević kaže da je srpska građevinska industrija nekada bila ozbiljna te ne vidi mogućnost apokaliptičnih scena poput onih iz Majamija kada je reč o staroj gradnji. „Ti objekti nemaju problem niti sa stabilnošću niti sa statikom. Više me brinu novi objekti jer ne znam koliko se ozbiljno sprovodi tehnički pregled zgrada koji je nekada bio izuzetno strog i ozbiljan. Mislim da je taj deo oslabio, ali ne dramatično“, kaže Ivanišević.

Kada su u pitanju ruralnija područja, ekstremne vremenske prilike mogu da prouzrokuju olujne vetrove, klizišta i poplave na mestima gde nikada ranije nisu postojale, pa bi sama lokacija takvih nekretnina čak i ako bi preživele te ekstremne pojave, postala neupotrebljiva odnosno nepoželjna, objašnjava Ilić.

Klimatske promene u Srbiji bi ipak najviše mogle da utiču na poželjnost objekata pošto sagovornici BiF-a veruju da će sa rastom svesti i standarda, ljudi sve više pažnje obraćati na to koliko su objekti energetski efikasni, pa čak i otporni na viruse, zagađen vazduh te da li je u njima dostupna pijaća voda. Ovo se odnosi najviše na nekretnine u gradovima sa velikim brojem stanovnika.

Profesor Nenad Ivanišević kaže da će korišćenje održivih materijala u građevini zavisiti najviše od isplativosti. „U Srbiji postoji velika glad za nekretninama, a većina kupaca ne postavlja uslove u pogledu „zelene gradnje“. Većina kupuje jeftinije stanove pa tako i investitori gledaju da i gradnja bude što jeftinija što su objektivne okolnosti. Postoji luksuzna gradnja, najviše u delu poslovnih prostora, gde se zaista poštuju principi „zelene gradnje“ ali se to tržište razvija polako i veoma je malo. Da bi se ono razvilo potrebno je da kupci postanu ekonomski jači, ali i ekološki osvešćeniji“, kaže Ivanišević i dodaje da bi država mogla da stimuliše građane određenim poreskim olakšicama za kupovinu takvih nekretnina.

Održivost na „kašičicu“

Prvi korak ka „zelenoj gradnji“ je načinjen uvođenjem sertifikata o energetski svojstvima zgrade koji mora da poseduje svaki novoizgrađeni objekat. Neki objekti poseduju i neke od stranih sertifikata različitog stepena održivosti koji premašuju domaće zakonske zahteve. U takvim objektima su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, tehnologija za uštedu vode i čist vazduh kao i električne instalacije koje štede struju. Time je, međutim, kako kaže Danijela Ilić, zadovoljen samo jedan deo kocepta održivosti.

„Naši najveći neprijatelji održivog razvoja urbanih naselja su masovna nelegalna gradnja kao i pogušćavanje delova urbanih naselja. Poljoprivredno zemljište se preterano transformiše u građevinsko, a istovremeno se smanjuju otvoreni prostori i zelene površine. Uz sve to infrastruktura je dotrajala, a nedovoljno se gradi nova koja bi trebalo da isprati ubrzanu izgradnju objekata“, kaže Ilić.

Zbog svega navedenog i ona se slaže sa profesorom Ivaniševićem da „zelene investitore“ koji osim profita vode računa i o dobrobiti zajednice i životne sredine treba dodatno uvažavati.

Osim obaveze da se drže principa održivosti kako bi pomogli planeti da opstane, građevinske firme bi u novim trendovima mogle da vide i šansu da steknu konkurentsku prednost, rekla je Diane Urge-Vorsatz, jedan od autora izveštaja UN o klimatskim promenama, na nedavno održanom „Balkans Property Forumu 2021.“

“Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Favorizovaće se nulta energija i održivo poslovanje. Potpuno zastakljeni objekti će biti deo prošlosti, a fokus će biti na betonu i čeliku kao primarnim materijalima za konstrukciju. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost”, rekla je ona.

U daljem razvoju upravo ovog segmenta, presudnu ulogu će, kako kaže Danijela Ilić, imati banke  kroz „zelene kredite“ koji su već dostupni u Srbiji. Takvi zajmovi, podsticani uglavnom novcem iz EU, imaju i povoljnije kamate. Projekte koji nisu „zeleni“ banke će verovatno sa protokom vremena ocenjivati kao više rizične pa će i krediti biti manje dostupni ili mnogo nepovoljniji, misli Ilić.

Ohrabruje činjenica da u građevinskom sektoru već postoje veštine i tehnologije potrebne za izgradnju zgrada sa neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dokazuje istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford, Centralnoevropskog univerziteta i drugih. Rezultati istraživanja pokazuju da troškovi održivih zgrada mogu da budu jednaki ili čak niži od troškova tradicionalne gradnje.

Gradovi će takođe morati sve više da se vode klimatski odgovornim planiranjem u čemu su lideri Singapur, a od evropskih gradova Helsinki, Cirih i Amsterdam. Amsterdam je izgradnju pametnog grada započeo još 2000tih. Prenatrpanost gradova su rešili razvojem eko-naselja na vodi koja se napajaju solarnom energijom, a javna rasveta koristi manje energije kada nema saobraćaja.

Izvor: BiF

Ukrajinske vojne i finansijske institucije doživele su sajber napad DDoS, koji nje nazvan “najvećim DDoS napadom u istoriji zemlje”, a za njega je optužena Rusija koja demantuje svoju umešanost.

Prema saopštenju ukrajinske državne službe za specijalne komunikacije, napad je “uspešno zaustavljen”, a mete su mu bile i veb sajtovi MInistarstva odbrane i oružanih snaga Ukrajine, i dve banke – Privatbank i Oschadbank.

DDoS napadi obično pokušavaju da obore sajtove ili mreže preplavljujući servere saobraćajem. U saopštenju ukrajinske državne agencije kaže se da je “glavna svrha ovog napada bila da se poseje strah među Ukrajincima i destbilizuje situacija u zemlji”, ali i dodaje kako je “Ukrajina izdržala ovaj veliki test”.

Ovaj napad usledio je pošto je Rusija postavila oko 150.000 vojnika u blizini Ukrajine, rekao je predsednik SAD Džo Bajden. Rusija je od ranije “poznata” po sajber napadima tokom vojnih kampanja – uključujući Gruziju i Krim, pipu mediji. Početkom godine UKrajina je Takođe optužila Rusiju za napade koji su izazvali oštećenje desetina vladinih web stranica.

Svetski stručnjaci za sajber bezbednosti smatraju da bi Rusija, ukoliko zaista planira invaziju na UKrajinu, nesumnjivo koristila sajber napade kao ključni deo strategije, kao što je to činila i u prethodnih petnaestak godine, prenosi portal Venturebeat.

Iako je Kremlj demantovao umešanost Rusije, trenutna politička situacija ovu sumnju ne može da izbegne, a SAD kaže da “ovakvi napadi mogu da utiču i na njenu privredu ukoliko postoji povezanost u lancima proizvodnje, i da je spremna da se brani”, piše ovaj portal.

Megasuša koja je zahvatila američki Zapad stvorila je najsušnije dve decenije u regionu u poslednjih 1.200 godina, a klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle uzrokovale su ovaj problem, saopštili su naučnici.

U istraživanju, objavljenom u časopisu „Nature Climate Change“, naučnici su analizirali suše na jugozapadu Severne Amerike od 800. godine i otkrili da su uslovi tokom ovog veka ozbiljniji od megasuše kasnih 1500-ih.

Istraživači su takođe upozorili da će se uslovi verovatno nastaviti do 2022. godine i da će trajati godinama. Megasuša se definiše kao produžena i teška suša koja traje dve decenije ili duže, prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.

„Umesto da počne da nestaje nakon vlažnih godina 2017. i 2019. godine, suša iz 2000-ih je ojačala tokom 2020-2021, što jasno pokazuje da je sada jača nego što je ikada bila“, rekao je A. Park Vilijams, klimatski naučnik na UCLA.

„Nema dokaza da suša iz 2000-ih počinje da jenjava“, dodao je Vilijams, koji je vodio analizu koristeći podatke o prstenovima drveća.

Istraživači  su izračunali da se 42% ovakve suše može pripisati višim temperaturama zbog uticaja čoveka odnosno emisija gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Prema Američkom monitoru suša, skoro 95% regiona iskusilo je suše, a zajedno sa njima i intenzivnije šumske požare i opadajuće zalihe vode u regionu reke Kolorado.

Nivoi vode u dva najveća rezervoara u zemlji, jezerima Mid i Pauel, na najnižim su nivoima ikada zabeleženim, a 2020. godina je bila najgora po šumskim požarima u istoriji SAD u kojima je izgorelo više od 10 miliona hektara šuma.

Federalni zvaničnici su prošle godine naredili prvo isključenje vode u basenu reke Kolorado, što je uticalo na snabdevanje vodom i strujom za više od 40 miliona ljudi širom Zapada.

U Kaliforniji, guverner Gevin Njusom je prošle godine zatražio od stanovnika da smanje potrošnju vode u domaćinstvima za 15% u uslovima rekordnih temperatura. A zvaničnici za vodu su nedavno upozorili da bi Kalifornija mogla da se suoči sa trećom uzastopnom sušnom godinom zbog značajnog nedostatka snega ove sezone.

Sajber prevaranti uključeni u kreiranje i distribuciju spamova i fišinga, tokom 2021. godine pokušali su da namame korisnike koristeći teme fokusirane na unosna ulaganja, onlajn striming globalnih filmskih ili TV premijera i teme u vezi sa restrikcijama i zahtevima pandemije. Ovo su ključni nalazi godišnjeg Spam and Phishing izveštaja kompanije Kaspersky.

Iako nisu previše složeni u pogledu tehnologije koju koriste, spam i fišing napadi se često temelje na sofisticiranim tehnikama socijalnog inženjeringa. Zbog toga se takvi napadi smatraju prilično opasnim za nespremnog korisnika. Spam je vrsta maliciozne aktivnosti koja podrazumeva masovne ili targetirane distribucije i-mejlova. Cilj prevaranta koji stoje iza ovih aktivnosti je promovisanje različitih proizvoda i usluga među korisnicima interneta i namamljivanje meta na to da se upuste u dijalog, kliknu na maliciozni link ili otvore priloženi maliciozni fajl. Fišing često ima oblik spam i-mejla uparenog sa malicioznom kopijom legitimnog veb-sajta. Ove kopije prikupljaju privatne podatke korisnika ili podstiču prenos novca prevarantima. Kao što pokazuju rezultati Spam and Phishing izveštaja kompanije Kaspersky za 2021. godinu, sajber kriminalci su prošle godine koristili mnoge popularne teme kako bi prevarili korisnike.

Investiranje u kriptovalute ili akcije bile su jedna od takvih tema – u ovim prevarama korisnicima su se nudile potencijalno velike, „100% sigurne” prilike za ulaganje novca, što naravno nije bilo tačno. U stvarnosti su te ponude služile jednoj svrsi – da nateraju žrtve da prebace svoj novac prevarantima.

Prevare zasnovane na svetskim filmskim premijerama, koje su takođe uočili stručnjaci kompanije Kaspersky, bile su slične, ali u ovom slučaju kriminalci su nudili rani pristup strimingu nedavno premijerno prikazanih blokbaster filmova. Obično bi korisnicima najpre bio prikazan trejler ili uvodni video, nakon čega bi se od njih tražilo da unesu podatke o plaćanju kako bi nastavili da gledaju. Naravno, ako bi žrtva platila, ne bi dobila pristup željenom sadržaju, već bi izgubila novac. Ova prevarantska šema je bila prilično popularna 2021. godine; na osnovu zapažanja stručnjaka kompanije Kaspersky, gotovo svaka velika premijera filma ili TV serije u godini, kao i veliki sportski prenosi, bili su propraćeni pojavom ovakvih tematskih prevara.

Druga velika tema koju su fišing prevaranti eksploatisali 2021. bila je pandemija. Ovde su kriminalci kreirali šeme oko dve velike teme: kompenzacije od vlada i zdravstvenih organizacija i pristup potvrdama o vakcinaciji.

U prvom slučaju žrtve su dobijale „obaveštenje” da im je odobrena naknada iz vladinog programa podrške u vezi sa pandemijom, ali da bi dobila odštetu, žrtva bi morala da plati malu naknadu za transakciju. Naravno, te ponude nisu bile istinite i kriminalci su ih koristili za dobijanje novca i bankovnih podataka.

Druga vrsta šeme fišinga i spama u vezi sa pandemijom povezana je sa prodajom potvrda o vakcinaciji. Žrtvama su nuđene potvrde o vakcinaciji, koje bi im omogućile pristup javnim prostorima i putovanjima, a da ne moraju proći proceduru vakcinisanja. Iako su neki underground forumi zaista nudili takve usluge, ništa nije sprečilo kriminalce da daju lažna obećanja u zamenu za novac. S obzirom na to da je dobijanje potvrde o vakcinaciji bez vakcinisanja nezakonito, malo je verovatno da bi žrtva takve prevare to prijavila policiji. To je upravo ono čemu se kriminalci koji stoje iza ovih prevara nadaju.

Stručnjaci kompanije Kaspersky često su tokom 2021. primećivali kako su prevaranti koristili prevare povezane sa pandemijom u pokušaju da dobiju pristup mreži korporacija. U ovim slučajevima sadržaj spam ili fišing i-mejla obavestio bi zaposlene targetirane organizacije da su subjekt posebne naknade usled pandemije. Da bi je dobila, žrtva mora da potvrdi svoj korporativni nalog na određenoj veb-stranici. Ukoliko bi uspeo, ovaj process bi omogućavao kriminalcima da dobiju pristup korporativnoj infrastrukturi i kredencijalima.

„Teme o kojima se naširoko raspravlja, poput novca, premijera filmova i događaja širom sveta, poput pandemije, oduvek su bile glavni izbor za prevarante. Primećujemo da se stalno vraćaju, iz godine u godinu i ne izgleda da će kriminalci uskoro prestati. To je uglavnom zato što se ove prevare pokazuju vrlo efikasnim jer ljudi i dalje previše veruju onome što vide u svojim i-mejlovima i na pretraživačima. Verujemo da je važno biti svestan da postoji mnogo ponuda koje se čine ‘previše dobrim da bi bile istinite’. Pozivamo ljude da budu oprezni kada je reč o poverenju u ono što se nalazi u njihovom i-mejlu, jer im takav pristup može pomoći da sačuvaju svoje privatne podatke i novac,” – rekla je Tatjana Ščerbakova (Tatyana Shcherbakova), stručnjak za bezbednost u kompaniji Kaspersky.

Da ne biste postali žrtva spam i fišing prevara, stručnjaci kompanije Kaspersky savetuju sledeće:

• Otvarajte i-mejlove i linkove samo ako ste sigurni da možete da verujete pošiljaocu
• Kada je pošiljalac legitiman ali sadržaj poruke izgleda čudno proverite to sa njim putem alternativnog kanala komunikacije
• Proverite da li je URL veb-sajta napisan kako treba ukoliko sumnjate da se nalazite na fišing stranici. Ukoliko je to slučaj, URL može da sadrži greške koje je teško primetiti na prvi pogled, kao što je 1 umesto I ili 0 umesto slova O
• Koristite provereno bezbednosno rešenje kada surfujete internetom. Zahvaljujući pristupu međunarodnim izvorima za informacije o pretnjama, ovakva rešenja mogu da prepoznaju i blokiraju spam i fišing kampanje

Pročitajte više o spamu i fišingu u 2021. u izveštaju objavljenom na Securelist.com